Kant - Sintetično jedinstvo apercepcije

Неко на интернету се сетио да овом сликом илуструје једно сазнање које многи превиђају а које може појаснити Кантово учење о синтетичном јединству апрецепције које је само парафраза Барклијеве корелативности субјекта и објекта. Кант је то изнео својим замршеним стилом о који се свака глава жељна знања може само фрустирано сударити покушавајући да ухвати поенту. Али у суштини, као што рекох, то је парафраза Барклија или исто оно учење које је Шопенхауер назвао "О чистом субјекту сазнања".
А и знање иза овога је суштинско, oно нам отвара увид у суштину овога света изван појаве.

Cartesian_Theater 2.jpg


Синтетичко јединство аперцепције, чисти субјект сазнања или једноставно речено "ЈА" јесте нематеријална тачка ка којој цео објективни свет конвергира. То је тачка "троугла" који приликом сваког опажања емпиријских објеката мора да постоји.
Дакле, уместо овог човечуљка на исто место поставите апстрактну нематерјалну тачку. Ту тачку коју нико никада није опазио, самим ти ни спознао, ни ми не можемо опазити јер ако је опазимо то неће бити та тачка субјекат, већ објекат наспрам другог субјекта који остаје непознат. Опазити субјекат је контрадикција. Као што око не може само себе да види.
Дакле "ТО" мора бити присутно приликом сваког опажања. То је корелат целог опажајног света. Субјекат и објекат су корелати. Објекат не може егзистирати као такав, као објекат, ако нема те тачке напсрам које је. А ако нешто можемо назвати "ЈА" то је та никада спозната тачка која посматра, која је услов сваког објекта као чиста наспрамност. И тражећи суштину изван појаве, окрећући главу са сенки на зиду пећине, ми заправо покушавамо да угледамо субјекат, ту тачку "синтетичког јединства аперцепције" .

При томе се увек суочавамо са објектом наспрам нас, а субјекат нам измиче као фатаморгана. Али постоји другачији начин да се барем делимично приближимо њему. Начин који није сазнање, већ интуиција. Интуиција недељивог трајања и воље, својеврсно мноштво квалитативне множине. Мала врата у суштину изван појаве. Мала врата која воде унутар Сопства које само по себи нити је субјекат, нити објекат, нити тачка, нити троугао (све су то форме просторног света) већ нешто различито од тога, трансцендентно, а опет тако блиско, оно што зовемо "ЈА"

"Ово "Ја мислим" мора моћи да прати све моје представе"
цитат Кант.

Да ли под "Ја" замишљате своје тело. И да ли сте свесни "хомунукулуса" кога нико никада није видео а који све види и кога зовемо "субјекат" јер "гвири" кроз тачку троугла? А шта је он је изван могућности сазнања иако свако када каже "ЈА" пре свега мисли на то, па макар тога и не био свестан на овај начин.

https://forum.krstarica.com/threads/kant-sinteticno-jedinstvo-apercepcije.329017/
 
Poslednja izmena:
Da li pod "Ja" zamisljte svoje telo.

Ne.Ne zamisljam svoje telo, vec imam samo svest o sebi.Jer, hajde da budemo morbidni:kada bi se coveku oduzimao deo po deo tela, na kojoj tacki bi on prestao telesno da postoji?Postojao bi uvek, jer je svest o postojanju blisko vezana sa postojanjem duse...To je pitanje tacke spajanja materijalnog i ne materijanog sveta...
 
Tren smrti je tren otkrivanja "tačke ukrštanja, cilja svih puteva u beskonačnom ponoru sna." (Herman Broh);
ili je fizička smrt tren samoobjave rezultantne tačke ukrštaja, u ponoru samozamišljanja nigdinskog pra-bića.

Dakle, ni subjekat ni objekat, već izvestan tunel, apsolut-kao-prolaz: jedno cevasto oko.

Smernost samoizronelog duha života, koji dostiže svoju maksimalnu brzinu.
 
Poslednja izmena:
Оно што зовемо "ЈА" јесте ствар непосредног искуства и јеидно непосредног искуства. Тај духовни ентитет је корелат целог појавног ткз. "реалног света". Имамо ја као субјекат, и појавни спољашњи свет као објекат. То су корелати . Па ипак, то ЈА иако је суштински услов сваког опажаја, сваке слике, сваке представе ,сваког предмета, само није ништа од тога. "Ја" никада није опажено нити виђено, нити мишљено. Када кажемо "ја" имамо посла са својеврсном егзистенцијом непреводивом у речи. Она је јасна непосредно, али није исказива.

Филозофијa je зато умногоме скренула са правог пута у оном тренутку када је Фихте узео "ЈА" као нешто што се може анализирати. Узео га је као ствар. А тај правац следи и цела психологија до данас. Она узима "ја" као нешто што може анализрати. Делити га на стања и износити закључке и разне теорије. А истина је да је ЈА метафизички ентитет кога непосредно сазнајемо а кога не можемо анализирати ни на који начин.
 
Poslednja izmena:

Back
Top