Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor

Oceni ovaj blog
Arhetip deteta provlaci se kroz bezbrojne mitove i kolektivnu svest covecanstva noseci u sebi svoju numinoznu prirodu koju je poneo iz sveta ideja, iz sveta poznatijeg kao Jungovo kolektivno nesvesno. Cesto se susrecemo sa prikazom tog arhetipa. On je svuda oko nas. Kada god vidimo Bogorodicu sa bozanskim detetom u rukama, gledamo upravo u arhetip deteta. Kada god vidimo prikaz patuljka, hobita ,gnoma po popularnim filmovima, gledamo u taj arhetip, a narocito su interesantni svi oni horor filmovi gde je dete u centru strave, koja treba da nas zaplasi. Odakle detetu tolika numinoznost ?
Jung je davao svoja objasnjenja, koja su naravno izuzetna, ali arhetip deteta nosi u sebi nesto sto nam je mogla pribliziti samo filozofija a sto cu ovde i pokazati.

Ono sto prati sve prikaze bozanskog deteta jesu reci :
Manje od manjeg i vece od veceg.
Pa sta to moze kazivati ova kontradiktorna recenica?
Prica o Svetom Hristoforu kao i osvrt na Lajbnicovu Monadologiju i Sopenhauerovu filozofiju volje moze to pojasniti:

Sveti Hristofor
Pre nego što je postao hrišćanin, Hristifor se zvao Oferus. Bio je to div od čoveka, duha veoma tromog. Kada je sazreo, on krete da putuje, govoreći da bi hteo da služi najvećeg kralja na zemlji. Poslaše ga na dvor jednog moćnog kralja koji je bio radostan da ima tako snažnog slugu. Jednog dana, slušajući kako neki pevač izgovora ime đavolovo, kralj sa užasom učini znak krsta. 'Zašto si to uradio?', odmah zapita Hristifor. 'Jer se bojim đavola', odvrati kralj. 'Ako ga se bojiš, znači da nisi tako moćan kao on! Onda odoh da služim đavola.' Iz tih stopa otide.
Posle dugog pešačenja u potrazi za tim moćnim vladarem, on vide kako mu u susret dolazi velika grupa jahača odevenih u crveno. Njihov vođa je bio u crnome i reče mu: 'Šta tražiš?' 'Tražim đavola da mu služim.' 'Ja sam davo; sledi me.' I tako Oferus bi uvršten u pratnju Sotoninu. Jednog dana dok su brzo jahali, paklena grupa naiđe na krst na ivici druma; đavo naredi da okrenu. 'Zašto si to učinio?', zapita Oferus uvek rad da nešto nauči. 'Zato što se bojim slike Hristove.' 'Ako se bojiš slike Hrista, manje si moćan od njega; onda ću da uđem u službu Hristovu.' Oferus sam prođe pored krsta i nastavi svoj put. Srete dobrog pustinjaka i zapita ga gde bi mogao da nađe Hrista. 'Svuda', odgovori pustinjak. 'Ne razumem', reče Oferus, 'ali ako govorite istinu, u čemu bi mogla da mu posluži ovako snažna i silna ljudina poput mene?'
'Možete mu služiti', reče pustinjak, 'molitvom, postom i bdenjima.' Oferus načini grimasu. 'Nema li nekog drugog načina da mu bude prijatno?', zapita on. Samotnik razumede s kim ima posla i, uzimajući ga za ruku, odvede ga na obalu plahog potoka, koji je tekao s visoke planine, pa mu reče: 'Siromasi koji su prelazili ovu vodu davili su se. Ostani ovde i na svojim jakim plećima prenosi one koji ti to zatraže. Ako to činiš iz ljubavi prema Hristu, on će te priznati za svoga slugu.' 'Radiću to iz ljubavi prema Hristu', odgovori Oferus. Tako on sagradi kolibu na reci i danonoćno je prenosio putnike koji bi ga za to zamolili.
Jedne noći, slomljen umorom, duboko je spavao. Probudiše ga udarci o vrata i on ču glas deteta koje ga pozva triput imenom. Ustade, uze dete na svoja široka ramena i kroči u bujicu potoka. Stigavši do sredine, vide kako se odjednom potok pomami, talasi narastoše i obrušiše se na njegove noge da bi ga srušile. On je odolevao što je bolje mogao, ali dete je bilo teško kao ogromno breme. Onda on, u strahu da ne ispusti malog putnika, iz korena iščupa drvo da se o njega osloni. No, bujica bivaše sve goropadnija, a dete sve teže i teže.

U strahu da se ono ne udavi, Oferus podiže glavu prema njemu i reče: 'Dete, zašto si tako teško? Izgleda mi da nosim ceo svet.' Dete odgovori: 'Ne da nosiš svet, već onoga koji ga je stvorio. Ja sam Hristos, tvoj Bog i tvoj gospodar. Kao nagradu za tvoju pregornu službu krstim te, u ime svoga Oca i sina i u ime Svetoga duha. Ubuduće ćeš se zvati Hristifor.'
Od toga dana, Hristifor putovaše po zemlji da bi širio rečHristovu."
Pa da li ovako nesto mozemo igde naci? Da li ovako nesto postoji. Manje od manjeg i vece od veceg?
Odgovor je POSTOJI.. i to mozemo naci veoma blizu. Svuda oko nas bolje reći. Svaki spoljasnji opazaj osim sto je objekat ili "stvar za nas", jeste i stvar za sebe ili "stvar po sebi". Kao stvar za nas on je manji od manjeg ,nesto nistavno u poredjenju sa univerzumom iz koga smo ga izdvojili , medjutim kao stvar po sebi ., kao Lajbnicova monada ...kao egzistencija izvan opazanja, bilo koja stvar je SVE I SVJA... egzistencija izvan formi opazanja razuma ili prostora , vremena i kauzaliteta, i samim tim kao takva ne samo veca od celog poznatog svemira nego sama sustina svega poznatog i nepoznatog koja sadrzi u sebi ceo univerzum u potenciji.
To je upravo Lajbnicova monada. Mali delic opazajnog sveta koji u sebi , po sebi sadrzi citav svemir.

Ali nema nista bolje od Sopenhaurove filozofije da nam priblizi vece od veceg i manje od manjeg ..

1) Ja saznajem spoljnji svet , pri cemu sam ja subjekat a ispred mene je objekat....opazaj -slika.

2) Ja saznajem unutrasnji svet svoje svesti i tamo nalazim volju...ali i u samosvesti ja sam onaj koji saznaje, a volja je ono sto je saznato. Medjutim pri ovome se desava jedno pravo čudo, jer dolazi do stapanja subjekta saznanja sa subjektom htenja, gde sam ja onaj koji saznaje, a u isto vreme i onaj ko je saznat, ili onaj ko hoce.
Posto je ovo neposredna cinjenica svesti, a koja je nemoguca u empiriskom svetu gde bi bila protivurecnost, Sopenhauer ju je nazvao čudom.
Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste.
Sopenhauer . iz dela "O nacelu razloga"
Ovo je pravo otkrovenje jednog čuda, i niko ne bi tek tako smeo da predje preko ovakvog otkrica . Ako obratimo paznju na to preklapanje subjekta i objekta koje nalazimo u sebi , na to filozofsko čudo, videcemo da kada spoznajemo volju kao subjekti saznanja, ona je manja od manjeg ...ona je opazaj naspram subjekta slican nekoj stvari, jer ja saznajem a volja je saznata . Ali u isto vreme kao volja, ona je izvan podele na subjekat i objekat, i izvan bilo koje forme opazanja razuma ..prostora i vremena. Kao takva, ona je veca od veceg, jer je potpuno izvan bilo kakvih ogranicenja . A isti princip koji primenjujemo prilikom opazanja volje u samosvesti vazi i prilikom opazanja spoljasnjeg empirijskog sveta ,jer je on objektivacije te iste volje.
Ova protivurecnost na delu. Ovo preklapanje najmanjeg i najveceg, moze nam na tanjiru pruziti ono sto arhetip bozanskog deteta predstavlja.
Moze nam objasniti zasto je dete (volja) koga nosimo na ramenima... toliko teško.

Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na Facebook Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na Google Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na My Yahoo! Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na Live Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na MySpace Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na Twitter Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na Digg Pošalji "Dete, zašto si tako teško? - Sveti Hristofor" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 12:55, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. REVELIN (avatar)
    Manje od manjeg i vece od veceg.

    Dijete – Miladin Ćulafić

    U ratu, u po zlu čuvenom logoru, jedan od onih što su tamo komandovali sažali se na dijete.
    Valjda tako krasno bilo to dijete... I onaj odluči, da mu pomogne da se izbavi. Uzme čuturicu,
    naredi da otvore kapiju i kaže: “Prođi i s one česme tamo donesi mi vode.”

    A dijete otrči, i donese mu vodu.


    Uvek sa velikim zadovoljstvom pročitam blog

    Ažurirano 03.10.2009. u 16:22, autor: REVELIN
  2. vesnavrindavan (avatar)
    divno...ozi!

    i ovo za dijete u logoru..,,uuuuf,