Ostra toplina druge neskafe pokusava da mi ispere gorcinu sna koga u ustima osecam..
Pokusava da mi probudi svest,jos uvek zarobljenu slikama o njemu,sto san mi tako zivo oslikava.
Pokusava da me natera da razmisljam u pravcu onoga sto me ceka danas u popodnevnom radu,
onom sto ima tako hladno ime-poslovne obaveze.
Jutro je osvanulo sa prvim ovogodisnjim sicusnim iglicastim pahuljicama.
Ovaj hladan pocetak novembra je zestoko zagrlio vec usnulo drvece i polako mu kida poslednje mrtvo lisce.
Sumorna slika predstojece zime koju ne volim da vidim ni na slici..
Sa ivice tastature me gledaju krupne plave oci poznatog stvora.
Pomno me posmatra ta sivkasto-crna dusa,neko ko je uvek tu da me isprati i da me doceka.
Moj "domacin" kuce..
Ne mogu da se otmem utisku da nestrimicnim pogledom prikovanim za moje lice,u kojem se jasno vidi ljubav,
zeli da me zastiti..od proteklog sna,od misli koje me cine nespokojnom,od zelje da "odustanem"..
I evo,mekanu crnu sapicu mi mi oslanja na obraz i jezikom,kao zrelom jagodom,ljubi mi celo..
"Idemo da popijemo mlekce,sreco.."-kazem joj,i ona vec,poput gumene loptice,odskace sa tastature u pravcu
dve sarene cinijice njene.
I opet,ista slika mene u prostoru belog enterijera poznate sobe ususkane knjigama,za koje nikad dovoljno mesta..
ponekad se razbaskare po podu biblioteke ili lenjo leze na trpezarijskom stolu,cekajuci da ih pokupim
kao obecanu obavezu ljudima da ih procitaju.
Ponekad Mimi krene sa "prelistavanjem" istih..sta ce,moja pametna devojcica,navikla da su to za nju neke,
kao igracke..tako joj izgleda zivot sa "bibliotekarkom" ..
U uglu sobe,na stafelaju,zapoceto platno kao opomena mojoj lenjosti,kao podsecanje na lako napustanje
nekih novih pocetaka..
Vec sam dovoljno razbudjena da krenem u novi,a isti dan..
Na mene cekaju dve tasne-ona "licna"sa zenskim stvarima i ona "poslovna" sa neophodnim papirima.
Gasim cigaretu,gasim monitor,gasim osecanja..
Poslednji pogled u ogledalo,dok na lice stavljam masku po kojoj me prepoznaju oni sa kojima svakodnevno
otaljavam ovaj nametnuti,poslovni deo zivota..
U hodniku se plavooka i ja,uobicajeno,ljubimo:"Vidimo se sreco.."
Neugodno skljocanje brave pod pritiskom kljuca..kloparanje dolazeceg lifta..skripa izlaznih interfonskih vrata..
betonskom stazom odjekuju moji prepoznatljivi,"sitni" koraci u visokim potpeticama..ruka stiska rucicu vrata
metalik-plave "C-trojke"..ona su se munjevito zalupila,motor je zacvileo..
Zaplovila sam u jos jedan novi dan nekog drugog zivota,privremeno napustivsi onaj prvi koji jos samo zivi u mom snu..
DOBRO VAM JUTRO!
Pokusava da mi probudi svest,jos uvek zarobljenu slikama o njemu,sto san mi tako zivo oslikava.
Pokusava da me natera da razmisljam u pravcu onoga sto me ceka danas u popodnevnom radu,
onom sto ima tako hladno ime-poslovne obaveze.
Jutro je osvanulo sa prvim ovogodisnjim sicusnim iglicastim pahuljicama.
Ovaj hladan pocetak novembra je zestoko zagrlio vec usnulo drvece i polako mu kida poslednje mrtvo lisce.
Sumorna slika predstojece zime koju ne volim da vidim ni na slici..
Sa ivice tastature me gledaju krupne plave oci poznatog stvora.
Pomno me posmatra ta sivkasto-crna dusa,neko ko je uvek tu da me isprati i da me doceka.
Moj "domacin" kuce..
Ne mogu da se otmem utisku da nestrimicnim pogledom prikovanim za moje lice,u kojem se jasno vidi ljubav,
zeli da me zastiti..od proteklog sna,od misli koje me cine nespokojnom,od zelje da "odustanem"..
I evo,mekanu crnu sapicu mi mi oslanja na obraz i jezikom,kao zrelom jagodom,ljubi mi celo..
"Idemo da popijemo mlekce,sreco.."-kazem joj,i ona vec,poput gumene loptice,odskace sa tastature u pravcu
dve sarene cinijice njene.
I opet,ista slika mene u prostoru belog enterijera poznate sobe ususkane knjigama,za koje nikad dovoljno mesta..
ponekad se razbaskare po podu biblioteke ili lenjo leze na trpezarijskom stolu,cekajuci da ih pokupim
kao obecanu obavezu ljudima da ih procitaju.
Ponekad Mimi krene sa "prelistavanjem" istih..sta ce,moja pametna devojcica,navikla da su to za nju neke,
kao igracke..tako joj izgleda zivot sa "bibliotekarkom" ..
U uglu sobe,na stafelaju,zapoceto platno kao opomena mojoj lenjosti,kao podsecanje na lako napustanje
nekih novih pocetaka..
Vec sam dovoljno razbudjena da krenem u novi,a isti dan..
Na mene cekaju dve tasne-ona "licna"sa zenskim stvarima i ona "poslovna" sa neophodnim papirima.
Gasim cigaretu,gasim monitor,gasim osecanja..
Poslednji pogled u ogledalo,dok na lice stavljam masku po kojoj me prepoznaju oni sa kojima svakodnevno
otaljavam ovaj nametnuti,poslovni deo zivota..
U hodniku se plavooka i ja,uobicajeno,ljubimo:"Vidimo se sreco.."
Neugodno skljocanje brave pod pritiskom kljuca..kloparanje dolazeceg lifta..skripa izlaznih interfonskih vrata..
betonskom stazom odjekuju moji prepoznatljivi,"sitni" koraci u visokim potpeticama..ruka stiska rucicu vrata
metalik-plave "C-trojke"..ona su se munjevito zalupila,motor je zacvileo..
Zaplovila sam u jos jedan novi dan nekog drugog zivota,privremeno napustivsi onaj prvi koji jos samo zivi u mom snu..
DOBRO VAM JUTRO!
