Teško mi je. I to jako teško. Ne očekujem sažaljanje i utehu, jednostavno govorim o tome. Slavim slavu – Ranđelov dan (sv.arh.Angel Mihailo). U desnoj ruci plameni mač u levoj vaga. Teret greha prema teretu pokajanja i svakako-sud grehu. Moj je greh veliki, verovatno, kada se osećam baš ovako.

Svi su bili tu. Bili i otišli. Ostao sam sam. Opet sam. Ona nije bila. Kao ni moja ćerka. Ćerka je poslala bar SMS. Tri reči: “Tata – sretna slava”.Moj odgovor je bio kratak:...

Datum koji je daleko iza mene i koji nikada neću zaboraviti. Dan-mesec-godina jako (ne)prijatna za sećanje, ali kako naš narod kaže: " Takvo - kakvo je tvoje je, bez obzira da li je dobro ili loše..."

Tih dana sam bio na bolovanju. Dijagnoza – kamen u levom bubregu. Veličina 7.8 mm. Pozicija kamena: Donja kalota bubrega. Baš je bolelo. Pokušavao sam svim vrstama čajeva da istopim Stonsa. Skakao, cupkao, prevrtao se od bolova....Jednostavno nije išlo, odnosno...

MUP SRBIJE SUP LESKOVAC – IZJAVA

MUP SRBIJE-SUP LESKOVAC – IZJAVA povodom izgubljene lične
karte (verovali ili ne, izjava je prepisana u autentičnom obliku!)

Prošlu nedelju dal beše utorak ili sreda je*em li ga vika me moj
drugar Slave što ga otpustili iz Jugobanku i vika citiram: Brate
najebaja sam pare ima malko a ladno nego ako možeš da pođes s
mene u šumu u Suvopolje da mi pomogneš da sečemo drva ja tam
imam jednog...

Ovo što ću vam sada ispričati, je nešto veoma zanimljivo i čudno, bar meni, a nadam se da će biti i vama. Kao prvo, hteo bih da neke stvari raščistim odmah u startu. Nisam veliki vernik, čak, mogu vam reći i da do pre desetak, petnaest godina nisam ni znao mnogo o veri ( pravoslavnoj ). Otac je bio okoreli komunista. I sad je. Vera, za njega je bilo zatupljivanje naroda. Po rođenju sam pravoslavac. Događaj se desio otprilike pre nekih dvadesetak godina. Ustvari, to i nije bio događaj,...

Upućujem, ovu lijenju popodnevnu misao, nježnu i pohotnu,
u ono dvorište u koje sam vas gledao draga susjedo;
Tisuću devetsto pedesed sedme godine, kada je bila jesen slična ovoj,
i kada su u moj san udarali prozori roditeljske kuće, utopljene u Šibenskoj jugovini,
u gradu koji je postajao moja bolnica, a u mojoj napola razbuđenom glavom,
kolali prvi tranvaji, plavi i uspavani.
Adresiram tamo ovu misao, i kažem - šteta!
Bili ste ljubavnica...

25. juli 2009

Sinoć sam opet šetao (sam). Bilo je divno veče, baš letnje. Razmišljam. Ko sam? Gde sam? Naprežem svoje vijuge. Bez rezultata. Misli se gube. Ima me svuda i nema me nigde (u mislima). Prolaze ljudi, deca treče okolo, penzioneri sede na klupama i ako je već bilo jako kasno (oko 24 h). Dnevna galama se polako stišala, sve je mirno. Čuje se muzika iz kafića, lagana. Sedam na klupu. Palim cigaretu. Osećam se glupo, bezveze. Ne kapiram. Šta se to dešava samnom....

Ovih dana sam baš nekako umoran, ali ne od drugih, već od sebe samoga. Sa nekim možeš biti, dan – dva, ili nešto duže, ali sa sobom, sa sobom si ceo svoj život, i to ne možeš promeniti...nikako...mislim, dok si živ. Pa nije ni čudo što sami sebi ponekad dosadimo. I onda nam nešto smeta, nesviđa nam se jedno, nedopada nam se drugo, neodgovara nam neko, siti smo svega. Ustvari, kad bolje razmislimo, siti smo sebe samih. Svog ponašanja, postupaka, stavova, principa...

...

Te davne 1997 godine, ostao bez posla. Ugasio svoju privatnu firmu. Radio sve i svašta, dovijao se sam Bog zna kako. Konkurisao na sve moguće i ne moguće konkurse. Ćerkica je imala dve godine. Supruga je takođe ostala bez posla. Vreme je prolazilo a ono malo ušteđevine se polako ali sigurno topilo. Bili smo očajni. Pošta sa odgovorima na moje poslate molbe za posao je pristizala, tekstovi su bili već poznate sadržine. U svakom slučaju negativni. Prošla je i Nova Godina – jako tužna....

Za sve zaljubljene ili one koji se toga rado sećaju.

-Ko smeta mene na mom putu?
-Ona što tebe je ugušit morala u svojoj kletoj utrobi, za sva umorstva koja smetaju – gadniče!
-Zatrubi trubljo...udri bubnju...da Bog nečuje te klevetnice kako pogrđuju pomazanika božijeg...udri velim!!!!....

.....Kad se ubio, pričaju, na stolu je gorela zadnja cigareta...i soba je bila ispunjena dimom baruta 9 milimetarskog kolta....kojim je inače iza portala dočaravao Norkofove topove....zadnje urlike pre Ričardove smrti.......