Previše za jednu noć - deo I - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Kristijan40

Previše za jednu noć - deo I

Oceni ovaj blog
(Iz dnevnika)

Dan - srpska nova godina 2009

Mislim, biće ovo divno veče. Neka čašica pića, dobar film i jedno od onih večeri, kada čovek poželi da ništa ne radi i da se malo opusti. Za staru-novu godinu I onako nisam ništa planirao, a verovatno ni ona mene (stara-nova godina). Baš sam se prijatno opustio u fotelji, kada je pozvonio mobilni telefon.

-Ćao tata, šta radiš? Jel planiraš nešto večeras?

Poziv moje ćerke me je malo iznenadio, obično ne zove, već ja nju zovem. Znači nešto nije u redu.

-Ne, nisam ništa planirao za večeras. Što pitaš?
-Znaš mami nije dobro od kada je došla s' posla, a ja ne znam šta da joj radim. Nije htela da ide kod lekara.

Moja ćerkica je devojčurak sa 14 g. Pubertetlija, tinejdžer i nazovite to kako hoćete, ali je dovoljno velika da ozbiljno shvati problem. Sa mojom suprugom smo se razdvojili na neko vreme, poslednjih par meseci ne živimo zajedno, ja sam u kući, a njih dve su u stanu. Dobre odnose smo zadržali, mogu reći čak i mnogo su bolji no pre. No, da ne započinjemo tu temu.

-Dolazim, samo da se spremim. - odgovorio sam.

Razmišljam, šta bi sve možda trebalo poneti od medikamenata, jer toga bar ima na pretek. Trpam lekove u torbici i još jednom proveravam pre stavljanja rokove na njima. Moja supruga je veoma teška što se tiče odlaska kod lekara, to je veliki problem, a i znam sa kime imam posla. Biće dugog ubeđivanja koje se veoma često završi neuspehom. Zvoni opet mobilni.

-Tata nemoj da zaboraviš i aparat za merenje krvnog pritiska - kaže moja ćerka.
-O.K. ćao!

Razmišljam, znači i tablete za sniženje pritiska i oslobađanje viška tečnosti, dobro. Odlazim kod njih, supruga u postelji, dete sedi kraj kreveta, jedna jako deprimirajuća situacija.

-Tata hoćeš kafu?
-Može - odgovaram.
-Kako si? - postavljam glupo pitanje mojoj ženi, al nekako se mora početi razgovor.
-Vidiš! Nije mi dobro, još od 12 h. Hteli smo da putujemo noćas za Novi Sad, verila mi se sestra danas.
-Od puta, očigledno neće biti ništa. - prokomentarisao sam.
Ulazi ćerkica u sobu. Nosi kafu.
-Tata, ja sam planirala sa društvom da proslavimo staru-novu godinu, hoćeš da ostaneš ti sa mamom, ja ću se vratiti do pola dva?
Hmmm, znači to je to, bolesna mama se ne uklapa u planove tinejdžerke.
- O.K. - odgovorio sam.
- Samo ti idi, ja ću biti ovde dok se nevratiš, biće sve u redu! - ubeđivao sam je.
- A da me odvezeš? - upitala je uz osmeh.
- Dogovoreno - rekao sam, kao da je postojao drugi mogući odgovor.

Rečeno - učinjeno. Kada sam se vratio u stan, kod moje supruge. Pitao sam je.

-Jesi li nešto jela danas?
-Samo biskvit i jogurt! - odgovorila je.
-Celoga dana, samo to? - moje pitanje je bilo više kao odgovor.
-Da.
Izmerio sam joj pritisak. Bio je povišen. Imala je bolove u predelu glave, mučninu i malaksalost. Nakon dugog ubeđivanja, nije pristala da odemo kod lekara. Nije imala temperaturu. Što je bilo dobro. Znači nije ni jedna vrsta gripa, trovanja hrane ili infekcija. Dao sam joj tablete za obaranje pritiska i izlučivanje viška tečnosti iz organizma.Izmasirao sam joj vrat i čelo. Nakon čeka su se bolovi malo primirili. Kako celoga dana nije ništa jela, da nebi iziritirala želudac, morala je nešto da pojede, napravio sam joj dva dobro prepečena prazna tosta. Pojela je. Pokrio sam je sa par ćebeta i ušuškao. Malo je spavala, u razmacima po deset minuta. Tačno u 00.00 nebo se otvorilo, a pucnjevi petardi i kineskih raketa su zaparale nebo.

-Srećna ti stara-nova godina. - Rekla je.
-I tebi. - odgovorio sam.

Još malo smo pričali a onda je opet zaspala. I ja sam zadremao pored nje. U trenutku sam se trgao i pogledao na sat. Bilo je 2.30h. Supruga je spavala. Pogledao sam po stanu a ćerka još nije stigla. Nazvao sam je telefonom. Rekla je da je na putu ka stanu. Tada se i supruga probudila. Bilo joj je bolje. Spremio sam se i pošao kući. Padala je ledena kiša. Auto je bio okovan ledom. Jedva sam uspeo da očistim vetrobran, i da otvorim vrata. Ceo grad je bio zaleđen kao iz bajke. Na jednoj raskrsnici, kako je kolovoz bio jedno veliko klizalište, auto je izgubio pravac i kretao se bočno prema nekom znaku ka suprotnoj strani raskrsnice. Scena je bila veoma zanimljiva. Idete u pravcu nečega, ne možete ga izbeći i vidite da će te udariti, a nemoćni ste da bilo šta uradite. Već sam mogao da čujem gužvanje plehova. Samo nekim čudom auto je prošao preko toplog šahta koji nije bio zaleđen i usporio kretanje, i na kraju stao do ivice trotoara. Nije bilo nikoga na raskrsnici, sreća. Ima Boga. Stigao sam kući i nazvao ćerku. Stigla je. Vreme 3.30 h. Legao sam i odspavao sat vremena...ustao i krenuo na posao.

(nastavak sledi)

(C) 2009 Christian Forty

Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na Facebook Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na Google Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na My Yahoo! Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na Live Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na MySpace Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na Twitter Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na Digg Pošalji "Previše za jednu noć - deo I" na del.icio.us

Ažurirano 14.03.2010. u 00:43, autor: Kristijan40

Kategorije
Priče iz života

Komentari

  1. gagili48 (avatar)
    Cekam nastavak...
  2. LJILJA MMM (avatar)
    sretne su one što imaju tebe......bez obzira na odvojen život
  3. Kristijan40 (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    sretne su one što imaju tebe......bez obzira na odvojen život
    Hvala
  4. aka973 (avatar)
  5. EuReKa44 (avatar)
    Vi ste ,zapravo, ZAJEDNO, samo ste dozvolili onom drugom malo prostora da to sam shvati.
    Vi se volite i postujete - zar to nije osnova zajednistva?
  6. spiholog (avatar)
    Nastavak...