Jedna životna priča - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

* * * * * nl

Jedna životna priča

Oceni ovaj blog
Ovu poruku sam dobila preko Email adrese od nekog
koga ne poznajem dobro ali poznajem životne situacije
i drame iz života i želim da ovu humanu poruku koja priča
o razumevanju, ljubavi, solidarnosti, ljudskosti,
saosećajnosti podelim sa vama moji blogeri….


Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva za školu za decu sa posebnim potrebama, otac jednog od učenika podelio je sa prisutnima priču koju neće zaboraviti niko ko je tada prisustvovao tom događaju.
Pošto je zahvalio školi i njenom predanom osoblju, postavio je sledeće pitanje:
‘Ako nije ometena spoljašnjim uticajima, sve što priroda stvori je savršeno kreirano. Ali moj sin Siniša ne može da nauči sve one stvari koje mogu druga deca. Nije u stanju da razume i uradi sve ono što i njegovi vršnjaci.
Gde je tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?’
Publika je utihnula posle tog pitanja.
Otac je nastavio:
‘Verujem da se, kada telesno i umno invalidno dete, poput mog Siniše, dođe na svet,
prilika za iskazivanje istinske ljudske prirode sama javi i pokaže,
i to u vidu načina na koji drugi ljudi tretiraju to dete’.


Potom produži:
Siniša i njegov otac šetali su pored parka, gde su neki dečaci, koje je Siniša inače poznavao, na terenu igrali fudbal.
Siniša je upitao oca:
‘Šta misliš, tata, da li bi me pustili da igram sa njima?’
Sinisin otac je znao da većina dečaka ne bi želela da neko kao Siniša igra u njihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo dobro znao koliko bi njegovom sinu značilo da mu dozvole da zaigra, i koliko bi mu to samo dalo toliko potrebni osećaj pripadnosti i samopouzdanja, uverenje da od društva biva prihvaćen uprkos svom invaliditetu.
Sinišin otac je prišao jednom od dečaka pored aut-linije i upitao (ne očekujući previše) da li bi i Siniša mogao da zaigra sa njima.
Momčić se u neverici okrenuo prema igralištu i rekao:
‘Znate šta, gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliži se i kraj drugog poluvremena. Pa, …, može da igra za našu ekipu, pokušaćemo da ga postavimo na poziciju levog beka’.
Siniša se malo namučio hodajući do ekipe, ali je sa širokim osmehom obukao dres svog tima.
Otac ga je ozaren gledao sa majušnom suzom u oku i osećajem narastajuće topline u grudima.
Dečaci su mogli jasno da vide i osete sreću ovog čoveka, ganutog oca koji radosno gleda kako njegov sin biva priman u njihov tim.
Pri kraju utakmice Sinišina ekipa je dala gol iz jedne brze kontre, ali je još uvek gubila sa dva gola razlike.
Siniša je pokrivao levu stranu polovine terena.
Iako nikakve akcije tuda nisu išle, on je očito bio u euforičnom raspoloženju jer je dobio priliku DA BUDE u igri, na travnatom tepihu; razvukao je osmeh od uva do uva, dok mu je otac mahao sa tribine.
U samoj završnici Sinišina ekipa je opet postigla gol, dakle, gubila je samo sa 4 : 3 !
Sada, sa jednim golom u minusu, smešila im se prilika za eventualno izjednačenje u zaustavnom vremenu od 5 minuta.
I zaista, dosudjen je penal za Sinišin tim i dečaci su stali da se pogadjaju ko će ga izvesti.
Pade ideja da puca Siniša, ali uz veliki rizik da izgube utakmicu !?
Na opšte iznenađenje - Siniši je ipak data lopta !
Svi su znali da je to bila nemoguća misija, jer Siniša nije ni umeo pravilno da šutira, a kamo li da pogodi okvir gola i da prevari golmana.
Ipak, kad je Siniša stao iza lopte, protivnički golman je, shvativši da Sinišina ekipa svesno reskira poraz radi tog jednog jedinstvenog trenutka u Sinišinom životu, odlučio da se baci u pogrešnu stranu kako bi lopta ipak ušla u mrežu.
Siniša je uzeo zalet, zamahnuo i … traljavo zakačio loptu, koja je polako krenula ka suprotnoj stativi.
Utakmica bi u ovom trenutku bila praktično rešena, jer je lopta bila spora i većina protivničkih igrača bi je mogla susti
Medjutim, i oni su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci povikaše:
‘Siniša, Siniša, trči za njom, Siniša, trči, stigni je, stigni !!! Trči, trči, i ćušni je u mrežu !!!
Nikada pre u svom životu Siniša nije toliko brzo trčao, uspeo je, na jedvite jade, da stigne do nje pre nego što je završila u gol-autu.
Doteturao se i širom otvorenih očiju, zadihan, upitnog pogleda, zastao da vidi šta će dalje
Svi graknuše: ‘Šutni je, šutni je u gol !!!
Uhvativši dah, Siniša je vidno potresen, naprežući zadnje snage, kao u nekom delirijumu, magnovenju, nekako umirio loptu, zahvatio je unutrašnjom stranom stopala i … i smestio je u mrežu !!!
Muk, … , a onda provala … prasak - svi skočiše:
‘Siniša, Siniša, bravo, Siniša !!!’
Zajapurenom i preneraženom Siniši priskočiše svi saigrači, grleći ga, ljubeći ga i slaveći ga kao heroja koji je spasao svoj tim od poraza.
‘Tog dana …’, okončavajući svoju priču s drhtajem u glasu potreseni otac, dok su mu se suze kotrljale niz lice, ‘… dečaci obeju ekipa doneli su komadić prave ljubavi i humanosti u ovaj svet’.
Siniša nije preživeo do sledećeg leta.
Umro je još iste zime, nikada ne zaboravivši da je bio heroj, da je zbog toga njegov otac bio presrećan i pamteći kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga plačući od sreće!
* * *
A SAD, MALI DODATAK OVOJ PRIČI:
Svi šaljemo i prosledjujemo stotine viceva, smešnih poruka, gegova i spotova putem e-maila, onako rutinski, bez razmišljanja, a kada dođe do toga da pošaljemo poruke o životnim izborima, tu oklevamo …
Nasilje, vulgarnosti, bizarnostii i česte opscesnosti slobodno prolaze i kolaju ‘Cyberspace’-om, ali javna rasprava o uljudnosti najčešće i ne stiže u naše škole, ni na naša radna mesta. Šteta.
Ako sada razmišljate o tome da li da prosledite ovu poruku, Vi, najverovatnije, birete ljude u svom adresaru koji su ‘prikladni’ za to, dakle, one koji su ‘podesni’ za ovu vrstu pošte.
Ali osoba koja Vam je ovo poslala veruje da svi mi možemo uticati na to da se stvari promene.
Svi imamo na desetine prilika svakog dana da pomognemo da se ostvari taj ‘prirodni poredak stvari’.
Tako mnogo, naizgled beznačajnih, susreta između dvoje ljudi stavlja nas pred izbor:
Preneti malu iskru ljubavi i humanosti na drugog ili izbeći datu priliku, ostavivši tako svet još malo hladnijim?


Stari mudrac je rekao da se svako društvo prosuđuje i ceni po tome kako tretira svoje najunesrećenije pojedince.

Pročitavši sve ovo, Vi sada imate mogućnost da izaberete jednu od t r i ponuđene odluke:

1. Izbrisati

2. Zadržati

3. Proslediti
Neka i u Vaš dan bude utkan Sinišin duh.



Svako delo biva zapisano u zvezdama koje nas svake noći gladaju sa onoliko ljubavi koliko smo u stanju mi drugima da damo
Pely

Pošalji "Jedna životna priča" na Facebook Pošalji "Jedna životna priča" na Google Pošalji "Jedna životna priča" na My Yahoo! Pošalji "Jedna životna priča" na Live Pošalji "Jedna životna priča" na MySpace Pošalji "Jedna životna priča" na Twitter Pošalji "Jedna životna priča" na Digg Pošalji "Jedna životna priča" na del.icio.us

Komentari

  1. aka973 (avatar)
    jedva pročitah do kraja od suza..
    ali je lepo što si ovo stavila u blog..
  2. parker 71 (avatar)
    stvarno je potresno...
  3. EuReKa44 (avatar)
    Tekst je potresna prica.koja ne menja u ljudima na nacin na koji ti mislis da bi trebalo... Jednostavno,ljudi imaju neke svoje percepcije okoline,pa ili reaguju odmah - instiktivno humano,ili uopste ne reaguju.Nemoj pogresno da me protumacis,ja te potpuno razumem,jer sam cesto imala priliku da pomazem slabijima. Samo nemoj da se razocaravas u ljude,steta bi bilo da sakatis svoju pravednu dusu ...
    Ma,ti si,ipak,prava zvoncica
  4. мензаш (avatar)
    +
  5. Elizabet1 (avatar)
    Vidi i ovde neko ima dusu ...
  6. pely (avatar)
    Citat Original postavio aka973
    jedva pročitah do kraja od suza..
    ali je lepo što si ovo stavila u blog..
    ... uvek kada pročitam tekst, uskomešaju se osećanja..
  7. pely (avatar)
    Citat Original postavio parker 71
    stvarno je potresno...
    isto mislimo o priči.
  8. pely (avatar)
    Citat Original postavio EuReKa44
    Tekst je potresna prica.koja ne menja u ljudima na nacin na koji ti mislis da bi trebalo... Jednostavno,ljudi imaju neke svoje percepcije okoline,pa ili reaguju odmah - instiktivno humano,ili uopste ne reaguju.Nemoj pogresno da me protumacis,ja te potpuno razumem,jer sam cesto imala priliku da pomazem slabijima. Samo nemoj da se razocaravas u ljude,steta bi bilo da sakatis svoju pravednu dusu ...
    Ma,ti si,ipak,prava zvoncica

    Nisam razočarana u ljude zato što verijem da će svako dočekati svoj trenutak shvatanja, saosećanja, prihvatanja, ako želi.
  9. pely (avatar)
    Citat Original postavio Elizabet1
    Vidi i ovde neko ima dusu ...
    mislim da mnogo dobrih duša postoji
  10. gaga959 (avatar)
    divna prica...i jako poucna...trebalo bi je procitati sto vise ljudi...mozda neko od njih, ko nije razmisljao na ovaj nacin, promeni svoja razmisljanja...i ucini bar jednom u zivotu pravu stvar...
    hvala za obaj blog...pely
  11. gaga959 (avatar)
    i da dodam jednu misao...

    "NAJSRECNIJI JE ONAJ COVEK KOJI JE UCINIO SRECNIM NAJVISE DRUGIH LJUDI."


    DIDRO
  12. djurdja5 (avatar)
    Saosećanje za ograničene u sluhu, vidu, hodu
    je osnov čoveka koji je na stepeniku ljudskosti – čojstva .
    odumiranje ljudskosti, stepenik bez koga ne možemo ići u visine,
    duhovni rast koja je završnica našeg postojanja i života na zemlji.

    Nismo krivi za otuđenje i potiskivanje saznanja o postojanju nemoćnih...
    okretanje glave ne sposobnost za empatiju je izvor
    koji je učinila ne adekvatna briga društva za osobe,
    vaspitanje u domu u školi, odnos društva prema istom.

    I meni teško pada pri pogledu na obeležje.
    Valjda je to unutrašnji «glas» koji opominje...
    a mi smo zaboravili jezik naše duše i ne razumemo poruke...
    osećamo se krivim i odgovornim i bolnim ...




    Đurđa
  13. bracaco (avatar)
    Ovu pesmu sam posvetio devojcici koja je iznenada preminula u skoli pre nekoliko meseci, za slucaj sam saznao tako sto sam o dogadjaju procitao u stampi i na tren osetio bol koji prozivljavaju njeni roditelji iz tog bola je nastala ova pesma.

    SPAVAJ MI SRECO

    U grudima mi se otima krik
    bezim od njega pretvaram ga u stih
    koracam nekud, a saplice me trava
    u nesreci mislim to je tvoja kosa plava

    Sutra ne postoji vec samo juce
    tvoj osmeh me goni u proslost vuce
    secanje zivo slama me dok patim
    proklinjem sudbu u zivot da te vratim

    U zelji da smrt oslobodi me tuge
    osvesti me plac i pomisao na druge
    spavaj mi sreco evo ti moj dah
    ne boj se mraka ne misli na strah
    pocivaj i sanjaj zivot sto bese tu tik
    jer ti si ziva dok u nama zivi tvoj lik
  14. pely (avatar)
    Citat Original postavio gaga959
    i da dodam jednu misao...

    "NAJSRECNIJI JE ONAJ COVEK KOJI JE UCINIO SRECNIM NAJVISE DRUGIH LJUDI."


    DIDRO
    Hvala
  15. pely (avatar)

    Valjda je to unutrašnji «glas» koji opominje...
    a mi smo zaboravili jezik naše duše i ne razumemo poruke...
    osećamo se krivim i odgovornim i bolnim ...




    Đurđa
    Hiljade pitanja glavom kruži...

    Hvala na komentaru.
  16. pely (avatar)
    Citat Original postavio bracaco
    Ovu pesmu sam posvetio devojcici koja je iznenada preminula u skoli pre nekoliko meseci, za slucaj sam saznao tako sto sam o dogadjaju procitao u stampi i na tren osetio bol koji prozivljavaju njeni roditelji iz tog bola je nastala ova pesma.

    SPAVAJ MI SRECO

    U grudima mi se otima krik
    bezim od njega pretvaram ga u stih
    koracam nekud, a saplice me trava
    u nesreci mislim to je tvoja kosa plava

    Sutra ne postoji vec samo juce
    tvoj osmeh me goni u proslost vuce
    secanje zivo slama me dok patim
    proklinjem sudbu u zivot da te vratim

    U zelji da smrt oslobodi me tuge
    osvesti me plac i pomisao na druge
    spavaj mi sreco evo ti moj dah
    ne boj se mraka ne misli na strah
    pocivaj i sanjaj zivot sto bese tu tik
    jer ti si ziva dok u nama zivi tvoj lik
    Bura saosećanja... to nema svako.

    Hvala na komentaru...

    Hvala!
  17. spiholog (avatar)
    Znam ovu pricu...pre par godina sam je procitala...
    Hvala sto si me podsetila na nju i sto sam se ponovo preslisala kakva sam ja prema onima kojima zivot nije tako lak i sta mogu da uradim za njih.
    Tvoja potreba da pricu stavis u blog govori o tvojoj divnoj dusi.Stvarno se ponosim cinjenicom da si me ubrojila u svoje prijatelje
  18. pely (avatar)
    Citat Original postavio spiholog
    Znam ovu pricu...pre par godina sam je procitala...
    Hvala sto si me podsetila na nju i sto sam se ponovo preslisala kakva sam ja prema onima kojima zivot nije tako lak i sta mogu da uradim za njih.
    Tvoja potreba da pricu stavis u blog govori o tvojoj divnoj dusi.Stvarno se ponosim cinjenicom da si me ubrojila u svoje prijatelje
  19. kikilly (avatar)
    ..malo nas je sa dušom...potresna priča..još kad je čitaš kao roditelj...suze...