Bajka o Princu i Princezi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

gospodjica14

Bajka o Princu i Princezi

Oceni ovaj blog
Bila jednom jedna princeza. Živela je srećno, dan za danom, godinu za godinom, porasla je u divnu, mladu ženu. Naučila je kako se vodi kraljevstvo i preuzela na sebe obaveze...prilično obaveza, ali bila je mlada, snažna i poletna. Nije joj bilo teško ni da poljubi hiljadu žaba da bi konačno pronašla i osvojila svog princa. Živela svoju srećnu bajku i imala je sve – svoje kraljevstvo i svog princa, sa kojim je delila život, obaveze, nežna osećanja, kraljevski krevet i, verovala je, najvažnije od svega – nadmoćnu i neodoljivu ljubav koju je nemoguće poraziti . Uživala je u čarima svoje bajke, ne primećujući da se, iz dana u dan, nad princem i njom lagano nadvija oblak rutine. Obavijao ih je sasvim neosetno – obaveze su se gomilale, očekivanja podanika bivala su sve veća, troškovi kraljevstva rasli su, a sa njima i zabrinutost princa i princeze. Imali su sve manje vremena za sebe, trenutci intime postajali su sve ređi i sve sličniji onim prethodnim.... njihovu bajku opsedala je mračna čarobnica Stvarnost, sa svojim slugama Već Viđeno i Svakodnevnicom. Zavidna i zla, Stvarnost je jednim zamahom čvornatog čarobnog štapića učinila da princ i princeza sve teže prepoznaju svoju bajku, iako su se i dalje voleli. S tamnom koprenom Svakodnevice pred očima, njihov život, ta čudesna bajka, činio im se sve više kao nešto toliko daleko da već izgleda kao san, odsanjan u davnoj prošlosti. Princ i princeza sve su ređe bili srećni – najčešće su bili tužni i umorni, Svakodnevica ih je obuzimala kao rđa koja, kad jednom počne da nagriza, slabo šta može da je zaustavi. Princeza je kopnela. Imala je sve manje snage, razumevanja, želje, sjaj u očima lagano se gasio. Svojom mračnom magijom Stvarnost je njeno nekad blistavo lice pretvorila u umornu masku a njeno ruho u rite. Potom je zla i pakosna senka svoje gospodarice Stvarnosti, Svakodnevica, zlokobnim šaputanjem omađijala lepog princa: .....šhhhh....vise te ne voli...ne želi te...ne želi ni da bude lepa za tebe...ni sretna za tebe...ne želi više da pleše sa tobom ni da nosi prekrasne balske haljine... Dugo se odupirao se tom izopačenom, zlobnom šapatu. Uzalud. U princu je od posejanog malog zrna uvrede narastao monstrum gneva. Postao je ljutit i ogorčen na svoju princezu. Ona je laz. To čudno, umorno, dronjavo biće nije, ne može biti njegova divna, nasmejana princeza, njegova fantazija koju je toliko voleo. Ipak, želeo je da opet strastveno pleše sa princezom obučenom u dugu, vatreno-crvenu haljinu, želeo je da mu se vrati ONA umesto te umorne babe kojoj nikad nije do nežnosti i koja od njega očekuje da je voli i tako iscrpljenu, posustalu, aljkavu. On to nije mogao. On to nije želeo. Stvarnost je bila van sebe od zluradosti i bezočne sreće. Stvari ne mogu biti bolje! Još samo malo, i uništiće ih. Uništiće njihovu ljubav, nežnost, zauvek će preseći sve magično-srebrne ljubavne niti koje su ih vezivale – tada će lako uništiti i njih. A kad njih ne bude bilo, Stvarnost će biti Kraljica – svi će joj se klanjati i živeti u beznađu.

Uzajamne optužbe, zajedljive primedbe, ljutito izgovoreni zahtevi zamenili su nežne reči ljubavi, blage poglede, pažnju i naklonost. Princ je mislio: „Zašto joj je teško da obuče tu crvenu haljinu i zaigra sa mnom? Samo tražim malo slasti i zanosa. Dosta mi je vise ovog monotonog života! “ Princeza je mislila „Kako ne može da razume da sam umorna? Imam toliko obaveza, pa ne znam kuda ću pre...i zašto ja moram sve? Kako ispuniti sva ta očekivanja kada jedino sto želiš jeste da spavaš i da se odmoriš....“ vajkala se ona. Osećajući prinčevo nezadovoljstvo, jednim delom svog bića želela je da mu ugodi, pomišljajući kako će se, eto, baš večeras popeti u Visoku kulu, obući crvenu haljinu sreće, otići do balske dvorane i pozvati princa na ples. Ali Stvarnost nije mirovala – svojim mračnim moćima prozrela je princezine misli i laganim pokretnom kvrgavog čarobnog štapića, osujećivala je princezine namere. Prepreke su bila njena specijalnost –napad na kraljevstvo, magijom stvoren bezbroj stepenica do Visoke kule, neodložni prinčevi poslovi...Princezina borba sa Stvarnošću bila je teška i trajala je dugo. I Stvarnost je pobedila. Savladala je princezu, ostavivši je bez nade, njenog poslednjeg i najupornijeg saveznika. Pogledavši je onako slomljenu, sada samo ljušturu od nekad zanosne lepotice, Stvarnost kriknu pobedonosno, te joj u likovanju iznenadno sinu najokrutnija zamisao: neće ih rastaviti; zavladaće njima. Nju će ostaviti da leži na večitoj samrti i bespomoćno posmatra kako njen voljeni princ, pod vlašću nemilosrdne Stvarnosti, postaje sve bezosećajniji i ravnodušniji, kako se pretvara u još jednog u nizu oholih zapovednika suverene vladarke nad njegovim srcem i telom – jedine, uzvišene, vrhovne Gospodarice Stvarnosti.

I tako bi...

Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na Facebook Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na Google Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na My Yahoo! Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na Live Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na MySpace Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na Twitter Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na Digg Pošalji "Bajka o Princu i Princezi" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. petrana (avatar)
    izuzetno
  2. gagili48 (avatar)
    Eh ta stvarnost...
  3. lejla.al.dbuni (avatar)
    Savrsena moderna bajka,Gospodjice..
  4. gospodjica14 (avatar)
    Hvala
  5. dusan jovic 95 (avatar)
    E pa sad sam besna jer gospodin princ zivi u svom svetu i ne ogledava se u ogledalu stvarnosti....a da se pogleda video bi prerano omatorelo dzangrizavo stvorenje koje vise ni jedna mlada i lepa princeza nece nego treba da ljubi u .... svoju dragu sto ga jos trpi. Ma imaju srecu sto ja nisam tamo da ga spustim u stvarnost