Koncert - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Koncert

Oceni ovaj blog
Ove misli koje cu izneti idu pravo protiv uobicajenog nacina na koji funkcionise ljudski intelekt i kao takve predstvljaju pravo plivanje uz vodu, i to uz planinske brzake. Tako da intelekt tesko moze da ih prati i biva povucen tokom reke nizvodno. Ipak pokusavajuci da plivamo uzvodno, bez obzira sto bivamo uvuceni u automatske navike uobicajenog misljenja , moguce je bar kao "maglovitu resu" nazreti sustinu ovoga sveta ...koja nije skup objekata , skup opazaja slika koju zovemo "realnost" uprkos apsurdu, vec je to fluidnost. "Panta rei" Heraklita. Nedokuciva "Stvar po sebi" Imanuela Kanta. Nesto sasvim drugacije od opazajnog sveta.

U jednom zatvorenom sistemu kolicina energije ostaje konstantna. Ili ako u jednu kutiju ubacimo nekoliko metalnih kuglica one ce menjati prostorni raspored izmedju sebe, i stalno praviti nove figure. Ako otvorimo kutiju u njoj necemo naci vise kuglica od onih koje smo ubacili. Ovo je toliko jasno i u skladu sa zdravim razumom da se istinitost toga namece aksiomatski. Zato nam tvrdnja da u zatvorenom sistemu nesto ipak nastaje novo , ili da u kutiji nastaju novi predmeti, zvuci apsurdno.
Ali tako nesto postoji i sta vise veoma je dostupno iskustvu duha. To nesto nije saznanje jer intelekt to proglasava apsurdom, ali ne i intuicija koja zivi trajanje i koja je pojmu "trajanje" i dala smisao.
Dakle ako imamo jedan skup opazaja koje cemo smatrati stvarima ... od njih u jednom zatvorenom sistemu nista novo ne mozemo dobiti. Svako postignuce predstavljace sklop vec postojecih delova, sa svom mogucnoscu da te delove rasturimo i da od njih sastavimo nesto drugacije. Trajanje tom sistemu ne dodaje nista. I prostim razmestanjem delova, mozemo se vratiti u proslost sistema kao da one figure nije ni bilo. Ali da li je to moguce i sa cinjenicama svesti?
Nije. Svaki trenutak trajanja dodaje nesto novo celokupnoj melodiji zivota. Celokupnom osecaju kvalitativne mnozine koji se sa svakim intervalom trajanja menja , dodaje mu se nesto novo ... i posle isteka nekog vremena ono nije isto kao sto je i bilo.

Ali bolje da uzmemo primer:
Umesto onih metalnih kuglica uzmimo jedan muzicki koncert. Ono sto unosimo u "sistem" jeste odredjen broj delova, sve muzicare jednog simfoniskog orkestra i sve njihove instrumente.

Unosimo i svoje telo i njegove delove . Ili prosto receno sve atome iz kojih je ovaj sistem sastavljen i svu kolicnu energije koja je u njemu zarobljena. Takav sistem imamo na pocetku koncerta.....

Koncert se zavrsava. Sta nalazimo sada? Sistem je isti. Nijedan novi instrument ne nalazimo u njemu , nijednog novog muzicara ,niti neki novi atom ili neku novu kolicinu energije . Kakav smo sistem uneli, takav ga i nalazimo. Ali da li je bas tako? Nije! Ima nesto novo.

1) To novo je osecaj melodije. Neiskazivi osecaj estetskog utiska i proteklog trajanja. Tu melodiju nismo imali pre koncerta, a evo sada je imamo u svesti. Ona nije skup nota poredjanih jedna do druge u prostoru, niti bilo sta sto ima veze sa prostorom, vec neiskaziv osecaj kvalitativne mnozine gde je sve u medjusobnom prozimanju . ..to je nesto novo sto se dodalo onom sistemu. Tu melodiju nismo mogli naci posmatranjem delova koje smo u sistem uneli pre pocetka koncerta . To je nesto sasvim drugacije, sto nije sastavljeno iz delova, nego su oni tu samo u potenciji. To je ona druga vrsta mnozine ..."kvalitativna mnozina".

2) Imamo osecaj proteklog trajanja koji nije delovao na onaj sistem materijalnih stvari ali je itekako delovalo na duh i postoji sada kao realan osecaj proteklog trajanja, a opet je on neiskaziv i blizak melodiji. To je takodje kvalitativna mnozina.

3) Imamo i osecaj celokupne svoje proslosti koji se promenio..obogatio novim iskustvom.... osecaj koji je nesto slicno melodiji, ali melodiji celog proteklog zivota.. koja vise nije ista kao pre koncerta i predstavlja nesto novo.

Iz ovoga mozemo videti razliku izmedju zivota duha i "zivota" nepokretnih opazaja -slika koje intelekt proglasava realnim stvarima i koje drzi konstantnim u jednom zatvorenom sistemu. Iz ovoga mozemo videti da zakon o odrzanju energije ne vazi za sve, i da postoji stvarnost jednog sasvim drugog reda koja nije konstantna, vec koja je cisto trajanje i neprekidno stvaranje novog ..svojevrsnog novog.
To stvaranje jeste osnova ...a opazaji intelekta su slike koje su iz tog fluida neprekdinog trajanja izdvojene samo kao materjal refleksije intelekta. Nije to primarno . Svet je idealan ..duh koji samo intucijom okrznemo u prolazu na ovaj nacin. Razmisljanje o kvalitativnoj mnozini na ovaj nacin je jos jedan pokazatelj toga.

Pošalji "Koncert" na Facebook Pošalji "Koncert" na Google Pošalji "Koncert" na My Yahoo! Pošalji "Koncert" na Live Pošalji "Koncert" na MySpace Pošalji "Koncert" na Twitter Pošalji "Koncert" na Digg Pošalji "Koncert" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 13:39, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari