Cepala si papire.
Spahtlom sa zida ljustila,davila u kadi,
ribala sa tepiha,dane..
Smejao sam se Marija:
dlanove si ispruzila sa puklim zuljevima.
Kako si samo drska,nezajazljiva,neskromna bila
za razliku od mene.Marija!
Trazila si dah sa mirom u plucima
i jos si htela svojom glavom misliti Marija!
Mislio sam da si magarac,a ti si bila obican konj.
Mislio sam da si orao,a ti si bila obicna mala ptica-vrabac.
Mislio sam da si lutka sa koncicima,a ti si bila vec oblikovana struktura..
neobicna..koja dise.
Milsio sam da si drvo,a ti si bila obicna grancica.
Mislio sam da si medved,
da ce ces se probuditi i reci-nocna mora,
al` ti si bila sova.
Smejao sam se ,Marija,dok si molila za malo svetla u tim tvojim neskromnim zeljama.
Uvek sam racunaona tvoju zakletvu,da u tami neces ziveti.
Znao sam da ces moliti.
Mislio sam da si od celika,
da si delfin koji ce uvek isplivati iz ponora mojih igrarija.
Nisam te cuo,Marija,dok si se u sebi obrusavala kao lavina.
Nisam ti pruzio ruku,ni prst..pustio sam te niz liticu,kroz vrata,Marija!
Bilo je dana kad se ni gromova nisi plasila.
Nisi oprostila sto sam te gadjao kamenicama ravnodusnosti,
sto sam te streljao ledenicama hladnog pogleda,
sto sam ti malo iseckao srce,
sto si bila na nisanu mojih eksperimenata slamanja..
Malo sam te ubio..pa sta!
Sto si toliki baksuz,Marija?!
Kazem ti,
nisam video koliko je dubina tvog voljenja.
Nisam video ni kada si se onesvestila,
nisam video ni kada ti jednjak prozdire gorcina,
nisam nista video,Marija..
Negde sam izgubio oci i srce,i usi i dusu tih dana,Marija.
Mislio sam da uzivas u ranama duse,
nisam video koliko si me prezirala tada.
Vrati se,Marija..
Sada ti verujem da umesto jajnika imas musku pesnicu
kojom ces zalupiti vrata.
JELENA STOJKOVIC-MIRIC
Spahtlom sa zida ljustila,davila u kadi,
ribala sa tepiha,dane..
Smejao sam se Marija:
dlanove si ispruzila sa puklim zuljevima.
Kako si samo drska,nezajazljiva,neskromna bila
za razliku od mene.Marija!
Trazila si dah sa mirom u plucima
i jos si htela svojom glavom misliti Marija!
Mislio sam da si magarac,a ti si bila obican konj.
Mislio sam da si orao,a ti si bila obicna mala ptica-vrabac.
Mislio sam da si lutka sa koncicima,a ti si bila vec oblikovana struktura..
neobicna..koja dise.
Milsio sam da si drvo,a ti si bila obicna grancica.
Mislio sam da si medved,
da ce ces se probuditi i reci-nocna mora,
al` ti si bila sova.
Smejao sam se ,Marija,dok si molila za malo svetla u tim tvojim neskromnim zeljama.
Uvek sam racunaona tvoju zakletvu,da u tami neces ziveti.
Znao sam da ces moliti.
Mislio sam da si od celika,
da si delfin koji ce uvek isplivati iz ponora mojih igrarija.
Nisam te cuo,Marija,dok si se u sebi obrusavala kao lavina.
Nisam ti pruzio ruku,ni prst..pustio sam te niz liticu,kroz vrata,Marija!
Bilo je dana kad se ni gromova nisi plasila.
Nisi oprostila sto sam te gadjao kamenicama ravnodusnosti,
sto sam te streljao ledenicama hladnog pogleda,
sto sam ti malo iseckao srce,
sto si bila na nisanu mojih eksperimenata slamanja..
Malo sam te ubio..pa sta!
Sto si toliki baksuz,Marija?!
Kazem ti,
nisam video koliko je dubina tvog voljenja.
Nisam video ni kada si se onesvestila,
nisam video ni kada ti jednjak prozdire gorcina,
nisam nista video,Marija..
Negde sam izgubio oci i srce,i usi i dusu tih dana,Marija.
Mislio sam da uzivas u ranama duse,
nisam video koliko si me prezirala tada.
Vrati se,Marija..
Sada ti verujem da umesto jajnika imas musku pesnicu
kojom ces zalupiti vrata.
JELENA STOJKOVIC-MIRIC
za divnu pesmu.
si.
