Десанка Максимовић - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

* * * * * nl

Десанка Максимовић

Oceni ovaj blog


Извор нет : трг чуда

Pošalji "Десанка Максимовић" na Facebook Pošalji "Десанка Максимовић" na Google Pošalji "Десанка Максимовић" na My Yahoo! Pošalji "Десанка Максимовић" na Live Pošalji "Десанка Максимовић" na MySpace Pošalji "Десанка Максимовић" na Twitter Pošalji "Десанка Максимовић" na Digg Pošalji "Десанка Максимовић" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. mmicica (avatar)
    jedna i jedina...neprevazidjena
  2. SibirskiTigar (avatar)
  3. gagili48 (avatar)

    Jos dugo ne prevazidjena...

    Desanku Maksimovic mnogi smatraju pesnikom ljubavi, mladosti i vedrine. Pesnikom zemaljskih lepota i plodova. U njoj, cini se,pre treba videti velikog pesnika velikih strahova i velikih sumnji. Ona je mozda najautenticniji pesnik Srbije. Ali je ona jos autenticnija kad opeva neku zemlju koja i jeste i nije; koja i postoji i ne postoji. I za koju se ne zna da li je pesnikov zavicaj ili zemlja njegovog progonstva. Prve svoje pesme Desanka je objavila 1920. godine u casopisu "Misao" i od tada ona neprekidno stvara, tako da spada u nase najplodnije pesnike. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedacke, romansijerske i putopisne proze. "Kada su se stvarale ove pesme, izvirali su stihovi kao voda; kao da sam neku cesmu otvorila. I sama sam se cudila kako su tekli glatko neprestano....Dogodilo se ono najpozeljnije, oblik i sadrzaj su sliveni, jedno drugo isticu i dopunjuju." - kaze sama pesnikinja. "Po svojoj motivskoj raznovrsnosti i bogatoj lirskoj skali od najjednostavnijih tonova do dubokih i misaonih sazvucja, lirika Desanke Maksimovic se ukazuje kao srecna mogucnost da poput vecite pesnicke senke prati svoga citaoca od njegovih prvih koraka u zivot, pa nadalje...

    Stevan Raickovic.

    Jedna od mojih omiljenih:

    Opomena


    Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
    ne ostavljaj me nikad samu
    kad neko svira.

    Mogu mi se uciniti
    duboke i meke
    oci neke
    asvim obicne.

    Moze mi se uciniti
    da tonem u zvuke,
    pa cu ruke
    svakom pruziti.

    Moze mi se uciniti
    lepo i lako
    voleti kratko
    za jedan dan.

    Ili mogu kom reci u tome
    casu cudesno sjajnu
    predragu mi tajnu
    koliko te volim.

    O, ne ostavljaj me nikad samu
    kad neko svira.
    Ucinice mi se negde u sumi
    ponovo sve moje suze teku
    kroz samonikle neke cesme.

    Ucinice mi se crn leptir jedan
    po teskoj vodi krilom sara
    sto nekad neko reci mi ne sme.

    Ucinice mi se negde kroz tamu
    neko peva i gorkim cvetom
    u neprebolnu ranu srca dira.
    O, ne ostavljaj me nikad samu,
    nikad samu,
    kad neko svira.


    Ažurirano 09.11.2009. u 15:01, autor: gagili48
  4. aka973 (avatar)


  5. spiholog (avatar)
    Divna je!