Nova Skupštinska kafana

Идеале пратим и зове даљине
Негдар ћутим дуго , некад мисо сине
Видим да је небо од мене далеко
Ал опет гледам како да доватим
Истину што бежи увек би да схавтим

Кад гледам у себе видим понор
бездане неме и неко море
свуда је бура ломе се стене
тишину тражим да смири ми мисли
јер опет негде даљина ме зове
опет ме вуче ка крају дуге
а над понором мост не стоји
да л све то уоште постоји?

Док тражим даљину ,и жудње гасим
очима једем лепоте света
понекад само у ноћима касним
осетим да негде још неко гледа у исту звезду
да неко стрепи дал има смисла
ил смисао памети нема

На сање и на дилеме ставићу тачке
Прећи ћу понор сопствених жеља
И бићу опет и тврд и јак
Савладаћу сопствене Душе
олујни страх

ја сада

 

[SibirskiTigar]

 

[REVELIN]

Prijatelju, ne iznenadjuje me tvoja duša ni jednog trena

 

[EuReKa44]

Pravo osvezenje i medju blogovima i medju kafanama .. a, moguce i sire

 

[Миле саКлисе]

Hvala prijateljima mojim na rečima lepim

 

[parker 71]

bravo brate, jedna malo drugacija pesma...

 

[Ona-koja-je-opredeljena]

lepo...... baš lepo...