Neko na internetu se setio da ovom slikom ilustruje jedno saznanje koje mnogi previdjaju a koje moze pojasniti Kantovo ucenje o sinteticnom jedinstvu aprecepcije koje je samo parafraza Barklijeve korelativnosti subjekta i objekta. Kant je to izneo svojim zamrsenim stilom o koji se svaka glava zeljna znanja moze samo frustirano sudariti pokusavajuci da uhvati poentu. Ali u sustini, kao sto rekoh, to je parafraza Barklija ili isto ono ucenje koje je Sopenhauer nazvao "O cistom subjektu saznanja"....

Šopenhauer je pisao da u opstim ucenjima Islama nije mogao naći ista filozofski vredno, ali da je sasvim druga prica sa samom srzi te religije ili njenim misticnim ezotericnim pravcem "Sufizmom",
To je nesto veoma vredno sto stoji rame uz rame sa Upanisadama i Budistickim ucenjima.

Sta je zapravo Sufizam moze postati jasno na fenomenu "Nasredina Hodze".

Nasredin hodza je izmisljen lik kroz koga su Sufisti ( misticni ezotericni...

Ove misli koje cu izneti idu pravo protiv uobicajenog nacina na koji funkcionise ljudski intelekt i kao takve predstvljaju pravo plivanje uz vodu, i to uz planinske brzake. Tako da intelekt tesko moze da ih prati i biva povucen tokom reke nizvodno. Ipak pokusavajuci da plivamo uzvodno, bez obzira sto bivamo uvuceni u automatske navike uobicajenog misljenja , moguce je bar kao "maglovitu resu" nazreti sustinu ovoga sveta ...koja nije skup objekata , skup opazaja slika koju zovemo...

Svedenborg je u svom delu "Nebo i pakao" opisujuci nebeske duhovne sfere izneo i ove misli koje sam primetio kao veoma znacajne. One mogu dovesti do razumevanja kuda vodi put po kome idu filozofi i svi oni kojima je cilj duhovni razvoj i spasenje iz brloga egzistencije u koji smo zapali rodjenjem na ovom svetu.

...

Ne uči se sta je lepo, vec se lepota prepoznaje. Zivotna sila "elan vital" ili napregnutost volje, transcendentna inteligibilna sloboda, probija se kroz otpustenost volje ili materiju. Sloboda se sudara sa nuznoscu. Prilikom toga, slobodni cin biva zarobljen ritmom nuznosti. Svest postaje nesvest. Sloboda postaje nuznost. Zivo postaje nezivo. A susret slobode i nuznosti, elan vitala i materije, dovodi do oblika koje cemo zvati pojedinacna stvar. Zavisno od uspesnosti elan vitala...

Pravda u pravom smislu te reci proistice iz pitanja morala ili iz vecne borbe dobra i zla koja se odvija izmedju htenja individualne volje i slutnje transcendentne volje. Ili borbe izmedju egoizma i grize savesti.
U osnovi toga jeste egoizam i njegove granice. Individualna volja pojedinca ima svoja htenja koja se objektivisu u njegovom telu i sposobnostima za rad tog tela. Ali egoizam pojedinca nema granice ! On zeli da prosiri svoja htenja i da i tudju volju i tudje telo stavi...

Sta je važno u životu?
Društvo nam je od detinjstva usadilo "vrednosti" koje trebamo slediti. One se sastoje otprilike u ovome: Završiti škole, zaposliti se,izgraditi kucu, zaradjivati novac, zatim traziti bracnog partnera sa kojim izroditi decu, raditi za tu decu dok deca ne postanu punoletna i dok ona sama ne preuzmu "štafetu" i ponove tu vec hiljadama puta ispricanu pricu. Eto to su "vrednosti" koje bi trebalo da budu vazne u zivotu.
...

Arhetip deteta provlaci se kroz bezbrojne mitove i kolektivnu svest covecanstva noseci u sebi svoju numinoznu prirodu koju je poneo iz sveta ideja, iz sveta poznatijeg kao Jungovo kolektivno nesvesno. Cesto se susrecemo sa prikazom tog arhetipa. On je svuda oko nas. Kada god vidimo Bogorodicu sa bozanskim detetom u rukama, gledamo upravo u arhetip deteta. Kada god vidimo prikaz patuljka, hobita ,gnoma po popularnim filmovima, gledamo u taj arhetip, a narocito su interesantni svi oni horor filmovi...

Nasa unutrasnja sustina(transcendentna volja) ili ono sto je poznatije kao "Bog", ravnodusno je prema dobru i patnji koju trpe ziva bića. Ona je poput onog Heraklitovog deteta koje uziva da sagradi kulu od peska ali uziva da istu kulu i sruši.

Ovi stihovi Tao te kinga su izuzetan prikaz te nimalo zavidne situacije za nas individue. Ali oni osim konstatacije nose u sebi i rešenje.

...

Nedugo posto sam razvio temu "Filozofija i kultura tela" u pogresnom pravcu koja se svela na obozavanje materijalnog tela, funkcija kolektivno nesvesnog o kojoj je pisao Jung a koja je ziva realnost, stupila je u dejstvo kako bi "onog ko slavi telo" vratila na pravi put. Naime, sanjao sam san cija je finalna funkcija bila da mi pokaze skretanje sa puta. Sanjao sam sebe kako nosim lutku od papira u prirodnoj velicini kroz grad i pokazujem je ljudima hvaleci se njome. Takodje...