Heo ne hteo moraš u Opštinu po državljanstvo. Zakon hoće da svaki čas dokazuješ da si državljanin jedne te iste zemlje. Ili misle da sam se predomislio ili im je stalo da od takse popune budžet? Nisam još uvek siguran šta bi moglo biti?

I eto mene u redu ispred opštinskog šaltera po ko zna koji put da dokazujem da sam državljanin ove zemlje. Nekako i dočekah al' taman kad htedoh da otvorim usta sa...

Ukljuciš TV i nemaš šta drugo da gledaš osim seriju čiji tekst skoro svako od nas već zna napamet. Postadosmo glumci u sopstvenoj kući izgovarajući tekst zajedno sa akterima. Iz dana u dan,iz nedelje u mesec , iz godine u godinu uvek gledamo iste filmove i serije.Samo ih prenesu sa jednog kanala na drugi dok se sve TV stanice ne izređaju a onda krenu ponovo u krug. Napraviše bre budale od nas. I niko im to ne zabranjuje. Reći...

Dobro jutro komšija, otpozdravljam Miru dok ulazimo u samouslugu. I vas žena šalje da pazarite. Sta da radimo, moramo, kaže Miro,glasnije su a i valja ih poslušati. Ništa lepše od mira u kući.

Uđosmo i svako ode svojim putem. Velike ove samousluge može čovek da se zagubi među gondolama. Zaneo se ja kupvinom sve dok ne čuh galamu sa kase. Pogledam a ono se narod okuplja....

Avgust pa još petak! Sunce je ranom zorom opeklo a mi klinci na nogama sa prvim pevcima. Danas je u našem gradu pijačni dan a to znači da će ljudi iz okolnih sela doneti svoju robu na prodaju. Ono što nas intersuje su lubenice,crvene, slatke...
Od ranog jutra niz ulicu prolaze konjske zaprege sa podignutim kanatama iznad kojih vire lubenice...Iz kuće istrči po neka domaćica, zamoli seljaka da joj proda lubenicu...

Sinoć se priključih igri na jednom blogu da na započete stihove nastavim svojim. Nikada nisam pisao stihove i znao sam da će to biti neuspeo pokušaj ali zašto da ne prihvatim igru? Na sledeci stih:

"zar ja tako krsan
momak za gledanje
a ti trazis drugog
za bolje hebanje"

ja napisah jedan koji je u sebi imao reč prcati. Odmah posle toga usledila je pp blogerke...

Sve što bih napisao uz ove predivne stihove Mike Antića bilo bi suvišno. Spojio sam ih sa slikama a da li sam uspeo neka to bude procena svakoga ko bude poželeo da ih pročita.

Nekad te život natera da snimiš film u sopstvenoj glavi i onda ga ureže negde duboko i tu ostane za sva vremena. Ne postoji nikakvo dugme da se isključi,on jednostavno sam emituje slike. Neki ne žele da ikad pogledaju svoj film za razliku od mene koji gledam vrlo često uvek raspoložen za scene koje slede. Tri sata je popodne, žurim sa posla na trolu, bojim se zakasniću. Uvek uspem da se nekako uguram, malo stojim na...

I danas posle toliko godina uhvatim sebe kako sa uživanjem sedim pored TV-a i gledam crtani film. U ponudi programa koje nam nude sa malih ekrana u zadnje vreme najšešće bežim od tema koje u sebi nose ekonomiju i politiku. Te emisije me sve više podsecaju na one iz devedesetih kada su nas ubeđivali da lepo živimo sa tri DM samo što to još uvek ne znamo. Isto se to radi i danas samo sa malo vise uvijanja u oblandu....

Nekih godina tamo unazad ljudi su masovno odlazili na “privremeni rad” u Nemačku. Vraćali bi se o praznicima i na godišnji odmor. Teško ih je bilo prepoznati. Ono što je najviše upadalo u oči bila je garderoba koju su nosili. Meni su ličili na klovnove. I baš jedno takvo čudo stoji naslonjeno na spomenik u centru grada. Žuta košulja, šarena kravata, karirani sako i obavezna čačkalica u ustima. Osmeh ispod tankih brkčića...

Moram da priznam da sam od onih koji vole da virkaju u dva reality show, Farma i VB. Ne bih nikad napisao o njima ni reč na blogu da se nije pojavila izvesna Dragana Šaric ili kako sebe zove Bebi Dol. Galama, glumatanje i poziranje koje uporno nameće nije izazvalo moju pozornost, ne, manje više svi učesnici se slično ponašaju. Ta gospođica me je isprovocirala svojim stavom da se kao borac za zaštitu životinja...