Makondo se pretvorio u strašan kovitlac prašine i ruševine koje je raznosio biblijski uragan, kad je Aurelijano preskočio jedanaest stranica da ne gubi vreme u suviše poznatim činjenicama, i počeo da dešifruje trenutak u kome je živeo, dešifrujući ga u trenutku življenja, proričući samome sebi u trenutku dešifrovanja poslednje stranice pergamenta, upravo kao da bi sebe sagledavao u ogledalu koje govori. Zatim je opet preskočio da bi preduhitrio proročanstvo i tako saznao datum i okolnosti svoje smrti. Međutim, pre nego što je došao do poslednjeg stiha shvatio je da nikada više neće izaći iz te sobe, pošto je bilo predviđeno da grad ogledala bude vatrom sravnjen i zbrisan iz pamćenja ljudi u trenutku kad Aurelijano Babilonio završi dešifrovanje pergamenata, i da sve što je u njima bilo napisano bude neponovljivo oduvek i zauvek, pošto pleme osuđeno na sto godina samoće nije imalo druge mogućnosti na zemlji. 
zaista
