Mač boginje Justicije - Teorija prava - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Mač boginje Justicije - Teorija prava

Oceni ovaj blog
Pravda u pravom smislu te reci proistice iz pitanja morala ili iz vecne borbe dobra i zla koja se odvija izmedju htenja individualne volje i slutnje transcendentne volje. Ili borbe izmedju egoizma i grize savesti.
U osnovi toga jeste egoizam i njegove granice. Individualna volja pojedinca ima svoja htenja koja se objektivisu u njegovom telu i sposobnostima za rad tog tela. Ali egoizam pojedinca nema granice ! On zeli da prosiri svoja htenja i da i tudju volju i tudje telo stavi u svoju "sluzbu". Tako ojacan egoizam bi bio svakako nesto dobro da nije tu jedne velike prepreke. Ta tudja volja koja je zarobljena i iskoriscena nataj nacin takodje je pripadala necijem egoizmu a tim atakom je u toj drugoj osobi izazvano trpljenje patnje. Na taj nacin ta podredjena osoba trpi nepravdu a onaj ko iskoriscava njenu volju za ciljeve svog egoizma vrsi nepravdu.
Ovde su granice u pitanju. Bas poput država. Atak na granice tudje volje jeste vrsenje nepravde. I to je ono sto je pozitivno. Odbrana tih granica ili zastita od nepravde je vrsenje pravde. Iz ovoga mozemo videti da je pravda negativan pojam i da on oznacava ono sto nije nepravedno, a sam za sebe pojam "pravda" ne znaci nista.



Egoizam osobe koja lezi na zemlji, pokusao je da u svoju službu stavi volju druge osobe. Time joj je naneo nepravdu. I u tome je sustina pitanja pravde i nepravde. Povreda granica izmedju individualnih volja.
Sada osoba koja trpi nepravdu skace u zagrljaj zastite boginje pravde Justicije, koja odmah vadi svoj mač i njime napada egoizam agresora, ili onoga ko vrsi nepravdu.

Pitanje pravde i nepravde je kao sto vidite prosto pitanje.
Ono sto je interesantno je Justicijin mač i pitanje u čemu je njegova snaga? Jer sta to moze spreciti nadiruci egozam nekog coveka da stane i da ne ispuni svoja htenja?

Postoje dva odgovora. Justicijin mač je sa dve ostrice.

1) Cista teorija prava
Cista teorija prava je nezavisna od drzavnog prava i ona postoji i u anarhiji. Jer, kada god neki covek predje granicu izmedju individualnih volja i time izvrsi nepravdu nad drugim covekom, njegov egoizam slavi ali... njegova savest (sazaljenje kao temelj morala) trpi. I ta borba egoizma i savesti odrzava ravnotezu vage Boginje pravde Justicije, cak i u anarhičnom svetu.
Ovde se dakle nadiruci egoizam obuzdava snagom sazaljenja i grize savesti. To je sustina cistog prirodnog prava.

2) Državno pravo
Verovatno svi mislite da je i drzavno pravo zasnovano na moralu ali gresite.
Država sa svojim pravom je iznikla iz ove fundamentalne ciste teorije prava, ali uz jednu veliku razliku, jer u osnovi državnog prava nije snaga mača moral i griza savesti vec strah od kazne.
Do toga je doslo ovako:
Posto su ljudi shvatili da niko kao pojedinac ne moze dugo opstati u životu samo kao vrsilac nepravde, vec da je mnogo veca šansa da pojedinac postane žrtva nego napadac, to je u interesu egoizma svakog pojedinca ne u tome da mu se dozvoli da ispunjava svoja htenja prema drugim voljama, vec je u njegovom interesu da se tih prohteva odrekne, ne bi li se tako zastitio od trpljenja nepravde.
Zastita od trpljenja nepravde je kao sto vidite u osnovi državnog prava, a ne sprecavanje vrsenja nepravde. Trpljenje je ono sto se kaznjava, a vrsenje po tom ugovoru nije dodirnuto. Tako da sto se tice države, vrsenje nepravde nije u njenoj nadleznosti, i kada bi bilo moguce vrsiti nepravdu bez patnje nekog drugog koji nepravdu trpi, to ne bi za drzavu podpadalo pod kaznenu politiku .
Da bi se zatim sprecilo trpljenje nepravde, egoizam pojedinca mora biti sprecen u vrsenju nepravde . To se postize tako sto se motivima koristi od tudje volje i tudjeg tela, suprotstave motivi kazne. Na taj nacin smo dobili zakon koji je zbirka protivmotiva. Krivicni zakonik je zbirka protivmotiva. Na svaki impuls moguceg individualnog htenja prema drugima, protistavljen je protivmotiv u vidu kazne.
Iz ovoga mozemo videti da ono na sta se poziva drzavno pravo jeste strah od kazne, a to se veoma razlikuje od cistog prava koje vazi u prirodi a koje se zasniva ne na strahu od kazne, vec na sazaljenju i grizi savesti koja deluje kao (quetiv) umirenje nadiruceg egoizma.

Kada god poželite da udovoljite svom egoizmu, pred sobom imate Justicijin mač sa dve oštrice.

Da li to što vas sprecava da atakujete na tudju imovinu, tudje dostojanstvo, tudju snagu i slobodu jeste sazaljenje i griza savesti (temelj morala)

Ili vas u tome sprecava strah od zakonom zaprećene kazne ?

Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na Facebook Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na Google Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na My Yahoo! Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na Live Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na MySpace Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na Twitter Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na Digg Pošalji "Mač boginje Justicije - Teorija prava" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 13:36, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. EuReKa44 (avatar)
    Vrlo,vrlo interesantno :i kao edukativni clanak, i kao tema za diskusiju.
    Iako je napisano u pravnickom zargonu,pokusacu da se prilagodim.
    Da kazem da mi je pojam "atak na drugu individuu" strano - nije,priznajem... Svako od nas ima urodjenu unutrasnju vagu za vaganje dobra i zla, ali nam cesto okolnosti naglo pretegnu jedan tas,pa krenemo u nesto,zbog cega se posle kajemo (griza savesti). Ukoliko su te okolnosti ucestale,a drzavno pravo ne funkcionise najbolje,individua ce sve manje imati grizu savesti,a atakovanje ce mu preci u naviku da zadovolji svoj egoizam.
    Dakle,moja unutrasnja vaga je jako osetljiva,svako remecenje,u smislu nepravde,me boli i (vise reaktivno)izaziva u meni zelju za atakom na onog ko je ucinio nepravdu.Ali,bez obzira na drzavno pravo,pa cak i da sam u mogucnosti da to napravim,mislim da je savest ta koja stoji na braniku i stiti druge od mene.

    Sacuvaj nas Boze od iskusenja i zastiti od nepravde!
  2. capljara (avatar)
    Tanatos --- Super ego ?
  3. oziman (avatar)
    Propustio sam gore da se osvrnem na pravo imovine, a ono moze umnogome pojasniti celu problematiku.

    Imovinsko pravo
    Sta daje pravo jednoj osobi da zaposedne odredjeni komad zemljista i zove ga svojim? Odgovor moze dati jedino teorija prava koju sam izlozio gore a koja se zasniva na volji. Pravo prvenstva nema nikakve veze sa pravdom. Ili stav da ko je prvi dosao do necega ima svo pravo na to..nije tacno. Iza toga stoji autoritet Imanuela Kanta i njegove teorije prava, ali osim autoriteta njegovog imena iza toga ne stoji nikakva istina. To sto je neko prvi dosao do nekog zemljista, ne daje mu pravo na to zemljiste. Tek ako on u isto ulozi rad... inicijativu svoje volje, ako ga ocisti, uredi, poboljsa .. ako se rezultati rada njegovog tela, znaci njegove volje, vide na zemljistu, tek tada onaj ko atakuje na to zemljiste atakovace i na njegovu volju i vrsiti time nepravdu.
    A ako neko samo dodje da koristi neko zemljiste bez ikakvog rada ulozenog u njega, on time nema nikakvo pravo na isto. Sta vise, onaj ko atakuje na to zemljiste ima svo pravo reci: "Ti si dugo uzivao plodove ovoga i sada je red da neko drugi uziva u njima". Nije bilo rada i inicijative volje, nema prekoracenja granica tudje volje...nema nepravde.
  4. EuReKa44 (avatar)
    Da,da... Ne znam zasto mi padose na um neka zemljista,kao Usce, Luka Bgd ... itd,itd.
  5. capljara (avatar)
    Sta daje prava jednoj osobi da zaposedne odredjeni komad zemislja i zove ga svojim?
    Novac !!! ( umesan u sve strukture vlasti )
    Kada imas novac nije tesko napraviti najveci kiosk na Balkanu ( zgrada Usce ) na najlepsoj lokaciji grada.
    Preimenovati namenu " Luke Beograd " ( Bila je od opstedrustvenog znacaja ) ostala gradskog.
    Ne bi me cudilo da i vojni aerodrom Batajnica postane " Delta Port "
    Neko je rekao " Pravda je hleb narodu. on je nje uvek zeljan "