Juce...Krecu poznati taktovi Oliverove pesme ''Sto to bese ljubav''.moja sestra plese prvi svadbeni ples sa svojim muzem...Srce mi je puno ponosa,ja sam je odgajila,dosta je mladja od mene...U sebi se molim da bude srecna,da u ljubavi i sreci docekaju decu i unucice,da ostare zajedno....Meni nije uspelo...I ne verujem da cu ikada imati priliku da pokusam ponovo na taj nacin...
Zvuci romanticne melodije prizivaju NJEGOV lik...Volela bih da je tu,da zaplesemo zajedno,da se naslonim na njegovo rame,prepustim sigurnosti njegovog zagrljaja i da uzivam u trenutku...Ponesena muzikom i emocijama saljem mu sms poruku...A kasnije u toku veceri zovem ga i pricamo dugo....I svaki put kada krene neka melodija koja me podseti na njega,uhvati me ceznja da bude tu.Ali to nije moguce,on je my secret life...
Sama sam pristala na to,nisam ni slutila da cu ga zavoleti toliko da pozelim jos...A sada zelim sasvim obicne stvari koje ne mogu imati u nasem gradu:setnje s rukom u ruci,ispijanje kafice u basti nekog kafica,ples...Da ga pokazem svima,da kaze da sam njegov izbor ja,da uzivamo u druzenju sa prijateljima,njegovim i mojim...Ali kada zamislim sve te price koje bi nas pratile,zgrazavanje ljudi zbog razlike u godinama,stid moje dece,mislim da bi nas to unistilo,da ne bi izdrzali...I divim se parovima koji se hrabro bore za svoju ljubav,protiv predrasuda okoline...Navijam za njih i ''branim ih'' kada cujem zlobne komentare...Zasto ljudi ne mogu da shvate da neke parove pokrece i ljubav,a ne samo interesi?Da nije sve crno i belo,da postoje i nijanse?I da treba pustiti ljude da zive svoje zivote kako zele,ako ne ugrozavaju druge...Svoje javne,a ne tajne zivote....
GLASAM ZA LJUBAV!
Zvuci romanticne melodije prizivaju NJEGOV lik...Volela bih da je tu,da zaplesemo zajedno,da se naslonim na njegovo rame,prepustim sigurnosti njegovog zagrljaja i da uzivam u trenutku...Ponesena muzikom i emocijama saljem mu sms poruku...A kasnije u toku veceri zovem ga i pricamo dugo....I svaki put kada krene neka melodija koja me podseti na njega,uhvati me ceznja da bude tu.Ali to nije moguce,on je my secret life...
Sama sam pristala na to,nisam ni slutila da cu ga zavoleti toliko da pozelim jos...A sada zelim sasvim obicne stvari koje ne mogu imati u nasem gradu:setnje s rukom u ruci,ispijanje kafice u basti nekog kafica,ples...Da ga pokazem svima,da kaze da sam njegov izbor ja,da uzivamo u druzenju sa prijateljima,njegovim i mojim...Ali kada zamislim sve te price koje bi nas pratile,zgrazavanje ljudi zbog razlike u godinama,stid moje dece,mislim da bi nas to unistilo,da ne bi izdrzali...I divim se parovima koji se hrabro bore za svoju ljubav,protiv predrasuda okoline...Navijam za njih i ''branim ih'' kada cujem zlobne komentare...Zasto ljudi ne mogu da shvate da neke parove pokrece i ljubav,a ne samo interesi?Da nije sve crno i belo,da postoje i nijanse?I da treba pustiti ljude da zive svoje zivote kako zele,ako ne ugrozavaju druge...Svoje javne,a ne tajne zivote....
GLASAM ZA LJUBAV!
....a,ona kad su prava ne poznaju interesa.
,i da se zajedno sa njim raduješ sestrićima 
