Интелект ослобођен службе вољи је основни услов стварања уметничког дела. Естетска контемплација подразумева да су уметник, као и његова публика, заборавили на своје индивидуално хтење, да су осећаји и емоције, како их индивидуа доживљава, нестали из свести и да је на сцену ступио ткз. чист субјекат сазнања.
Овај "сценарио" иманентних дешавања у нама приликом сусрета са уметношћу а који је пре свега Шопенхауер објаснио у својој естетици, узима се као мерило сваке уметности, сваког уметничког дела. То је заправо оно што раздваја уметничко дело од кича.
Ако уметник приђе платну, стиху, скулптури, музици, имајући као извор и инспирацију своју похоту или можда своју прождрљивост, тј. своју жељу за храном и размножавањем кратко речено; оно што тако "инспирисан" уметник може да створи јесте кич и шунд... нешто далеко од уметности. Само када је извор његовог надахнућа потпуна слобода интелекта од индивидуалне воље можемо добити право уметничко дело и доживети естетски утисак.
Овако речено ово је можда одмах јасно, можда није, али свакако је тешко овакву естетику разјаснити себи. Међутим, нашао сам један пример који може појаснити ствари.
1) Ако узмемо да је тело свеће симбол наше индивидуалне воље, симбол жеља и страсти или афекција свих врста.
2) Ако узмемо да је пламен свеће интелект који се издваја из воље са циљем да још служи, тј. да осветљава њене циљеве.
Код ове аналогије можемо приметити да је пламен (интелект) упрљан чађу, црнилом које потиче из тела свеће (или наше индивидуалне воље). Сада, што је тај пламен мање упрљан чађу, што је чистији од црнила воље, то је такав интелект ближи естетској контемплацији.
Поставља се питање каква је природа тог чистог интелекта, тог чистог субјекта сазнања?
Одговор је да чисти субјекат сазнања као свој корелат нема више индивидуални субјекат или тело свеће, већ је његов корелат трансцендента воља у целини. Ствар по себи, сопство само. При томе у потпуности долази до стапања између таквог субјекта и таквог објекта. То је излет у трансцендентно.
Корелација, (међусобно завистан однос) је кључ разумевања.
Корелат индивидуалног хтења је индивидуална воља.
Корелат естетске контемплације или чистог субјекта сазнања је трансцендентна воља, ствар по себи.
Зато је уметност прозор у онострано. Подсећање на наш прави дом изван појаве.
Овај "сценарио" иманентних дешавања у нама приликом сусрета са уметношћу а који је пре свега Шопенхауер објаснио у својој естетици, узима се као мерило сваке уметности, сваког уметничког дела. То је заправо оно што раздваја уметничко дело од кича.
Ако уметник приђе платну, стиху, скулптури, музици, имајући као извор и инспирацију своју похоту или можда своју прождрљивост, тј. своју жељу за храном и размножавањем кратко речено; оно што тако "инспирисан" уметник може да створи јесте кич и шунд... нешто далеко од уметности. Само када је извор његовог надахнућа потпуна слобода интелекта од индивидуалне воље можемо добити право уметничко дело и доживети естетски утисак.
Овако речено ово је можда одмах јасно, можда није, али свакако је тешко овакву естетику разјаснити себи. Међутим, нашао сам један пример који може појаснити ствари.
1) Ако узмемо да је тело свеће симбол наше индивидуалне воље, симбол жеља и страсти или афекција свих врста.
2) Ако узмемо да је пламен свеће интелект који се издваја из воље са циљем да још служи, тј. да осветљава њене циљеве.
Код ове аналогије можемо приметити да је пламен (интелект) упрљан чађу, црнилом које потиче из тела свеће (или наше индивидуалне воље). Сада, што је тај пламен мање упрљан чађу, што је чистији од црнила воље, то је такав интелект ближи естетској контемплацији.
Поставља се питање каква је природа тог чистог интелекта, тог чистог субјекта сазнања?
Одговор је да чисти субјекат сазнања као свој корелат нема више индивидуални субјекат или тело свеће, већ је његов корелат трансцендента воља у целини. Ствар по себи, сопство само. При томе у потпуности долази до стапања између таквог субјекта и таквог објекта. То је излет у трансцендентно.
Корелација, (међусобно завистан однос) је кључ разумевања.
Корелат индивидуалног хтења је индивидуална воља.
Корелат естетске контемплације или чистог субјекта сазнања је трансцендентна воља, ствар по себи.
Зато је уметност прозор у онострано. Подсећање на наш прави дом изван појаве.
Poslednja izmena:
