SLOMLJENOM OKNU

Slomljeno okno,sa pola stakla,
ko li te razbi,sta ti je bilo?
da li te ruka kamenom takla,
il` dok si odsjaj daljine pilo
zalupi vjetar prozosko krilo?

Ko li ti uze odbljeske dana,
nebo i kucu u granju skritu?
Da li ti ubi u letu pticu
i slomi grane jablanu vitu?

Da neko ko te po sudbi svoji
skrhane komade tvoje spoji,
da li bi sliku jos krila staru,
ta sitna parcad na trotoaru?

Slomljeno okno iz tankog rama
u tebi vidim,dok sl`azi tama,
krajicak puta i golo polje.
..A kad zagledam malo bolje,
da li to vidim i sebe sama?

ALEKSANDAR LESO IVANOVIC