---Imam ovde gomilu digitalnih prijatelja, ali uz par časnih izuzetaka sve je to ništa. Promućkaj pa prospi. Imao sam bar još toliko ali sam ih proredio u par navrata, kad me uhvati to specijalno raspoloženje. Što je najsmešnije, većina od njih su meni ponudili prijateljstvo... Pa kad im kažem, nemam ništa protiv ali obrazloži malo, ubedi me, odgovori su u rasponu od - dao si mi reputaciju do ovde je to ionako formalna stvar. Vidim, neki kao da se takmiče u broju prijatelja... Smešno. A pritom sa većinom prijatelja komuniciraju prilikom sklapanja prijateljstva, tad i nikad više... ---Pored toga, član sam nekoliko grupa koje ne funkcionišu. Mogu da razumem da nekim grupama nije ni sudjeno, njihova uloga je da svojim naslovom izraze neki stav (npr. u mom slučaju Protivnici TV ili Volim smajlije...). Ipak, osnovao sam grupu Laff-A-Lympics, čija je osnovna ideja da promoviše humor. Odnosno, da se postavljaju karikature, smešni klipovi i takve stvari... Grupa ima preko deset članova, od kojih u suštini dva aktivna, sa tendencijom da se pretvori u jednog. Jer, onaj drugi član je deprimiran slabom aktivnošću i verovatno će odustati... Mogu da razumem, i meni dolazi slično raspoloženje ali nekako mi žao da ubijem grupu. Dakle, pitam se zašto se ljudi uopšte učlanjuju ako unapred znaju da neće nimalo doprineti. Mogu da shvatim da je to neka grupa za filozofske rasprave... Ali, ako je osnovni cilj smeh i zasmejavanje?!? Ne znam šta da mislim. A nije da je ovaj moj slučaj nešto poseban. Neke grupe sam napustio jer ne funkcionišu, u neke sam ušao samo da bacim pogled pa vidim isti slučaj... Odnosno, postaviš nešto, neko odgovori za dve nedelje pa sve tako... Kao što rekoh, ne znam šta da mislim... Ako ima neka aktivna grupa koja se ne bavi dubokom filozofijom, zovite me.
--- I još jedna stvar, blogovi. Pišem ih sa ciljem da ljudi malo otvore oči. Da neko ko inače ne razmišlja o sličnim stvarima napravi mali zaokret, malo se zamisli... Ipak, prema komentarima koje čitam, vidim da ovo dopire do onih kojima su te stvari jasne i bez mene. Znači, jos jedan promašaj.
---Šta još preostaje? Diskusije. Učestvovao sam u nekim, ali to je manje više igra gluvih telefona. Na ozbiljnim temama kao što je politika ili religija ljudi samo što se ne poubijaju ubedjujući nešto jedni druge. Ne verujem da je neko nekog ubedio. Manje više, uzaludno trošenje energije. A kad bi vodili razgovor uživo verovatno bi se pobili.
---I šta sad? Sad ja razmišljam da li da napustim Krstaricu. Ili da ne pišem ništa, da zaboravim grupe, prijatelje, sve... Da svratim tu i tamo, pročitam ponešto, pozdravim par dragih ljudi kurtoaznom porukom posetilaca i to je sve... Drugim rečima, da se pretvorim u ono što sam do sada kritikovao. Za sada me od toga razdvaja jedino želja da ostanem, aj da kažemo čovek. Da ostanem dosledan. Da ne pogazim sam sebe. Ali, ne znam koliko će me to držati pre nego odustanem. Sad, ja i nisam ništa posebno. Svet će nastaviti dalje i kad me ne bude, kamo li Krstarica. Ali, kad svi odustanu, preostaće samo talog. A to nam se već dešava - samo na većem nivou, u državi. I, sad dolazimo na ono glavno. Na to da bi ovo današnje pisanije moglo da ima naslov: Kako je malo mrzovolje, lenjosti, površnosti, malodušnosti uz dodatak niskih strasti, gluposti i sličnih osobina dovelo do toga da se raj pretvori u pakao... Mislite o tome... Bar malo...
Ovaj tekst popstoji i na temi koju sam otvorio ovde
--- I još jedna stvar, blogovi. Pišem ih sa ciljem da ljudi malo otvore oči. Da neko ko inače ne razmišlja o sličnim stvarima napravi mali zaokret, malo se zamisli... Ipak, prema komentarima koje čitam, vidim da ovo dopire do onih kojima su te stvari jasne i bez mene. Znači, jos jedan promašaj.
---Šta još preostaje? Diskusije. Učestvovao sam u nekim, ali to je manje više igra gluvih telefona. Na ozbiljnim temama kao što je politika ili religija ljudi samo što se ne poubijaju ubedjujući nešto jedni druge. Ne verujem da je neko nekog ubedio. Manje više, uzaludno trošenje energije. A kad bi vodili razgovor uživo verovatno bi se pobili.
---I šta sad? Sad ja razmišljam da li da napustim Krstaricu. Ili da ne pišem ništa, da zaboravim grupe, prijatelje, sve... Da svratim tu i tamo, pročitam ponešto, pozdravim par dragih ljudi kurtoaznom porukom posetilaca i to je sve... Drugim rečima, da se pretvorim u ono što sam do sada kritikovao. Za sada me od toga razdvaja jedino želja da ostanem, aj da kažemo čovek. Da ostanem dosledan. Da ne pogazim sam sebe. Ali, ne znam koliko će me to držati pre nego odustanem. Sad, ja i nisam ništa posebno. Svet će nastaviti dalje i kad me ne bude, kamo li Krstarica. Ali, kad svi odustanu, preostaće samo talog. A to nam se već dešava - samo na većem nivou, u državi. I, sad dolazimo na ono glavno. Na to da bi ovo današnje pisanije moglo da ima naslov: Kako je malo mrzovolje, lenjosti, površnosti, malodušnosti uz dodatak niskih strasti, gluposti i sličnih osobina dovelo do toga da se raj pretvori u pakao... Mislite o tome... Bar malo...
Ovaj tekst popstoji i na temi koju sam otvorio ovde
.
.....stvar volje i mišljenja da li vredi i ima li smisla nastavljati.
Neki ljudi sve shvataju ozbiljno pa nije ni cudo da imaju ovakav stav...
Ali ipak, to su oni i ne treba ih zbog toga osudjivati...
.......ah, da, nema politike, teške filozofije.......postoji samo realan život.....miksovan, e lepo i tužno