Da li patnja ima smisao? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

onisifor

Da li patnja ima smisao?

Oceni ovaj blog
Jednom je, pošto je pokušala samoubistvo, na moju kliniku primljena majka dečaka koji je umro u jedanaestoj godini. Moj kolega dr Kocourek ju je pozvao da se pridruži logoterapijskoj grupi. Slučajno sam ušao u prostoriju gde se izvodila psihodrama. Majka je pričala svoju životnu priču. Posle smrti svog dečaka ostala je sama s drugim, starijim sinom, bogaljem, koji je bolovao od dečije paralize i bio u kolicima. I majka se pobunila protiv sudbine. Ali, kada je pokušala samoubistvo, sprečio ju je bogalj: on je voleo da živi! Za njega je život imao smisla. Zašto za majku nije? Kako bi mogla ponovo da ga otkrije? I kako bismo joj pomogli da ga ponovo postane svesna?

Improvizujući, ušao sam u diskusiju i počeo da postavljam pitanja jednoj ženi iz grupe. Upitah je: ’’Koliko imate godina?’’ Odgovorila je: ’’Trideset’’. Nastavih: ’’Zamislite da nemate trideset nego osamdeset godina i da ležite na samrtnoj postelji. Bacate pogled na svoj prošli život, život u kome niste imali dece ali ste imali mnogo novca i uživali ugled u društvu’’. Upitao sam je šta u takvoj situaciji oseća: ’’Šta mislite o svom životu? Šta sebi govorite?’’ Navodim njene reči sa magnetofonske trake: ’’Udala sam se za milionera. Živela sam lagodno, u izobilju. Bogami sam živela, ljubakala sam se i koketirala sa muškarcima! Eto, sada imam osamdeset godina, dece nemam. Gledajući unazad, u svemu tome ne mogu da vidim nikakvog smisla. Zaista moram da kažem da mi je život promašen…’’

Tada sam zamolio majku bogalja da isto tako zamisli kako u osamdesetoj godini gleda na svoj prošli život. Evo šta je ona na to rekla: ’’Želela sam da imam dece i želja mi se ispunila: jedan dečak je umro, a drugi, bogalj, bio bi poslat u neki zavod da se ja nisam za njega pobrinula. Mada je bogalj i bespomoćan, on je ipak moje dete. I zato sam mu, što sam više mogla, život učinila ispunjenim; napravila sam od njega, što sam mogla boljeg čoveka.’’ Tada je briznula u plač i nastavila: ’’Što se mene tiče, mirne duše se mogu osvrnuti na svoj prošli život. Mogu da kažem da mi je život imao smisla i namučila sam se da ga ispunim. Učinila sam sve što sam mogla, najbolje što sam mogla za svog sina. Život mi nije promašen!’’ Gledajući na svoj život sa samrtne postelje, odjednom je bila sposobna da u njemu nađe smisao, smisao koji uključuje i njene patnje.

Zatim sam, obraćajući se celoj grupi, prešao na drugo pitanje: "Da li je majmun od koga se dobija serum poliomelitisa, pa ga neprestano bodu iglama, sposoban da ikada shvati smisao svog bola? Nije, naravno, jer svojom ograničenom inteligencijom ne može da uđe u ljudski svet u kome njegov bol jedino može biti shvatljiv." Pitao sam dalje: "A šta je sa čovekom? Jeste li sigurni da je čovekov svet krajnja tačka u evoluciji kosmosa? Zar je nezamisliva mogućnost neke druge dimenzije, neki svet iznad čovekovog sveta, svet u kome je odgovor na pitanje konačnog smisla čovekove patnje?"

(Viktor Frankl, "Zašto se niste ubili?")

Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na Facebook Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na Google Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na My Yahoo! Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na Live Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na MySpace Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na Twitter Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na Digg Pošalji "Da li patnja ima smisao?" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. srna4 (avatar)
  2. pely (avatar)
    Smisao besmisla... odakle izvire...

  3. lejla.al.dbuni (avatar)
    Psihijatar koji se upusti u podrucje nad-smisla,mozda ce,pre ili kasnije,
    biti doveden od strane svojih pacijenata u nepriliku.
    To se meni dogodilo sa mojom sestogodisnjom kcerkom,
    kada me je pitala:
    "Zasto govorimo da je Bog dobar?"
    Na to sam joj odgovorio:
    "Pre dve nedelje si imala boginje i dragi Bog ti je poslao ozdravljenje".
    Odgovorila je:
    "Jeste tata,ali nemoj da zaboravis-prvo mi je poslao boginje.."

    VIKTOR FRANKL :"Zasto se niste ubili?"


    Ps.Uzela sam "deciji"citat sa kraja knjige,gde Frankl govori o logoterapiji,psihoterapeutskom pravcu ciji je on osnivac.
    Knjiga je jako teskog sadrzaja(govori o zivotu u koncentracionim logorima II.svetskog rata,a sam Frankl je bio logoras br.1191o4).
    To je sjajna psiholoska studija o ljudskoj prirodi i njenom funkcionisanju u ekstremnim,krajnje psihoticnim zivotnim uslovima.
    Moc svesti,moc podsvesti i nagon,instikt za prezivljavanjem su savrseno preciznim jezikom oslikane od strane vrsnog psihijatra.
    Preporucujem je za citanje,jer posle nje svet se moze posmatrati na sasvim drugaciji nacin..
    Ažurirano 16.10.2009. u 00:52, autor: lejla.al.dbuni
  4. WinteRborN (avatar)
    Za mene ova pricica nema smisla.. Da li je njena pouka to da su deca osnovni smisao zivota i da je cilj naseg postojanja samo da produzimo nase gene ili ima i neceg uzvisenijeg u ovom trulom zivotu.
    Ne opravdavam suicid, ali ova prica je glupa i naivna, bar po mom shvatanju. I iznad svega povrsna. Samo jedno posle podne u radnom danu jednog coveka od koga je on hteo da napravi neku poucnu hipotezu...
  5. onisifor (avatar)
    WinteRborN
    Da li je njena pouka to da su deca osnovni smisao zivota i da je cilj naseg postojanja samo da produzimo nase gene ili ima i neceg uzvisenijeg u ovom trulom zivotu.

    Ne, njena pouka je da se i u patnji može naći smisao.


    Ne opravdavam suicid, ali ova prica je glupa i naivna, bar po mom shvatanju. I iznad svega povrsna.

    Majci ovog bogalja njena životna priča sigurno nije zvučala glupo i naivno, a pogotovo ne površno.
  6. WinteRborN (avatar)
    Ja u patnji nalazim jedini razlog zivljenja vec duze od godinu dana i mogu da kazem da to svakako nije pouka ove price!!!!

    Majka i bogalj (makar bili i stvarni) su u ovom textu samo metafore.
    U zadnjem pasusu se kaze da mi u stvari patimo zbog nekog uzvisenijeg cilja koji ne razumemo jar ga je naumilo bice uzvisenije od nas, koje nas inace i ne voli vec to radi iz samo svoje koristi. Znaci, sebicno je.
    Zasto bih ja patio za nekoga ko ne mari za mene?!
    U ovom textu postoje 2 celine koje su protivrecne jedna drugoj.

    Sustina:................ Poceo sam da pisem, ali sam obrisao da me ne bi ovde isprozivali.
    ***, svi mi imamo drugacija shvatanja. Ko ce da kaze cije je ispravno?
  7. onisifor (avatar)
    Citat Original postavio WinteRborN
    U zadnjem pasusu se kaze da mi u stvari patimo zbog nekog uzvisenijeg cilja koji ne razumemo jar ga je naumilo bice uzvisenije od nas, koje nas inace i ne voli vec to radi iz samo svoje koristi.

    Mislim da nisi dobro shvatio. To se nigde u tekstu ne spominje.
  8. lejla.al.dbuni (avatar)
    WinteRborN,evo ja cu da pokusam da odgovorim..
    NIje ni jedno "ispravno"..
    Citat iz sjajnog psihoanalitickog eseja "Zasto se niste ubili" nije najsrecnije odabran,
    zato sto treba poznavati osnove Logoterapije koju je Frankl utemeljio,pa na osnovu
    toga dati komentar na dijametralno suprotna tumacenja kada je u pitanju"patnja kao smisao zivota".
    Ja imam svoje misljenje i argumentovan stav kao odgovor na ovo pitanje
    (to je i u osnovi moje profesije)ali bi tumacenje istog-objasnjenje bilo poduze,
    mnogima i zamorno,a i nije mu,zaista,mesto ovde..
    Dakle.mozemo posmatrati tekst kao rashomonsku dilemu,kroz suceljavanje
    prozivljenih zivota dveju zena iz razlicitog socijalnog miljea:
    bogatasice bez dece i "zene iz naroda" kojoj je sudbina dodelila dete-bogalja.
    Logicno slede dva pitanja,koja se namecu kao posledica dijaloga koje one vode sa psihoterapeutom:

    Da li bi sve zene koje su bile udate za milionere i lagodno zivele(dakle,kao hedonisti)
    smatrale da su imale promaseni zivot?
    Da li bi sve zene,koje je zadesila nesreca da imaju decu-bogalje,
    osecale da je njihov zivot bio ispunjen jer su imale cilj-misiju koja im je dodeljena,
    verovatno Bozjom voljom(dakle,kao pacenice)?

    Najkrace objasnjenje,odnosno osnova za dalje tumacenje bila bi:
    Sve je stvar licne percepcije.
    Sve je stvar nase opredeljenosti,dakle,naseg izbora.

    Zato mislim da bi diskusija na ovu temu,naravno od osoba koje imaju sta o tom pitanju da kazu,
    mozda bila interesantna,ali do univerzalnih zakljucaka se ne bi doslo.
    I zato diskusiju "Da li patnja ima smisao" treba prepustiti suceljavanju-polemici na drugom mestu
    -na podforumu filozofije..
    Ps.Moje izvinjenje za duzinu komentara,ali zbog prirode teksta,nije moglo krace objasnjenje.
    Ažurirano 16.10.2009. u 21:47, autor: lejla.al.dbuni
  9. EuReKa44 (avatar)
    Stono bi rekli nasi stari : "Sto ljudi , sto cudi"!
  10. onisifor (avatar)
    Evo, ovde nešto više o načelima logoterapije (terapije smislom):

    http://nemodalmata.blog.hr/2008/04/1...ste-ubili.html
  11. onisifor (avatar)
    "Ljubav je jedini način da shvatimo drugo ljudsko biće u najskrivenijem jezgru njegove ličnosti. Niko ne može razumeti suštinu druge osobe ako je ne voli. Duhovni čin ljubavi ga čini sposobnim da uoči bitne crte i osobine druge osobe i šta više, da vidi i ono što se u njoj potencijalno skriva, što još nije ostvareno ali se može ostvariti. Osoba koja voli, svojom ljubavlju osposobljava voljenu osobu da ostvari te prikrivene mogućnosti, i budeći u njoj svest o onome šta može i šta treba da postane podstiče ostvarenje tih potencijala."
    (Viktor Frankl, "Zašto se niste ubili?")
  12. pely (avatar)
    Posebno je za mene znacajan citat iz knjigwe Viktor Frankl, "Zašto se niste ubili?"

    ... "Živeti znači biti odgovoran za davanje pravih odgovora na životna pitanja, za ispunjavanja zadataka koje život postavlja pred svakog pojedinca, za ispunjenje zahteva svakog trenutka. Taj zahtev i prema tome i smisao egzistencije varira od čoveka do čoveka i od trenutka do trenutka. Konkretna stvarnost donoosi čoveku sudbinu koja koja je za svakog ne ponovljiva i jedinstvena.Ponekad konkretna situacija zahteva aktivnost- da pokuša , da delotvorno oblikuje svoju sudbinu; drugi put da iskoristi priliku da vrednosti ostvari kroz uživanje; treći put, da svoju sudbinu jednostavno prihvati upravo-kao ‚‚svoj krst‚‚. Svaka je situacija obeležena neponovljivošćui jednstvenošću, pa dopušta uvek samo jedan jdini, onaj pravi ogovor na pitanje koje situacija postavlja."
    .. "Kad konkretno sudbina čoveku nametne patnju, on će morati da u patnji vidi zadatak i to neponovljiv zadatak. I naočigled patnje , čovek mora borbom da dođe do svesti da je on u njoj tako reći na celom svetu neponovljiv zadatak. Niko ne može da mu otklani patnju , niti da umesto njega trpi. U tome kako on podnosi svoju patnju sadržana je i neponovljiva šansa za jedinstvano ostvarenje."