Svedenborg i svadbeno ruho - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Svedenborg i svadbeno ruho

Oceni ovaj blog
Svedenborg je u svom delu "Nebo i pakao" opisujuci nebeske duhovne sfere izneo i ove misli koje sam primetio kao veoma znacajne. One mogu dovesti do razumevanja kuda vodi put po kome idu filozofi i svi oni kojima je cilj duhovni razvoj i spasenje iz brloga egzistencije u koji smo zapali rodjenjem na ovom svetu.

Ponekad se događa da se u Društvo andjela uvuku licemeri, naviknuti da skrivaju svoju unutarnjost, tako da uzimaju izgled dobra u kome su oni koji sačinjavaju to Društvo, te tako oponašaju Anđele svetla. Ali, tu ne mogu dugo ostati, jer iznutra ih nešto počinje izgarati i mučiti, te im lica poprimaju olovnu boju i nestaje im daha. To im menja uticaj i dejstvo oprečnog života. Oni se tada žure da stignu u Pakao, gde se nalaze njima slični, i ne odvažuju se da se popnu drugi put. Takvi su slični čoveku koji za stolom medu zvanicama nije bio obučen u svadbeno ruho, pa je stoga bio bačen "u tamu najkrajnju"
Svedenborg se ovde poziva na pricu iz Jevandjelja po Mateju koja glasi ovako:

Isus ponovo poče da im govori u pričama:
"Carstvo nebesko je slično kralju koji je priredio svadbu za svog sina. On posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali ove ne htedoše da dođu.
Onda posla druge sluge, govoreći: 'Recite zvanicama: Evo, gozba je spremna. Moji junci i tovljenici su poklani i sve je spremno. Dođite na svadbu.'
Ali, oni se ne odazvaše, nego odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom, a ostali uhvatiše kraljeve sluge pa ih zlostaviše i ubiše.
A kralj se razgnevi pa posla svoju vojsku i pobi one ubice, a njihov grad spali.
Onda reče svojim slugama: 'Svadba je spremna, ali zvanice nisu bile dostojne. 9 Zato idite na raskršća i pozovite na svadbu koga god nađete.' I sluge izađoše na ulice i skupiše sve koje su našli - i zle i dobre - i svadbena dvorana se napuni gostima.

A kad je kralj ušao da vidi goste, ugleda onde jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbenu odeću pa ga upita: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odeće?' A ovaj je ćutao.
Tada kralj reče slugama: 'Vežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.'
Jer, mnogo je zvanih, a malo odabranih."
Matej glava 22
Opazajni svet slika koga zovemo "realan svet" jeste pojava , nesto sekundarno, izvedeno, stvoreno formama opazanja intelekta i kao takvo samo akcidentalno i daleko od sustinske egzistencije stvari po sebi. Ono sto "niti postaje niti nestaje" nisu opazajne slike koje je stvorio intelekt ili mozak, vec nesto njima u osnovi a sto je Spinoza zvao "Supstancija", Sopenhauaer "Volja" a Bergson "Kvalitativna mnozina".

Narocito ovo poslednje je pogodno za razjasnjenje teme, jer kvalitativna mnozina veoma je realna. Sama sustina sveta i zivota koju nalazimo u sebi, a koja je potpuno razlicita od spoljnjeg opazanja slika, samim tim i od saznanja, pa opet to nalazimo u sebi kao svojevrsno osecanje.
Vec sam pisao o Kvalitavnoj mnozini ovde:
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=5997

A iz toga cu izdvojiti samo analogiju sa melodijom.
Ne bi li se moglo reći da note,ako se smenjuju, opažamo ipak jedne u drugima, i da je njihova celina uporediva s nekim živim bićem čiji se delovi, mada odvojeni, prožimaju samim delovanjem njihove solidarnosti? Dokazuje to ovaj primer: ako prekidamo takt insistirajući više no što treba na jednoj noti melodije, neće nas njena preterana dužina kao duzina upozoriti na gresku već kvalitativna promena time uneta u celinu muzlčke fraze. Bergson iz dela "Trajanje i slobdna volja"
Svaka nota koja se dodaje melodiji ne redja se pored drugih nota na nacin jukstapozicije u prostoru, vec se nota sa melodijom stapa uticajuci na taj nacin na promenu celokupnog svojevrsnog dozivljaja melodije u celini, gde su sve note stopljene u jedinstvo melodije i postoje kao pojedinacne samo u potenciji. Svaki sledeci ton menja celokupni dozivljaj melodije.

Ovo isto desava se u svakom trenutku naseg života. Kada god steknemo novo iskustvo i novo znanje, a to radimo svakog sekunda, cak i u snovima. To novo iskustvo prisajedinjuje se celokupnoj kvalitativnoj mnozini naseg života koja je nista drugo do nesto slicno melodiji .... menjajuci je u celini.
Na taj nacin oblacimo "Svadbeno ruho". Na taj nacin se spremamo za svadbu nad svadbama. Od toga zavisi da li cemo biti dostojni stupanja u vise sfere. Ne zavisi to od milosti nekog starca za bradom na nebu, vec zavisi od samog kvaliteta nase "melodije" koju smo stvorili tokom života, a koja se treba uklopiti u ultimativnu melodiju svega.. koju zovemo BOG i koja je nase Sopstvo.

Zato je vazno sticati znanje. Jer sticanjem znanja oblacimo "svadbeno ruho".
A bez toga nacicemo se goli na svadbi ....

Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na Facebook Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na Google Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na My Yahoo! Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na Live Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na MySpace Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na Twitter Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na Digg Pošalji "Svedenborg i svadbeno ruho" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 13:38, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. dusan jovic 95 (avatar)
    ...Zanimljivo...ali opet se vracamo na pocetak-od nas samih sve zavisi
  2. šnenokla (avatar)
    Hvala, Ozi.
  3. oziman (avatar)
    Citat Original postavio mekflaj Pogledaj poruku
    da osvežim temu,
    ima li još neko neku ideju?
    ili klasika škola, igra, poso kuća, deca porodica.... druženje sa prijateljima, slave, nove godine... mravi u mravinjaku....
    Има. Пут филозофа. Потрага за знањем као примарним циљем у животу а које води до спознаје идеалне природе опажајног света, развоја духа у метафизичком смислу са перспективом коначног спасења из егзистенције у којој смо. Повратак својој правој природи по себи изван појавног света.

    То је пут филозофа. У њему нема градњи кула од карата које си набројао. Он гради кућу на камену која остаје, која не пропада. Бави се оним што не настаје нити нестаје већ увек јесте како каже Платон.

    Остали људи за то време посматрају сенке на зиду Платонове пећине хипнотисани њима.



    Филозоф је онај ко успева да бар делимично покида ланце. Онај ко је видео свет изван пећине, или га барем наслутио, не придаје важност сенкама којима остали следе. Он виче попут овог човека који се ослободио: "То је појава...права стварност је нешто друго".

    Они који чују његов глас, знају свој ултимативни пут после тога... ОСЛОБОДИТИ СЕ ЛАНАЦА. Међутим, они који чују, али не разумеју или не желе да разумеју и даље посматрају своје сенке.
    Ažurirano 25.01.2012. u 00:28, autor: oziman
  4. oziman (avatar)
    Citat Original postavio loki74 Pogledaj poruku
    Mi nismo ništa posebno u Svemiru. Čak i na Zemlji ,,vladamo'' nad drugim vrstama period koji je dugačak iz naše perspektive, a u stvari je vrlo kratak za Planetu.
    A za Svemir-potpuno smo beznačajni, trilioniti deo trilionitog dela zrnca prašine.
    То што си написао је уобичајени закључак који простиче из мишљења заснованог на реализму и матријализму а које не познаје открића до којих смо у идеалистичкој филозофији дошли.

    Ово што си написао је скоро идентично овим Шопенхауровим речима:

    U beskonačnom prostoru bezbrojne svetleće lopte, i oko svake kruži dvanaestak manjih osvetljenih lopti, užarenih iznutra i pokrivenih tvrdom, hladnom korom, na kojoj je sloj plesni proizveo živa i stvaralačka bića: to je empirijska istina, realnost, svet. Pa ipak, biću koje misli nije ugodno da stoji na jednoj od tih bezbrojnih lopti što slobodno lebde u bezgraničnom prostoru, a da ne zna ni otkuda su one ni kud idu, i da bude samo jedno od nebrojenih bića koja se tiskaju, komešaju i zlopate, stalno i brzo nastajući i nestajući u bespočetnom i beskonačnom vremenu.
    Artur Sopenhauer
    Само што си се ти ту и зауставио, на таквом закључку. А истина је да смо у филозофији давно открили да заправо није тако и да после таквог закључка следи ово:

    Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava"

    Artur Sopenhaeur
    Не људи, него један једини човек битнији је од целог објективног света јер је цео тај свет, цео универзум у његовој свести као његова представа. Ту је сво време и сав простор.. у човековој свести.

    А ово посредно даје одговор и на тему. Јер је рад на бољем свету рад на једној фатаморгани. Рад на уређењу и усавршавању света из сна.

    Уместо тога боље се бавите оним што једино додирује суштину ..што је најближе ствари по себи.

    Бавите се налажењем свадебног одела а не бољим светом

    http://forum.krstarica.com/entry.php...-svadbeno-ruho

    Јер ма колико уређивали овај свет из свог сна када се пробудите наћићете се голи на свадби.