Nikada nije toliko lose... - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

parker 71

Nikada nije toliko lose...

Oceni ovaj blog
Imao sam u planu nesto drugo, vec napisano, ali...
Desio mi se jedan brodolom... pa sam nesto deprimiran...
A kada sam loseg raspolozenja cesto sebi pustim ovo,
pa sam pomislio da ne bi bilo lose da podelim sa ostalima...

Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na Facebook Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na Google Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na My Yahoo! Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na Live Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na MySpace Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na Twitter Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na Digg Pošalji "Nikada nije toliko lose..." na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. ::sanjar u magli:: (avatar)
    wow! o_0
  2. zeljena (avatar)
    Savrsena ideja da prevazidjes taj krah...
  3. sunasceJeca (avatar)
    ..da ne moze biti gore.
  4. parker 71 (avatar)
    Citat Original postavio zeljena
    Savrsena ideja da prevazidjes taj krah...
    ako pre toga ne poginem...
  5. djurdja5 (avatar)
    Primera je dosta. Evo bez ruku i nogu, svira i surfuje po netu

    http://www.diskusije.net/zastarele-v...-po-netu-9252/
  6. Say it right (avatar)
    Gledala sam jednom ovo, i bas se potresla!
    A svi kukamo nad svojim zivotom i nekim situacijama.
    Ovaj covek je...nemam reci!
  7. parker 71 (avatar)
    verovatno je najvaznije ne klonuti duhom... sto mi obicno prvo uradimo...
  8. pely (avatar)
    Gospođica Knox rođena je bez leve ruke, a osvojila je prvo mesto na takmičenju za britanske modele sa hendikepom. Nakon toga potpisala je za vrhunsku modnu agenciju "Take 2 Model Management" i slikala se za naslovnicu magazina Marie Claire.



    Šta reći...
    bravo za temu i ideju!
  9. pely (avatar)


    BAČKA PALANKA - Dejani Bačko (13), rođenoj bez obe ruke, omiljeni predmet je likovno. Kaže da rado ide i na časove fizičkog u svojoj školi „Sveti Sava“, vrlodobar je učenik i iz ostalih predmeta, ali njen pravi izraz je slika, i to ulje na platnu. Slikarske poteze do najsitnijih detalja povlači levom nogom, držeći četkicu između dva prsta. Prve izložbe Dejana imala je u Republici Srpskoj.
    Dejana se seća da je „još kao mala“ naslikala puža i da je ta slika negde zaturena u gomili koja je nastala kasnije. Danas slika mrtvu prirodu. Najradije sedi na obali Dunava sa štafelajem i profesorom Zlatkom Tešanom, akademskim slikarom iz Novog Sada, koji je upućuje u tajne slikanja. - Njen talenat je nesumnjiv. Svaka slika je njena sreća, njena pobeda - kaže Tešan i dodaje da ne želi da izgovara velike reči o genijalnosti, jer „sve će se videti“.
    - Najsrećnija sam kad slikam, ali srećna sam i kad se igram sa bratom Davidom (12), volim i drugare i drugarice, volim da idem u školu jer mi je tamo lepo - priča za „Blic“ devojčica sa srećnim osmehom.
    Mama Sandra priča kako se rađao taj osmeh na licu njene kćeri i da se to dešavalo sa otkrivanjem talenta, osvajanjem veštine slikanja.
    - Mi smo bez obzira na sve srećni. Dejana je dobro dete, vredna je i darovita, a najvažnije je da je pronašla sebe - kaže mlada majka i seća se šoka koji je doživela kada joj je lekarka u porodilištu pre 13 godina rekla da njena devojčica nema ruke.
    - Bio je to strašan šok, a ja i muž smo bili mladi, pa nam je to još teže padalo - seća se Sandra.
    Niko im nikada nije mogao reći šta se to dogodilo u kombinacijama gena, zbog čega. Ona, dete doseljenika iz Bosne, on, Slovak iz Vojvodine. Zlatko Tešan i njegova talentovana učenica danas slikaju iločku tvrđavu, koja se sa Tikvare vidi preko reke. Dogovaraju se sa malo reči i osmehom. Toplo prozračno predvečerje na Dunavu vidi se daleko. Dejana lako uzima četkicu, vešto meša boje, belu i plavu, i povlači po platnu.
    - Reči su vam ovde slabe, zbivanje u Dejaninoj duši moglo bi se izraziti muzikom, najpre nekom simfonijom - razmišlja Tešan.
    On spada u malo povlašćenih u koje Dejana ima poverenje.
    - Čovek mora da nađe izraz, rečju, muzikom, igrom, slikom, i Dejana ga je našla. Čoveku ne treba više, dovoljno je da nađe svoj izraz.
    - Molim vas, napišite da je za Dejanu možda najvažnija ličnost njenog života njena učiteljica Branka Radovanović. Kako je ta velika žena znala da priđe Dejani, kako ju je približila ostaloj deci - kaže mama Sandra.
    Dejana je već imala izložbu na Palama, a sprema se da otvori izložbu i u Banjaluci, od koje mnogo očekuje. Sanja o svom ateljeu ili stanu koji bi bio malo veći od njihovih 38 kvadrata.

    (Izvor: Blic)
  10. gagili48 (avatar)
    Odlican blog Parkeru...
    Nase nezadovoljstvo zivotom i sobom jenjava pred ovakvom slikom...U pravu si sto sebi pustis ovaj klip kada si neraspolozen...
  11. mari47 (avatar)
    I ja sam danas mislila da sam potonula!
    Sad mi neprijatno!
    Hvala Parkeru!
  12. dusan jovic 95 (avatar)
  13. parker 71 (avatar)
    narode, primera ima mnogo... i mnogi se ne predaju, bore se...
    mi sa svojim sitnim nevoljama mislimo da nam je najteze na svetu ali,
    posle ovakvih prizora valjda je svima jasnije...
    @duska... lepo sto si se javila...
  14. aka973 (avatar)
    ..za potpuno osvešćenje je neophodan bol...
    nemam reči..
  15. Scatterbrain (avatar)
    Ja ne znam šta da napišem... Ostao sam bez teksta! Mada, nekako u dubini duše se jedem i kidam, zbog svog nesavršenstva! Ljudi koje ste spomenuli na ovom blogu su po mom mišljenju savršenstvo! Iskreno, mene ždere to što nikada nisam zadovoljan sa sobom, sa svojim delom, sa svojim životom, a tužno je to što zapravo- nemam nikakav razlog da budem takav... Ovi ljudi su heroji!