o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

toledo19

o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER

Oceni ovaj blog
Cesto , mozzda i najceshce, posetim onu Mikeovu temu. Gledam, chitam shta to ljudi vole da slushaju… kakvi su afiniteti u pitanju… nikada ne merim, niti sudim o choveku na osnovu njegovog ukusa… glupo je i nezrelo. Niti smo svi pod istom kroshnjom rasli , niti su nam ukusi isti…

Toliko se toga u muzichkom svetu izdeshavalo za potonjih 40-tak godina da je bespredmetno bitku vojevati oko kvaliteta, zzanra, etabliranog & non etabliranog, trendovskog, in & out , alternativnog , main streamovanog ……

Eh sad, kontam da smo svi imali step one – ili; prva ``najomiljenija`` grupa ili izvodjach …

Mislim da bih i sam voleo da prochitam kakva su to bila iskustva i dozzivljaji…. Trenutno nemam nishta pametnije da radim pa sam pocheo da se spominjem na dane ranih sedamdesetih.

``Imao`` sam tada sestru od tetke, dve ulice nizze stanovala … tri godine starija od mene… Te tri godine su determinisale u mnogome pravac mog muzichkog ukusa.
Gordana je bila (sorry Gogi, pishem u past tensu zbog raskola porodichnih… deep in my heart ti si josh uvek kovrdzavo ljupko stvorenje chiji sam mio obraz ljubio uz obozzavanje) ona prava osoba koja me je upoznala sa trendovima u muzici… Nikada nametljivo, ne…. njena rech je imala specifichnu tezzinu u mom bitisanju dugi niz godina. Prvi album T-rex a i Marc Bolana dobio sam od nje, prvog Baha ( ``pazi bato, Zilbermanove orgulje imaju specifichan zvuk, ima ih veoma malo u svetu, i jednom kada ih chujesh nikada vishe netjesh zaboraviti treperenje koje u tebi izazivaju``) Turandot mono gramofon je jechao od frekvencija niskog spektra , mislio sam ovo je chudo… i bilo je….

Bilo je to u proletje 1975, ono proletje shto unese miris cvata u nozdrve, miris novih kroshnji i ljudi koji lezzerno prolaze pored tebe, proletje u kom je osmeh na njihovom licu bio prirodan i zdrav…. Elem, pojavi se jednog od tih dana Gogi i onako s vrata reche pali bato makinu … U ruci je drzzala licencno izdanje grupe koju sam tada prvi put video … Chudan omot , grupa shvapska (vetj sam pocheo da se mrshtim) …
reche: pazi, ovde nema pevanja i textova – nasmeshila se sheretski
Spustila je lagano, kao na oltar da spushta , nov vinil chiji miris i sada mogu da dozovem u nozdrve.
- Zovu se Tangerine dream, zapamti album se zove Phaedra… oni su rodili novi zvuk, novi talas, oni the biti dugo tu i biti na vrhu, videtjesh...
Naslovna numera trajala je preko 10 minuta , chudan splet ideja tri osobe Frenka Frouza i Baumana… nije dugo trajalo, vetj to popodne shvatio sam shta je to ozbiljno bavljenje muzikom i shta je to sto razdvaja zzito od kukolja. Elektronska muzika u samom povoju, 16 kilometara kablova na koncertu , MUG uredjaj koji se shteluje nekoliko sati da bi bar priblizzno zvuchao kao na LP plochi.

Bio sam zarobljen u zvuku koji nije posedovao realno vreme ni realan prostor, muzika za koju sam mogao da tvrdim da je van svakog klishea… onu koja oslobadja , nadahnjuje, pokretje adrenalin a opet chudesno smiruje tens negde deep u utrobi



Nepunih godinu dana kasnije nabavio sam sam album Stratosfera ( pored albuma Force Majeure , mogu bez imalo zadrshki da tvrdim da je to neshto najbolje shto sam u zzivotu chuo… a chuo sam i slushao za tri ljudska veka).

Numera Stratosfera je ostavila najdublji trag u svesti dechachkoj mojoj . Kada sam je prvi put slushao, traje neshto preko 14 minuta, slushao sam je chetiri ipo sata bez prestanka… matorci su vetj dobili ospe, al` ko je josh mario o tome… baterija dushe se punila to high- higher – the highest.
To pre podne ni pipnuo knjige nisam . Otishao sam u shkolu, otvorio vrata uchionice, prepun rared razuzdane dechurlije … zatvorio sam vrata i izashao iz shkole… shvatio sam da nas eoni dele i da tju dalje mnogo tezze sa njima… kanjon je isuvishe dubok a ne pliva mi se samo zarad plivanja.

U ushima mi je josh plovila Stratosfera, nova vrsta dopa…

Ushao sam u dvorishte, majka mi je kao neshto rekla , nisam je chuo … zvuk je isuvishe bio dobar u uhi da bi mi ga iko remetio…

Ushao sam u sobu …. moj matori … sedi glave naslonjene na shake i slusha Stratosferu..
-dobro ti je ovo, chudno drugachije , ali dobro , jako dobro ...
( Neko ko je slushao Pet Buna, Pleterse, Tom Dzonsa …. odao je shtovanje ``mojoj `` muzici, znao sam da sam na dobrom putu …. sutra je matorom godinu dana kako je poginuo u saobratjajki …. matori – josh slusham Stratosferu)

Danas imam skoro sve njihove albume, skoro 50-tak. Neka reizdanja nisam hteo da kupim.. Nisu imala zvuk sedamdesetih, nisu dozivali moju Gogi u setjanje …

Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na Facebook Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na Google Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na My Yahoo! Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na Live Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na MySpace Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na Twitter Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na Digg Pošalji "o muzici I jos po necemu, prijatelj DREAM RIDER" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari