Благоје Јововић - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Koschei.Besmertnii

Благоје Јововић

Oceni ovaj blog
Два метка за Павелића
(одломак из књиге Тихомира Бурзановића)

...

Пођем кући и знам да сјутра вече долази последња ноћ, 9. април 1957.године, и да више нема одустајања од ријечи коју сам дао самоме себи, па таман погинуо!

Дан Д
Крећем ја сјутра на станицу, кад тамо - ево Мила!
Ја љут, питам га:
”Шта си дошао да ме деморалишеш, ја вечерас завршавам посао, не требаш ми!”
“Вечерас не гледам у Павелића, идем иза њега и бићу са тобом”, каже мени Мило и додаје да ће вечерас бити све у реду.
Идем ја, Мила слушам и не слушам, само ми кроз главу пролазе слике данашњег боравка у усташкој кафани. Донијели летке, транспаренте, плакате дијеле, све спремају, јер сјутра је велика прослава на којој, како сам са заклео, неће бити живог Павелићa.
Уђемо у аутобус. Сједнемо поново скупа. Павелић, ако нема на крају аутобуса мјеста онда сједне на прво иза возача. Кад смо дошли до станице да силазимо, ја Милу кажем да иде испред мене и он стварно сиђе и уђе у ону масу народа. Кад смо се примакли путу који се одваја ка Павелићевој кући, Мила нема!
Кукавица, где се изгуби ?
Ја одлучио и повратка нема. Идем за њима и размишљам колико морам да приђем , колико времена имам кад пуцам у Павелића, да пуцам у пратиоца. И хоћу ли Павелића убити једним метком.
Идем, прилазим им све ближе, јасно чујем како разговарају. У том тренутку се прекрстим и помолим се Богу и Светом Василију Острошком. Како сам се прекрстио, чујем, пратилац говори:
“Поглавниче, ја бих сад свратио до клуба, ево вас близу, брзо ћу ја доћи!”
Не могу да вјерујем да ми је Бог тако брзо помогао. И Свети Василије.
До куће Павелића још 50 метара.

Павелић пада и псује ми мајку српску
Раздвојили су се, ја се склонио за једно велико дрво у дрвореду, видим како се Павелић окреће наоколо, и наставља да иде, са ташном у руци.
Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим.
Долазим на седам - осам метара. Павелић ме је осјетио, видео... почео да виче:
“Мајку ти ***** српско - јеврејску, комунистичку!
Чујем пуцањ, не знам одакле долази.
Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два - три метра и пуцам.
Једном. Други пут ! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега.
Он пада.
Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту.
Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега.
У том тренутку помислим - боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити!
Дал да га прибијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се... али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом. И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу.

Pošalji "Благоје Јововић" na Facebook Pošalji "Благоје Јововић" na Google Pošalji "Благоје Јововић" na My Yahoo! Pošalji "Благоје Јововић" na Live Pošalji "Благоје Јововић" na MySpace Pošalji "Благоје Јововић" na Twitter Pošalji "Благоје Јововић" na Digg Pošalji "Благоје Јововић" na del.icio.us

Ažurirano 25.01.2008. u 20:21, autor: Koschei.Besmertnii

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. _AskA_ (avatar)
    Sam0 jedn0 pitanje..K0Lik0 imash g0dina?