Danas je Srbija dostojanstveno,sa suzama u ocima,tugom u srcu i ponosom u dusi,ispratila na poslednji put svog
verskog vodju,duhovnog ucitelja i vec,od svog naroda proglasenog sveca,patrijarha srpskog gospodina Pavla.
Reka vise stotina hiljada ljudi u tisini je koracala ulicama Beograda,za kovcegom svog verskog Oca.
Po pravom prolecnom,a novembarskom danu,nepregledna kolona ljudi slila se prema hramu Svetog Save na Vracaru
na opelo svom poglavaru.
Izgradnja hrama...

Jos za zivota Patrijarha srpskog,gospodina Pavla,navodjeno je da ce biti proglasen svecem i to ce,kada je o njemu rec,gotovo sigurno biti odluka Sabora.
Svetim ga je narod prepoznao.
Teoloska podloga za proglasenje neke licnosti svetom je sledeca:narodni sud ljubavi je najveci garant svetosti odredjene licnosti.
Mnogi ljudi su u istoriji bili proglasavani svetima od samog naroda i pre proglasenja sabora,koje je usledilo mnogo godina kasnije.
Primer za to je otac Justin...

O MONASKIM DANIMA/manastir Svete Trojice - Ovcar Banja/

...Nekad bismo uzimali samo po komad hleba i citav dan radili u polju,nadgledali manastirsku stoku,dovlacili drva iz sume.
Jedno vreme radio sam i u manastirskoj vodenici.
Jedva smo cekali vece,ne samo radi odmora,vec da se u molitvi saberemo.
Nema veceg blazenstva nego kad umoran covek nekako sam sebe umanji,dok se moli.
Tada se sam svede samo na susti cin molitve:da se izbavimo kao narod i kao ljudi.....

Njegova svetost,gospodin Pavle,upamcen je kao patrijarh koji,iako ima sluzbeno vozilo,uporno koristi gradski prevoz ili ide pesice,da jedva sta jede,da sam popravlja svoje cipele i krpi mantiju,u svojoj sobi koja podseca na monasku keliju.
Patrijarh je u Patrijarsiji imao svoju keliju na drugom spratu ove zgrade,u delu gde se odrzavaju sednice Sinoda.
Nista veliko-sobicak,kuhinjica,kupatilo.
Starinski namestaj,"bas starinski,cak izbledeo"-reci su jednog od svestenika....

Kada su ga lekari na VMA pitali kako se oseca,u dahu je izustio:
-To me pitajte kad ostarim,jos sam ja mlad!

Kada se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijarsiji,prvo se nasalio na svoj racun:
-Eto,ja sam samo malo pao,pa sad moram sa guram ovo cudo.

Jedan beogradski boem istracao je iz kafane"?" kada je video Patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu.
Preplicuci jezikom,rekao mu je.
-Nas dvojica smo najbolji na svetu.
Patrijarh...

Je li jos ziva
ona vasa sestra,
kod koje ste odlazili
svake nedelje
-pitam Patrijarha Pavla.

Umrla je odavno,
ali to mi nije sestra,
nego sestra od tetke.
A tetka mi je majka
koja me je podigla od kolevke,
kada se preudala ona
sto me je rodila.

I sada ja mislim
-kad promenim svetom,
da cu prvo videti tetku
koje sam se najvise uzeleo.
A za ostale u carstvu Nebeskome
...

NOSTALGIJA

Kroz ledenu tisinu noci
u sobi sto skriva secanja,
leprsaju krila "d-mol"-a
kroz slike vecitog trajanja.

Sa izlizane ploce starog gramofona
blues cvili,u noci nespokoja zavija,
nad kutijom"marllbora"plavicasti dim
to nas stari film se prikazuje iznova.

I ponovo repriza istih pitanja
slike dijaloga mojih misli i zidova
i srce sto kuca ritmom tvojih koraka
i stara,nemirna...

Znamo da kraj ovo je
to vise nicemu ne vodi
pricamo srpski oboje,
a trebaju nam prevodi.

Od tebe nista ne ocekujem
zaboravio sam da se osmehujem.
Trudim se da izgledam bezbrizan,
al` taj kadar je lose reziran.

Ja se,zaista,ne secam
kada sam bio ovako nesrecan..

Pozeli mi svu srecu junacku
i probaj snagu da mi das,
da izbegnem kosulju ludacku
ili ne odlazi,ako Boga znas!

...

ODLAZIM

Precuti istinu,moze da naudi
nasmej me,nisam raspolozen,
drzi me,barem,jos malo u zabludi
i kraj za sutra nek bude odlozen.

Pravi se da ti je do mene stalo
danas mi lazi prijaju
i budi strpljiva,sacekaj malo
da kazes reci koje ubijaju.

Odlazim...

Ne zelim da shvatim poruku
sve se u prah i pepeo pretvara,
znam da si vec donela odluku,
al` nek potraje prevara.
...

Ako te nocas pustim da udjes
kroz prozor moje samoce ledne
docekace te u tamnim dubinama
varljive istine i tajne cedne..,
zarobljenici moje podsvesti.

Onda cu velom ljubavi da te prekrijem
i mozes da me volis snagom svom,
tad nestace tragovi zakasnjelih ceznji
sto izazivaju tezak,stravican lom..,
u sputanim grudima mojim.

Ucutkaj,konacno,razum
i pusti srce nek˙ nam poleti,
dok nas ne saceka jutro...