Diogen - "Tražim čoveka" - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Diogen - "Tražim čoveka"

Oceni ovaj blog
O nijednom filozofu nema toliko anegdota kao o Diogenu. Njegov zivot u buretu, susret sa Aleksandrom Velikim koji mu zaklanja sunce i slicno.
Posto su te anegdote proistekle iz naroda, u njima je sigurno mnogo stotsta dodato ,mnogo oduzeto, i ko zna da li je nesto od toga uopste bilo bas tako.
Bez obzira na to, njegove anegdote su prepune znacenja i mudrosti. Meni je narocito zapala za oko ova o fenjeru.

Kada jednom videše Diogena kako u sred podneva ide trgom noseći upaljeni fenjer i upitaše ga zašto to čini, on odgovori: "Tražim čoveka".
Na trgu prepunom ljudi Diogen trazi čoveka.?! Poruka je skoro pa jasna. Tesko je naci coveka medju ljudima i to se na prvi pogled odnosi na moral.

Na drugi pogled opet Diogen kao osnivac kinizma i ucenja o potpunom odricanju od zadovljstva i patnji ovoga sveta, sigurno nije mogao naci tako lako nekog ko zadovoljava takve ideale, a koji coveka razdvajaju od zivotinje. Jer, na trgu prepunom ljudi on je mogao da vidi bića koja jure za istim "vrednostima" bas poput svake zivotinje, a to je hrana i produzenje vrste. Tako da u tom smislu na prepunom trgu ima zivotinja u ljudskom obliku, ali nema čoveka.

Medjutim, ono najvrednije u toj prici nema veze ni sa moralom, ni sa kinickim asketizmom vec sa Platonovim idejama.
Znamo da se Diogen nije slagao sa Platonom a narocito sa njegovim ucenjem o "Idejema".

"U ovoj sobi vidim sto i pehar", kazao jc Diogen gledajući oko sebe, ,,ali mi se ne čini da igde vidim
'ideju stola' i 'ideju pehara'."
,,To je normalno", odgovorio je Platon, ,,pošto je tvoj um sposoban da opazi samo sto i pehar, a ne i ideje."
Filozof u pravom smislu te reci ne moze osporavati ideje, jer je to sustina ovoga sveta i zivota. Ono sto nikada ne postaje niti nestaje , ono supstancijalno u stalnoj promeni oblika ili akcidencija.. jeste biće, sustina ..ideja. To je definitivno postalo jasno tek sa novijom filozofijom i podelom na pojavu i stvar po sebi. Opazaji slike oko nas jesu pojava , sustina izvan pojave, transcendentna stvar po sebi jeste Platonova ideja. Tako da je Diogen mozda na recima bio protiv Platona ali ne i u intuiciji, u delovanju. A to mozemo videti i iz one price.

Diogen na prepunom trgu mogao je naci samo forme, oblike svog opazanja ili pojavu. A čoveka nije mogao naci, jer čovek koga trazi jeste "ideja" ono sto ne postaje niti nestaje vec uvek jeste ... transcendentna sustina izvan pojave. To je čovek... A to na prepunom trgu necemo naci. Na prepunom trgu su opazaji slike...a ideja čoveka je u duhu..nedostupna saznanju (fenjer) ali dostupna intuiciji.

Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Facebook Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Google Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na My Yahoo! Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Live Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na MySpace Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Twitter Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Digg Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 12:50, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. lejla.al.dbuni (avatar)
    Lep tekst.
    A posto volim slikarstvo,zelim i da napisem nesto o slici.
    Divna ilustracija price ovom slikom za koju sam mislila da je,po prepoznatljivom stilu,mozda Rembrantova ili Rubensova.
    Potrazila sam je...i nisam bila u pravu:
    Johann Heinrich Wilhelm Tischbein
    /1751-1829,Germany/
    "Diogenes sucht einen Menshen"
    ("Diogen u potrazi za Covekom",ulje na drvetu, 27x35, 1780)
    Ps.Mozda nije losa misao da ponekad stavimo u Blog neka od remek dela slikarstva koja nam se posebno dopadaju,sa osnovnim podacima o autoru,slikarskoj tehnici,eventualne price vezane za sam motiv slike i sl.
    Ideja bi imala za cilj osnovnu edukaciju iz ove oblasti,nas koji nismo u ovoj profesiji,a zainteresovani smo da je upoznamo.
    A mene,u tom slucaju,neko mora da nauci kako da to uradim..
    Ima li dobrovoljaca?..he,he.
  2. oziman (avatar)
    Pa imas na forumu "Slikarstvo" gomilu toga. Na blogu slika, narocito kada je filozofija u pitanju, jeste korisna jer sustinsko u slici nije rec niti se moze iskazati recima a to neiskazivo je zajednicki izvor vecnoga zivota sa koga piju kako umetnici, tako i filozofi.
  3. capljara (avatar)
    Jednostavnost je sustina diogenove filozofije i otuda popularnost iskazana kroz bezbroj anegdota.
  4. lejla.al.dbuni (avatar)
    Apsolutno se slazem..
    Mi smo,izgleda,kolege sa istog fakulteta,Filozofskog,ali sa razlicitih katedri.
    Zato se i razumemo,bar ja tako mislim..he,he..
    Znam da na Forumu ima "gomila toga" o slikarstvu,ali sam mislila da povremeno postavimo tekstove i poznata platna koja bi mogla da ilustruju ono o cemu govorimo..prosto da Blog malo oplemenimo,da ga ucinimo drugacijim.
    Ako sam malopre bila nejasna,eto to mi je bila ideja..
  5. gagili48 (avatar)
    Lejla, divna ti je ideja...Mozda pokusam i ja...
  6. He Who Cares (avatar)
    hvala za tekst Ozi...
  7. oziman (avatar)
    Шопенхауер је у делу "О вољи у природи" писао управо о овоме. Пренећу тај цитат:

    "Животиња је најживље свесна свог постојања у иритабилитету, отуда егзалтира у његовим испољавањима. Док је сензибилитет главна особина човекова, оно заправо људско у човеку. Ни једна животиња се у овоме не може ни издалека поредити са њим. Када претежно превладава даје генија. Отуда је човек гениј у вишем ступњу човек. Тиме се објашњава, зашто неки генији нису хтели остале људе, са њиховим једноличним физиономијама и општим обележјима свакодневности, да признају за људе: јер у њима нису налазили себи сличне, те су западали у природну заблуду да је њихов склоп онај нормалан. У том смислу је Диоген лампом тражио човека;

    Грациан У Критикону, можда највећој и најлепшој алегорији икада написаној, каже:

    Najčudnije je pak bilo, što u čitavoj zemlji, čak i u najnaseljenijim gradovima, nisu našli ni jednog čoveka; sve je bilo nastanjeno lavovima, tigrovima, leopardima, vukovima, lisicama, majmunima, volovima, magarcima, svinjama, - nigde ni jednog čoveka!

    Tek kasnije su shvatili, da se ono malo ljudi što ih je bilo, da bi se skrili i ne bi gledali šta se dešava, povuklo u one pustinje, koje su zapravo trebalo da budu stanište divljih životinja" ( Грациан, из Ерида 5. и 6. првог дела).
    У ствари на овом почива склоност свих генија ка самоћи, ка којој их тако тера њихова различитост од осталих. : јер од људи, као и од дијаманата, само они необично велики ваљају за самца: обични морају да буду заједно и да делују у маси."

    цитат: Шопенхауер