Сребреница - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Koschei.Besmertnii

Сребреница

Oceni ovaj blog
O čemu mediji ćute

Već dvanaest godina se svetski mediji utrkuju u prikazivanju masakra koji su u
jula 1995. navodno počinili Srbi nad muslimanima u Srebrenici, a potpuno se
prećutkuje pogibija Srba u oblasti Srebrenice od muslimanskih jedinica pod
komandom Nasera Orića. Konačni spisak srpskih žrtava sadrži 3.262 imena, od
kojih je 880 stradalih bilo iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve
bili civili. Pri tom je najviše stradalih zabeleženo u 1992. godini - 71
procenat od ukupnog broja srpskih žrtava u Srebrenici i 64 procenta u Bratuncu.
A kada je posle uspešnog dejstva srpske vojske došao kraj muslimanskim
osvajanjima i zločinima u srebreničkom kraju, upravo je stvaranje srebreničke
zaštitne zone spaslo muslimane od konačnog poraza i odgovornosti za počinjene
zločine.

Umesto da muslimani u svojoj zaštićenoj zoni budu razoružani, tadašnji
komandant UNPROFOR-a švedski general Valgren olako se oslonio na raport svojih
oficira na terenu da je razoružanje izvršeno. A tadašnji podsekretar za mirovne
operacije OUN Kofi Anan poslao je poverljivu poruku generalu Valgrenu o
predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti kojoj je naveo da, imajući na
umu generalove javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidi
potrebu da UNPROFOR učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata, to jest
da ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju žrtava. Tako je
zahvaljujući Kofiju Ananu izigrana Rezolucija Saveta bezbednosti i u Srebrenici
su ostale muslimanske oružane jedinice.

POVEĆAVANJE BROJA ŽRTAVA

Konačno, do povećanja broja poginulih došlo je i prilikom sahrane posmrtnih
ostataka na spomen-groblju u Potočarima. Do sada je sahranjeno 2.442 lica, što
je 559 više od broja ekshumiranih iz masovnih grobnica. Od ukupnog broja, njih
914 nalazilo se na biračkom spisku za 1996. godinu. I što je još gore, broj
žrtava povećan je tako što su na spomen-groblju sahranjivana i lica koja su
umrla pre ili posle jula 1995. godine.

Na tome se, međutim, nije završila pristrasnost Sekretarijata OUN. U njemu je
postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova i Metohije dopisivao
srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je načinila druga
strana. Tako su izveštaji o stradanjima Srba i srpskim žrtvama završila u
arhivi, dok su izveštaji o stradanjima muslimana, obično s povećanim brojem
žrtava, stizali na sednice Saveta bezbednosti.

Najveće i najdalekosežnije prepravljanje, pa i krivotvorenje činjeničke istine
izvedeno je povodom operacije srpske vojske „Krivaja-95“ jula 1995. godine,
koja je dovela do oslobođenja Srebrenice. Danas je potpuno zaboravljena izjava
koju je 27. jula 1995. godine dao Visoki komesar UN za ljudska prava, Henri
Viland, koji je sa još pet pomoćnika intervjuisao veliki broj muslimanskih
izbeglica iz Srebrenice. On je tom prilikom za Dejli telegraf izjavio da nisu
pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine. Kasnije je, naravno, utvrđeno
da je veliki broj muslimana vojnika stradao kada je pod oružjem pokušao da se
probije od Srebrenice prema Tuzli, dok je znatan broj zarobljenih muslimana
masakriran, što predstavlja težak ratni zločin. Ostalo je, međutim, sporno
koliko ih je stradalo prilikom proboja kroz nekoliko linija srpske odbrane i u
međusobnim sukobima, a koliko je streljano posle zarobljavanja. Sporno je i
koliko ih je stradalo jula 1995. godine, a koliko u prethodnim godinama. Ali je
najveća nedoumica u tome što protiv lica koja su izvršila ovaj masakr Haški
tribunal nikada nije pokrenuo istragu, tako da se i dan-danas ne zna ko se
krije iza inicijatora i naručioca izvršenih streljanja.

Šta je sporno

Nije, dakle, sporno da je bilo streljanja zarobljenih muslimana i da su
streljani samo vojnici, a ne i civili. Sporan je, međutim, ukupan broj
streljanih, to jest razmere zločina koji se danas kvalifikuje kao genocid. Prve
brojke mogućih žrtava nalazile su se u spiskovima nestalih lica Međunarodnog
komiteta Crvenog krsta, čiji se broj ustalio na cifri od sedam do osam hiljada
lica, od kojih je samo 36 bilo ženskog pola. Od tog broja 3.016 se 1996. godine
našlo u biračkom spisku za Srebrenicu, što navodi na zaključak da su mnogi, ako
ne svi, sa tog spiska birača 1996. godine bili među živima. Broj ubijenih se,
inače, najtačnije može utvrditi na osnovu podataka o ekshumiranim telima iz
više masovnih grobnica. Do sada su ekshumirane 1.883 osobe, od koje su 1.656
bile muškog pola, a samo jedno ženskog, dok se za preostale nije moglo utvrditi
pol. Tužilaštvo je ove brojke bez valjanih činjeničkih dokaza pomnožilo sa 2,6
odnosno 3,56 tako da je po njemu na tim istim lokacijama ubijeno između 4.900 i
6.700 muslimana, dok navodni svedoci iz redova muslimana tvrde da je ubijeno
čak 9.200 lica. Na sličan način je uvećan i broj streljanih zarobljenih
muslimana.

Ovu svoju vrednu studiju Milivoje Ivanišević završava prikazom načina na koji
je Haški tribunal utvrđivao odgovornost za zločine u oblasti Srebrenice. Za
zločine koje su Srbi izvršili nad muslimanima haški tužilac je optužio dvadeset
i dva lica, a Haški tribunal je do sada izrekao 120 godina zatvora sa
mogućnošću da ukupan zbir kazne ne bude manji od 700 godina zatvora. Za zločine
i ubistvo 3.262 lica srpske nacionalnosti osuđen je samo jedan musliman Naser
Orić, i to na dve godine zatvora koje je odležao još tokom suđenja. Eto, takva
je haška pravda, ako je uopšte pravda.


Nama jedino preostaje da iznova upozorimo da je činjenička istina krhka i
ranjiva kada dođe u sukob s moćnim političkim interesima i predrasudama koje se
sistematski stvaraju u široj javnosti. Slučaj Srebrenice jula 1995. godine to
nedvosmisleno potvrđuje.

Pošalji "Сребреница" na Facebook Pošalji "Сребреница" na Google Pošalji "Сребреница" na My Yahoo! Pošalji "Сребреница" na Live Pošalji "Сребреница" na MySpace Pošalji "Сребреница" na Twitter Pošalji "Сребреница" na Digg Pošalji "Сребреница" na del.icio.us

Ažurirano 25.01.2008. u 20:27, autor: Koschei.Besmertnii

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari