Znate li Vi koliko košta sitni Sremski sir, ili tanke kore za pitu, ili spanać !?
Pa ne znate, kad ne bazate po pijacama ko’ ja.
Ma šalim se, nije to tema, ne bojte se, tema je Vernost prema partneru, a šlagvort mi dade doajen i frontmen nekada poznate muzičke grupe “Time”.
Pitala je njega novinarka onomad o tome, kako je bilo nekada, kako je sada i tako to, a po meni najzanimljivije pitanje je bilo o : “ribama” , o njegovoj ženi, to jest životopj saputnici…
Odmah da znaju neupućeni, da je sredinom sedamdesetih Adolf tako izgledao, da u njega nisu bile zaljubljene samo devojke koje ga nikada nisu videle, ili one koje se uopšte nisu rodile.
E jedna moja komšinica što se rodila, videla ga je, i bila zaljubljena u njega u periodu od 13-18 godine.
Tužna priča, ona zaljubljena u njega preko medija i Long plej ploče, gde ga je držala na kredencu umesto Žute dunje, a ja zaljubljen u nju.
Šansa i njena i moja je tada bila ravna fantastici da ja budem sa njom, koliko ona sa Adolfom.
Zašto, pa u nju su bili zaljubljeni svi muškarci koji su je videli, ali ona je bila zaljubljena u Adolfa koji nju nikad nije video, niti čuo da da postoji.
Ove male igre reči objašnjenja su mi potrebne, da bih počeo priču o Adolfovoj Vernosti svojoj ženi, i zašto je ceo život bio veran supruzi.
Elem, Adolf lepo objašnjava novinarki koja je to znala i bez tog priznanja, da je mogao u svoje vreme da ima bilo koju ženu, devojku na prostoru Sfrj i šire.
Medjutim, sama ta spoznaja ga je relaksirala da ne bude ni sa jednom.
Oni koji teško mogu da nadju i tu jednu, oni bi uvek želeli da budu sa njih hiljadu. To je tako odkad je sveta i veka.
Adolf dalje kaže, zašto je u braku toliko decenija sa samo jednom ženom, i razložno zaključuje, da je to zato: što njegova žena zaslužuje njega, a i on nju svakako.
Eto, šta je naravoučenije: može vaš partner da izgleda bruka, da ga želi ceo svet, ali ako je isti karakter, vidite i sami kako je to funkcionisalo i još uvek funkcioniše.
Problem je danas očito taj, što čvrstih i stamenih karaktera, (oba pola) u Srbiji je bar tako, ima manje no što ima prasadi u Teheranu.
Kao što vidite, Vernost nema veze sa ponudom i potražnjom, već sa karakterologijom osobe kojoj se nešto nidi, a on ostavlja ili uzima.
Mislim, mogu da o ovome drobim ko pisac Rata i Mira, al’ nema više potrebe. Treba ostaviti da nešto kažu mnoge naše “Ane KAREnjine” :…
Pa ne znate, kad ne bazate po pijacama ko’ ja.
Ma šalim se, nije to tema, ne bojte se, tema je Vernost prema partneru, a šlagvort mi dade doajen i frontmen nekada poznate muzičke grupe “Time”.
Pitala je njega novinarka onomad o tome, kako je bilo nekada, kako je sada i tako to, a po meni najzanimljivije pitanje je bilo o : “ribama” , o njegovoj ženi, to jest životopj saputnici…
Odmah da znaju neupućeni, da je sredinom sedamdesetih Adolf tako izgledao, da u njega nisu bile zaljubljene samo devojke koje ga nikada nisu videle, ili one koje se uopšte nisu rodile.
E jedna moja komšinica što se rodila, videla ga je, i bila zaljubljena u njega u periodu od 13-18 godine.
Tužna priča, ona zaljubljena u njega preko medija i Long plej ploče, gde ga je držala na kredencu umesto Žute dunje, a ja zaljubljen u nju.
Šansa i njena i moja je tada bila ravna fantastici da ja budem sa njom, koliko ona sa Adolfom.
Zašto, pa u nju su bili zaljubljeni svi muškarci koji su je videli, ali ona je bila zaljubljena u Adolfa koji nju nikad nije video, niti čuo da da postoji.
Ove male igre reči objašnjenja su mi potrebne, da bih počeo priču o Adolfovoj Vernosti svojoj ženi, i zašto je ceo život bio veran supruzi.
Elem, Adolf lepo objašnjava novinarki koja je to znala i bez tog priznanja, da je mogao u svoje vreme da ima bilo koju ženu, devojku na prostoru Sfrj i šire.
Medjutim, sama ta spoznaja ga je relaksirala da ne bude ni sa jednom.
Oni koji teško mogu da nadju i tu jednu, oni bi uvek želeli da budu sa njih hiljadu. To je tako odkad je sveta i veka.
Adolf dalje kaže, zašto je u braku toliko decenija sa samo jednom ženom, i razložno zaključuje, da je to zato: što njegova žena zaslužuje njega, a i on nju svakako.
Eto, šta je naravoučenije: može vaš partner da izgleda bruka, da ga želi ceo svet, ali ako je isti karakter, vidite i sami kako je to funkcionisalo i još uvek funkcioniše.
Problem je danas očito taj, što čvrstih i stamenih karaktera, (oba pola) u Srbiji je bar tako, ima manje no što ima prasadi u Teheranu.
Kao što vidite, Vernost nema veze sa ponudom i potražnjom, već sa karakterologijom osobe kojoj se nešto nidi, a on ostavlja ili uzima.
Mislim, mogu da o ovome drobim ko pisac Rata i Mira, al’ nema više potrebe. Treba ostaviti da nešto kažu mnoge naše “Ane KAREnjine” :…
