Зашто наше најуспешније Србе заборављамо? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

* * * * * nl

Зашто наше најуспешније Србе заборављамо?

Oceni ovaj blog


Атанасије Стојковић је рођен је у Руми 20. септембра 1773. године.
У Руми је завршио Вазнесењску школу (Српску гимназију), са намером да настави школовање. Гимназију у Сегедину где 1796. године завршава филозофију, тј. 7. и 8. разред гимназије. Докторирао је фолозофију (1799), зближава се са Х. Хајнеом (археолог и филолог) и професором Лудвигом Шлецером и интензивно се бави различитим научним дисциплинама (физика, математика, историја.
филозофски спис са елементима романа “Кандор или откровеније Египетских таин” (1800); сентиментални роман “Аристид и Наталија” (1801), први роман новије српске књижњвности; ”Сербски секретар” (1802), збирку образаца, писама и других облика комуникације; збирку песама “Стихи каковим образом љубов у браку сохранити можно” и оду “На смерт бесмртнаго Јована Рајича”(1802). Члан ученог Гетингенског друштва постао је 1802. године. Постаје декан одељења физичких и математичких наука, а у два наврата (1807-1808 и 1811-1813) и ректор Универзитета у Харкову.

Атанасије Стојковић је очигледно био вредан и способан човек, живог и необузданог духа, али и веома успешан и цењен. Говорио је више језика: немачки, латински, француски, италијански, енглески, грчки, мађарски и скоро све словенске језике. Својом свестраношћу, амбициозошћу и интелигенцијом, вероватно под утицајем идеја Доситеја Обрадовића, покушавао је да просвети свој народ, да унапреди његову науку и културу, и то у не баш повољним условима.
По природи сентименталан, у сва своја дела уносио је снажна осећања, чак и у “Фисику”, научно дело, у коме је сваку описану појаву снажно доживљавао.
ревео на “сербски” језик “Нови завет” и издао га у Петрограду 1824. године. Постоји сукоб мишљења да ли је у питању плагијат Вуковог превода или самостални рад, али остаје чињеница да је овај превод штампан више од 20 година пре Вуковог превода.
Посебно се истиче књига под насловом “О воздушних камњах и јих происхожденији” (О метеорима и метеоритима и њиховом пореклу) објављена 1807. године, настала као последица чињенице да је Стојковићу као професору на универзитету, у руке доспео комад “ваздушног камена” који је 1787. год. пао код села Жигајловка у Харковској губернији. Сматра се да је ова књига прва монографија о метеоритима у свету...

Линк о Атанасију


Мало познат и цењен у отаџбини...

Зашто наше нај успешније србе заборављамо?

Преузето са Нета

Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na Facebook Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na Google Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na My Yahoo! Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na Live Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na MySpace Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na Twitter Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na Digg Pošalji "Зашто наше најуспешније  Србе заборављамо?" na del.icio.us

Ažurirano 13.01.2010. u 14:35, autor: pely

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. MilesaKlise (avatar)
    Убаци овде
  2. aka973 (avatar)
    Mnogo je takvih kao Atanasije..mnogo..Ne zaboravljamo,nego o njima ni ne učimo ništa..
    U školi se previše bave nekim marginalnim stvarima,umesto da se akcenat stavi na našu istoriju..
    Pitaj bilo koga šta zna o Milunki Savić..
    a da ne spominjem to da osnovnu školu završavaju gotovo nepismeni..
    Strašno..
  3. pely (avatar)
    Citat Original postavio MilesaKlise
    Убаци овде
  4. pely (avatar)
    Citat Original postavio aka973
    Mnogo je takvih kao Atanasije..mnogo..Ne zaboravljamo,nego o njima ni ne učimo ništa..
    U školi se previše bave nekim marginalnim stvarima,umesto da se akcenat stavi na našu istoriju..
    Pitaj bilo koga šta zna o Milunki Savić..
    a da ne spominjem to da osnovnu školu završavaju gotovo nepismeni..
    Strašno..
    Оне који су дотакли звезду,
    уписали своје име, име рода свога на звезди пространог неба, која вечно траје, светли и
    сведочи о посебностима и могућностима...


    Заборављати значи гибити узоере, водиљу у
    могућим напредовањима...


    Сећати се , стално помињати, бити поносан
    на своје људе, који су успели и потврдили да смо
    вредни спомена, да имамо потенцијала, да
    можемо чуда остваримо ако имамо храбрости
    да своје срце следимо и да схватимо
    да је све могуће ако имамо визију, жељу......

    Закључак: где год кренеш ти спомени оне који су своје име записали, обележили великим златним
    словима, која светле њима у славу, за нас на потстрк, свету земаљском ка напредовању...

    Вишеструко ће се сећање вратити: нама, нашима
    нараштајима...
    Вратимо узоре успешних нека први корак буде: истраживање и присећање оних који су заборављени..

    Они су своју срећу, живот одживели, нама оставили сведочење као пут могући
    и охрабрење да свако следи своју стазу снова,
    које се заборавом не могу наћи у забораву су изгубљене...

    Нека нам узор буду сви народи који се сећају изузетних.
    Све нације које сећањем на све своје успешне, изузетне људе, писце, научнике, песнике, родољубе, визионаре и који негују, пишу, спомињу, прослављају, истражују, промовишу, глорификују, исказују поштовање и дивљење и тиме, осветљавају пут свима који пожеле да следе своје снове, да пробуде уснуле, пасивне и обесхрабрене ...