Zvone olucima novembra
prodane magle neke,
jeseni jedne tuzne
kao nabujale reke,
dok krvotok moj
u izandjala uvijaju blata..
Jer,dragi moj tata,
sve je to i tesko i nezno,
tvoj sin je zaljubljen beznadezno
i nem je kao kamen..
ej,tugo maloletna!

A sta drugo zna da kaze
kad su mu razmisljanja setna,
kad nema pravdanja
za svoje ponasanja,
za svoja tajna vrludanja.
On nece da prizna,...

NE MOGU REĆI DA SAM TE VOLEO
DA NISAM ŽELEO
DA NISAM PROBAO
KADA JE SVAKI MOJ POKUŠAJ
ZABORAVU ODOLEO

MOŽDA MENI JOŠ BLISKA
TAMO NEKOM DALEKOM
MOJU OMILJENU VEČERU SPREMAŠ
I O TOME NIŠTA NE ZNAŠ

MOŽDA UTRNULA OD ŽELJA DEČJIH
SPREMAŠ NEŽNO LEŽAJ NEČJI
I O TOME I NE SNEVAŠ

I UPRKOS SVEMU
PORED SVIH SUMNJI
IMAM JOŠ JEDNU DILEMU
KAKO USPEVAŠ
DA U MENI JOŠ ODOLEVAŠ

Kome smeta mrak
da vidi
bar jedan sunčev zrak
taj nema
ni želje ni oči
iznutra
da vidi i veruje
u bolje sutra

Kada zavrsim sve,ovozemaljske poslove
kad' budem ovde, poceo da smetam,
preselicu se, u necije snove
i nebeskim poljima, poceti da setam.

Zovu nas samo, kad im trebamo,
posle nas lako, gumicom brišu,
da su sebični, mi to znamo,
da oni samo, svoj vazduh dišu.

Spremaju nam oni, iznenađenje neko,
dobićemo neku ulogu, krupnu,
možda sam pogrešan, utisak stek'o,
da će nam izdati, čitulju grupnu.

Zato istinu, primi na znanje,
narode znani i ne znani,
da ovaj život je, veliko sranje,
jer smo odavno, otpisani.

Има нешто што се на земљи не може, а човјек и народ не могу без тога, или ако могу, чедо моје, то нису људи нити је то народ.

Има нешто, чедо моје, што се на њиви не може узорати, у ковачници исковати, у шуми разлистати, ни у сну снити, ни језиком изрећи, ни мишљу досећи, ни...

У некој далекој земљи живео је цар, који се под старост забрину и запита: - Ето- рече он – ја сам се у своме веку свачим задовољио,и није било ствари у домашају човечијем коју нисам видео.Једно пак не познадох у животу.Нисам видео Бога.Хоћу да га видим!Позове своје великаше,мудраце...

Neko na brodu
neko na čamcu
svi mi plovimo
u istom pravcu

Možda ne
i ka istom cilju
jer nemamo svi istu
zvezdu vodilju

I mada od nas
mnogi znaju
da nas na kraju
nepovratne obale čekaju

Oni ne mare
već punim jedrima
pučinom krstare
sa kompasom u nedrima