Forum Krstarice - blogovi

OSLIKANA

miwka — Sun, 22 Nov 2009 16:30:39 GMT

KOMPAS

miwka — Sun, 22 Nov 2009 16:21:44 GMT

Neko na brodu
neko na čamcu
svi mi plovimo
u istom pravcu

Možda ne
i ka istom cilju
jer nemamo svi istu
zvezdu vodilju

I mada od nas
mnogi znaju
da nas na kraju
nepovratne obale čekaju

Oni ne mare
već punim jedrima
pučinom krstare
sa kompasom u nedrima

Pokerface

Nemir — Sun, 22 Nov 2009 14:34:58 GMT

Mah Mum Mum Mum
Mah Mum Mum Mum
Mah Mum Mum Mum
Mah Mum Mum Mum

I wanna hold 'em comme ils le font au Texas s'il vous plaît
Fold em 'let' hit em-moi de soulever it baby stay with me (I love it)
Chance et l'intuition jouer les cartes avec des pelles pour commencer
Et après qu'il a été accroché Je vais jouer celui qui est sur son cœur

Oh, oh, oh, oh, ohhhh, ohh-oh-e-ohh-oh-oh
Je vais lui chaude, lui montrer ce que j'ai
Oh, oh, oh, oh, ohhhh, ohh-oh-e-ohh-oh-oh!
Je vais lui chaude, lui montrer ce que j'ai

Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)
Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)

P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)
P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)

Je veux rouler avec lui une paire dur, nous serons
Un petit jeu est amusant quand tu es avec moi (je l'adore)
Roulette Russe n'est pas la même sans fusil
Et bébé quand il fait l'amour si ce n'est pas rugueuse, il n'est pas fun, fun

Oh, oh, oh, oh, ohhhh, ohh-oh-e-ohh-oh-oh
Je vais lui chaude, lui montrer ce que j'ai
Oh, oh, oh, oh, ohhhh, ohh-oh-e-ohh-oh-oh!
Je vais lui chaude, lui montrer ce que j'ai

Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)
Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)

P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)
P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)
(Mah Mum Mum Mum)

(Mah Mum Mum Mum)
Je ne vais pas vous dire que Je t'aime
Kiss ou t'embrasser
Parce que je suis Bluffin 'avec mon muffin
Je ne mens pas, je suis juste stunnin 'with my love-glue-Gunning
Tout comme un poussin dans le casino
Prenez votre banque avant de vous payer
Je le promets, la promesse de ce
Cochez cette main parce que je suis merveilleuse

Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)
Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)

Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)
Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)

P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)
P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)

P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)
P-P-P-poker face, p-p-poker face
(Mah Mum Mum Mum)

ZAŠTO se plašimo Ljubavi ?!

Hexy Love — Sun, 22 Nov 2009 13:22:59 GMT

Veći deo svoga života provedemo nadajući se i čekajući onu Pravu Ljubav...
Konačno, život nam namesti da tako kažem, okolnosti...i konačno doživimo Tu Ljubav...
Ljubav uz čiju pomoć shvatimo, da ono što smo do tada mislili da imamo, nije ljubav uopšte...
Ta Ljubav nam unese svetlost u život, otvori nam oči...
Pored nje se opet osećamo puni života...
Ta Ljubav nam pomogne da shvatimo i vidimo objektivno kako smo živeli do tada...
Pomogne nam da shvatimo da je neophodno promeniti Nešto...

Zacrtamo sebi cilj, koji želimo da ostvarimo, da bi upravo te, ne odgovarajuće okolnosti promenili...
Da bi mogli zaista da uživamo, čuvamo, gajimo, negujemo ono što smo dobili, Pravu Ljubav...
Jedino što unapred trebamo da budemo svesni toga, da je za svaku promenu potrebno i vreme, strpljenje...
Ako zaista Volimo, onda ćemo čekati...
Nemamo ništa od toga, što ćemo sedeti sami na nekoj klupi perona života...
Što ćemo puštati da jedan, po jedan voz polako odlaze...
I onako zamišljeni u iščekivanju, propustimo Ono Pravo...

Nije istina da ´´nečastivi´´ spaja ljude u Ljubav...To čini Bog Ljubav...
Mišljenja sam da se ništa ne događa bez razloga, ne spaja Bog Ljubav dvoje ljudi tek tako...
Ima za njih neki cilj, to njihovo spajanje ima nekoga smisla...
Možda taj razlog ne znamo i ne vidimo sada, ali ne znači da treba da odustanemo, da se ne borimo...
Treba samo pratiti znakove, shvatiti njihovo značenje, tumačiti ih...

Primera radi, imamo neku ne odložnu obavezu, jednostavno nešto što nam pada kao teret a moramo da odradimo...
Odjednom, okolnosti se nameste tako, da se ta obaveza odgodi na neko određeno vreme...
Ili, već poduže vreme radite na tome, da odete na put, da promenite mesto prebivališta, zauvek...
Opet, okolnosti da tako kažem udese, da do tog puta ne dođe...
Kažem lepo, ne radi to ´´nečastivi´´, već Bog Ljubav daje šansu da Ta Naša Ljubav traje...
Daje nam vremena, da okolnosti koje trebamo da promenimo, zaista promenimo...

Pitam se da li zaista trebamo da protraćimo uzalud tu svoju šansu,
da ispustimo iz svojih ruku, iz svog zagrljaja tu, baš TU Ljubav...
Da li je to samo u pitanju strah ? Strah od toga šta će okolina misliti o Nama...
Ne živimo Mi za okolinu, mi živimo za Nas i zarad Nas samih i Ljubavi postojimo...
Nađeš nekoga sa kim imaš toliko dodirnih tačaka, da te to uplaši...
Neko ko ti je toliko sličan, a u isti mah i toliko različit...
Da te baš te nečije ´´različitosti´´ vezuju za njega/nju...
Dakle uzmi ono što ti Bog Ljubav pruža, nemamo mi sto života...

Na kraju, nešto što sam negde pročitala, više se i ne sećam gde :

´´Imamo samo po jedan život, a ovo nije generalna proba...´´

lepota je u oku posmatraca

toledo19 — Sat, 21 Nov 2009 22:10:56 GMT

1/nestajuca srca
2/ herceg novi 2005

3/ herceg novi 2005
4/ kamena vrata

Lutko

Silton — Sat, 21 Nov 2009 21:59:09 GMT

Lutko moja iz izloga,
ti si moja, laka droga,
ti si moja, molitva
i najsladji dar od boga.

Tri prsta na srce stavi,
tvoj sam vernik pravi,
samo ti mi, mozes dati,
overdozu u ljubavi.
:heart:

“ Za bolje sutra”

Panta rei! — Sat, 21 Nov 2009 21:28:49 GMT

“Covek je politicka zivotinja”( “Antropos zoon politikon”)nije uzalud bila misao filozofa Aristotela,a sada vec tvrdnja naroda ,u doba kada politika nije bila,kao sto je sada, ekstremna I nikada konkretno dorecena eksplikacija ne samo mislilaca I analiticara,vec I samog naroda.

Sa prvom klicom ove “vecno-jalove ere”,politika koja se prozima kroz gotovo sve segmente zivota-marketinga,medija,rasa,nacija i diskusija,nije samo tabu tema dansnjice.Ona je konac koji narod veze sa egzistencijom,igla od cijih pogresnih pokreta narod ostaje na rubu I tkanina protkana sudbinom nizih I podredjenih.

Sa Ili bez secera?Sa Ili bez leda? Uz izvestnu dozu metabulije,njihove misli bore se sa znacajnim pitanjima I problemima,cije su odluke,po tvrdnji analiicara I geta iz “vrhovne politicko-zakonodavne ustanove”,kljucne kada govorimo o interesu I pravima naroda.

Ujedno ksenofobicni ali kada zatreba I nekako simpaticno i sarmantno gostoprimljivi,ne bi li “zapadni prijatelji” stvorili sto kristalniju sliku tj.sliku Srbije u EU,ne stoji nam lose, s obzirom da smo navikli, da sledimo ustaljenu I obavezno-pratecu mimiku potvrdjivanja I optimizma,odnosno klimanje glave uz “iskren” smeh.

"Narodom se NE manipulise,uostalom tu je I zakon o zastiti ljudskih prava,manjina,rasa I sloboda koji je nama vazniji od bilo kog zakona koji sadrzi Ustav. Nama je drzava I narod u njoj priritet I duznost.Mi cemo da zaposlimo nezaposlene!Mi cemo da vas uvedemo u EU!Mi cemo da ukinemo vize.Mi cemo vasoj deci da obezbedimo sigurnu buducnost!
…bla,bla,bla.”Toliko je aktuelna politicka propaganda u svetu a da ne govorimo o vremenu izbora(koji je usput receno prilicno cest)I obecavajucim marketinskim kampanjama od kojih ne zaklapaju ne samo oni koji ih promovisu odnosno koji nam elokventno deklamuju (u prenesenom znacenju lazno,ali ipak recito obecavaju),vec I hrpa medija,novina,parola,plakata I listica od kojih su nam prebukirani sanducici za “pravu”postu.

Primorana masa,odnosno vecina postenih I gladnih u zemlji,koju su nam montirali,tacnije nametnuli,viskocenjeni koznofoteljci,nemaju alternative(iz razloga manjka veza I fotelja u drzavi)da sami nastimaju optimalan zivot,pa je samim tim prinudjena da,u nadi za bolje sutra,zaokruzi neki od “zivotno vaznih” brojeva koji ce(mozda nekada nekoj naciji)biti premija.

Lanac ishrane koji je oduvek(u stvari do skoro)bio najvazniji faktor kada je u pitanju opstanak populacije,mahinalno ali ipak najavljeno,zamenjen je “lancom politike”koji iz koje god perspektive Ili ugla pomatras ima jednako vazni znacaj za “prezivljavanje”.

Hvala...

Živo blato

Silton — Sat, 21 Nov 2009 20:52:46 GMT

Nemam čemu da se nadam,
čemu mogu da se radujem,
u životu, moralno propadam,
dušu dajem, sreću kupujem.

Može li se sreća kupiti,
može li se tako živeti,
mogu li tako, srećan biti,
osećaje kriti, bitke gubiti?

Hoću da ćutim, ali ne mogu,
što više ćutim, više me boli,
ne radim ništa, a padam s'nogu,
mnogo se boli, po meni proli.

Što više sebe, drugima dajem,
sve mi se gore vrati,
u živo blato, nogama stajem,
loša me karta prati.

Kad život postane, blato živo,
a reči postanu sečivo,
sve oko mene je, bolno, sivo,
duševno stanje, nepromenljivo.

Danas 21.11.09

Kristijan40 — Sat, 21 Nov 2009 20:45:19 GMT

Teško mi je. I to jako teško. Ne očekujem sažaljanje i utehu, jednostavno govorim o tome. Slavim slavu – Ranđelov dan (sv.arh.Angel Mihailo). U desnoj ruci plameni mač u levoj vaga. Teret greha prema teretu pokajanja i svakako-sud grehu. Moj je greh veliki, verovatno, kada se osećam baš ovako.

Svi su bili tu. Bili i otišli. Ostao sam sam. Opet sam. Ona nije bila. Kao ni moja ćerka. Ćerka je poslala bar SMS. Tri reči: “Tata – sretna slava”.Moj odgovor je bio kratak: “Hvala!“. Obećale su. Obećale su da će svratiti. A nisu. Dan je bio lep, prijatan, sve je teklo po planu.Sve sem njih dve. Nije mi žao. Nekako sam znao, jednostavno sam osećao da su njihove izgovorene reči bile LAŽ. Ali nekako sam se nadao, a nada umire poslednja…

Biće bolje sutra. Okrećem glavu na drugu stranu. Oči se pune polako suzama. Dah zastaje. Teskoba. Žulj sudbine. Uvek se pojavi kada ne treba. Kao opomena.

(C) 2009 Christian Forty

Umetnička duša

Silton — Sat, 21 Nov 2009 20:13:05 GMT

Kada sam prvi put, farbao kosu,
mama je rekla, šta uradi sine,
a nije videla, pirsing u nosu,
znao sam da mi, kazna ne gine.

Tri put sam pijan, došao kući,
dva puta dunuo, zelenu travu,
ćale je rekao, da će me tući,
dal’ će mi doći, iz dupeta u glavu.

Sinoć sam došao, slomljenog nosa,
dva su mi zuba, falila u glavi,
al’ svima smeta, moja duga kosa,
umetnička duša, leži mi u travi.

Evo dižem, ruke od svega,
ništa mi od ruku ne ide,
roditelji me se odrekli,
a rođaci me se stide.

U klubu „Venus“, puno je krvi,
manijak neki, pucao u ljude,
od kerova, celo naselje vrvi,
sutra će sve, po starom da bude.

Na tihoj vatri, živce su pekli,
zato im uši i obrazi bride,
zbog mene mnogi, vene su sekli,
zato što dalje, od nosa ne vide.

Od silnog roka, boli me glava,
jer nisam znao, da kažem, dosta,
tamo gde raste, najbolja trava,
prosula se, moja duša prosta.

PESNIK

gagili48 — Sat, 21 Nov 2009 17:25:32 GMT

MALI PESNIK 09.08.2008.год.

Шумом шета дечак и рецитује тј. пева: ,, Имам лепе очи, имам лепе уши, када се заљубим, све се, све се пуши.'' Носи папир и оловку и пише. Али врти главом јер није задовољан стихом који је отпевао.
ЧАРЛИ(дечак):,, Ово није баш добро за такмичење. А и ако ваља, треба ми бар још један стих. Ово је кратко.''
(Прилази му девојчица Сузи и пита га:)
СУЗИ:,, Хеј, Чарли, шта то певаш?Нека нова песма?''
ЧАРЛИ:,, Покушавам да напишем песму за школско такмичење али ми никако не полази за руком. Не знам како даље.''
СУЗИ:,,Еј, полако, смислићеш већ нешто...''
(Прилази им један дека, сељак из места,чича Мита)
МИТА:,,Шта је, Чарли, шта те мучи?''
ЧАРЛИ:,,Хоћу да напишем песму, али ми никако не иде. Не могу да смислим стихове а ни лепу музику.''
МИТА:,, Хоћеш да ти ја помогнем? Чуј, ево овако:
,, Моја је крава пуно млека дала,
частићу је сламом и зеленом травом.''
Ха, шта кажеш? Како мени иду стихови?
ЧАРЛИ:,, Није лоше, чича Мито, али...ја хоћу да напишем љубавну песму.''
МИТА:,, Види ти њега...ха, ха, ха, љубавну песму?''
(Слуша то куца Ралф и прилази им)
КУЦА:,,Ав, ав, ја сам здрав, јурим мацу, ав, ав, ав...''
ЧАРЛИ:,, Ралфе, зар и ти хоћеш да певаш?''
КУЦА:,, Ти мислиш да животиње не знају да певају?''
ЧАРЛИ:,, Знам да знају, само ја хоћу праву песму да смислим , за такмичење. Хоћу да победим и добијем награду. А награда је скејтборд.''
(Све су то слушала два мангупа иза дрвета. Чарли је кренуо даље а они су га пратили и коментарисали успут.)
1.)МАРКО:,, Јел'' ти чујеш ово? Хајде да и ми нађемо неку лепу песму и учествујемо у такмичењу. Победићемо га сигурно. Ха, шта мислиш?''
2.)СРКИ:,, Не мислим ништа. Како да ми смислимо добру песму? Ајде како? Ја то не знам.''
МАРКО:,, Што си глуп! Па преписаћемо из неке књиге.''
СРКИ:,, А како знаш која је најбоља?''
МАРКО:,,Нема везе која. Чим је у књизи, она је добра.''
(Брзо су отишли, срећни због смишљене подвале. Чарли је и даље шетао и смишљао песму)
ЧАРЛИ:,, Ја сам Чарли, заљубљени даса....'' О, боже,
зашто сам толико глуп? Не знам обичну песму да саставим. Морам да се напнем из све снаге. Морам!''
(КУЦА иде за њим и пева:)
КУЦА:,, Ја сам мала куца, што кад једе штуца, ав, ав...''
ЧАРЛИ:,, Ралфе, драги, ти баш желиш да ми помогнеш,
али не вреди. Ти си животиња а оне не знају шта је љубав. Ја хоћу љубавну песму за моју симпатију Ану.
Кад је она буде чула, одмах ће се заљубити у мене.''
ЧАРЛИ:,, Моја лепа Ана, има очи дивне...не, не, има дивне очи, ...како даље....ооооооооо!''
(Чарли налети на друга Пеђу. Он му се почне смејати)
ПЕЂА:,, Е, баш си смешан са тим певањем. Нађи неку стару песму и отпевај као твоју. Ко ће знати?''
ЧАРЛИ:,, Знаћу ја!(бесно) Нећу да будем лопов и да крадем песме. Ја бих онда био плагијатор.За ово такмичење треба сами да смислимо песме....А ја, не могу да се сетим ни шта сам пре смислио....Баш сам глупсон! Идем сад у моју собу и у тишини да пробам.''
(Чарли крене и заустави га меда.Он се од њега уплаши,
крене да бежи а медвед запева брундавим гласом)
МЕДА:,,Ја сам медвед Брунда, лепа ми је бунда...'', Јели
то поезија, Чарли? А? Шта кажеш за мој стих? Ваља ли?''
ЧАРЛИ:,,Страшно, сви знају да напишу стих а ја не могу данас ништа да смислим! Неће па неће! Не пада ми на памет ништа добро. Шта да радим, Медооооо?''
МЕДА:,,Ево овако ћемо....Смислићемо заједно неке речи које се римују а ти додај остало. Зар то није помоћ? Песма ће на крају бити твоја.''
ЧАРЛИ:,, Важи! Хвала ти, медице, баш си друг. Хајде да почнемо. Ево, ја кажем: коса, а ти реч која се са њом римује.''
МЕДА:,, Паааа, на пример, роса,боса, а може и коса за кошење траве, ха?''
ЧАРЛИ:,, ЈЕС!!!Може, роса!А не може коса, то је иста реч, не, не....Ево пишем: КОСА-РОСА. Сад ти реци једну реч.''
МЕДА:,, Ауууу, што је то тешко! Баш је тешко бити песник! Добро, рекли смо коса....друга реч нек буде... СИЈА. Може?''
ЧАРЛИ:,, Јууууу, што ти је тешка реч! Да видим, шта може да буде слично- сија? Може: хм, хм, тепсија!!!
Ух, то је глупо. Није њена коса – тепсија. Не, не, не!
Може: сијалица? А, не, не,како сам глуп! СИЈА,СИЈА, СИЈА-оранија!!!СТРАШНО сам глуп! Сија- кија...прија
Мија...Шта сад да пишем, медо?''
МЕДА:,, Пиши: ПРИЈА! Ето, то су већ два стиха! Ајмо даље...Други стих...реци сада ти једну реч!''
ЧАРЛИ:,, О, Боже, што је ово напорно! Ево:- Очи су ми њене, тако лепе, снене...А, шта кажеш?''
МЕДА:,, А може и: Њене су ми очи, ко предивне ноћи...
Шта је лепше? Видиш, Чарли, сад нам и стихови навиру.А?''
ЧАРЛИ:,, Еј, знам даље, слушај: Њене су ми очи, ко предивне ноћи, тако лепе, снене, гледају сад мене! А, шта кажеш? Јааааооооо, медо, другу строфу смо смислили. Сад још само рефрен? Јел'' да?''
МЕДА:,, Дивно, господине песниче. Видиш како сад може? Дао сам ти идеју и ти си добио инспирацију!
А рефрен.....Е, то ти смисли! Ја сам се уморио мислећи.''
ЧАРЛИ:,, Хвала ти медо, до... неба! Ја ћу сад сам даље.''
(Чим је меда отишао, Чарли је почео да чита стихове и добија идеју и за прву строфу. Иде путем и пева.)
ЧАРЛИ:,, Њена ми је коса, ко јутарња роса, на Сунцу се сија, њен ми мирис прија... Њене су ми очи, ко предивне ноћи, тако лепе снене, гледају сад мене!.......
(замисли се, стави прст на чело и размишља) Знам, рефрен ће ми бити онај стих што сам пре смислио!(нађе га у свесци) Ево га: Имам лепе очи, имам лепе уши, ја кад се заљубим, све се, све се пуши. Браво, Чарли!....''
(иде улицом према кући и пева песму, тихо, да запамти
и покаже мами; Чим уђе у кућу, обраћа се њој)
ЧАРЛИ:,, Мама, смислио сам песмицу. Слушај!''( и почне да пева уз помоћ папира )
МАМА:,, Чарли, јеси ли све сам измислио?''
ЧАРЛИ: (почне да муца),,Нара..вно мамма. Скоро све.
Мало ми је меда помогао са пар стихова. Ја сам све даље сам! Ево, питај га сутра ако ми не верујеш!''
МАМА:,, Ма, верујем, верујем! Него, нисам знала да си заљубљен?''
ЧАРЛИ:,, То је само у песми. Таман посла, ја да се заљубим? Ма, девојчице се у мене заљубљују?!''
МАМА:,, Е, сад то певај, сутра до такмичења! Мораш да научиш напамет.''
(Чарли оде у собу и поново запева. Мало се мучио са аријом, да би што боље звучала....Чује се споља звук музике док он пева....Леже да спава , ноћ је, он се врти у кревету, устаје, гледа у свеску, неколико пута у току ноћи...Устаје, зором, уз звуке музике и брзо се облачи,
излази напоље и шета.У близини његове куће је спремна позорница за такмичење. Цела околина долази да слуша и гледа. Шума се буди, птице цвркућу а зечеви трче....музика се и даље чује. У девет сати, сви су ту: учитељица, деца, шумске животиње, родитељи...
Публика чека почетак и аплаудира. Такмичари су нервозни, грицкају прсте, цупкају...Учитељица поздравља све присутне )
УЧИТЕЉИЦА:,, Добро јутро желим свима, колико вас има. Слушаћемо наших другара песме, нек звуци теку ко вода из чесме. Такмиче се: Срки, Чарли и Марко, па нек аплауз добије свако. (аплауз) Молим вас, тишине мало, ако вам је до њих стало. Најбољи ће победити сада, и носиће титулу, песника града!(аплауз)
СРКИ:,, Имам малу куцу, зове се ФИФИ,
А мама јој често тепа : ПИПИ...
Моја куца уме да лаје гласно,
и бога ми некада, делује опасноооо''
(аплауз, мањи, а онда излази Чарли и пева)
ЧАРЛИ:,, Њена ми је коса,
ко јутарња роса,
на Сунцу се сија,
њен ми мирис прија.
Њене су ми очи
ко предивне ноћи,
тако лепе снене,
гледају сад менe.

Имам лепе очи,
имам лепе уши,
ја кад се заљубим,
све се, све се пуши'' ( 2 пута )
(добија велики аплауз, звижде, смеју се, вичу:БРАВО!)
МАРКО:,, (излази важан, сигуран у победу)
На крај села жута кућа, ти, ти, ти,
жута кућа, та, та, та, жута кућица.
У њој седи стара мајка, ти, ти, ти,
стара мајка, та, та, та, стара мајчицаааа.''
( Публика га иззвижди, јер није сам написао песму, сви су је препознали. Учитељица излази , смирује их)
УЧИТЕЉИЦА:,, Молим вас, молим вас, мало тише,
нећемо се сад свађати више.
Марко је на такмичењу пао,
јер није песму смислити знао.
(аплауз, виче публика, звижди и скандира: ЧАРЛИИИ!)
УЧИТЕЉИЦА:,, Чарли је победио сада,
и он је песник нашега града!
Видим да се са мном
слажете сви,
за крај певајмо сви заједно ми!''

СВИ:,, ЧАРЛИ; ЧАРЛИ, шампионе наш,
ТИ си се заљубио, БАШ; БАШ; БАШ!'' - 3пута (учитељица предаје скејтборд Чарлију и љуби га. Сви учесници машу публици.)

КРАЈ

Учесници: - ЧАРЛИ
- СУЗИ
- ЧИЧА МИТА
- КУЦА-РАЛФ
- МАРКО
- СРКИ
- ПЕЂА
- МЕДА
- МАМА
- УЧИТЕЉИЦА
- ПУБЛИКА

Splelo me nesto

Nemir — Sat, 21 Nov 2009 11:27:38 GMT

Veceras neobicno vece
nekad zaboli nekad pece
U meni misao jedna jedina
o tebi slicno brzaku
uz vetar se krece
U reci zivota splelo me nesto
spretno i vesto razoruza
me tako sobom cesto
Neda mi drvo da posecem
koren je jaci u zemlju sego
razgranato srce je dosego
Jeli i to deo neke srece
da dusa nikoga sem tebe
vise nece ...
Nemir

[/QUOTE]

Ima dana ...

Nemir — Sat, 21 Nov 2009 11:17:00 GMT

Ima dana kada pisem
ima dana kada cutim
Ponekad sam i daleko
al uvek sam znala
da me ceka neko
I kad cutim i kad
pisem uvek
s tvojom ljubavlju
ja disem ...
Nemir

deca...

parker 71 — Sat, 21 Nov 2009 10:48:48 GMT

ako ste culi za halila dzubrana...

...Vaša deca nisu vaša deca.
Ona su sinovi i kćeri čežnje života za samim sobom.

Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vama.

Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer, ona imaju vlastite misli.

Možete okućiti nihova tela, ali ne njihove duše,
Jer, njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snima.

Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas.
Jer, život ne ide unatrag niti ostaje na preključe.

Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele.
Strelac vidi metu na putu beskonačnosti, i on vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka vaša napetost u strelčevoj ruci bude za sreću;
Jer, kao što on ljubi strelu koja leti, isto tako ljubi i luk koji miruje.

Adresirano ....

Nemir — Sat, 21 Nov 2009 09:56:31 GMT

"Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих
времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо."

Ispraćaj patrijarha

s.ivancevic — Sat, 21 Nov 2009 07:48:48 GMT

Beograd u drugoj polovini novembra 09.god

Odavno Beograd nije takav skup video
bio je tih i miran i niko se nikoga nije stideo,
okupljeni su svi spontano bez ikakve prinude
otkrivajući među sobom ljude a ne neljude.

Veličanstvenost skupa plaši ali i zadivljuje
narod je pokazao da je za ideju spreman i da gine
ali i da sebe često nepravično okrivljuje
i sve to radi poštenja,radi pravde,radi istine.

Nešto čudno i jako povezalo je ljudske duše
ne želeći da se mitovi o poštenim ljudima sruše
toga dana dobro je carovalo u umu svakog čoveka,
sve to fascinira,i sve se događa početkom ovoga veka.

U veku u kome caruje ekonomska kriza ali i druge,
u veku u kome se ljudi pretvaraju u obične sluge,
ostavljajući malo mogućnosti za višestruke slobode
koje moraju da postoje i koje narode samo napred vode

KOME JE DO POEZIJE

miwka — Sat, 21 Nov 2009 07:36:03 GMT

Kome trebaju moje pesme..da li mojoj ženi sa rukama do laktova u sudoperi i sa oteklom glavom od smišljanja šta će večeras za večeru..kraj praznog frižidera i istrošenih čekova bez pokrića..Da li mojoj deci sa zvučnicima u ušima iz kojih grmi neka ne daj Bože muzika....dok sve više ljudi skuplja otpatke hrane po kontejnerima da tobož uhrane neko prase za Božić.a žive u malim stanovima kao podstanari...Ko ima vremena da sanja dok računi za struju i komunalije prestižu jedni druge...a čovek mora da ide na posao za koji ne prima platu..Znam ne živi se samo od onoga što se pojede..nešto je hrana i za dušu....Može li poezija spasiti čovekovu dušu kad krče creva...Kako preživeti od lepih obećanja....Kako prodati knjigu poezije za tri evra.Kome je do poezije kad ljudi nemaju para da kupe kilo leba??????????????

Lepota . . . i suza

cange — Sat, 21 Nov 2009 01:05:33 GMT

Prvi put sam u Šidu. Dopadaju mi se te varošice u kojima je sve dostupno, blizu...
Lako je naći Galeriju i Spomen kuću poznatog slikara. Moj dolazak je namenski i
sve je podredjeno tome... a to je izložba slika Save Šumanovića.

Ova izložba nazvana Posle 70 godina predstavlja ne samo pregled izvanrednih
Šumanovićevih dela već i omaž njegovoj velikoj samostalnoj izložbi održanoj
septembra 1939. godine na Novom Univerzitetu (danas Filološki fakultet) u Beogradu.

Slikarevu biografiju već dobro znam a od umetničkog opusa do sada sam videla samo
nekoliko originala i veliki broj reprodukcija.
Za mene je njegov stil oduvek bio zanimljiv jer je zapravo lepeza stilova ... a posebno
mi se dopada što ga on sam naziva - kako znam i umem.
Pariz, Zagreb, Beograd i Šid.... kubizam, realizam, ekspresionizam, pejzaži i aktovi.

Ali sva teoretska znanja zaboravljam stojeći u Galeriji pred njegovim platnima, gubim
dah od lepote kojom zrače sve te jarke uljane boje, sve konture ženskih aktova,
i sremski pejzaži ...

Već sam imala prilike da osetim taj magnetizam originalnog umetničkog dela ali je
ovde u toj meri zgusnut, ogroman da sam ga ponela sa sobom i osećam da me nikada
neće napustiti ...

Nadahnuta neopisivom lepotom poželela sam da moj poziv čuju oni koji će
naći mogućnost da na par sati ostave za sobom trivijalnosti svakodnevice i
požure do Galerije u Šidu jer je izložba još jednom produžena - do 15.decembra

.

Đavo nikad ne spava

SamoZvani — Fri, 20 Nov 2009 22:48:33 GMT

Pitala si evo

pet godina prođe

“Jesu’l druge bolje”

“Da”

Slagah te tada,

druge ne znadoh.

Volele me jesu,

al’ mi nije stalo,

jer izgubih tebe

velika budalo.

Dok u zoru jednu

to anđeo stiže.

Nebo beše malo

da joj skinem zvezde,

a hteo sam svakom

da joj kitim kosu.

Čim ugleda zvezde

anđeo nestade

to đavo ne spava

vec me iskušava.

Sve likove menja

svadju zapodeva.

Anđela tog čuvah

u nedrima svojim

od đavola samog

sakrio sam lik.

Prvu kušnju prođoh

mirne duše zaspah.

Oprostio tada

ja sam tebi grehe,

pa se tebi vracam

ali beše kasno.

Više nisi ista.

Te noći sam

znao da je duša čista.

I na poklon dobih

anđela iz oka.

Mog anđela koji

vratio se meni.

I dok spavam

tiho opet lik promeni.

Otimam ga drsko

ne dajem ga jakom,

borio se jesam,

ali uzalud beše.

Megdan ovaj gadni

izgubih i dusu.

Borio se časno

dobih svog anđela.

Ni pomena nema

da to još postoji

i anđela tada

ja oterah ‘ladno.

Ne zaslužih bolje

nego što sam znao.

Drugu kušnju

prošao ja nisam,

jer anđela lako

oterah od sebe,

Pa bez nade ostah

da postoji dobro.

Sad anđeo čuva

tuđe snove neke,

a vrag novog

na kušnju poziva.

Želim da ti kazem

i istinu neku:

“Postoji i gore,

kao i još bolje.

Po zasluzi svako

ima pravo svoje.”

Tin Ujević: Pobratimstvo lica u svemiru

Maha-maja — Fri, 20 Nov 2009 22:28:02 GMT

:worth: ">" type="application/x-shockwave-flash" width="615" height="360"wmode="opaque">