Memento mori - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Memento mori

Oceni ovaj blog
Nedugo posto sam razvio temu "Filozofija i kultura tela" u pogresnom pravcu koja se svela na obozavanje materijalnog tela, funkcija kolektivno nesvesnog o kojoj je pisao Jung a koja je ziva realnost, stupila je u dejstvo kako bi "onog ko slavi telo" vratila na pravi put. Naime, sanjao sam san cija je finalna funkcija bila da mi pokaze skretanje sa puta. Sanjao sam sebe kako nosim lutku od papira u prirodnoj velicini kroz grad i pokazujem je ljudima hvaleci se njome. Takodje sam svim silama bio teran da shvatim da telo nije cilj ...da je cilj ono iza tela, ili Platonova ideja, i da je greh propovedati obozavanje senki.
Bukvalno je opasno klanjati se telu, jer time pokazujemo skretanje sa pravog puta zbog koga smo dospeli na ovaj svet, i to skretanje unistava bilo kakav smisao zivotu samom. Zato postoji mozemo reci arhetip "šaptaca" u kolektivno nesvesnom, koji poput onih slugu rimskih careva ima jedinu svrhu da kazuje "Memento mori".(Ne zaboravi da si smrtan) svakome ko zaboravi Sunce iza svojih ledja i pocne obozavati senke na zidu pecine .

Ne klanjati se likovima i idolima jeste prva Bozija zapovest data Mojsiju.

A narocito ovaj stih iz Prica Solomonovih kazuje sustinu toga:
Mrzak je Gospodu ko je god ponositog srca, i neće ostati bez kara ako će i druge uzeti u pomoć.
Price Solomonove glava 16
Cilj razvoja tela nije telo samo, vec estetska kontemplacija transcendentnih ideja (u Platonovom smislu). Ali sta su uopste ideje?

Ideje su vekovima ili milenijumima bolje reci, mutna stvar u filozofiji. Tek smo sa Sopenhaurovom filozofijom volje uspeli konacno da razumemo sta su one, i sta je estetska kontemplacija.
Telo je objektivacija izvesne tendencije transcendentne volje ili njena objektivacija . I kada god mislimo na telo, kada god vezbamo u teretani ili se bavimo kulturom tela uopste, ne smemo zaboraviti reci "Memento mori" jer to zaboraviti i uzdici srce ponosito.. predstavlja greh na koje reaguje samo nebo.



Telo kraljice Luize u ovom kovcegu pretvorilo se u prah, ali njena ideja otelovljena u bozanstvenoj skulpturi iznad kovcega je izvan prostora i vremena, izvan nastajanja i nestajanja, izvan radjanja i smrti.
To sto predstavlja ova skulptura . To neiskazivo koje samo estetskom kontemplacijom mozemo naslutiti, jeste primarno, a materijalno telo je samo "crkva svetoga duha" koju trebamo cuvati koliko je to moguce u prirodi gde je opsti rat svih protiv svih ...ali nikada ne smemo zaboraviti sta je primarno a sta sekundarno i da mi nismo telo, vec stanovnici tela. Ko to zaboravi ili negira, igra opasnu igru izazivanja fundamentalnih arhetipa i "gneva Bozijeg" jedine sustine sveta ...duha.
A ono sto je u neku ruku i strašno u svemu tome jeste da arehtip "šaptaca" ima svu moc da skrene paznju na sebe. Ne samo snove, nego i celu psihoidnu tkz."realnost".

Pošalji "Memento mori" na Facebook Pošalji "Memento mori" na Google Pošalji "Memento mori" na My Yahoo! Pošalji "Memento mori" na Live Pošalji "Memento mori" na MySpace Pošalji "Memento mori" na Twitter Pošalji "Memento mori" na Digg Pošalji "Memento mori" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 12:52, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. capljara (avatar)
    Parafraziram :
    ...Vratiti coveka svojoj zaboravljenoj sustini i postaviti ga pred pitanje smisla zivota u odnosu prema smrti...
  2. pely (avatar)
    Činjenica da svako od nas stalno nešto traži, nešto mu nedostaje...Ma kako ispunili sve želje, napojili radosznalost, isterali istinu...negde u duši nemir postoji. Damarima poruka stiže : 'Chovek je kao pesčani sat.Vreme neprimetno prolazi.' ispravke nema, propušteno vreme u večnost nestaje...telo nestaje u prah se pretvara., ne zadugo iz pamćenja nestaje kao da nikad nije ni postojalo.

    Nemojte da vas obeshrabri prikaza koja predstavlja mrak, maska koja predstavlja zlo, prazni plast koji predstavlja smrt, jer vi ste ih izabrali za svoje izazove. To su stene na kojima ste izabrali da brusite oštar vrh svog duha.
    Richard Bach

    Treba se izlagati opasnostima – govorio je. Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.
    Svakoga dana Gospod nam daruje – zajedno sa suncem – jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji – trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda. Sreća je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje. Čarobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaže nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. Patićemo, preživljavaćemo teške časove, suočićemo se s mnogim razočarenjima – ali sve je to prolazno, i ne ostavlja trag.
    P. Koeljo
    Okruženi smo, zapisima, simbolima koji dodiruju naše biće, podsećajući ga od cilja a ne ka cilju putem ide.