Човек поседује органе који су баш попут алата. Канџе на прстима јесу алат за напад и одбрану, очњаци су алат за кидање меса, сваки орган има своју функцију. Рецимо, вековима је била тајна чему служи слезина. У Шопенхауерово време то се није знало, али се знало да природа ништа не ради узалуд и да тај орган мора имати неку функцију. Та функција се обелоданила тек са појавом микроскопа и открића имуног система. Како су ти органски алати настали питање је чији одговор зависи од погледа на свет од кога полазимо. Али, пошавши било од реализма (који нема никакво оправдање за своје постојање после Барклија) или од идеализма, не можемо оспорити да је сваки орган манифестација животне силе која пружа отпор општој ентропији и инертности неорганске природе.
Међутим, шта је та животна сила и да ли можемо имати било какво искуство ње?
Елан Витал је доступан нашем искуству, али не и сазнању. Елан витал није компатибилан са формама сазнања, али јесте са нечим другим, са оним што зовемо "инстинкт".
Када ларва инсекта пролази кроз преображај, у току метаморфозе учествује својим покретима у том процесу, тако да не можемо да раздвојимо где ту почиње рад животне силе, а где је на делу рад инстинкта.
Или, када животиња делује по инстинкту следује импулс који је саму животињу изградио као такву. Рецимо, инстинкт воље за храном јесте продужење животне силе која је органе за варење формирала, полни нагон је продужење животне силе која се објективисала у органима за размножавање. Свака функција сваког органа је продужење животне силе у његовој основи.
Животна сила, елан витал, и инстиктивно деловање јесу једно те исто и ако се хоћемо приближити Елан виталу морамо у себи потражити инстинкт. Међутим, инстинкт нећемо видети ако претходно не апстрахујемо форме интелекта, а то можемо урадити само ако увидимо велику разлику између интелигенције и инстинкта.
Ентомолог и оса
Узмимо једног човека ентомолога и једног инсекта oсу ситарис.
Обоје имају заједнички циљ који гласи: "На гусеници открити нервни систем". Открити девет нервних чворова, ганглија, и у сваки убризгати нервни отров не би ли тако парализирали гусеницу а да је не убијемо.
Ентомолог мора прво гусеницу опазити споља као слику, опажај. Затим је сецирати, пронаћи нервни систем, пронаћи ганглије, мапирати, обележити. А онда стално имајући појам циља у свести, бацити се на поступно бодење тачно у ганглионе и то девет пута. На крају ћемо тако добити паралисану гусеницу.
Међутим, да ли исто то ради и оса? Наравно да не. Оса може да опази гусеницу, али не може да је сецира, да открива њене нервне чворове, да их памти, да убризгава нервни отвор право у сваки од девет ганглија, и да све то ради са циљем паралисати а не убити, да би њено потомство, о коме она не зна ништа, преживело хранећи се свежим месом. Па како онда оса успева да то изведе?
И код ентомолога и код осе имамо једно исто, вољу за постигнућем циља, али методи су потпуно различити.
Оса нема ум, не размишља, не закључује на основу датих премиса. не ужљебљује се у слике и опажаје споља. Већ, ма шта била животна сила која је створила нервни систем гусенице, оса ту силу има у себи не кроз опажаје, већ кроз осећај. Инстинкт је значи метафизичко деловање на нивоу саме животне силе. Он је као такав недоступан интелигенцији и сазнању. Али као што рекох, и човек има инстикте и може, ма колико магловито, да елан витал осети у себи.
А на тај начин наћи ће га као Шопенхауерову Вољу, Бергсоново трајање и најјасније као симпатију. Оно што мушкарац осећа према девојци која му се допада, јесте најближа аналогија онога што инсект осећа када се сусретне са гусеницом.
То је деловање на сасвим другом нивоу од сазнања, а то је и човеку једини начин да кроз сву мрежу форми интелекта наслути Елан витал. Оно што животна сила и инстинкт јесу осим унутрашњег опажања воље, најближи је и осећај симпатије.
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital.287444/
Међутим, шта је та животна сила и да ли можемо имати било какво искуство ње?
Елан Витал је доступан нашем искуству, али не и сазнању. Елан витал није компатибилан са формама сазнања, али јесте са нечим другим, са оним што зовемо "инстинкт".
Када ларва инсекта пролази кроз преображај, у току метаморфозе учествује својим покретима у том процесу, тако да не можемо да раздвојимо где ту почиње рад животне силе, а где је на делу рад инстинкта.
Или, када животиња делује по инстинкту следује импулс који је саму животињу изградио као такву. Рецимо, инстинкт воље за храном јесте продужење животне силе која је органе за варење формирала, полни нагон је продужење животне силе која се објективисала у органима за размножавање. Свака функција сваког органа је продужење животне силе у његовој основи.
Животна сила, елан витал, и инстиктивно деловање јесу једно те исто и ако се хоћемо приближити Елан виталу морамо у себи потражити инстинкт. Међутим, инстинкт нећемо видети ако претходно не апстрахујемо форме интелекта, а то можемо урадити само ако увидимо велику разлику између интелигенције и инстинкта.
Ентомолог и оса
Узмимо једног човека ентомолога и једног инсекта oсу ситарис.
Обоје имају заједнички циљ који гласи: "На гусеници открити нервни систем". Открити девет нервних чворова, ганглија, и у сваки убризгати нервни отров не би ли тако парализирали гусеницу а да је не убијемо.
Ентомолог мора прво гусеницу опазити споља као слику, опажај. Затим је сецирати, пронаћи нервни систем, пронаћи ганглије, мапирати, обележити. А онда стално имајући појам циља у свести, бацити се на поступно бодење тачно у ганглионе и то девет пута. На крају ћемо тако добити паралисану гусеницу.
Међутим, да ли исто то ради и оса? Наравно да не. Оса може да опази гусеницу, али не може да је сецира, да открива њене нервне чворове, да их памти, да убризгава нервни отвор право у сваки од девет ганглија, и да све то ради са циљем паралисати а не убити, да би њено потомство, о коме она не зна ништа, преживело хранећи се свежим месом. Па како онда оса успева да то изведе?
И код ентомолога и код осе имамо једно исто, вољу за постигнућем циља, али методи су потпуно различити.
Оса нема ум, не размишља, не закључује на основу датих премиса. не ужљебљује се у слике и опажаје споља. Већ, ма шта била животна сила која је створила нервни систем гусенице, оса ту силу има у себи не кроз опажаје, већ кроз осећај. Инстинкт је значи метафизичко деловање на нивоу саме животне силе. Он је као такав недоступан интелигенцији и сазнању. Али као што рекох, и човек има инстикте и може, ма колико магловито, да елан витал осети у себи.
А на тај начин наћи ће га као Шопенхауерову Вољу, Бергсоново трајање и најјасније као симпатију. Оно што мушкарац осећа према девојци која му се допада, јесте најближа аналогија онога што инсект осећа када се сусретне са гусеницом.
То је деловање на сасвим другом нивоу од сазнања, а то је и човеку једини начин да кроз сву мрежу форми интелекта наслути Елан витал. Оно што животна сила и инстинкт јесу осим унутрашњег опажања воље, најближи је и осећај симпатије.
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital.287444/
Poslednja izmena: