Slavičino siroče - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

1976!

Slavičino siroče

Oceni ovaj blog
Sasim slabo sam poznavao Slavicu.Bila je izbeglica,iz Bosne,sa sobom je dovela dete,udala se za jednog poznanika koga nisam poznavo najbolje.Samo jednom su,koliko se sećam,bili u mojoj kući,na kafi.
Slavica je bila lepuškasta ženica,sitne građe,blagog lica,tankih usana,kestenjastih očiju ,nesigurnog pogleda.Svetlosmeđa kosa,duga do ramena,ravna,čista....frizura koja je najlakša i najjeftinija za održavanje...Govorila je malo,tiho,nenametljivo,nesigurno.
Mislim da je u naš kraj dospela po slučajnom rasporedu,nalogom Komesarijata za izbeglice.Zaposlila se onde gde je jedino i mogla,gde nije bilo potrebno imati vezu,gde je mogla raditi i bez kfalifikacija,i gde je bila rado viđena....u maloj lokalnoj kafani.
Nisam je tada poznavao ,ali mislim da je ta vest,u našem malom mestu ,odjeknula kao grom,i da su mnogi,kao i uvek,krenuli da vide mladu konobaricu.
Tek godinama kasnije ću čuti hvalisanje izvesnog Bika,čoveka kome je nadimak neverovatno ležao,i u tom hvalisanju ću prepoznati i kafanu i Slavicu,i još jednu mučnu priču o njoj.Meni je mučna,ali Bik se te priče prisećao sa nostalgijom,kao vremena kada je prevrnuo još jednu,što mu je dizalo samopouzdanje i hranilo ego.
Valjda je u toj kafani našao i Marko,neoženjeni seoski momak u kasnim tridesetim,drčan čovek,tamnoputog i oštrog lica,grubog glasa i oštrog pogleda.Govorio je mnogo i nametljivo,dominantno,lagao je kao da i sam veruje u svoje laži,ponekad je bilo zanimljivo slušati ga,ali sam siguran da nikada nije bilo pametno poverovati mu.Bio je pijanica i grubijan.
Ne znam da li je Slavica poverovala njegovim pričama,da li nije imala drugog izbora,ili nije umela da se odbrani od tog nasrtljivca....ili se on njoj,baš zato i dopao,kao što se i mnogim ženama baš takvi dopadaju....bilo kako bilo,ona se udala za njega.
Ali,ta žena nije bila miljenica sreće.Ubrzo je spoznala i njegovu mračnu stranu,njegovu agresivnost,i potrebu da maltretira druge.
Sećam se:
Zlatna jesen,baš onakva kakvu volim-topla, sunčana,rodna.Još je toplo ,ali nema vrućune,Sunce sija pod drugačijim uglom nego leti,boje su lepše,izraženije,sve je sa nijansom starog zlata...Oktobar,lišće dobilo one bakrene nijanse,priroda lepša od platna bilo kojeg slikara,nebo vedro ,tamnoplavo, krasi ga poneki beli paperjasti oblačić.
Hodam planinom u društvu onižeg starca koji mi unjkavim i pijanim glasom priča nešto što me ne zanima,i udišem punim plućima čist vazduh koji me opija i oduševljava isto koliko i prelepa priroda.
Novoprokopani zemljani put krivuda kroz šumu, pa izlazi u napuštenu baštu,gde odavno zanemarena stabla šljiva žale za danima kada se pod njima igralo kolo.Opalo lišće šušti pod našim nogama,i svaki nalet blagog i mlakog povetarca pridodaje još lišća na put.Dole, u kotlini,dremaju zapuštene i prljave fabrike koje,već odavno,ne hrane svoje radnike.Magistralnim putem,nalik dečijim igračkama ,promiču vozila.
Pažnju mi privlači sitna figurica dečaka od desetak godina,koji nosi providnu plastičnu kesu i odlomljeni ogranak,nalik na štap ,kojim brlja po opalom lišću.
-Radenko,ko je ono?-pitam starca.
-Ono?Ono ti je Slavičin sin.Ti njega ne poznaješ?
-Ne.Šta radi?
-Pa,bere pečurke.Posl’o ga očur!
Očur.Uvek mi je to grublje zvučalo nego onaj „književni“ izraz –očuh.To „očur“ljudi u mom kraju izgovaraju sa nekim posebnim akcentom,kao da time naglašavaju ono što su iskustveno spoznali...da nema puno dobra u toj reči.
-Dobar dan-bojažljivo reče dečak kada se približismo.Izbegava moj pogled,nije mu baš prijatno,ne zna kako da se ponaša,najradije bi da nas nije ni sreo.
-Dečko,kako je,ima li pečurke?-pitam da bih ga umirio.
-Ima...pomalo,al’ slabo-nesigurno odgovara podižući kesu ka meni.U kesi stoji jedan sasvim sitan ,jesenji“Vrganj“slične boje kao i opalo lišće,pečurka koja se otkupljuje i našem kraju.Gledam ga dok silazi ispod puta,pažljivo zagledajući okolo,u bezuspešnom pokušaju da pronađe još pečurki.Dugo sam stajao sa namerom da nešto kažem,ali nisam nalazio reči.Iz razmišljanja me prenu dozivanje starca koji je odmakao .
-Ideš li,čoveče?-zakreštao je.Sustigoh ga.
-Veliš,očur ga posl’o?
-Pa,jes!
-Pa,šta će ona makanja da mu pronađe?
-Ijoj,što si ti neki smješan čovek!
-Što?
-Svaki dan ti on njega šalje u pečurke.
-Pa,to je ....maltretiranje.
-Pa,jašta je nego maltretiranje,al’ koji’š mu urac,može mu se.-sleže on ramenima.
-A,bije li on njega?
-Aj,ko mu ga zna?Bije,jašta da bije,pa on i svog oca bije,kamo li da ne bije onu sirotinju.On njega pošalje peške u školu,a posle za njim ide kolima na pos’o.Eto ti.
-Što tako,čoveče?!
-Ko mu ga zna?
Dan izgubi lepotu.Osetih se loše,kao da sam i sam kriv za sve to.
-Prijavljivala je Slavica u miliciju,bežala je od kuće,dolazila je i milicija,al’ oni odu ...i eto ti,opet.A,ona se vrati,šta će,kud’ će?
Ćutao sam i razmišljao o njegovim rečima.
...
Prošle su godine, i ja sam upoznao jednu razvedenu ženu.Dobra žena.Našla se između čekića i nakovnja,sa dvoje dece koje treba izdržavati,i sa mužem koji je proganja i maltretira,koji joj zagorčava život na svakom koraku.često je govorila da ne može da poveruje koliko je pogrešila kada je birala oca za svoju decu.Tražila je malo bliskosti,malo utehe,malo utočišta od muke.Plašila se novih razočaranja,plašila se novih zbližavanja.Postojala je među nama privlačnost po sličnosti duša,po stavovima,po razmišljanjima.Želela je da igra na sigurno.Jednom je,kao u šali,upitala da li bih oženio ženu sa decom.Mislim da je moj odgovor razočarao.
Kako sam toj ženi mogao objasniti da nisam dovoljno plemenit da bih njenu decu voleo kao svoju?
Kako sam toj ženi mogao objasniti da nisam dovoljno proračunat da bih uzeo samo ono što mi odgovara,i zanemario ono što mi smeta?
Kako sam toj ženi mogao objasniti da nisam dovoljno surov da na nešto pristanem,da bih zadovoljio sebe i svoje potrebe,a da svoje frustracije zbog te situacije koja mi ne pogoduje,praznim na nedužnima?
Kako sam toj ženi mogao objasniti da u njenoj deci vidim Slavičino siroče kako odmiče niz šumu noseći u providnoj kesi samo jednu sitnu pečurku?

Pošalji "Slavičino siroče" na Facebook Pošalji "Slavičino siroče" na Google Pošalji "Slavičino siroče" na My Yahoo! Pošalji "Slavičino siroče" na Live Pošalji "Slavičino siroče" na MySpace Pošalji "Slavičino siroče" na Twitter Pošalji "Slavičino siroče" na Digg Pošalji "Slavičino siroče" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. petrana (avatar)
    ocena za blog deset
    ps. ja sam an pijaci upoznala jednu zenu razvedenu sa petoro dece
    jedna joj je daleki rodjak dao neku njivu da obradjuje i rukama je tamo sadila krompir i prodavala na pijaci i tako ih sve drzala; a tad kada sam je upoznala vec su deca poodrasla, i bila su jako gruba prema njoj i govorila je "da joj je danasnja pamet, nikad se ne bi razvela, sve bi izdrzala, ostario bi kad tad; a ovako, ozenio se drugom i uziva"
  2. lejla.al.dbuni (avatar)
    Veoma lepo napisana prica..
    Naratorski koncizna,slikovito prikazana sudbina ljudi iz ratom zahvacenog podrucja..
    Ako ti znaci moje misljenje,cini mi se da sve bolje pises..
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Bio je užitak čitati.........da si joj ovo što si napisao rekao.........razumela bi, ali verovatno nisi
  4. pely (avatar)
    Lepo si opisao jedan ružan detalj života. Zaogrnuo si ga lepotom reči,
    probudio saosećanje nas čitalaca sa Slavicom i siročetom i njihovim surovim životom.

  5. 1976! (avatar)
    Citat Original postavio lejla.al.dbuni
    Veoma lepo napisana prica..
    Naratorski koncizna,slikovito prikazana sudbina ljudi iz ratom zahvacenog podrucja..
    Ako ti znaci moje misljenje,cini mi se da sve bolje pises..
    Pažljivo pročitam svaki komentar....čak i na tuđim tekstovima.
  6. Whispers (avatar)
    Jako lepo.Najvise volim da procitam nesto o cemu cu posle citanja razmisljati.
    Ažurirano 12.11.2009. u 12:29, autor: Whispers
  7. 1976! (avatar)
    Citat Original postavio Whispers
    Jako lepo.Najvise volim da procitam nisto o cemu cu posle citanja razmisljati.
    Da li bi Frojd(I šta bi???)primetio u vezi sa ovom slovnom greškom,ako imamo u vidu tvoj status o kojem govoriš,priču koju si komentarisala i Frojdova razmišljanja na temu omaški u govoru i pisanju....?
  8. spiholog (avatar)
    Bravo!
  9. Whispers (avatar)
    Citat Original postavio 1976!
    Da li bi Frojd(I šta bi???)primetio u vezi sa ovom slovnom greškom,ako imamo u vidu tvoj status o kojem govoriš,priču koju si komentarisala i Frojdova razmišljanja na temu omaški u govoru i pisanju....?
    Ispravila sam gresku i izvinjavam se na istoj.
  10. gost 39034 (avatar)
    ne mogu da kazem "lepo", iako sam dala najvisu ocenu, jer si je zasluzio u potpunosti, ne toliko stilom, vec onim sto si uspeo da preneses
    ne mogu da kazem "lepo", zato sto je osecaj u meni, nakon citanja, toliko daleko do "lepog"
    najcesce zmurim pred ovakvim pricama, i ljudima oko sebe, zmurim, jer nemam snage da te sudbine prezivim, poput tebe, makar u ovakvoj prici
    nemam hrabrosti da na ovakve zivote mislim, a pitam se, koliko hrabrosti treba da se ovakvi zivoti zive?
  11. 1976! (avatar)
    Priča je surova istina,od reči do reči,izuzev dva pseudonima.
    Ne znam da li je hrabrost gledati u strahote i tražiti istinu,ili je prava hrabrost sposobnost da se zatvore oči u pravom momentu ,ali znam da je nedostatak saosećanja koren svakog zla.
  12. Arhimed 1 (avatar)
    Potresna slika nesrećnih i promašenih života, u zlim vremenima, na ovim našim prostorima podsetila me na poznatu misao Tolstoja: - "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način." Ali u zlim vremenima, dobrota čoveka dolazi do izražaja.
  13. Felikitas (avatar)
    Najezila sam se. Sjajna prica.