Неко на интернету се сетио да овом сликом илуструје једно сазнање које многи превиђају а које може појаснити Кантово учење о синтетичном јединству апрецепције које је само парафраза Барклијеве корелативности субјекта и објекта. Кант је то изнео својим замршеним стилом о који се свака глава жељна знања може само фрустирано сударити покушавајући да ухвати поенту. Али у суштини, као што рекох, то је парафраза Барклија или исто оно учење које је Шопенхауер назвао "О чистом субјекту сазнања".
А и знање иза овога је суштинско, oно нам отвара увид у суштину овога света изван појаве.
Синтетичко јединство аперцепције, чисти субјект сазнања или једноставно речено "ЈА" јесте нематеријална тачка ка којој цео објективни свет конвергира. То је тачка "троугла" који приликом сваког опажања емпиријских објеката мора да постоји.
Дакле, уместо овог човечуљка на исто место поставите апстрактну нематерјалну тачку. Ту тачку коју нико никада није опазио, самим ти ни спознао, ни ми не можемо опазити јер ако је опазимо то неће бити та тачка субјекат, већ објекат наспрам другог субјекта који остаје непознат. Опазити субјекат је контрадикција. Као што око не може само себе да види.
Дакле "ТО" мора бити присутно приликом сваког опажања. То је корелат целог опажајног света. Субјекат и објекат су корелати. Објекат не може егзистирати као такав, као објекат, ако нема те тачке напсрам које је. А ако нешто можемо назвати "ЈА" то је та никада спозната тачка која посматра, која је услов сваког објекта као чиста наспрамност. И тражећи суштину изван појаве, окрећући главу са сенки на зиду пећине, ми заправо покушавамо да угледамо субјекат, ту тачку "синтетичког јединства аперцепције" .
При томе се увек суочавамо са објектом наспрам нас, а субјекат нам измиче као фатаморгана. Али постоји другачији начин да се барем делимично приближимо њему. Начин који није сазнање, већ интуиција. Интуиција недељивог трајања и воље, својеврсно мноштво квалитативне множине. Мала врата у суштину изван појаве. Мала врата која воде унутар Сопства које само по себи нити је субјекат, нити објекат, нити тачка, нити троугао (све су то форме просторног света) већ нешто различито од тога, трансцендентно, а опет тако блиско, оно што зовемо "ЈА"
Да ли под "Ја" замишљате своје тело. И да ли сте свесни "хомунукулуса" кога нико никада није видео а који све види и кога зовемо "субјекат" јер "гвири" кроз тачку троугла? А шта је он је изван могућности сазнања иако свако када каже "ЈА" пре свега мисли на то, па макар тога и не био свестан на овај начин.
https://forum.krstarica.com/threads/kant-sinteticno-jedinstvo-apercepcije.329017/
А и знање иза овога је суштинско, oно нам отвара увид у суштину овога света изван појаве.
Синтетичко јединство аперцепције, чисти субјект сазнања или једноставно речено "ЈА" јесте нематеријална тачка ка којој цео објективни свет конвергира. То је тачка "троугла" који приликом сваког опажања емпиријских објеката мора да постоји.
Дакле, уместо овог човечуљка на исто место поставите апстрактну нематерјалну тачку. Ту тачку коју нико никада није опазио, самим ти ни спознао, ни ми не можемо опазити јер ако је опазимо то неће бити та тачка субјекат, већ објекат наспрам другог субјекта који остаје непознат. Опазити субјекат је контрадикција. Као што око не може само себе да види.
Дакле "ТО" мора бити присутно приликом сваког опажања. То је корелат целог опажајног света. Субјекат и објекат су корелати. Објекат не може егзистирати као такав, као објекат, ако нема те тачке напсрам које је. А ако нешто можемо назвати "ЈА" то је та никада спозната тачка која посматра, која је услов сваког објекта као чиста наспрамност. И тражећи суштину изван појаве, окрећући главу са сенки на зиду пећине, ми заправо покушавамо да угледамо субјекат, ту тачку "синтетичког јединства аперцепције" .
При томе се увек суочавамо са објектом наспрам нас, а субјекат нам измиче као фатаморгана. Али постоји другачији начин да се барем делимично приближимо њему. Начин који није сазнање, већ интуиција. Интуиција недељивог трајања и воље, својеврсно мноштво квалитативне множине. Мала врата у суштину изван појаве. Мала врата која воде унутар Сопства које само по себи нити је субјекат, нити објекат, нити тачка, нити троугао (све су то форме просторног света) већ нешто различито од тога, трансцендентно, а опет тако блиско, оно што зовемо "ЈА"
Да ли под "Ја" замишљате своје тело. И да ли сте свесни "хомунукулуса" кога нико никада није видео а који све види и кога зовемо "субјекат" јер "гвири" кроз тачку троугла? А шта је он је изван могућности сазнања иако свако када каже "ЈА" пре свега мисли на то, па макар тога и не био свестан на овај начин.
https://forum.krstarica.com/threads/kant-sinteticno-jedinstvo-apercepcije.329017/
Poslednja izmena:
