Nedelja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Svakodnevica jednog običnog čoveka

Nedelja

Oceni ovaj blog
Čekam je od ponedeljka, i tako već dugi niz godina, U stvari, kad malo bolje razmislim, oduvek mi je bila najlepši dan, praznik. Kao mali, nedelju sam obožavao zbog više stvari i događaja nego sada. Nedeljom sam išao na utakmice, majka je pravila prelepe ručkove, uvek je bilo lepih kolača. Bilo je lepih serija, filmova, za to vreme pravih atrakcija. Uvek sam jedva čekao da dođe, i bio tužan kad proleti.
U JNA je nedelja bila takođe dan za uživanje, odmor, izlazak u grad. Nedeljom smo dobijali i kolače po nekada, doduše, ali ih je bilo. A danas?
Nedelja mi je ventil od cele nedelje. A posebno njeno jutro. Mnogi od vas će me možda čudno shvatiti kad kažem da se nedeljom budim najranije! Ali, tako je. Iskradam se iz stana, na prstima da nikoga ne probudim. Čujem kako cela zgrada spava, cela ulica, ceo grad.Sve je nestvarno mirno. Iste ulice koje će sutra biti ludnica, sada se odmaraju od ljudi.Nikada neću zaboraviti jedno nedeljno jutro, kada sam prošao kroz pola Beograda, sa Terazija, preko Zelenog venca do Kneza, i nigde nisam sreo ni jednog čoveka! To je trebalo doživeti.
Godinama, isto društvo nedeljom dolazi na kafu. Istim redosledom, ulazimo, jedan po jedan. Svako ima svoj ritual, i niko nikoga ne ometa u tome. Konobar nam svima donosi sledovanje, bez pitanja. Zna. Posle zatišja, koje traje koliko prvi espresso, kreće priča. Ko, šta, gde, sa kim. Često se poredimo sa strinama i babama, a ja mislim da umemo da ih i prevaziđemo u priči. Verovatno se pola grada probudi od štucanja.
Nikoga ne zaboravimo. Tu su lokalni političari na tapetu, utakmice, crna hronika. Tu su prisutne i gradske lepotice, koje ni ne znaju da je jako teško proći naš test. Konobar samo odnosi i donosi. Po nekada nam se pridruži neko novi, ko nas sa češnjom posmatra godinama. Hteo bi da bude deo našeg sveta, ali ubrzo shvata da je jedino moguće da bude posmatrač. Ne zato što mu mi ne damo, nego zato što ne može da nas isprati. Sluša nas kao što smo mi nekada, kao klinci slušali starije od nas. Kad počnu da se bude ostali, mamini i tatini sinovi, njihove lepe ćerke. mi već završavamo. Razilazimo se, ostavljamo tu generaciju novih dečaka i devojčica da se polako navlače na kafanske priče, da stiču navike koje će ih pratiti kroz život. Na izlasku iz lokala, prolazi nešto lepo pored mene. Miriše na mladost. "Dobro jutro" kaže ona. " Kako ste?" pita me. "Dobro smo", odgovaram joj, i shvatam da me gleda čudno. Ja sam sam, a govorim u množini. Shvatiće, kad poraste, kad joj neko prvi put bude persirao. Shvatiće da je brzo prošlo sve...

Pošalji "Nedelja" na Facebook Pošalji "Nedelja" na Google Pošalji "Nedelja" na My Yahoo! Pošalji "Nedelja" na Live Pošalji "Nedelja" na MySpace Pošalji "Nedelja" na Twitter Pošalji "Nedelja" na Digg Pošalji "Nedelja" na del.icio.us

Ažurirano 01.11.2009. u 13:09, autor: poslednjiskaut

Kategorije
25h

Komentari

  1. EuReKa44 (avatar)
    Moja jaca polovina ima isti ritual,samo bez ranog ustajanja.
  2. nesons (avatar)
    Blog je super, ali nedelja mi je uvek dosadna...
  3. lejla.al.dbuni (avatar)
    Vreme neumitno odlazi i ostavlja nas sa uspomenama..
    Kad pocinjemo sa secanjima,to znaci da polako starimo..
    Veoma lep tekst,Poslednji skaute..
    Ps. I da..shvatice "ona sto mirise na mladost",da "sve tako brzo prolazi",upravo kad joj se neko,prvi put,obrati sa "vi"..