Od kako sam uclanjena nisam mnogo paznje obracala na ocenjivanje blogova. Kad naidjem na blog koji mi se dopadne, ocenim ga s 5 zvezdica, ostale ne ocenjujem.
Skoro uocim listu najboljih blogova i vidim svoj nick.
Iznenadim se (prijatno) i pogledam, prilicno veliki broj ocena. Nisam verovala da toliko ljudi uopste cita moje blogove.
Onda krenem da pratim i to. Kad, ne cita toliko ljudi moje blogove, vec odredjeni likovi kojima je TOLIKO stalo da budu na toj listi najboljih blogova,...

Rodjena sam kao levoruka. Vecinu radnji obavljam levom rukom, ali pisem desnom. Rano sam naucila da pisem, pa pretpostavljam da je dolazilo do onoga 'uzmi olovku u desnu' i sl. Zato mi je rukopis krajnje los. Medjutim, mogu da pisem i levom. Kad mi je desna bila povredjena bez problema sam pisala levom rukom, takodje losim rukopisom.
Ali, imam problema sa secenjem makazama npr. Nema teorije da pedantno isecem bilo sta, ni parce papira. Uvek ide ukrivo. Pre nekoliko godina iz inostranstva...

Ovo nije bio moderisan komentar. Pa, cemu, stvarno, sluzite vi moderatori? Da brisete komentar o cvetnom aranzmanu? Ili... Pa, stvarno cemu?

Zbog cega bi neko moderisao moj komentar o cvecu i cvetnom aranzmanu?
I ko je taj moderator?
I,hajde malo hrabrosti, pa objavite ovo. Za promenu.

Ima li moderatora koji mogu da pomognu.

Zivim i radim okruzena muskarcima. Nemam nikakvih problema poslovnih ni privatnih, bilo s muskim ili zenskim polom.
Ali, neke stvari me onako, bas, nerviraju kad su u pitanju 'moji' muski.
Ako otvore fioku, NIKAD je ne zatvore. Ako uzmu alat, da ga ja ne sklonim, godinama bi stajao i grupno ili pojedinacno bi ga preskakali.
Ako se izuju, obucu UVEK ostavljaju iskljucivo na tom mestu (imamo ogroman orman za obucu + cipelarnik!).
NIKAD ne prazne piksle i NIKAD prazne kutije...

Fridrih i Elka danas jedini sa zanimljivim textovima.
Ostalo - gomila komentara na pirsing.
A tema koliko hoces. Steta sto nemam vremena da napisem nesto sad.

Kad god se pojavi neki ozbiljniji tekst (s minornim izuzecima), primecujem jako malo komentara.
Npr. 'u cara trojana...' itd. A bilo ih je.
Stvarno neobicno.
Onda pocnem da se pitam vredi li uopste i pisati o necemu sto nisu bol, suze, patnja, neuzvracena ljubav, losi stihovi.

E, bas sam se spremala da napisem jedan fini, nepateticni, nimalo ljigav text, kad poceo tenis.
Moracu drugi put.
Mislim, za promenu, zbog proseka.

Preferans je posebna igra. U mojoj porodici se igra generacijama. Babe, dede, roditelji, brat, stricevi, itd. Vecina moje ekipe igra. Kao klinci smo merili neciju inteligenciju po tome da li igra pref ili ne.
Glupo, naravno, ali svasta je potrebno za dobro igranje.
Malo pameti, naravno, kombinatorika, osecaj za licitaciju. I dobri igraci.
Nezgodno kod preferansa je sto se igra utroje. Ono standardno kucno posecivanje parova - pref odmah otpada.
Igra je nepoznatog vremenskog...