ALEN IZ SARAJEVA II - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

širom zatvorenih očiju

ALEN IZ SARAJEVA II

Oceni ovaj blog
Kupim razglednicu,vratim se u hotel,sednem na krevet i pod zavaljenim jastukom glave,pocne ruka da pise ono sto mi dusa saopstava kroz otkucaje srca.
Ispisah posvetu za ovog tuznog,malog coveka na razglednici koja podseca na nekakav njegov rodoslov..
Adresiram-
"Za Bosanca,najboljeg prodavca na svetu,koji je iz Sarajeva,najlepseg sela na svetu,pa i sire.."
Na prostoru za postansku marku napisem-
"Ovo je isuvise licnog sadrzaja,ne moze ici postom,iskljucivo se mora predati na ruke".
A na drugoj polovini razglednice(mestu koje je turistima ostavljeno za ispoljavanje nadahnuca vidjenim lepotama),napisem-
"Zemljace,nekada smo imali zajednicku drzavu,Jugoslaviju.
Bili smo ponosan narod velike zemlje jedne.
Kuda ona nestade,sta uradismo..sta zgresismo,pa smo ovako sada nesrecni?!
Da me se setis ponekad..bivsa zemljakinja tvoja iz Beograda(u dusi nepopravljiva jugonostalgicarka)".
Te noci nisam dugo mogla da zaspim.
A kada sam zaspala,san mi je bio kosmaran..
Jutro sam docekala sa osecanjem gorcine u ustima i laganog pritiska u glavi..

Otisla sam tog jutra do samoposluge,sve u nekakvom strahu da ga mozda necu naci.
Bio je poslednji dan mog celomesecnog letovanja..u vecernjim satima sam morala da krenem put Srbije,mom Beogradu..
Kada sam ga ugledala kako na ulici,ispred samoposluge,tegli povecu putnu torbu punu namirnica prema nekom parkiranom dzipu,sacekala sam ga na ulaznim vratima "njegove" prodavnice.
Obradovao se ugledavsi me i rekao,smeseci se..
"A ja,bona,mislio da si otputovala,nijesam te video dva dana"-
"Nisam,veceras u 23 h idem za Beograd.Svratila sam,ovaj put ne po grozdje,vec da ti poklonim nesto sto me je sinoc podsetilo na tebe,dok sam bila u setnji Baosicima".
Dala sam mu koverat sa razglednicom koju sam drzala u ruci.
Bio je zbunjen,i obrisavsi ruke o radni mantil,drhtavim rukama(valjda od iznenadjenja),izvadio je iz omota i polako zagledao njen naslovni deo.
Podigao je pogled,zenice su mu bile rasirene..
Jednu ruku je spustio na grudi,u predelu srca,a drugom,u kojoj je drzao razglednicu,zamahnuo siroko u vazduh i uzviknuo..
"Jooj,bona..dje me nadje"!
Oci su mu se tog trenutka ispunile suzama.
Stajao je nemo,gledajuci u mene..kao kip.
U tom momentu,neko od mestana koji je otvarao gepek sivog dzipa,prodrao se..
"Alene,`oces li,ociju ti,tu torbu `vamo"?
Ljudina u sorcu,ogromna,kao od brda odvaljena,cekala je da mu sluga,potrcko,donese placenu prehrambenu lovinu..
Tada sam prvi put cula njegovo ime..Alen.
Na to se "moj" Alen prenu iz zanosa i rece mi zurno..
"Sacekaj me,bona..evo,odmah cu ja.."
I jedva tegleci gromadnu torbu predje preko ulice..
Ucinilo mi se da je podigao krajnjim atomima snage,iz petnih zila je izvukao tu snagu da teret ubaci u gepek debelog mestanina..ovaj se nije ni za pedalj pomakao od vrata svog vozila.
Osetila sam mucninu u stomaku i tup bol u predelu zeluca..
Vratio se preko ulice zurno,sve trceci i pridje mi sav srecan..
"Zaboravili smo da se upoznamo..-rekla sam smeseci se.Sada sam cula da se zoves Alen..Drago mi je,ja se zovem Lejla.."-.pruzila sam mu ruku.
Prihvatio je i stavio u predelu srca.
"Ovo sto sam ti napisala na poledjini,procitaces kasnije sam.."-dodala sam.
"Dobro.."-uzvrati on,poput lepo vaspitanog deteta.
"Ajde,bona,matere ti,da odemo nedje na kavu..zavrsavam za sat vremena sa radom.."-dodade.
"Hvala ti Alene,ali ja zurim.Moram da se pakujem,a i da poslednji put ove sezone jos malo se zagrlim sa morskom pucinom..da jos malo zaronim u plave talase i ponesem miris soli i miris riba u secanje,da mi potraje do naredne godine.."
"Ali..red je,bona,da zajedno popijemo kavu..tebi za srecan odlazak,meni za lep ostanak..a da kad cemo,ako sad necemo?"-molile su njegove oci.
"Evo,obecavam..sledeceg leta dolazim i idemo na kafu..Mozda cu letovati na drugom mestu,ali cu doci bar na dan u Djenovice da kafu popijemo zajedno.Obecavam.."
Cutao je..
Ponovo se vec poznata tuga razlila njegovim licem.
A onda,kao carolijom,na njega je sleteo osmeh (neverovatno mi se tog trenutka nametnula misao-kao sunce posle kise)..
"Ali,da znas..obecala si mi!Cekacu te sledeceg leta da zajedno popijemo tu kavu"
Pruzila sam mu ruku.
On ju je zagrlio svojim obema,i sve tri ruke su se nasle na njegovim grudima,u predelu srca.
Uputila sam mu poslednje reci..
"Neka te Gospod cuva,jer imas lik po njegovoj milosti..
Malo ljudi se radja sa toplinom u sebi,sa radoscu u dusi i ljubavlju u ocima,kao sto to ti imas.
Ti si covek sa dusom deteta.
Pokazujes redak Bozji dar,budi ponosan na to sto jesi,jer si od Boga pomilovan.
Uvek cu da te se secam,cak i ako nam kafa ne bude sudjena.."

Okrenula sam se i nekako tromim,olovnim koracima uputila uz obalu,morem,prema hotelu..
Okrenula sam se jos jednom..Jos uvek je stajao na istom mestu,sa jednom rukom na grudima,u predelu srca..
Mahnuo mi je i ja sam otpozdravila.
Nestao je iz mog vidokruga,kada sam zasla,uz put,za prvu morsku uvalu....

DJENOVICI ..avgusta meseca 2oo7,leta gospodnjeg..

Ps.Sledece godine sam letovala u Budvi.Otisla sam do Djenovica..nisam ga nasla.
Rekose mi one dve "vostane" da se vratio svom domu u Sarajevo i da je bio veoma srecan kad je odlazio..
Bila sam i ja srecna kada sam to cula..
U kaficu preko puta samoposluge sam sela i popila neskafu,dok mi se njegov lik svakog trenutka pricinjavao na ulici..
Nazdravila sam mu jednim "niksickim"..

Sa ove vremenske distance mogu da kazem da sam videla andjela..
I da sam cak i razgovarala sa njim..
Gde god da si,Alene,zelim ti svako dobro..andjele u ljudskom liku..

..............

Ovo je jedna od mojih prica..ovo je nesto iz mog zivota sto mi je bilo jako vazno.
Posvecujem pricu RIADI,zato sto je iz Sarajeva i zato sto mi je danas ulepsala dan..

Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na Facebook Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na Google Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na My Yahoo! Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na Live Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na MySpace Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na Twitter Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na Digg Pošalji "ALEN IZ SARAJEVA II" na del.icio.us

Ažurirano 04.01.2010. u 21:28, autor: lejla.al.dbuni

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. RiadaT. (avatar)
    Lejla,priča me je doista ostavila bez teksta,a kad vidjeh da si je posvetila meni...e onda...nemam riječi,stvarno...
    Ako sam ja tebi uljepšala dan,onda si ti definitivno meni uljepšala noć...I još nešto....ako vidim Alena,svakako cu mu prenijeti pozdrave od moje virtualne prijateljice....sigurna sam da cu ga prepoznati
  2. lejla.al.dbuni (avatar)
    Mila moja..sada si mi i noc ulepsala.
    Znam da ces Alena prepoznati,jer ste od istog,bozanskog materijala sacinjeni.
    Umem ja to da osetim,nije potrebno i da vidim(srce zna vise nego sto oci to mogu da vide)..
  3. crossoverprint (avatar)
    Da, lejla lepo pises.
  4. 1976! (avatar)
    Sto mu gromova!
    Ličilo je da će ovo biti neka priča o keksu....
  5. Arhimed 1 (avatar)
    Predivno Lejla. Nema Alena nestade Juga a u mnogim srcima ostade tuga.
  6. spiholog (avatar)
    Divno je Lejla...raznezila si me...predivno pises...
  7. Fiamma (avatar)
    Priča je odlična, puna emocija!