ustala sam ... - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

divilac

ustala sam ...

Oceni ovaj blog
Ustala sam ovog jutra da budem svedok danu i noći...
Obala tužna nek zna da želim nekoga ispratiti i sačekati ako mi želi doći...
Koračah granicom između života i smrti.Moje bose noge čistoćom odišu a telo još ne upozna njega.. Da li taj trag što za mnom ostaje, nekud vodi ili se gubi u zaboravu?
Poneki talasić jači kao da želi reći, da nesigurno je danas živeti.Da li ta čežnja što izjeda srce ima pravo da proziva? Po čemu ona zna a ja ne, da ljubav ima pravo na sve nas, koji smo u ovoj noći pronašli istinu, svedoka ljutog koji ne prašta. Koraci moji ravnomerni i snovi , ponekad kao da ne žele ići dalje...
Pogled unazad sigurnost daje a napred vuče me nada...Ne želim više ostati u noći, a talas kao da nešto obećava. Trag svakog čoveka u odlasku je jasan. A šta ako želi da se vrati? Zato pomislih, te stope nešto znače.
Rastati se sa ovom noći ja sad želim i ići i u sve dalje u susret mojoj nadi i čežnji što izjeda svu grud. Dal se možda prevarit neću, o sumnjo moja, nesigurnosti neznana, što me sad kolebljivošću svojom prozivaš.
Zar misliš da dosta mi ovakvih noći nije bilo? Zar dan ovaj svojom svetlošću bar nešto ne obećava? Korače moj, ne napuštaj me sad, kad reših da ostavim ovo tamno mesto, koje me tako muči i koje poželeh napustiti toliko puta! Sad odlučnost moja nikad jača nije bila. Da li ovaj prvi zrak što iznenada ukaza mi se sa obale, ima možda nešto još više? Osmeh zaigra, zvezda moja vodilja, kroz doline tuge, toliko puta. Da li taj pogled što razgalja ko maglu, noć ovu odlazeću možda ne greši. Da li odluke moje nisu dovoljne još, da noć neću da mi više druga bude. Uplaših se danom što biva jači. Da li ja to povratka više nemam?
Ovi talasi što behu sve silniji izbrisaše moje stope na obali, na granici između života i smrti.Da li to znači da smrt nadamnom više moći nema, a da u životu traga ostavila nisam. Da li on sa ovim vedrim jutrom u mojoj žudnji i isčekivanju, toliko priželjkivanom, može nešto da mi obeća?

Pošalji "ustala sam ..." na Facebook Pošalji "ustala sam ..." na Google Pošalji "ustala sam ..." na My Yahoo! Pošalji "ustala sam ..." na Live Pošalji "ustala sam ..." na MySpace Pošalji "ustala sam ..." na Twitter Pošalji "ustala sam ..." na Digg Pošalji "ustala sam ..." na del.icio.us

Ažurirano 11.01.2010. u 09:18, autor: divilac

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. petrana (avatar)
    svo vise starim ili se to kaze, kako godine prolaze, tako su jasnije te unutrasnej stvari, da li se to zovu stvari osecanja ili kako vec
    uglavnom, sto zena vise voli, to lakse odseca, jasnija je u potezima, unuitrasnjim
    unutrasnja prenemaganja su ljubavi strana, ides naglo, tako je bezbolnije, u smislu, krace traje
  2. lejla.al.dbuni (avatar)
    Dolaskom u "neke" godine,neminovno tezimo da vreme koje smo potrosili sagledamo iz perspektive osoba koje pocinju da prave rekapitulaciju sopstvenog zivota.
    Zbrajamo dobre i lose momente ciji smo sudionik bili,kriticki gledamo na poteze koje smo cinili (ili smo prinudjeni bili da ih cinimo),sumiramo sa strahom da bi taj saldo bio sa negativnim predznakom,tj.da smo se zatekli u nepovoljnom bilansu..
    Cinjenica je da se proslost ne moze ispraviti,da smo u njoj ostavili jasne tragove,da smo je oblikovali prema svom nahodjenju,onakvi kakvi jesmo bili..
    Verovatno je tako bilo odredjeno,da je to bio nas obelezeni put,da smo njime morali da prodjemo.
    Cemu onda negodovanje,tragikomicna patetika,"zal za mladost",kad je to ireverzibilan proces?
    To je osnovna "bolest" gerontologije,pocetna faza koja vodi nepogresivom cilju-depresiji.
    Sta nam valja ciniti?
    Kako se treba ponasati kada postanemo iskreni sebi,prema proslom vremenu?
    Zamoliti druge,prijatelje i poznanike,da nam oproste za nepravdu koju smo im ponekad naneli(kada smo bili prinudjeni i kada smo je nesvesno uradili),a njihova istovetna ponasanja vec oprosriti..
    I svakako,secati se samo lepih trenutaka (onih carobnih,zbog kojih smo gubili dah ).
    I ono sto je najteze,gubitak bliskih osoba prihvatiti kao neminovnost,Bozju volju..
    Okrenuti se "sitnicama koje zivot znace",i polako,maliim koracima prolaziti jos uvek nepoznatim svetom(gledati ga iz novih uglova),punim plucima udisati njegov neprolazan miris i radoznalim ocima posmatrati njegove nikad izbledele boje..
    Veliki zivotni planovi se,obicno,ne ispune,jer..
    "Zivot je ono sto nam se desava,dok pravimo velike planove za buducnost"..u tome je cesto sadrzana istina proslog vremena.
    Znaci,budimo pametni..iskoristimo ovo nam preostalo vreme na pravi nacin..valjda smo,sa godinama,postali mudriji za toliko.

    Ps.Ne znam sta mi bi,Divilac..preopsiran komentar..kao da negde u prostoru,ovim tvojim razmisljanjem uhvatih istu "talasnu duzinu"..
    Ili,da krace recem..dje me nadje,covece?!