Siguran sam da je većini ljudi na ovoj planeti prva asocijacija na Nemce, rat-ubijanje-Hitler-nacisti,... teško da su i da će promeniti tu sliku još dugo jer je tek nesto više od samo 60 godina prošlo a neki svedoci su još i živi. Kako onda pomisliti da vam može biti lepo s njima, znajući da su koreni skoro svim stanovnicima te zemlje upleteni u fašističku mrežu?! Ali ajde da to nekako preskočimo...
Nemački jezik je nešto što samo izgleda samo Nemci vole a za sve ostale koji to čuju izaziva paranje ušiju a još gore lamanje jezika u slučaju da pročitate neke reči od po trideset slova, što je normalno za njih. Nemačka zastava na kojoj je i crna boja... ne znam, i to ne volim.
Država koja je smeštena na hladnijem delu evrope sa malim izlazom na hladno more, ali sa mnogo hladnih reka koje vijugaju medju hladnim planinama i dolinama, nikako ne može biti topla ni prema medvedima a kamoli turistima-ljudima. Hladne,“kasarskog tipa“ gradjevine sa malim prozorima, strogo „zategnutom prirodom“ kao i parkovima, sa sivim oblacima tokom cele godine, ne može biti slika nečega što nazivam lepim za oko, a o duši da ne govorim. Šta onda reći i o ljudima koji tamo žive u takvim uslovima i šta očekivati od njih ?! Čak i oni koji nisu odande, dugim življenjem tamo postaju takvi, eto primera naših koji provedoše život u toj zemlji, teško da nećete primetiti razliku, počevši od onog: „Švabo zna-švabo je to napravio“. Švabo je izgleda napravio sistem „rad oslobadja“ što ukradoše pre neki dan sa ulaza u njihov ili „naš“ logor, po čemu su još i poznati kao tvorci nečeg što svet nije do tad video. Ako uzmem u obzir da je na tom tlu i pod uticajem Nemaca pobilo, razrušilo, pokralo i uništilo sve što je moglo i u susednim,komšijskim,državama... teško mogu reći da je tamo neka pozitivna energija ostala. Ali kao što rekoh, da to nekako preskočimo... kao i Berlinski zid... a da, neću o tome...
Automobili, da, to je definitivno nešto što valja i traje dugo a napravio ga Švabo.
Imena tamošnjih mesta i gradova pamtim po gostovanjima naših pevača i pevačica koji su se svojevremeno reklamirali po TV kanalima: „gostujem kod gazda Mileta u Strunfinglsenstritenshenu kod Frankfurta“ u našoj poznatoj diskoteci... od ovih koji su u novije vreme otišli na arbajt tamo i upoznali te ljude, videli su i kako su ti ljudi nekako posebno „zatupljeni“ od posla izgleda, ne znaju mnoge osnovne stvari,nemaju komunikaciju jedni sa drugima, otuđili se skroz ali zato pljušte sa lovom na pesme iz domovine mada su tamo i neke ruralne pesme više popularnije nego ove turbo što se kod nas furaju. Recimo da bi klasičan primer nekog našeg odande bio Manuel, kao mlađi primer i Radiša, kao odrasli primer (ukućani velikog brata 2009). U domovinu dolaze sa dosta love, grade kuće, menjaju kola, kukaju da je teško ali Švabo je to. Što se tiče naših tamo, stičem utisak da ih ta lova drži visoko iznad svih i daje nadu u život, pre svega. Mora se raditi. Naši gasarbajteri su još jedna asocijacija na Nemačku pa samom tim mnogo priča i o tome, ali ajd da i to preskočimo...kao i savet novima koji odlaze tamo: „beži što dalje od naših“.
Koliku smo mi samo traumu imali posle sukoba sa Nemcima, govori i bespregledna riznica filmske trake tj. naše kinematografije. Posle Valtera, Prleta, Tihog i Boška Buhe kao naših heroja, tu je i poznati nemački oficir SSa Stevo Žigon, kojeg sam se plašio kao mali pa i do dan danas. A, da... opet, trauma...
Šta je još „dobro“ tamo? Pa Pivo i kobasice. Verujem da se dobro jede i tu se neće niko žaliti, ko ne gleda na holesterol. Postoje i razni festivali povodom toga, i verujem da bi bilo fino posetiti Nemačku tih dana, kako bi se lakše zaboravila prošlost, te zemlje... uh, opet krećem o tome, ali ... ne znam kako to izbrisati iz glave ?!
Suma sumarum... ne bih na mesto zločina
(Novi4umSad; izvor: rekla/kazala) 31.12 '09
Nemački jezik je nešto što samo izgleda samo Nemci vole a za sve ostale koji to čuju izaziva paranje ušiju a još gore lamanje jezika u slučaju da pročitate neke reči od po trideset slova, što je normalno za njih. Nemačka zastava na kojoj je i crna boja... ne znam, i to ne volim.
Država koja je smeštena na hladnijem delu evrope sa malim izlazom na hladno more, ali sa mnogo hladnih reka koje vijugaju medju hladnim planinama i dolinama, nikako ne može biti topla ni prema medvedima a kamoli turistima-ljudima. Hladne,“kasarskog tipa“ gradjevine sa malim prozorima, strogo „zategnutom prirodom“ kao i parkovima, sa sivim oblacima tokom cele godine, ne može biti slika nečega što nazivam lepim za oko, a o duši da ne govorim. Šta onda reći i o ljudima koji tamo žive u takvim uslovima i šta očekivati od njih ?! Čak i oni koji nisu odande, dugim življenjem tamo postaju takvi, eto primera naših koji provedoše život u toj zemlji, teško da nećete primetiti razliku, počevši od onog: „Švabo zna-švabo je to napravio“. Švabo je izgleda napravio sistem „rad oslobadja“ što ukradoše pre neki dan sa ulaza u njihov ili „naš“ logor, po čemu su još i poznati kao tvorci nečeg što svet nije do tad video. Ako uzmem u obzir da je na tom tlu i pod uticajem Nemaca pobilo, razrušilo, pokralo i uništilo sve što je moglo i u susednim,komšijskim,državama... teško mogu reći da je tamo neka pozitivna energija ostala. Ali kao što rekoh, da to nekako preskočimo... kao i Berlinski zid... a da, neću o tome...
Automobili, da, to je definitivno nešto što valja i traje dugo a napravio ga Švabo.
Imena tamošnjih mesta i gradova pamtim po gostovanjima naših pevača i pevačica koji su se svojevremeno reklamirali po TV kanalima: „gostujem kod gazda Mileta u Strunfinglsenstritenshenu kod Frankfurta“ u našoj poznatoj diskoteci... od ovih koji su u novije vreme otišli na arbajt tamo i upoznali te ljude, videli su i kako su ti ljudi nekako posebno „zatupljeni“ od posla izgleda, ne znaju mnoge osnovne stvari,nemaju komunikaciju jedni sa drugima, otuđili se skroz ali zato pljušte sa lovom na pesme iz domovine mada su tamo i neke ruralne pesme više popularnije nego ove turbo što se kod nas furaju. Recimo da bi klasičan primer nekog našeg odande bio Manuel, kao mlađi primer i Radiša, kao odrasli primer (ukućani velikog brata 2009). U domovinu dolaze sa dosta love, grade kuće, menjaju kola, kukaju da je teško ali Švabo je to. Što se tiče naših tamo, stičem utisak da ih ta lova drži visoko iznad svih i daje nadu u život, pre svega. Mora se raditi. Naši gasarbajteri su još jedna asocijacija na Nemačku pa samom tim mnogo priča i o tome, ali ajd da i to preskočimo...kao i savet novima koji odlaze tamo: „beži što dalje od naših“.
Koliku smo mi samo traumu imali posle sukoba sa Nemcima, govori i bespregledna riznica filmske trake tj. naše kinematografije. Posle Valtera, Prleta, Tihog i Boška Buhe kao naših heroja, tu je i poznati nemački oficir SSa Stevo Žigon, kojeg sam se plašio kao mali pa i do dan danas. A, da... opet, trauma...
Šta je još „dobro“ tamo? Pa Pivo i kobasice. Verujem da se dobro jede i tu se neće niko žaliti, ko ne gleda na holesterol. Postoje i razni festivali povodom toga, i verujem da bi bilo fino posetiti Nemačku tih dana, kako bi se lakše zaboravila prošlost, te zemlje... uh, opet krećem o tome, ali ... ne znam kako to izbrisati iz glave ?!
Suma sumarum... ne bih na mesto zločina
(Novi4umSad; izvor: rekla/kazala) 31.12 '09
