Tri gracije - Anticipacija lepog - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Tri gracije - Anticipacija lepog

Oceni ovaj blog
Ne uči se sta je lepo, vec se lepota prepoznaje. Zivotna sila "elan vital" ili napregnutost volje, transcendentna inteligibilna sloboda, probija se kroz otpustenost volje ili materiju. Sloboda se sudara sa nuznoscu. Prilikom toga, slobodni cin biva zarobljen ritmom nuznosti. Svest postaje nesvest. Sloboda postaje nuznost. Zivo postaje nezivo. A susret slobode i nuznosti, elan vitala i materije, dovodi do oblika koje cemo zvati pojedinacna stvar. Zavisno od uspesnosti elan vitala da savlada otpor materije zavisi i da li ce krajnji oblik biti proglasen lepim ili ruznim.
Tako da unutrasnja transcendentna sustina svega. Volja sama, koja po sebi ne poznaje niti jedinstvo niti mnostvo, kao svoju objektivaciju imace razne oblike zivih bica. Neki od tih oblika savladace prepreku opste inertnosti materije i dovesti do oblika koji cemo zvati lepim. Neki u tome nece uspeti i imacemo oblike koji su poklekli pred izazovom savladavanja ineretnosti i mrtvila materije, i koje cemo zvati ruznim.

Smrtnik susrece tri gracije


Tri gracije jesu personifikacija lepote, radosti i blazenstva.
One predstavljaju stepen pobede volje nad materijom.
Sto je taj stepen visi, to ce lepota koju covek prepoznaje biti jasnija.
Afrodita na slici predstavlja lepotu samu ili "lepotu po sebi" kako kaze Platon ili nesto sto se ne moze opazati, vec samo osetiti u sebi...kao ideja. To je zapravo ono sto covek koji prepozanje lepotu oseca. On oseca sopstvenu volju koja se probija kroz opste mrtvilo inertnosti materije.
Medjutim, ma koliko neki pojedinacni primerak zivog bica uspeo u tome..to nije defintivna pobeda. Materiju ne mozemo pobediti jer Bog zeli da spava. Vec posle kratkog trijumfa lepota ustupa mesto ruznoci, starosti i smrti. Sa druge strane , niti zivotna sila, niti materija u toj prici nastaju i nestaju. One su u vecnom sukobu. Pokusaj i pad...pokusaj i pad, delimicno budjenje i pad u usnulost i inertenost.
Ma sta bila ta transcndentna borba slobode i nuznosti, zivota i mrtvila , ljubav i lepota ne mogu pobediti ruznocu i smrt.A mi kao individue ne mozemo u celoj toj prici naci odgovor na pitanje "cemu sve to" ma koliko ga trazili, jer izvan prostora i vremena nema zakona kauzaliteta ili uzroka i posledice. Ne mozemo znati koje su te fatalnosti sa one strane svakog moguceg iskustva koje su dovele do tog "rata", do te borbe zivotne sile i mrtvila materije..do rata otpustenosti i zategnutosti volje, jer u nedeljivom jedinstvu svega izvan pojave nema uzrocno posledicnih veza.
Ono sto mozemo saznati jeste da u spoljnjem svetu vidimo samo odraz sopstvene volje koja se probija kroz materiju, a sto prepoznajemo kao lepotu, dok u unutrasnjem svetu mozemo naslutiti Adonisa i Afroditu samu. Lepotu po sebi.
Ako je ono sto daje vrednost ovom svetu potraga za ljubavlju i lepotom, onda mozemo ovim biti ushiceni samom pomisli na cinjenicu da spolja prepoznajemo bledi odraz onoga ciju sustinu nosimo u sebi.

Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na Facebook Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na Google Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na My Yahoo! Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na Live Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na MySpace Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na Twitter Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na Digg Pošalji "Tri gracije - Anticipacija lepog" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 13:37, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    Tako smo, prelazeći prostor, dugo ćutali; ona po zakonu svoga bića i postanka, a ja u neizrecivoj slasti njenog prisustva, koja je rasla i prelivala se i odnosila sa sobom sve što se moglo pomisliti ili reći.
    Samo u jednom trenutku nisam mogao odoleti želji. Zaboravio sam se i prekinuo za sekund ćutanje, tek toliko koliko je trebalo da joj sa pola reči kažem kako sam neizmerno srećniji od svih ljudi na zemlji, koji svoj dan i svoju noć, svoj hleb i svoj log dele sa avetima, a ne kao ja, sa istinskom ženom savršenog bića i lika.
    To je bilo dovoljno da žena, koja je za mene oličavala u sebi snagu i lepotu sveta, nestane kao priviđenje.

    Ivo Andric "Jelena, zena koje nema"


    Jelena je ideja. Ideja ženskog uopste. To je original koji se prosavsi kroz forme opazanja intelekta projektuje kao pojava.Kao pasivni element ženskog uopste, sada objektivisanog kao mnostvo.

    Jelena je samo jedno ime te ideje a ostala su Anima,Afrodita, Helena, Dijana itd.

    Trojanski rat jeste vodjen zbog žene, ali ne zbog telesne žene vec zbog Helene, one iste Andriceve Jelene. Slutnju tog numinoznog bica u nasem duhu imaju svi, ali usled svoje duhovne oslabelosti ili zarobljenosti u materijalizam, nisu u stanju da tako nesto shvate u svoj svojoj realnosti.