STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI?

[RUS-SKINS]

KO MISLI NEGATIVNO,IMACE OZBILJNE VERBALNE SUKOBE SAMNOM.

[Stevan Zivanovic]

Dimitrije Ljotic je jedan srpski rodoljub koji je hteo,isto kao i Mihajlovic i Nedic da sacuva Srbe od pogibije.Da su se njih trojica pitali ne bismo imali ni streljanja u Kragujevcu i Kraljevu niti odvodjenja u logore niti NDH.Ali velike sile koje su stajale iza Tita su htele drugacije.

[RUS-SKINS]

SVAKA CAST,VOLIM DA VIDIM IDEJE ISTOMISLJENIKA NA NETU.HVALA ZA ODGOVOR.SAMO SE NE SLAZEM SA TOBOM OKO MIHAJLOVICA.

[ian shrafciger]

da nije bilo dimitrija ..ne bi bilo nas...

[Njivanin]

Љотић је био занесењак, сарадник нациста и срамота за српски народ. Исто што и комунисти, само супротног идеолошког опредељења. Прави избор је :
НА ПЛАНИНИ НА ЈЕЛИЦИ

[rdeki]

Dimitrije Ljotic je jedan srpski rodoljub koji je hteo,isto kao i Mihajlovic i Nedic da sacuva Srbe od pogibije.Da su se njih trojica pitali ne bismo imali ni streljanja u Kragujevcu i Kraljevu niti odvodjenja u logore niti NDH.Ali velike sile koje su stajale iza Tita su htele drugacije.

Ja ne znam otkud uopste ideja da Mihajlovica trpate u isti kos sa Ljoticem i Nedicem?
Mihajlovic je bio pravi Srbin, rodoljub, dok su ova dvojica bili otvoreni simpatizeri nacista jos i pre rata. Pa obojicu je Kralj Aleksandar smenjivao sa polozaja zbog fasistickih ideja.
Da su se pitali Nedic i Ljotic ne bi bilo streljanja u Kragujevcu... Da, zato su Ljoticevci i Nedicevi zandari pomagali Nemcima da izvrse ta streljanja.
I samo bih se slozio sa prethodnikom:
Nedic i Ljotic su sramota za nas narod.

[Sudija]

UManastiru Kovilj,pokazivali su mi prostorije gde su monasi skrivali Dimitrija Ljotica krajem rata.Posto nisam nesto bas informisan o njegovomzivotu (ne znam cak ni kad ni gde je umro)verovacu crkvi,da je pozitivna licnost.

[AlexK]

Da smo se drzali nacista, kao recimo Rumuni ili Madjari, prosli bismo kao oni. Sovjeti bi nas okupirali i ko zna sta bi sledilo. Problem je u tome sto je Jugoslavija ipak pala u ruke komunista, ali na kraju krajeva, bolje nasi nego tudji. Da smo iz rata izasli kao porazena strana, kao gore pomenuti narodi, ne bismo mogli da se ekonomski uzdignemo. Sa druge strane ko zna sta bi se kasnije desilo, ali to je druga tema. Mislim da je veci deo srpskog naroda postupio pravilno, jer nas kao Slovene, Nacisti nikad ne bi prihvatili kao sebi ravne, a da ne pominjem zlocine koje su Nacisti cinili. Zato ne mogu da opravdam postupke onih koji su sa strane Srba pristali na okupaciju i saveznistvo sa Nacistima, jer to je bilo i nemoralno i veoma glupo. Nacisticka Nemacka i njeni saveznici nisu mogli ni u kom slucaju da pobede iz prostog razloga sto su bili nadjacini i brojcano i ekonomski. Jedino sto je Nemce, kao i Japance, odrzalo toliko dugo u ratu je izvanredan borbeni duh koji se mora makar postovati, sve ostalo je s..nje.

[pedesetsest]

Dimitrije Ljotic je bio ne samo rodoljub vec i ideoloski vodja ideje sabornosti u Srba. Moze slobodno ubrojati medju najvece Srbe kao sto su Sveti Sava,Nikolaj, Vasilije Ostroski i drugi...

[rdeki]

Dimitrije Ljotic je bio ne samo rodoljub vec i ideoloski vodja ideje sabornosti u Srba. Moze slobodno ubrojati medju najvece Srbe kao sto su Sveti Sava,Nikolaj, Vasilije Ostroski i drugi...

Ja zaista ne mogu da shvatim da velikim nazivate onog ciji su sledbenici zajedno sa Nemcima vodili narod u Kragujevcu i Kraljevu na streljanje.
Nemci su imali plan da satru nas narod a Dimitije Ljotic im je u tome velikodusno pomagao i sad on ispade heroj, rodoljub.

[drinjaca]

Слажем се са РДЕКИ да не треба трпати у исти кош Михаиловића са Љотићем и Недићем! У овом случају Михаиловић је кога треба избацити из групе јер је негативна личност у односу на Љотића и Недића. Да не буде забуне, кад кажем негативна, мислим да је много мање вредио и био на корист србском народу. Дража Михаиловић је био несумњиво велики човек, частан официр, јунак, стратег, али брате био је толико кратковидан, наиван и слаб политичар. Што би реко народ, глуп ко точак. Дозволио је да се увуку пропали политичари од пре рата, и да кроз "равногорство" униште његов ореол устаника, јунака и мученика.

Љотић и Недић су били визионари, и што је најважније били су бескомпромисни борци против комунизма, Сачували биолошки србски народ, примили на стотине хиљада србских избеглица из Ендехазије.
Оно што је Љотићу, Недићу највише сметало код четника јесте то што су четници веома често сарађивали и кокетирали са комунистима. Док Љотић и Недић то себи никада нису могли себи дозволити. Дакле, ту се највише и разликује СДК и четници.Комунисти су били и остали непријатељи бр. 1. Данас комунистички потомци пресвучени у маске демократа уништавају србску земљу и све наше националне вредности. Дарвин се поново вратио, што значии да Србима и даље владају мајмуни.

Нек нам је Бог у помоћи!

дрињача

[drinjaca]

["rdeki"]

Ja zaista ne mogu da shvatim da velikim nazivate onog ciji su sledbenici zajedno sa Nemcima vodili narod u Kragujevcu i Kraljevu na streljanje.

Istina o Kragujevackoj tragediji, naime, tu su krivci upravo Partizani I Ravnogorci, kad su svojim ludim glavama napali Nemce i ubili njih oko 70 na Rapaj brdu iznad Gornjeg Milanovca. Komunisti su ubijenim Nemcima odsekli onu "stvar" i stavili u usta, uz odobravanje ravnogoraca. Kad je Hitleru stigao izvestaj on se pusio od besa, ni Nedic ni Ljotic nisu mogli zaustaviti odmazdu, ali je Marisav Petrovic (komandant 4 Puka SDK) uspeo da spase na desetine djaka i intelektualaca (postoje svedocanstva). Danas ravnogorci lazu da je Petrovic "pomagao u streljanje", i da su "Ljoticevci streljali zajedno sa Nemcima". Ko papagaji ponavljaju staru komunisticku laz, pa cak jos zesce.

[Pobunjenik]

Ево једног занимљивог текста о Љотићу и љотићевцима.


##

ЉОТИЋЕВЦИ

(Из књиге Милослава Самарџића "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета")

Под Недићевом командом, додуше више формално, налазиле су се и оружане формације покрета "Збор" Димитрија Љотића, тзв. љотићевци ("Српски добровољачки корпус"). "Збор" је био профашистички покрет и још пре рата је одржавао везе са Хитлеровом Националсоцијалистичком партијом. Идеолошки, програм "Збора" подсећа на идеје Бенита Мусолинија: тражи укидање свих политичких странака и образовање парламента од представника појединих сталежа (земљорадника, лекара, адвоката...) сразмерно њиховом учешћу у броју становника. "Збор" је учествовао на изборима 1935. и 1938. године, али добио је тако мало гласова да ни његов председник није ушао у парламент. Међутим, значај љотићеваца, као немачких људи од поверења, нагло расте са окупацијом Србије, свеједно што Љотић није узео ни једну функцију у окупационој управи, него је деловао из сенке. Према Предрагу Ивановићу, писцу књиге "Ко су љотићевци", Димитрије Љотић и Немци нису испоштовали трећи услов под којим се Недић прихватио положаја председника "српске владе". Била је то могућност да у случају потребе образује оружану силу од 50.000 људи ради завођења реда у Србији. Већ два дана по формирању владе, 31. августа 1941, генерал Недић је од Немаца затражио одобрење о образовању војске од 30.000 људи, али они су одговорили да толики број неће бити потребан пошто "Збор" организује одреде од својих добровољаца. За разлику од недићеваца, љотићевци су у потпуности били на следовању немачке војске.35
У поверљивом извештају немачког команданта Србије команди Југоистока од 7. марта 1943. године, о љотићевцима се каже:
"Покрет "Збор" представља једну врсту националсоцијалистичке партије, коју је, кратко време по преузимању власти у Рајху, формирао извесни Љотић и води је до сада. Њена начела су: борба против слободних зидара, против Јевреја, против комуниста, против западњачког капитализма и његових облика дотрајалости. Њихови спољнополитички циљеви су: тесно повезивање уз Немачку једне независне Србије, која се ограничава на своје националне основе... У својим последњим наређењима Дража Михаиловић је борбу против Српског добровољачког корпуса ставио испред борбе против немачког Вермахта... Сврха Српског добровољачког корпуса (је у) искоришћавању оних снага српског народа које у идеолошком смислу стоје најближе националсоцијализму и које исцељење Србије виде у заједничком путу с Немачком. Добровољци су једине српске снаге које се истовремено могу ангажовати и против комуниста и Драже Михаиловића."36
У првој тачки љотићевске заклетве говори се о "верној служби српском народу", али се већ из ставке два види њихов ратни циљ: "Све оне који споља или изнутра нарушавају миран живот грађана, нарочито комунисте и припаднике Драже Михаиловића, немилосрдно ћу тући у борби и дати, ако устреба, и свој живот."37
Мада се њихова пропаганда, као уосталом и немачка, јер је то било прихватљивије масама, највише усмеравала против комуниста, љотићевци су се ипак више борили против четника, пре свега зато што током већег дела рата у Србији није ни било већих комунистичких јединица.
Љотићевским корпусом је командовао бивши југословенски пуковник - а раније аустроугарски официр - Коста Мушицки. Љотић је касније унапредио Мушицког у чин генерала. Пошто је придобио само мањи број активних официра, Љотић је додељивао чинове активистима "Збора", од којих је најпознатији Марисав Петровић. Овакве команданте Дражини официри називали су "штука официрима", док су за љотићевце често користили термин "крџалије" (према арнаутским пљачкашким бандама, које су Турци употребљавали као своје помоћне одреде).
Свеукупно, Димитрије Љотић је лета 1943. године имао 3.200 војника,38 сврстаних у четири батаљона. Касније је формиран и пети батаљон, па је и бројно стање љотићеваца повећано. У последњој фази рата батаљони се преименују у пукове. Четири пука била су под командом немачке 104. ловачке дивизије, а један под командом 1. царског бугарског окупационог корпуса.
Љотићев корпус је, дакле, имао бројно стање као и један од већих четничких корпуса. Али, док је на пример мајор Драгутин Кесеровић увек могао да рачуна на свих 3-5.000 војника свог Расинског корпуса, са Љотићем то није био случај. Наиме, Немци су распоредили љотићевце по разним крајевима, јер су им ови, једини Срби од поверења, свугде били потребни као тумачи, познаваоци терена и домаћих прилика, и сл. Борбена вредност љотићеваца била је мала и због мешања партијске са војном организацијом. Сам Љотић, мада је имао чин пуковника, није учествовао у борбама, ни у овом ни у претходним ратовима (био је болничар). Историја не бележи ни једну битку љотићеваца. Без Немаца поред себе, водили су само мање борбе. А заједно са Немцима највеће су следећа три њихове борбе: септембра 1943. код Сече Реке против Црногорске четничке бригаде (доживели су тежак пораз), крајем фебруара 1944. против Горске краљеве гарде код Тополе (такође су поражени) и марта исте године на Ибру против комуниста (и једни и други тврде да су победили).
Тако, са војне тачке гледишта љотићевци нису били значајан фактор. Међутим, четницима су нанели много зла, што потказивањем Немцима, што чињењем свирепих злочина. Један од њихових највећих злочина је убиство Симке Милетић, мајке мајора Драгослава Рачића, у селу Годачица испод Гледића лета 1944. године. Симка није хтела да бежи заједно са укућанима, рекавши да ни једна војска не дира бабе. Љотићевци су је сурово претукли и после неколико дана је преминула.39 Сарадња четника са љотићевцима, као на пример са недићевцима, није била могућа због њихове фанатичне вере у Хитлера. Димитрије Љотић је до краја живота веровао у немачку победу, што се види из његовог чланка "Нови рат", објављеног у званичном листу "Збора" "Наша борба" 7. априла 1945. године (погинуо је у саобраћајној несрећи у Словенији, истог месеца). У том чланку вођа "Збора" је предлагао Немцима да поведу герилски рат на својој територији, то јест да се боре до последњег:
"Немачка не може да положи оружје, она мора да се бори и она ће се борити при чему ће да проводи и развије принципе нове стратегије, оне чије су се контуре указале од 1941. године у Југославији. Услови, врло повољни, за то постоје, а први је услов да има ко хоће да се бори. Прво мора постојати вођство које хоће да се бори. Такво вођство Немачка има и у то нико не може сумњати..."40
У чланку "Иза тмастих облака сија златно Божије сунце", објављеном у славу Хитлерове окупације Чехословачке 1939. године, Љотић овако описује вођу Трећег рајха:
"Хитлер је оруђе Промисла Божијег. Али оруђе које се већ више зауставити не може до потпуног испуњења постављеног му задатка..."41


НАПОМЕНЕ
35 Опширније: П. Ивановић, Ко су љотићевци.
36 и 37 Зборник докумената, том XII, књига 3, 146-149.
38 Зборник докумената, том XII, књига 3, 147.
39 Према сведочењу аутору у породици Милетић.
40 Наша борба, 7. април 1945.
41 П. Ивановић, Ко су љотићевци, 34.



##

[drinjaca]

"Збор" је био профашистички покрет
Очигледно да је г-дин Самарџић, свесно или не, у својој књизи писао неистине и бесмислице, тј. користио се старим комунистичким пропагандним лажи-досеткама. У сваком случају:
Тврдња да је "Збор је био профашистички покрет" јасно нам казује да аутор не зна за која се начела и принципе Фашистички покрет залаже. Такође, г-дин аутор не зна ни која су начела и принципи за које се Збор залагао, па зато напамет и у незнању меша Збор са фашизмом. Да је бар прочитао познати текст Димитрија Љотића, под насловом "НИ ФАШИЗАМ, НИ ХИТЛЕРИЗАМ!", у коме се између осталог каже: "И фашизам и хитлеризам почиваjу на чисто паганским концепциjама старог Рима и старих Германа. Фашизам jе деификациjа – обожење – државе. Хитлеризам jе деификациjа – обожење – расе. А гледати у држави или раси божанство, значи не видети Га тамо где оно само и може бити, значи, стварно, примити jедно атеистичко-нехришћанско схватање света. Ми пак, као Словени и хришћани, на таквом схватању не можемо да стоjимо
"Збор" је био профашистички покрет и још пре рата је одржавао везе са Хитлеровом Националсоцијалистичком партијом
Прича о наводним предратним везама Збора са Хитлеровом партијом су још једна у низу комунистичких измишљотина, коју наравно комунисти никада нису успели (нити су покушавали) да докажу!
Идеолошки, програм "Збора" подсећа на идеје Бенита Мусолинија: тражи укидање свих политичких странака и образовање парламента од представника појединих сталежа
Што се програма Збора тиче, који "подсећа на идеје Бенита Мусолинија: тражи укидање свих политичких странака и образовање парламента од представника појединих сталежа", ево шта о томе каже сам Љотић: "Као и многи идеолошки покрети, и ми смо увидели да jе либерална демократиjа и парламентаризам празна љуштура, – да се jе живот далеко из њих извио, одвоjио и развио, а да они, и ако треба, по своjоj намени, да њим – животом – управљаjу, нису у стању ни да га достигну, ни да га уоче. Али такво гледиште немаjу само фашизам и хитлеризам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и многи други покрети, коjи се иначе међу собом много разликуjу. И наше jе гледиште: да природна подела рада у друштву, коjа људе дели на разна занимања, мора да буде – у интересу заштите интереса поjединих група, као и у интересу обезбеђења општег интереса заjеднице – предмет нарочите пажње од стране државе не само у друштвено-економском, већ и политичком погледу. Али то гледиште ниjе оригинално ни искључиво гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета, коjи се битно, као и ми, од њих разликуjу, а коjи су далеко пре поjаве фашизма и хитлеризма на тим основама били и остали. Из свега овога се види, да кад би се по оваквоj привидноj сличности судило, да би човек – на своjу рођену штету – у исти ред сврставао потпуно разне покрете. На супрот томе стоjе дубоке, корените разлике идеолошке природе и позитивно-конструктивног програма. (...) Ми смо против парламентаризма, али нисмо против парламента, – нисмо против пуног стварног учешћа народних претставника у законодавству и надзору над радом владе, већ смо, на против, за прави и стварни парламент. И то смо у таквоj мери за парламенат, да су нам аутентични и заиста искушани парламентарци пребацили, да jе у нашем плану скупштина исувише jака, jер jе у њеном делокругу самостална и потпуна, а нарочито веће стварне просечне вредности него што jе данас. Досадашњи парламентаризам уопште у свету jе систем збрке власти и потпуне неодговорности. На супрот томе, ми и стављамо начело: потпуна и стварна власт и исто таква и одговорност. Фашизам и хитлеризам – као што смо то напред показали – ни у своjим нацртима не желе да створе такву установу, коjа ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.
и марта исте године на Ибру против комуниста (и једни и други тврде да су победили).
да, акција на Ибру је била у рано пролеће 1944 године. Тито је морао и ради сопственог престижа, а и да би оправдао и заслужио даље савезничко поверење, да преузме неку већу војну акцију. Зато је издао наређење најелитнијим и најбројнијим комунистичким јединицама да ступе у акцију. и да изврше продор у Недићеву Србију. Први план напада био је, да партизанске јединице форсирају реку ИБАР и да се споје са бројно јаким комунистичким јединицама, па онда да заједнички ударе у само срце Недићеве Србије.
Комунистичке дивизије извршиле су снажан покушај форсирања реке Ибра. Њима су се супроставиле следеће националне снаге: 4. пук СДК, 2 пук СДК, Други батаљон 1 пука СДК, Први батаљон 3 пука СДК, јединице Србске Државне Страже. На челу свих ових јединица је стајао Начелник Штаба СДК пп Радослав Таталовић.
Борбе су отпочеле у ноћи 30/31 марта 1944 године. Ту су националне јединице имале задатак : одбрана Ибарске долине и уништење партизанских снага. И ма колико да су комунисти упорно и дивљачки (халаукањем, врискањем, на бомбу и бајонет) нападали, национални одреди су у потпуности извршили свој задатак, одбили су успешно нападе и нанели велику штету другој страни.
Партизани су у акцији на Ибру претрпели пораз као никада, и нигде, до тада. Бежали су у таквом паничном страху, да јединице уопште нису водиле рачуна једна о другој. Само је једна једина мисао била комунистима: побећи што пре с прага Србије! И бежали су.
Једна занимљивост из акције на Ибру која нам сведочи колико су борци СДК били Христољубиви. наиме, када су комунисти у једној акцији напали добровољце и кад је изгледало да ће фронт да пукне, скочио је на тешки митраљез сам командант 4 пука и громогласно узвикнуо: "Добровољци, ко је са нама! " Цела јединица му је узвратила "БОГ!" те су добровољци невиђеном снагом из одбране прешли у незадрживи пробојни јуриш.

Нек је вечна слава Димитрију Љотићу, Милану Недићу и свим добровољцима који падоше за Веру и Отачаство.

[analiticar]

Poštujem Ljotića, jer je on JEDINI pokušao da u državi u kojoj je vlast kobajagi držala srpska klika uspeo da stvori jednu srpsku nacionalističku organizaciju!

[Pobunjenik]

Љотић је, у суштини, био маргинална личност. Шта рећи за човека који на изборима добије једва 30.000 гласова?

Међутим, и поред тога, одиграо је значајну улогу за време Другог светског рата, али не захваљујући подршци коју је уживао у народу, већ због подршке коју су му дали окупатори.

Елем, оно што је мени фасцинанто јесте да се он, као и његов Покрет, непрестано залагао за ЈУГОСЛОВЕНСКУ државу, а данас његови следбеници ватрено пропагирају некакво Српство. Ту нема логике.

Друго, Љотић је важио за антикомунисту, а програм његове организације - Југословенског народног покрета ЗБОР (Здружена борбена организција РАДА. Прилично револуционаран назив, зар не?) је у неким сегментима подсећао на Манифест Комунистичке партије. Наиме, у том Манифесту стоји да се комунисти залажу за укидање приватне својине. У Програму ЗБОРА стоји да се приватна својина и капитал морају подредити интересима целине. Дакле, "целина" има право да појединцу одузме приватну својину мимо његове воље. Ово је чист комунизам! Такође се може назвати и КРАЂА!
У наставку Програма се каже:

Рад мора бити ДУЖНОСТ и право сваког појединца.

Овако је стајало и у Уставу Совјетског Савеза, где су људи заиста били ПРИМОРАНИ да раде и то у најгорим условима - у гулазима. Још један комунистички елемент у Програму тобоже антикомунистичке организације.

Све у свему, лик и дело Димитрија Љотића остају врло проблематични.

[MONTE KRISTO]

SU IPAK PRE SVEGA ZELELI DA SACUVAJU SRPSKI NAROD OD UNISTENJA KOJE MU SE TIH RATNIH GODINA PRIBLIZAVALO SA SVIH STRANA.ALI KOMUNISTI SU NAPISALI SVOJU ISTORIJU I SAD JE TO VRLO TESKO ISPRAVITI.

[Ajduk]

Ljotić je tokom celog rata pokušavao da stupi u kontakt sa Kraljem Petrom II. Ovo mu je jedino polazilo za rukom preko diplomatskih kanala u Carigradu. U pismu koje je Ljotić uputio Kralju Petru II juna 1943. godine poručio je: "Vaše Veličanstvo... Ja činim sve što je u mojoj moći da spasem što je više moguće srpskog življa. Propaganda iz Londona sprečava me u ovom poslu. Ne smeta što me napada, jer to čini moj teški zadatak sa okupatorskim snagama lakšim. Ali ja molim da me Vi ne tretirate kao Kvislinga ili Pavelića koji je do danas uništio oko 600.000 Srba u NDH. Znam da u redovima srpskih oružanih snaga ima oko 80% oficira i ljudi koji pripadaju pokretu Mihailovića. Ja sam spreman da predam vlast Mihailoviću kada Nemci odu, da bi se održao zakon i red u zemlji. Radi toga, molim Vas da delujete na Mihailovića da ne prouzrokuje prerane represalije nad nezaštićenim stanovništvom. Svaka nemačka glava plaća se sa sto srpskih. Za mene, međutim, svaka pojedinačna srpska glava draža je od sto nemačkih. Posle oslobođenja zemlje spreman sam da izađem pred narodni sud. Za moja dela istorija će da sudi najbolje".

[drinjaca]

STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI?
Рећи ћу своје лично мишљење.

За мене су Димтрије Љотић и Милан Недић два највећа Србина после Св. Саве. 8)

[Guliverr]

KO MISLI NEGATIVNO,IMACE OZBILJNE VERBALNE SUKOBE SAMNOM.

Mislim da sa nekim ko se potpisuje kao SKINS nemam o cemu da razgovaram! Zaista sramno je podrzavati takvu organizaciju!

[drinjaca]

Већина странака у СиЦГ су милион пута горе и опасније по Србски народ од Скинса.

[Guliverr]

Већина странака у СиЦГ су милион пута горе и опасније по Србски народ од Скинса.

Skinsi i nisu opasni po SRPSKI nego po ostale narode koji u SRBIJI zive! A SRBIJA treba da bude majka svih nas koji je volimo i postujemo! A kakva je koja stranka...raspravljajmo o tome na forumu POLITIKA,ne ovde!

[eremita]

[quote] STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI/[/guote]

Veoma cudna i kontraverzna licnost. Poznato mi je da je za vreme vlade namesnika
Kneza Pavla bio zatvoren - i da je tadasnja vlast htela da ga proglasi da pati od
"verskog ludila" iz razloga sto se dugo i skoro neprekidno predavao molitvi.
Ako je ova prica istinita ona govori veoma lose o tadasnjoj vladi i veoma dobro o
Dimitriju Ljoticu. Bio je veoma religiozan.

U nasoj Pravoslavnoj crkvi postoji nekakva nepisana podela u
misljenjima
tj. podela na one koji zagovaraju torzestvujuscu
(slavljenicku - onu koja neprekidno
slavi Boga i ne protivi se ZLU) i na onu crkvu vojinstvujuscu KOJA JE SPREMNA DA
SE BORI ZA SVOJE IDEALE. Verujem da je Ljotic pripadao ovom drugom borbenom delu crkve.

Ima mnogo prigovora na njegovo ponasanje tokom II svetskog rata - ne znamo da li su ste primedbe
opravdane.
U svakom slucaju visoki intelektualac, Pravoslavac, rodoljub, nacionalista i veoma zagonetna
licnost.

[zt]

STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI?
Рећи ћу своје лично мишљење.

За мене су Димтрије Љотић и Милан Недић два највећа Србина после Св. Саве. 8)


zašto spajaš dva antipoda,dve suprotne ličnisti u srpskoj politici 20 veka.Bez namere da opravdavam sebe,ali dugo vremena mi je trebalo da shvatim, svu veličinu,SPREMNOST na samožrtvivanje M.Nedića.
Trebalo bi da znamo njegovu bipgrafiju da bi smo mogli sa argumentima da razgovaramo o njemu. Ovako sve ostaje u sferi nagađanja,Ja, LIČNO BESKRAJNO MU SE DIVIM,i odajem priznanje,za sve što je pridoneo i stavio na oltar OTADŽBINE.

[drinjaca]

Antipoda ? Не би смео употребљавати реч “антипод” кад говош о Љотићу и Недићу!! Вероватно знаш да су Недић и Љотић имали готово исто мишљење по свим горућим питањима. Свако ко има позитивно мишљење о Недићу има и позитивно према Љотићу. Није правило, али углавном је тако, бар код нас који их веома поштујемо. Занимљиво, Недића и Љотића су увек “трпали у исти кош” и непријатељи злонамерници (Равногорци, Партизани) и пријатељи. Непријатељи су обојицу називали фашистима а пријатељи обојицу србским великанима.
Да ли је Свети Владика Николај Србски икада правио разлику или употребио реч коју си ти рекао. Није!
Свети Николај Србски никада није правио разлику између Михаиловића, Љотића, Недића.
За генерала Дражу Михаиловића је често говорио, да му је "земља била простирач а небо покривач".
За Димитрија Љотића је рекао : да је био "највернији син Србства и да је био репрезентатор душе и срца србског, чари и истине србске и да је био идеолог хришћанског национализма".
За генерала Милана Недића је често понављао, да је био "мученик над мученицима, који је доживео мученичку смрт".

Nije mrtav Dimitrije Ljotic. On sada pripada citavom srbstvu. On sada pripada Nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jaci nego zivi. On je sada jaci, nego kad je bio ziv i sputan. On sada jos vise radi i poseduje jos vise snage. On tek sada radi. HVALA mu.
Sv. Nikolaj Srbski

[analiticar]

STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI?
Рећи ћу своје лично мишљење.

За мене су Димтрије Љотић и Милан Недић два највећа Србина после Св. Саве. 8)

Nedić je za vrijeme drugog svetskog rata pokušavao odbraniti ono što se od Srbije odbraniti moglo....On je spriječio mnoge Njemačke kaznene ekspedicije i zbrinuo mnoštvo prognanih Srba iz NDH (Srem, Bosna,Hrvatska), Kosova, ali i Slovenaca...
Mislim da bi takvog čovjeka valjalo kanonizovati

[zt]

zašto sam to rekao,i kako vreme prolazi,i kako sve više starim,divim se bezgranično M. Nediću i njegovoj spremnosti,da sebe žrtvuje na oltar otadžbine.Mi takvih primera u svojoj istoriji imamo. Napretek,ali u nesrećnim okolnostima 2 sv.rata, nismo imali ni jednog takvog kao što je on, PLEMENITOG srpskog roda,njegovi su pod knez Milošem, bili plemstvo,da mi je neko pre 10 god.rekao ijednu reč protiv Draže i Ravnogorskog pokreta,bio buh na smrt uvređen.Ali.pokušajte shvatiti realnost,1941.god.i genijalnu zamisao kneza Pavla da nas ostavi po strani svetskih sukoba,a onda stupaju na scenu,prokleti engleski obaveštajac Simović i ta kamarila.REZULTATI:1.500.000 STRADALIH SRBA,a bar toliko je spasio Gen.Nedić,plemić,ratnik,heroj,koji se ni na koji način ne može upoređivati sa D.Ljotićem.

[PAC-PAC]

ГЕНЕРАЛ МИЛАН НЕДИЋ



(Из књиге Милослава Самарџића "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета")

На први поглед, биографије генерала Милана Недића (Гроцка, 1878 - Београд, 1946) и генерала Драже Михаиловића веома су сличне. И Недић је учествовао у свим ратовима (Први и Други балкански, Први светски), са одличним оценама завршио је све наше војне школе, као и специјализацију у Француској. Објавио је две запажене књиге: "Српска војска и солунска офанзива" (Издавачка књижара "Напредак", Београд, 1932) и "Српска војска на Албанској Голготи" (Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, Београд, 1937). Међутим, генерал Недић је увек на време унапређиван и уочи Другог светског рата направио је одличну каријеру: постао је министар војске и морнарице. У рату, не само што је признао капитулацију, него долази на чело окупационе владе у Београду.
Шта одводи два генерала тако супротним путевима?
То је најпре разлика у карактерима. Разред Крагујевачке гимназије који је похађао млади Недић, договорио се једном приликом да сутрадан бојкотује наставу. И на час су дошла само два ученика: један је био Милан Недић. Непријатности га спашава очев премештај на нову службу у Београду. Тако се и даље кроз живот Недић држао правила важних за каријеру. Као хедониста, иначе огромне телесне тежине, по природи ствари држао се даље од фронта. У ратовима од 1912. па све до 1917. успевао је да увек остане на позадинским дужностима. Тек 1917. престолонаследник Александар га због неизвршења једног наређења - одбио је да учествује у Солунском процесу, због пријатељства са Драгутином Димитријевићем Аписом - шаље на фронт. Потпуковник Недић примио је команду једног пука Тимочке дивизије, али само накратко: брзо је успео да се врати у позадину.14 После рата Недић је умео да направи и име и каријеру Али, када се поново заратило, његова неборбеност опет долази до изражаја. Априлски рат 1941. године затиче га на Косову и Метохији, као команданта Групе армија. Средином априла дошао је у Косовску Митровицу. Војска је била у расулу, иако Немце још није ни видела. Јединих сукоба било је са албанским бандама, које су отпочеле терор над Србима. Зато је, по сведочењу наредника Станојла С. Плазине, "вест о доласку генерала Недића била велико охрабрење и нада", јер се сматрало да је он "један од најелитнијих и најспособнијих генерала и војсковођа у војсци Краљевине Југославије".
Генерал Недић је, међутим, одржао следећи говор:
"Краљ и влада напустили су Београд. Вероватно су до сада већ напустили земљу. Врховна команда Југословенске војске више не постоји. Ја немам никаквих вести ни веза. Никаква упутства и наређења не могу вам дати. Наша војска је свуда у расулу. Непријатељска војска је ушла у нашу земљу и не постоји сила која би је могла зауставити. Нека сваки од вас узме иницијативу у своје руке. Свако може поступити онако како му савест и дужност налаже и нека сноси одговорност за оно што је урадио."15
У исто време, на другом крају земље, Дражина реакција била је сасвим другачија. На вест о капитулацији, он је окупљеним војницима, подофицирима и официрима одржао следећи говор:
"Јунаци! Наша је влада, као што видимо из ових летака, срамно потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацију не признајем. Жив се Немцима нећу предати. Немачка мора да изгуби овај рат... Ово није био рат, ово је била забуна. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима..."16 Да се којим случајем нашао на Косову, Дража би одмах повео борбу против Албанаца, као што је то у Славонији и Северној Босни учинио против усташа. Косово је иначе пружало повољније услове за акцију. Ту је мобилисана војска била готово искључиво српске националности, препуни војни магацини још нису били опљачкани, а околни планински масиви нудили су сигурност и заштиту. Али генерал Милан Недић све то није могао да види. По његовом одласку из Косовске Митровице, војска је овако причала:
"Побогу брате, зар је смео и могао Недић ове речи да изговори? Да нисам чуо, тврдио бих, да би генерал Недић пре извршио самоубиство но што би изговорио ове речи, додаје други. Ето, у Недића смо сви веровали и полагали сву наду а чусте ли шта нам рече, додаје трећи. А шта и куда сада, додаје четврти, итд. Речи падају и секу као оштра сабља, закључује Плазина."17
Генерал Милан Недић бежи од своје војске и аутомобилом долази у конфорни стан у Београду. Немци га не одводе у заробљеништво, као друге генерале на високим положајима, већ га задржавају у кућном притвору. По свој прилици, у овоме је пресудила реч његовог брата од тетке Димитрија Љотића, вође профашистичког покрета "Збор" и верног немачког сарадника од првих дана. У ствари, Недић је још пре рата био симпатизер Љотићевог покрета, па су тако, за време његовог министровања, у војсци растурани билтени "Збора", који су иначе били забрањени.18 Важнија последица братовљевих утицаја је Недићево опредељење за Тројни пакт 25. марта 1941. године.19 У ствари, Недић је у предратним годинама, а нарочито после посете Берлину 1939, припадао оној мањој групи официра која је била прогермански расположена, насупрот већинском опредељењу за традиционалне Западне савезнике. Управо због овога кнез Павле Карађорђевић је принудио генерала Милана Недића да поднесе оставку са положаја министра војске и морнарице, октобра 1940. Тада је италијанска офанзива довела грчку војску у тежак положај. Најжешће борбе водиле су се уз нашу јужну границу, а у једном тренутку Италијани чак бомбардују Битољ. Кнез Павле наређује генералу Недићу да пошаље 100.000 војника у реон Битоља и Струмице, али он одбија наређење и бива смењен.20
Одлазећи са положаја, генерал Недић је написао један реферат, за који његове присталице тврде да је био против Немачке, док опоненти кажу да је био у пријатељском духу према Трећем рајху, што је, судећи по развоју догађаја, вероватније.21
Непосредно по окупацији Србије, 30. априла 1941, у Београду је основана Комесарска управа. Њоме је председавао Милан Аћимовић, а чинили су је истакнути чланови водећих предратних странака. Немци су Комесарску управу основали према Међународној ратној конвенцији, која предвиђа да неке установе (општине, полиција, жандармерија, судови и школе) наставе са радом и после окупације. Међутим, Међународна ратна конвенција не предвиђа формирање владе и војничких јединица у окупираној земљи. У нашем уставу то није било посебно наведено, али је и за Краљевину Југославију, као и за друге окупиране земље, важило оно што је на основу Међународне ратне конвенције преписано на пример у белгијски устав:
Службеници, који на основу Међународне ратне конвенције и под непријатељском окупацијом наставе да врше своју дужност, по ослобођењу земље неће одговарати за сарадњу, али ако непријатељ некога од њих смени и на његово место одреди другог, тада ће по ослобођењу земље, тај од непријатеља постављени, одговарати због сарадње са непријатељем.22
То се десило у Србији: Комесарска управа је смењена, да би на њено место била постављена влада на челу са генералом Миланом Недићем, 29. августа 1941. године. Затим је укинута жандармерија и замењена Српском државном стражом (недићевци), Српским добровољачким корпусом (љотићевци) и легализованим четницима војводе Косте Пећанца.
Зашто је немачки окупатор ово учинио?
Недићеве присталице тврде да и није реч о немачкој, већ о српској одлуци, условљеној комунистичком акцијом. Са том акцијом Комесарска управа наводно није могла да се обрачуна, па је поднела оставку. "Највиђенији Срби", међу којима је у условима окупације свакако најутицајнији био Димитрије Љотић, потом су дуго молили генерала Недића да преузме ствар у своје руке, "јер он ужива највећи ауторитет у земљи".
Ево једног карактеристичног објашњења од стране Недићевих и Љотићевих присталица:
"У току јула и августа 1941. године безмало цела окупирана Србија била је у пламену. Окупатор је напустио поједине крајеве и градове, чувајући важне саобраћајне линије. Западна Србија била је скоро сва у рукама устаника. Партизански одреди дошли су чак и под сам Београд, држећи Липовачку шуму, Авалу и Болеч. Национални четници, противно својој вољи и првобитној намери, били су гурнути у устанак, поставши на тај начин савезници комуниста на територији окупиране Србије. Поједини Дражини команданти били су увучени у револуцију противу воље и наређења Драже Михаиловића. Тако је, на пример, ппуковник Мисита повео своје људе у Крупањ, Богатић и Лозницу у заједници са комунистима... Тако су и још неколико четничких команданата увучени у револуцију од стране комуниста у нападима на Шабац, Краљево, Горњи Милановац, Чачак..."23
И друга објашњења која долазе са те стране су у основи иста. Ево још једног примера:
"...Такво стање ствари трајало је само до 22. јуна, као дана када је Хитлер отпочео ратну акцију противу Совјета. А тада се земља одједном претворила у прави пакао и постала земља ужаса...
Немци су одговорили оштрим мерама. Отпочели су масовна хапшења, депортације и стрељања. За једног убијеног немачког војника стрељано је 100 Срба... Рат између Немачке и Совјетског Савеза 22. јуна 1941. изазвао је у Србији многе промене... Убрзо су се саботаже повећале и пренеле на друга места по Србији... Иза ових саботажа и одмазда дошло је и до масовног убијања српског народа у Крагујевцу, Мачви, Шапцу, Краљеву, Нишу итд...
Комесарска управа није била у стању да поврати ред у Србији... Они су поднели колективну оставку. То је био главни повод и разлог да се у Србији потражи велики народни ауторитет. Нађен је у личности Милана Недића."24
Ова верзија Недићевих и Љотићевих присталица није тачна. Влада генерала Недића постављена је 29. августа 1941. године, што значи да је тај план постојао најмање месец дана раније. Међутим, у јулу месецу (као и у августу), у Србији је још било мирно. Спорадичне комунистичке акције биле су усмерене пре свега против намерно ослабљене жандармерије. Пуковник Јован Тришић, који је 24. јуна 1941. постављен за вршиоца дужности команданта жандармерије у Србији (по тајном одобрењу пуковника Драже Михаиловића, да би са тог положаја користио покрету са Равне Горе), пише да је почетком јула тражио од Димитрија Љотића да се жандармерија наоружа, али да је све остало на обећањима. С друге стране, тог месеца Београдом су заједно са Немцима већ патролирали и први наоружани љотићевски одреди, који су, када их је било довољно, 15. септембра формирали "Српски добровољачки корпус". Захтеви су понављани како су недовољно наоружани жандарми све више постајали жртве сурових комуниста. Међутим, жандармерија није наоружана, као што је то било предвиђено Међународном ратном конвенцијом, да би могла да одржава ред и мир у окупираној земљи. Најзад је, противно тој Конвенцији, укинута декретом генерала Недића. О томе пуковник Тришић пише:
Никакве околности - а у вези са њеном службом - нису изазивале потребу да се ликвидира жандармерија, јер је сигурно да нико није могао боље вршити жандармериску службу у окупираној Србији од жандарма, само их је требало наоружати и побољшати им материјално стање...
Недић је ликвидирао жандармерију само зато што је знао да се је махом определила за Дражу. Недић лично није хтео дозволити да се жандармерија наоружа. Пример за ово наводим следеће: Једнога дана септембра месеца 1941. године добио је Недић око 2.000 пушака и одмах је телефоном позвао новопостављеног команданта жандармерије ђенерала Стеву Радовановића. У исто време и ја сам се налазио у канцеларији поред телефона у разговору са командантом, те сам и ја могао јасно да чујем разговор преко телефона. Недић је извештавао команданта жандармерије, ђенерала Стеву Радовановића, да је добио од Немаца 2.000 пушака и да их ставља њему на расположење да их подели по своме нахођењу, али са наређењем: "Само знај, да жандармима не смеш дати ни једне пушке". И тако, док комунисти убијају тако рећи голоруке или слабо наоружане жандарме, дотле претседник тако зване српске владе Недић наређује команданту жандармерије да српским жандармима, познатим антикомунистичким борцима, не сме дати ни једну пушку, па ни за њихову личну одбрану...
Да је Комесарска управа, а доцније и Недић, наоружала жандарме како треба и како сам ја тражио, па макар и упола како су били наоружани Љотићеви добровољци, сигурно је да ни комунисти не би могли онако вршљати и слободно се организовати.25
Догађаји које Недићеве и Љотићеве присталице наводе као разлоге због којих се генерал Милан Недић прихватио положаја председника владе, под притиском "најугледнијих Срба", одиграли су се после тих "притисака" (најкасније око 1. августа), па чак и после инаугурације владе, 29. августа 1941. Потпуковник Веселин Мисита ослободио је Лозницу 31. августа 1941. Напад на Шабац, под командом капетана Драгослава Рачића, почео је 22. септембра.
Таковски четнички одред поручника Звонка Вучковића, у садејству са партизанима, ослободио је Горњи Милановац 28. септембра.
Јелички четнички одред поручника Јована Бојовића ослободио је Чачак 1. октобра. Опсада Краљева почела је прве недеље октобра.
Наређење о одмаздама стотину Срба за једног убијеног Немца Хитлер је потписао 16. септембра.
Стрељање грађана у Крагујевцу било је 21. октобра, а у Краљеву, Шапцу и другим местима такође током месеца октобра.
Окупатор се није повукао из Западне Србије у јулу и августу, већ крајем септембра; партизански одреди нису дошли "чак и под сам Београд, држећи Липовачку шуму, Авалу и Болеч".
Дакле, генерал Недић не само што није "угасио пламен" у Србији, него је пламен букнуо баш под његовом управом. Форсирањем Недића, Димитрије Љотић није спречио комунистичку акцију, већ јој је, напротив, омогућио да се размахне, најпре спутавањем а потом и укидањем жандармерије, које је било део читавог тог процеса.
Наиме, реч је о покушају да се односи између Србије и Трећег рајха подигну на виши ниво. Док су Комесарска управа и жандармерија деловали према Међународној ратној конвенцији, "српска влада" и новоформиране наоружане јединице су део немачког плана, спроведеног уз помоћ домаћих германофила, да се Србија укључи у "Нови поредак". Генерал, који је уочи рата командовао читавом армијом, постављен је на чело једне такве владе у покушају да јој се да кредибилитет. Покушај је остао безуспешан, јер влада која је заклетву положила пред једним Хитлеровим генералом (Данкелманом) није била српска. Њена власт није се пружала даље од домета немачких тенкова, док су највећи део земље контролисале Дражине јединице, благодарећи подршци у народу.
Као највећи успех генерала Милана Недића његове присталице најпре наводе "спашавање народа" од немачких казнених експедиција и масовних стрељања. Као што смо видели, овде је реч о историјском фалсификату, јер је до масовних стрељања дошло после формирања "српске владе". Познатија и истрајнија је њихова тврдња о спашавању избеглица, нарочито из "Независне Државе Хрватске":
"Недић је издејствовао код немачких окупаторских власти пристанак, да може примити невољне српске избеглице које беже из ужасног пакла... Заиста, Недић је спасао од сигурне смрти више од четврт милиона људских живота који су прихваћени и смештени у Србији. Пре овог Недићевог корака, безброј несрећних мајки носиле су своју децу и бацале ове анђелчиће у мутне речне таласе, а са последњим и оне скакале, јер је то била дивна смрт при оној од које су бежали."26
И сам Недић је своје прихватање улоге председника окупационе владе објашњавао бригом за избеглице:
"Ја јасно видим свој пут и своју судбину: ви ћете ме стрељати или обесити. Али пре него што душу предам Богу, висећи уз неку бандеру на Теразијама, ја ћу тамо далеко испред небеског престола видети бар један милион Срба, који ми у једном часу кажу: остали смо у животу благодарећи теби и твојој издаји. Ви ћете ме убити а они ће ме мртвог бранити, и пред Богом, и пред Србима, и пред судом историје. Они су моје судије, а не Михаиловић и његова безбрижна лондонска господа. Михаиловић може жртвовати живот, али ја ради тог милиона и целог свог народа жртвујем нешто више од свих људских живота... Жртвујем своју част и своје светло име."27
Међутим, питање спашавање и прихвата избеглица решила је још Комесарска управа Милана Аћимовића, образовањем Комесаријата за избеглице на челу са Томом Максимовићем. До настанка Недићеве владе у Србију је већ стигло преко 100.000 избеглица. Тома Максимовић и његов Комесаријат наставили су да раде и под Недићем, који им је, у то нема сумње, помагао колико је могао. Али, за спашавање избеглица није заслужан један човек, па ни Тома Максимовић, који се у овоме највише истакао - већ српски народ.
Није истинита ни тврдња да је генерал Недић помагао четнике и спасао "од сигурне смрти хиљаде националних бораца из редова Драже Михаиловића".28 Као што смо видели, генерал Недић је, заједно са Љотићем, распустио жандармерију због њених веза са четницима. Потом је у своју службу мобилисао официре под претњом упућивања у немачки логор, а осумњичене за сарадњу са четницима и даље је хапсио. Међу њима и пуковника Јована Тришића, који је током свог боравка у логору на Бањици, од 9. новембра 1941. до 16. јануара 1942. године, видео како недићевци, заједно са Немцима, одводе на стрељање у Јајинце Дражине присталице, Јевреје и Цигане. За сваког стрељаног добијали су по 200 динара.29
Када се уверио да већина официра који се још налазе у земљи неће са њим без обзира на последице, већ је склона покрету отпора са Равне Горе, генерал Недић је наредио да се сви похапсе и одведу у логоре. Тако је на Божић 1942. године ухапшено 1.200 српских официра. Уочи одласка из Београда, један немачки официр је дошао и саопштио им "да су ухапшени по захтеву српске владе као непоуздани и да ће бити спроведени у заробљеништво".30
Већ у свом првом јавном прогласу генерал Милан Недић је напао Дражине четнике, назвавши "страним плаћеником" потпуковника Веселина Миситу, који је погинуо на челу своје јединице приликом ослобађања Лознице 31. августа 1941. године. Затим је позвао пуковника Дражу Михаиловића на састанак у Београд, не би ли решио "четничко питање". Дража, међутим, шаље мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића, који му доноси Недићеву понуду да се мане гериле, дође у Београд и постане министар рада у "српској влади"! За конформисту Недића то је била врхунска понуда, али за неког као што је Дража ништа друго до увреда. Недић се, пак, увредио што један њему до јуче потчињени пуковник, "кога је он као министар кажњавао, сада са презиром одбија његове предлоге".31
Недићева омраза на Дражу расла је, затим, како је народ све више славио "Чичу са Равне Горе". И мада је претежни део Недићеве војске и администрације био вољан да сарађује са четницима, "Недић и Љотић, и известан број њихових војних и политичких сарадника, енергично су тражили од Немаца да сломе војничке снаге Михаиловићеве", како је то стајало у једном Меморандуму др Живка Топаловића.32
На страну љотићевци, који су чинили немачке претходнице у операцијама против четника, али и тај ужи врх из Недићеве владе отерао је у смрт многе Дражине људе. Најзагриженијим је сматран пуковник Милош Масаловић, Недићев шеф кабинета и кум Димитрија Љотића. Зато је он убијен у атентату у Београду 1944. године. Овим убиством односи између генерала Недића и Михаиловића дошли су до најниже тачке. Али, за разлику од фанатизованог Љотића, Недић увиђа скори слом Трећег рајха и прелазећи преко свега покушава да се обезбеди на другој страни. Свог новог шефа кабинета, генерала Миодрага Дамјановића, управо враћеног из заробљеништва, он не спутава у везама са Равном Гором. И он лично сада покушава да наоружа четнике, мада без успеха. На крају сва Недићева војска прелази под Дражину команду, али он сам ипак бежи из земље, заједно са Немцима. Енглези га већ 1946. изручују комунистима. Према њиховим изворима, приликом једног спровођења на саслушање Недић се отргао стражару и извршио самоубиство скоком кроз прозор.
Као један од највећих грехова генерала Недића, пуковник Тришић наводи чињеницу да је положио заклетву пред немачким генералом Данкелманом, приликом постављања на чело "српске владе":
Недић, као личност која је заузимала највише војничке положаје, и са тако високим чином, морао је знати да полажући заклетву непријатељу греши и о војна правила и војне законе, јер заклетва је исто што и давање часне речи, а војним лицима по војничким правилима забрањено је да непријатељу дају часну реч.33
Па ипак, Тришић сматра да Недић није био издајица:
"За издају је потребна унапред створена одлука, тј. умишљај да свесно ради против своје земље. Код Милана Недића тога није било. Он је био толико свестан Србин да - по моме мишљењу - никада не би ни помислио да изда Српство. Код Милана Недића била је само слаба рачуница. Он је погрешио у предвиђању. Недић је, ваљда под утицајем свога брата од тетке Димитрија Љотића, био уверен да је немачка победа сигурна и помирио се са капитулацијом Југославије, предвиђајући коначну пропаст Савезника, те и цео његов даљи рад под окупацијом био је ради тога заснован на погрешној процени."34


НАПОМЕНЕ
14 Ј. Тришић, О Милану Недићу, 13, 44-45.
15 С. Плазина, Са Јелице плануле варнице, 45.
16 Књига о Дражи, том И, 23-24.
17 С. Плазина, Са Јелице плануле варнице, 45.
18 Ј. Тришић, О Милану Недићу, 66.
19 П. Мартиновић Бајица, Милан Недић, 104.
20 П. Мартиновић Бајица, Милан Недић, 67-70. Према Мартиновићу, Недићево образложење било је следеће: "}енерал Недић у начелу био је одмах одлучно противан једној таквој акцији, јер би таква војничка демонстрација била равна објави рата италијанској војсци". Међутим, величајући Недића, Мартиновић свега неколико страница раније (62-63) даје сасвим супротне податке, које је наводно добио од његог брата генерала Божидара Недића: "Тада је Недић био мишљења да би Југославија могла ући у рат на страни Западних савезника, иако је био свестан, да југословенска војска ни по духу ни по ратној опреми није била спремна за рат. Ипак - говорио је Недић: 'Тај моменат, када је мала Грчка давала сјајан и дуг отпор италијанској армији, југословенска армија имала би успеха на југу, и себе би тиме везала са Западом у моменту када је немачка армија била ангажована на другој страни'." Ово су, вероватно, били мотиви кнеза Павла када је наредио генералу Недићу да пошаље 100.000 војника на јужну границу. Нема сумње да је између две Мартиновићеве верзије тачна она коју износи неколико страница касније: да је генерал Недић одбио наређење и да је због тога смењен.)
21 и 22 Ј. Тришић, О Милану Недићу, 31-33, 10.
23 Б. Костић, Истина о Милану Недићу, 22.
24 П. Мартиновић Бајица, Милан Недић, 144, 151-152.
25 Ј. Тришић, О Милану Недићу, 93-94.
26 П. Мартиновић Бајица, Милан Недић, 165.
27 Р. Вукчевић, На страшном суду, 248.
28 П. Мартиновић Бајица, Милан Недић, 166.
29 и 30 Ј. Тришић, О Милану Недићу, 61, 64
31 Ј. Тришић, О Милану Недићу, 67.
32 Књига о Дражи, том ИИ, 66-67.
33 и 34 Ј. Тришић, О Милану Недићу, 102, 67


Толико о дивљењу за сад.

[drinjaca]

Из књиге Милослава Самарџића
Ваш равногорски став о Љотићу и Недићу се не разликује много од комунистичког. Чак више, ви предњачите у мржњи.

[drinjaca]

Djeneral Milan Nedic rodjen je 2 septembra 1878 god u Grockoj od oca Djordja, tada sreskog nacelnika , i majke Pelagije, uciteljice. Porijeklo porodice Nedic je iz sela Zaoke kod Lazarevca, od brace Damjana i Gligorija, dva poznata i priznata junaka iz boja kod manastira Cokesine (na ceru). Prezime su dobili po babi Nedi, koja je bila rodom iz plemena Vasojevica. Majka Milana Nedica je rodom sa Kosmaja, unuka kneza Nikole Mihajlovica, prijatelja i saborca Karadjordjevog, o kome je mnogo pisao Sima Milutinovic Sarajlija.


Po zavrsenoj Kragujevackoj gimnaziji, MN je stupio u nizu skolu Vojne akademije 1895 god sa 28. klasom pitomaca. Godine 1904 zavrsio je i Visu skolu Vojne akademije sa 12. klasom slusalaca, a zatim djeneral-stabnu pripremnu i odmah preveden u struku. Kao veoma zapazen oficir postavljen je za ordonans - oficira Kralja Petra I u svojoj 38 godini, -1915- bio je djeneralstabni pukovnik - najmladji u srpskoj vojsci u ratovima za oslobodjenje. U Balkanskim ratovima dobio je niz odlikovanja i medalja za hrabrost. U vrijeme Srpske golgote,- prelazenja srpske vojske kroz Albaniju i Crnu Goru, bio je u zastitnici. Prilikom proboja Solunskog fronta komandovao je junackom pjesadijskom brigadom Timocke divizije. Poslije zavrsenog I sv. rata Milan Nedic je postao divizijski djeneral u vojsci Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Do napada nacisticke Njemacke na Sovjetsku uniju u okupiranoj Srbiji je vladao red i mir, sto je omogucilo primanje velikog broja srpskih izbjeglica . Broj izbjeglica, u Nedicevoj Srbiji je bio: 600.000 Srba iz zapadnih dijelova Jugoslavije, 86.000 djece sa tog podrucja, 150.000 Srba sa Kosova i Metohije, desetine hiljada Srba iz Srema i Backe, izmedju 20 i 30.000 Slovenaca i unitarnih Hrvata. Za sve je njih trebalo obezbijediti hranu, dati im krov nad glavom, obucu i odjecu, pruziti im ljekarsku pomoc a djecu skolovati. Komunisticki ustanak nije bio ustanak protiv okupatora, cilj je bio pomoci Sovjetskom Savezu vezuci njemacki potencijal na prostoru bivse Jugoslavije.

Prve partizanske akcije dovele su i do strahovitih odmazda. 1: 100 za ubijenog a 1:50 za ranjenog Nijemca. Partizani su nastavili sa akcijama napadajuci i likvidirajuci pojedince ili manje grupe. Nastojalo se pojacati teror i unistenje naroda kako bi ogorcenje i strah sto vise rasli i opredjelili cjelokupni srpski narod da se digne na ustanak. U ta sumorna vremena, ostati bez ikakvog posrednika izmedju obezglavljenog naroda i okrutnog okupatora bila bi sigurno propast i pogibija za Srbe. Tih dana se u Beogradu odrzava sastanak na kome ucestvuju istaknuti predstavnici politickih partija, akademici, najugledniji profesori Univerziteta, predstavnici: inzinjerske, ljekarske, industrijske i advokatske komore kao i drugi javni i kulturni radnici. Sef komesarske uprave Milan Acimovic obavjestava da je upravo podnio ostavku radi nemogucnosti da obezbijedi red i mir u zemlji. Mnogi srpski intelektualci su odmah uvidjeli da je u ovom trenutku oslabljenoj drzavi i izmucenom narodu mnogo veci neprijatelj anarhija nego okupator. Acimovic predlaze da se formira jedno autoritativno upravno i politicko tijelo ciji bi zadatak bio dalje spasavanje Srba od bioloskog unistenja. Predlozen je Dimitrije Ljotic, koji se zahvalio navodeci kao razlog da je za takvu odgovornu funkciju potrebna licnost od ugleda, koja uziva povjerenje naroda i koja nije stranacki opredjeljena. Ljotic predlaze bivseg ministra vojske i mornarice, komadanta grupe armija i armijskog djenerala Milana Nedica. U to vrijeme, iz Sofije, gdje mu je bio stab, u Beograd je doputovao fedmarsal List. Okupio je vojne i civilne zapovjednike i saopstio im Hitlerovo naredjenje: ustanak moraju ugusiti svim sredstvima, bezobzirno i snagama kojim raspolazu jer im Vrhovna komanda nece uputiti ni jednu novu jedinicu.

Izjava dr Turnera , civilnog upravnika Beograda na sudjenju poslije rata:
"Hocu, ali i moram da iznesem upravo cinjenice, a to svakako zeli i visoki sud. Na tom savjetovanju konstatovano je da komesarska uprava u Srbiji sa ministrom Milanom Acimovicem nema potreban autoritet i da joj nije uspjelo da u Srbiji prestanu diverzantske akcije i napadi na njemacku vojsku. Iz same njemacke Vrhovne komande poruceno je da se to neredovno stanje mora svim silama prekinuti, a u Srbiji mora da zavlada red i mir, kako to zahtijeva ponasanje u jednoj okupiranoj zemlji. Odluceno je da se potrazi srpska licnost od autoriteta koja ce smiriti Srbiju, a izbor je pao na bivseg ministra vojnog, djenerala Milana Nedica. Nedica sam zatekao u njegovom stanu, gdje je bio pod strazom. Bio je potpuno utucen covjek, koji je nedavno u Smederevu u velikoj eksploziji izgubio sina jedinca i snahu. Kada sam mu izlozio predlog vojnih okupacionih vlasti I razlog moje posjete odlucno je rekao: "Sta vam pada na pamet. Vi ste ludi". Da, bas tako je rekao "Vi ste ludi". I odbio me je. Ja sam se vratio medju generale sa dubokim uvjerenjem da djeneral Nedic nije najsrecnije izabrana licnost i da moramo naci drugo rjesenje. Medjutim generali su to moje misljenje odbili i naredili mi da ponovo odem kod Nedica i da mu saopstim u ultimativnoj formi slijedece:'Ukoliko Vi odbijete da nam pomognete da smirimo Srbiju, Firer je odlucio da Beograd i Macvu okupiraju ustaske trupe. Sjevernu Srbiju predace na upravu Madzarima, a ostatak Srbije bice podijeljen na bugarsku okupacionu zonu i na albanske trupe koje ce dobiti cjeli Sandzak i upravu do Kraljeva, gdje ce biti granica sa bugarskom okupacionom zonom'. Kada me je djeneral Nedic ponovo odbio, ja sam mu otvoreno saopstio, kakvo je rjesenje nadjeno. On je pola sata sutio, onda mi je tihim glasom rekao: "Pristajem". Eto, visoki sude, tako nam je uspjelo da obrazujemo Vladu djenerala Milana Nedica" zavrsio je svoje izlaganje dr. Turner. Na drugom sastanku bivsi gradonacelnik Beograda Vlada Ilic i predsjednik Srpske akademije nauka i umjetnosti Dr. Aleksandar Belic, placuci su molili djenerala Nedica da ne odustane i da se prihvati spasilacke uloge srpskog roda.
Dobrica Cosic u knjizi "Vernik" na str 624 pise:
"Nisam ja ni politicar, gospodine Lukovicu. Politicari su svoju ulogu zavrsili. Drzavu su upropastili. Sruseni su joj temelji. Ostao je narod koji treba spasti. A tu duznost danas mogu da izvedu samo vojnici, koji veruju da im je duznost da se zrtvuju".
Na str 628-629: "Mislite da tu snagu mora da ima komadant armije koji je izgubio rat. Mislim da ne mora. A sta ce biti sa srpskim narodom ako Nemci puste ustase da kolju do Cacka i Valjeva? Madzare do Zapadne Morave, Bugare do Krusevca i Cuprije?
- Ne znam sta ce biti.
Strah vas je da se kompromitujete u saradnji sa okupatorom? Strah vas je da vas komunisti nazovu izdajnikom? Generalov glas postaje ljutit i preteci. Danas su svi kompromitovani koji jos hodaju po srpskoj zemlji. Svi zivi su izdajnici. Vi me, verovatno, smatrate nemackim covekom? Nemackim placenikom, slugom okupatora, generalom zeljnim vlasti? - odjekuje mrtvacnica od generalove vike.
-Ne gospodine generale. To nije moje misljenje o vama. Ili me smatrate kukavicom koji je ucenjen i koji, da bi sacuvao svoju glavu, pristaje da za nemacke interese ugusi komunisticku bunu i smiri Srbiju? - Ne, ja tako ne mislim gospodine generale. - A sta onda mislite? -Mislim da Srbiju niko ne moze spasti. Ona se zbog necega odlucila da nestane s mape sveta. - Nije, gospodine Lukovicu, srpski narod odlucio da nestane s mape sveta. To su odlucili boljsevicki i engleski agenti i masoni. Srbija nije samoubica. Ona je zrtva Londona i Moskve".

Prije pocetka rada Vlade, a kao uslov za njen rad Milan Nedic je Vojnom zapovjedniku Dankelmanu predao pismeni zahtjev: OPSTI ZAHTEVI
1.Da se obrazuje srpska vlada , koja upravlja svim poslovima drzave i naroda srpskog na ovoj teritoriji, pod nadzorom Vojnog zapovednika u Srbiji;
2.Da se odobri Srpskoj vladi oruzana sila, bez koje se ne moze obezbediti red i mir u zemlji i to:
a. zandarmerije do jacine 10.000 zandarma;
b. potporne narodne jedinice formirane i komandovane srpskim staresinama, cije ce snage - do 30.000 utvrditi stvarnom potrebom Srpske vlade i odobrenjem Vojnog zapovednika u Srbiji; v. oruzje i oruzanu spremu pod a. i b. daje Vojni zapovednik u Srbiji u potrebnoj kolicini od zaplenjenog oruzja Jugoslovenske vojske;
3.da se pomogne ratnim zarobljenicima u Nemackoj na ovaj nacin:
a. da se zarobljenici, utvrdjeni lekarskim pregledima kao bolesni i invalidi puste kucama u Srbiju;
b. da se puste iz ropstva svi ratni zarobljenici stariji od 55 godina;
v. da se otpuste zarobljenici potrebni za obnovu zemlje, a za cije lojalno drzanje ce vlada snositi punu odgovornost;
g. da se poboljsa ishrana nasih zarobljenika u Nemackoj slanjem potrebnih namirnica iz Srbije brigom Srpske vlade.
4. poboljsati dosadasnje ekonomske i administrativne granice Srbije mogucim posedanjem doticnih teritorija nemackim trupama.
5. Efikasno obustavljanje ubijanja i progona Srba pod Hrvatskom, Bugarskom i Madzarskom.

POSEBNI USLOVI

1. da se dozvoli obrazovanje jednog politickog saveta- sabora - koji bi utvrdio, objavio I borio se za nove politicke smernice srpskog naroda.
2. U unutrasnjoj politici:
a. borba protiv komunizma u prvom redu je stvar srpskog naroda i njegove vlade; oruzana nemacka sila potpomaze ovo, ukoliko sredstva srpske vlade ne budu dovoljna;
b. u slucaju sabotaze protiv nemacke vojske, represivne mere moraju pogadjati samo prave krivce a nikako neduzna lica, pa zato ove mere preduzimati tek po hitnom pribavljanju podataka kod srpske vlasti;
v. s obzirom da je nemacka vojna sila uspostavila Srbiju, potrebno je odobriti drzavne i nacionalne ambleme.
Svetlana Velmar - Jankovic u knjizi "Lagum" na str. 43 pise o kolaboraciji:

"Saradjujem sa onima koji nas unistavaju, jel'da? Kolaboriram, kazes, i to ne mozes da podneses. Ima stvari koje se ne smeju uraditi, tvrdis nikad. Slazem se. Ali ima stvari koje se ne smeju n e u r a d i t i. Da li bi moja smrt ili moje zatocnistvo moglo spasiti one hiljade ljudi tamo preko u logorima na Sajmistu i oko Sajmista? Ili one u Jasenovcu, u Gospicu ili na Pagu? Spasice ih, mozda i paradoksalno takozvana moja izdaja i spasava ih neke. Samo neke, nazalost. Vrlo zgodno je biti pun vrlina, ako ti zivot to dopusti - ali sta cemo ako te stavi pred izbor izmedju cuvena dva tamna vilajeta?"
Dejan Medakovic u knjizi "Efemeris" knjiga II (Hronika jedne porodice) na strani 30 navodi:
Polude ovi Srbijanci od nasih izbeglickih briga. Svi ovde traze pravdu, pritisli Srbiju sa svojim ocajem, kao da ne vide i njen vlastiti bezizlaz. Neko ovde mora da sacuva jasnu glavu ili cemo propasti svi zajedno. Mogu da zamislim kako je jadnom generalu Nedicu. Prignjecili ga sa svih strana, a pomoc nikakva, niko nece da se zrtvuje, jer je svima jasan ishod rata. Nece ljudi da se kompromituju, ali zele i ocekuju da im tudja zrtva bude od koristi. Ako se istini pogleda u oci, da nije bilo generala Nedica gde bi smo mi Srbi iz Hrvatske nasli utociste i zaklon. Stavljeni van zakona, svi bi nas ubijali kao zeceve".
Na str. 144 "Jednom prilikom, svejedno kojom, general Milan Nedic rekao je Adamu Pribicevicu, koji je kao sto znate bio na drugoj strani: Lako je dati zivot za Otadzbinu, jer to boli sekund dva. Ali nije lako dati obraz, jer to boli i u grobu. Vi cete me streljati ili obesiti kad se tragedija svrsi. Ali ja cu leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju, jer ih je u zivotu ostavila moja 'izdaja'."
Prije nego se i pomisli da se da sud o djeneralu Nedicu, podsjetimo se na detalje plana izradjenog po Hitlerovoj naredbi: Srbiju isprazniti i u nju naseliti okolne narode - njemacke saveznike. Stanovnistvo preseliti u okupirane prostore Sovjetske Rusije. Gradove u Srbiji, prilikom realizacije projekta, potpuno opkoliti, izvrsiti pretresanje, kvart po kvart, ulica po ulica, kuca po kuca.
Postupiti kao u Sapcu. Ko ne moze da ide likvidirati na licu mjesta.
Zealter R. Roberts: "Tito, Mihailovic and the allies 1941 1945" str 258;
"Dabome, dok je je Kvisling utirao put okupacije svoje domovine, dok je Josip Broz utirao put boljsevizacije Balkana (saradjujuci pri tom i sa Nemcima i sa Italijanima, sve do kraja rata), Milan Nedic je saradjivao sa okupatorom da bi utirao suze i umanjio strahovite i nepotrebne zrtve srpskog naroda u jednom tudjem ratu, u koji je bio uvucen protiv svojih sopstvenih interesa."
Poznata novinarka Ruth Mitchell, rodjena sestra cuvenog americkog generala "Billy" Mitchell-a u svom clanku objavljenom u londonskom listu Dejli mejl od 7 maja 1947 pise;"postoje neoborivi dokazi da Milan Nedic nije kolaborator u smislu jednog kvislinga Lavala ili cak Petena. Prilikom cestih konferencija nacistickih vodja sa svojim satelitskim, politickim i vojnim vodjama Nedicevo ime nije bilo spomenuto."
Da ne nabrajam dalje, navescu samo imena: Njemacki sociolog Johann Wusct, profesor slavistike na univerzitetu u Gracu - dr. Jozef Matl, Dr. ing Herman Nojbaher posebni Hitlerov izaslanik za okupirana podrucja Balkana -memoari Sonder- auftrag Sudost, Ladislav Hori, Martin Brosat, Kase (njemacki poslanik u Zagrebu) i mnogi drugi upotpunjuju sliku o Nedicu kao covjeku, kao patrioti, kao najzasluznijem subjektu za spas Srba u II svj. ratu.
Amerikanci su izrucili djenerala Nedica, mucen je i ubijen u zatvoru a zatim bacen kroz prozor sa treceg sprata.
Nikako nije bilo u interesu komunistickom rezimu da se takav svjedok pojavi na Nirberskom procesu.
Prijedlog Deklaracije o rehabilitaciji djenerala Milana Dj. Nedica koju su potpisali poslanici u Skupstini Srbije 13 maja 1992 god.: dr. Vojislav Nedeljkovic, Slobodan Rakitic, Vlatko Vukovic i Milan Mikovic:
Djeneral Milan DJ. Nedic, predsednik Vlade nacionalnog spasa Srbije od 1941 do 1944 godine, zasluzan je za spas milion ljudskih zivota (iskljucivo Srba).
Djeneral Milan Dj. Nedic je zrtvovao ne samo sebe, svoj zivot nego i svoju cast za spas Srbije.
Djeneral Milan Dj. Nedic nikada nije bio, niti moze biti izdajnik narodni, kakvim ga proglasise komunisti.
Djeneral Milan Dj. Nedic nije izdao narod, veru, istinu ili srpsku tradiciju, komuniste ionako izdati nije mogao jer je njihov neprijatelj oduvek bio. Kao sto je Sveti Sava od strane Srpske pravoslavne crkve proglasen duhovnim ocem svih Srba, tako je i djeneral Milan Dj. Nedic od strane srpskog naroda proglasen "Srpskom majkom" i Ocem Otadzbine". Zbog besmrtnog dela koje je ucinio na ocuvanju srpstva, krajnje je vreme da se sa njegovog imena skine zig izdajnika narodnog, i da bude proglasen za jednog od najvecih srpskih sinova, jer u velicanstvenoj zagrobnoj vojsci Srbije, armijskom djeneralu Milanu Dj. Nedicu pripada jedna od celnih pozicija. Ivo Andric je zapisao: "Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi dva puta, prvi put kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zaduzbina."
Zaduzbina djenerala Milana Dj. Nedica je Srpski narod.

[Marty Misterija]

Љотић је био ПАТРИОТА. Видео је какво нас будућност чека са комунистима и демократама.
Па је одлучио узети ствари у своје руке, да БОГ да да је и данас жив. Или бар неки нови Љотић.

[Decko27Bg]

Ja ne znam otkud uopste ideja da Mihajlovica trpate u isti kos sa Ljoticem i Nedicem?
Mihajlovic je bio pravi Srbin, rodoljub, dok su ova dvojica bili otvoreni simpatizeri nacista jos i pre rata. Pa obojicu je Kralj Aleksandar smenjivao sa polozaja zbog fasistickih ideja.
Da su se pitali Nedic i Ljotic ne bi bilo streljanja u Kragujevcu... Da, zato su Ljoticevci i Nedicevi zandari pomagali Nemcima da izvrse ta streljanja.
I samo bih se slozio sa prethodnikom:
Nedic i Ljotic su sramota za nas narod.

mihajlovic je bio P.I.C.K.A. nedic je bio G.O.V.N.O. a Ljotic (pored Kragujevca sto je sramno naravno) je bio covek dosledan svojim idejama!!

[Decko27Bg]

Skinsi i nisu opasni po SRPSKI nego po ostale narode koji u SRBIJI zive! A SRBIJA treba da bude majka svih nas koji je volimo i postujemo! A kakva je koja stranka...raspravljajmo o tome na forumu POLITIKA,ne ovde!

Ovo potpisujem!!!:ok:

[Chrommagus]

Dimitrije Ljotic je bio ne samo rodoljub vec i ideoloski vodja ideje sabornosti u Srba. Moze slobodno ubrojati medju najvece Srbe kao sto su Sveti Sava,Nikolaj, Vasilije Ostroski i drugi...

Ti mora da imas blagu (ili tezu) retardaciju cim brljas kolaboratora,nazistu sa svetcima i pravim ideoloskim vodjama srpskog naroda.Favorizujes coveka koji se drzao nacista koji su ubijali decu po kragujevcu mucki i besramno streljali a gde je tada bio veliki srbin i spasitelj?Pod taj kisobran sabornosti(u obliku kukastog krsta) treba sakupiti sve i srbe i staviiti ih pod palicu Wermachta i ponizno lizati fasisticke cizme.Zar ne?Imas ti problem u glavi bojim se ja cim ti svetog Savu trpas u isti svinjac sa Ljoticem.

[crow]

KO MISLI NEGATIVNO,IMACE OZBILJNE VERBALNE SUKOBE SAMNOM.

mislish, ko ima shta loshe, radicesh mu oralno?
ko da je nekom da ga mece u tu sudoperu... :roll:

Ljotic je jedan idiot, kakvih je danas na zalost mnogo

[Slaven777]

Sve najgore.

[Rimman]

Hmmmm....Prica o tim herojima je prilicno kontroverzna..I o Titu, i o Drazi, i o Ljoticu...
Po meni Ljotic je bio covek koji je sa Nedicem mogao da donekle spase Srbiju...Zasto?
Zato sto nam je u to vreme bilo potrebno nadaleko vise 'fasista' nego 'crvenih'

Hitler nam je nudio sporazum koji smo morali da postujemo. Zasto?
Zato sto on nije voleo Srbe, ali smo mu bili potrebni. Nemci bi uspostavili neku kontrolu i njihovi vozovi bi prolazili za SSSR..

Ali ne...britanska obavestajna i crveni moraju sve da useru, pa je 1.000.000 mrtvih u Srbiji cena toga, a ko zna koliko procenta od toga posledica gradjanskog rata u Srbiji..

[crow]

Hmmmm....Prica o tim herojima je prilicno kontroverzna..I o Titu, i o Drazi, i o Ljoticu...
Po meni Ljotic je bio covek koji je sa Nedicem mogao da donekle spase Srbiju...Zasto?
Zato sto nam je u to vreme bilo potrebno nadaleko vise 'fasista' nego 'crvenih'

Hitler nam je nudio sporazum koji smo morali da postujemo. Zasto?
Zato sto on nije voleo Srbe, ali smo mu bili potrebni. Nemci bi uspostavili neku kontrolu i njihovi vozovi bi prolazili za SSSR..

Ali ne...britanska obavestajna i crveni moraju sve da useru, pa je 1.000.000 mrtvih u Srbiji cena toga, a ko zna koliko procenta od toga posledica gradjanskog rata u Srbiji..

pa nedic i ljotic nekako nisu u istom koshu...

[Decko27Bg]

Ti mora da imas blagu (ili tezu) retardaciju cim brljas kolaboratora,nazistu sa svetcima i pravim ideoloskim vodjama srpskog naroda.Favorizujes coveka koji se drzao nacista koji su ubijali decu po kragujevcu mucki i besramno streljali a gde je tada bio veliki srbin i spasitelj?Pod taj kisobran sabornosti(u obliku kukastog krsta) treba sakupiti sve i srbe i staviiti ih pod palicu Wermachta i ponizno lizati fasisticke cizme.Zar ne?Imas ti problem u glavi bojim se ja cim ti svetog Savu trpas u isti svinjac sa Ljoticem.

Narod u Kragujevcu su ipak partizani pobili! Sto se tice Sv.Save ti ga je vala malo preterao!!

[Decko27Bg]

Hmmmm....Prica o tim herojima je prilicno kontroverzna..I o Titu, i o Drazi, i o Ljoticu...
Po meni Ljotic je bio covek koji je sa Nedicem mogao da donekle spase Srbiju...Zasto?
Zato sto nam je u to vreme bilo potrebno nadaleko vise 'fasista' nego 'crvenih'

Hitler nam je nudio sporazum koji smo morali da postujemo. Zasto?
Zato sto on nije voleo Srbe, ali smo mu bili potrebni. Nemci bi uspostavili neku kontrolu i njihovi vozovi bi prolazili za SSSR..

Ali ne...britanska obavestajna i crveni moraju sve da useru, pa je 1.000.000 mrtvih u Srbiji cena toga, a ko zna koliko procenta od toga posledica gradjanskog rata u Srbiji..
Jasno!:rtfm:
pa nedic i ljotic nekako nisu u istom koshu...

Naravno da su razlike isuvise velike za bilo kakvo poredjenje!

[Rimman]

pa nedic i ljotic nekako nisu u istom koshu...

pa i nisu ali su imali slicna misljenja...Saradnja sa Nemcima po svaku cenu...Nedic politicki a Ljota vojno, kao topovsko mesto u borbi..
A uvek su nedicevci i ljoticevci isli nekako u isti kos

bar neko moje razmisljanje

[crow]

pa i nisu ali su imali slicna misljenja...Saradnja sa Nemcima po svaku cenu...Nedic politicki a Ljota vojno, kao topovsko mesto u borbi..
A uvek su nedicevci i ljoticevci isli nekako u isti kos

bar neko moje razmisljanje

netachno
nedic iz nuznosti
ljotic iz ideologije

[дрињача]

Говори и пиши Димитрије, говори и пиши, али знај, нема нам спаса.
Говори јер си потребан као сведок пред лицем Божјим.
Нико те чути и схватити неће, иако је за чувење и за схватање лако,
јер су срца затворена.

Владика Николај (Велимировић)

[Slaven777]

netachno
nedic iz nuznosti
ljotic iz ideologije

crow, šta je ovo, prvo taj avatar, sada i ovo. :mrgreen:

[dachazr]

pa nedic i ljotic nekako nisu u istom koshu...

...ali su im koševi blizu, na istom igralištu...:mrgreen:

[Rimman]

netachno
nedic iz nuznosti
ljotic iz ideologije

Pa jeste, ali su obojica hteli i nudili saradnju sa Nemcima. To ih stavlja u isti kos, i na istu stranu

[zeksiv]

Šta mislim? Đubrad fašistička, eto to. I vi naciJonalisti, lupate se u grudi nešto, a ni gramatiku svog jezika ne znate.

[kanterela]

Tezak konzervativac,licemer i svapski pion:evil:

[crow]

Pa jeste, ali su obojica hteli i nudili saradnju sa Nemcima. To ih stavlja u isti kos, i na istu stranu

ne.
jedan je spashavao
drugi zrtvovao za lichnu ideologiju.

[crow]

crow, šta je ovo, prvo taj avatar, sada i ovo. :mrgreen:

najveci oficir drugog svetskog rata...
u chemu je problem?

[Rechke]

Nedovoljno poznat čirem krugu ljudi, osim "saradnje" sa okupatorima gotovo niko nije upoznat sa njegovom političkom filozofijom. Definitivno treba preispitati njegovu ulogu (zajedno sa gen. Nedićem), i uzeti u obzir pozitive stvari "saradnje" sa okupatorom - fizički opstanak Srpskog naroda

[dachazr]

Nedovoljno poznat čirem krugu ljudi, osim "saradnje" sa okupatorima gotovo niko nije upoznat sa njegovom političkom filozofijom. Definitivno treba preispitati njegovu ulogu (zajedno sa gen. Nedićem), i uzeti u obzir pozitive stvari "saradnje" sa okupatorom - fizički opstanak Srpskog naroda

Trebalo bi preispitati i ulogu dahija pre 1804. godine i uzeti u obzir fizički opstanak srpskog naroda...i naravno pravopis našeg jezika, ali to je manje važno, ne poznajemo ga baš svi... :)

[Rechke]

Sto se tice fizickog opstanka mislio sam na smanjen broj nemackih kaznenih ekspedicija i streljanja, izvlacenje Srba iz logora i razmenu srpskih zatvorenika za Jevreje, Cigane (Rome) i komuniste

[crni lepotan]

Љотић овако описује вођу Трећег рајха:
"Хитлер је оруђе Промисла Божијег. Али оруђе које се већ више зауставити не може до потпуног испуњења постављеног му задатка

uzas

[Sergian]

Љотић јесте био патриота. Међутим, имао је и својих личних и идеолошких заблуда (равноправност сталежа, југословенство, либерално православље,и још неке заблуде).
Али, у односу на остале политичке личности тог времена он је (као и Недић) био најбољи избор или најмање зло. Само људи који не гледају објективно и праведно историјски моменат који је тада био, не могу схватити политичку позицију Д. Љотића и његовог ЗБОРА.
Да би се то схватило, потребно је имати љубави према истини и доносити суд о некоме: без предрасуда и правично.

[gost 10000]

gde je to mita pričao o ravnopravnosti staleža...on je bio za staleška drooštva..i njihovo prestavištvo u vlasti.........a šo je zagovarao zadrooge....to jeste tipipčno fašističko uređenje socijalnog programa.......inače je bio slabašan za bitinije akcije...........

[дрињача]

Evropa XIX I XX veka, kci francuske revolucije, mislila je da je Hristos nepotreban njenom zivotu... I borila se protiv Hrista.jer je opravdano osetila, ako Hrista ljudima oduzme, onda ce Bogom ljudi svako svoje ludilo moci nazvati...Reziltat tih 150 godina evropskog bogoborastva jesu:Staljin, Hitler i Musolini. Oni su sva trojca sinovi bogoboracke i hristoboracke Evrope. I oni danas snuju i odlucuju o sucbini njenoj. Drhti Evropo! San stopedesetgodinja otpadnistva od Hrista se ispunio, ljudi celicne volje - bez Hrista, ljudi apostolske revnosti - bez Hrista, ljudi genijalne pameti - bez Hrista., - odlucuju o tvojoj sudbini. Ne kuni ih Evropo, TO SU SAMO TVOJA RODJENA DECA!!!
Dimitrije V. Ljotic

Љотић овако описује вођу Трећег рајха:
"Хитлер је оруђе Промисла Божијег. Али оруђе које се већ више зауставити не може до потпуног испуњења постављеног му задатка

uzas Ужас како речи извлачиш из контекста

[Slaven777]

дрињача, из којег разлога ти поштујеш Димитрија Љотића? :???:

[дрињача]

Заиста из много разлога. Један од тих малобројних је и то што је Димитрије Љотић и група истомишљеника окупљена у покрету ЗБОР били једини политичари тог доба који су јасно уочили, још пре Другог светског рата, шта доноси зло звано комунизам, као и масонерија и настојали да народу скрену пажњу на надолазећу пошаст и да га спасу од исте.
У ратном вихору су, Димитрије Љотић, организовањем Српске добровољачке команде, а Милан Недић, организовањем Владе националног спаса, настојали да спасу српски народ од бесмислених жртава које су одношене масовним немачким одмаздама, а проузроковане бесмисленим акцијама партизана и, нажалост, неких четника, против немачке окупационе власти.
Врло је мали број људи који одаје данас признање овој двојици хероја двадесетог века, али, пошто нама, поштоваоцима њиховог имена и дела, НИЈЕ ВАЖАН БРОЈ, НЕГО СОЈ и пошто ми НЕ ИДЕМО ЗА ВЕЋИНОМ, НЕГО ЗА ИСТИНОМ, сматрам да треба јаче и енергичније да радимо на идеји, мисли и дела Љотића, с обзиром да се наш народ данас налази у још опаснијој ситуацији него пре пола века имајући у виду надолазећу еру глобализације. позз

[Slaven777]

Заиста из много разлога. Један од тих малобројних је и то што је Димитрије Љотић и група истомишљеника окупљена у покрету ЗБОР били једини политичари тог доба који су јасно уочили, још пре Другог светског рата, шта доноси зло звано комунизам, као и масонерија и настојали да народу скрену пажњу на надолазећу пошаст и да га спасу од исте.
У ратном вихору су, Димитрије Љотић, организовањем Српске добровољачке команде, а Милан Недић, организовањем Владе националног спаса, настојали да спасу српски народ од бесмислених жртава које су одношене масовним немачким одмаздама, а проузроковане бесмисленим акцијама партизана и, нажалост, неких четника, против немачке окупационе власти.
Врло је мали број људи који одаје данас признање овој двојици хероја двадесетог века, али, пошто нама, поштоваоцима њиховог имена и дела, НИЈЕ ВАЖАН БРОЈ, НЕГО СОЈ и пошто ми НЕ ИДЕМО ЗА ВЕЋИНОМ, НЕГО ЗА ИСТИНОМ, сматрам да треба јаче и енергичније да радимо на идеји, мисли и дела Љотића, с обзиром да се наш народ данас налази у још опаснијој ситуацији него пре пола века имајући у виду надолазећу еру глобализације. позз

А шта мислиш о анти-семитизму Љотићеваца и њиховим додирним тачкама са комунизмом (тоталитаризам)?

[дрињача]

Пази, ја веома поштујем Љотића јер нико се није против комуниста тако добро борио као Љотић и Недић. Он није никада позивао на прогањање Јевреја. Говорио је да треба разбијати јеврејске планове а не јеврејске излоге. То је говорио, онда, када су у Њемачкој нацисти, разбијали јеврејске излоге и прогонили обичан јеврејски народ.
Срби никада у историји нису прогонили Јевреје. Срби никада у историји нису имали фобију од Јевреја. Срби никада нису имали комплекс ниже вредности од Јевреја. Само онај ко има комплекс ниже вредности прогони један народ.
Али уз све обзире, човек не може а да не види да је један број Јевреја направио велика зла човечанству. Не може да види да су у свим прогањањима хришћана, од првог дана нове ере па до данас, били уплетени поједини (многи) Јевреји.
То је, ипак, само пола истине и поред ње постоји и друга половина истине, исто као што та друга половина постоји и за Србе, јер нису сви Срби били титоисти, нису сви Срби пљували на своју веру и... многи јесу, али нису сви. Тако, то што важи за нас, требало би да важи за све народе на свету, па и за Јевреје. Онај ко је живео на западу, у време антисрпске хистерије, врло добро зна, како је то, када се због једног човека или групе, мање или веће, свеједно, осуђује један народ. То је језиво исто као што је језиво осуђивати све Јевреје, због неких јеврејских банкара и спекуланата, због Маркса или Троцког. Језиво и неефикасно, са тим човек сам себи веже руке, јер фарисејским Јеврејима, управо треба антисемитизам, поготово, ако је од њих контролисан, поготово ако је примитиван и позива на линч.

интересантан линк: http://www.lopare.net/forum/politika-i-ekonomija/4133-a.html

Шта ти мислиш о тексту Јаше Алмулија?

[kiseli1]

1.Vodeći jugoslovenski zagovornik nacističke ideologije, Dimitrije Ljotić, osnovao je Zbor, sverpsku pronacističko-fašističku stranku 1935. godine. Bila je to mala ali neobično aktivna organizacija, koja je štampala veliki broj novina, knjiga i pamfleta, među kojima je bila i najekstremnija antisemitska literatura.U Vojvodini, etnički mešovitoj sredini, gde je živelo oko 500.000 folksdojčera Zbor je štampao novine na nemačkom jeziku Die Erwache (Buđenje), a na srpskom jeziku Naš put. Obe publikacije pozivale su na rat sa Jevrejima. Savez jevrejskih opština je 1936.godine tužio urednika lista zbog klevete, ali je sud odbacio tužbu.

2Antimasonska izložba
U Beogradu je 22. novembra 1941. godine otvorena velika antimasonska izložba, koja je upućivala na navodnu jevrejsko-masonsko-komunističku zaveru, a praćena je velikom antijevrejskom propagandom u štampi. Izložbu su finansirale gradske vlasti, na predlog Đorđa Perića, šefa Nedićeve državne propagande, dok su njeni direktori - Lazar Prokić i Lazar Kljujić – pored toga što su pripadali istoj službi kao i predlagač izložbe, bili i istaknuti članovi Zbora. Otvaranju izložbe prisustvovali su i predstavnici nemačke vlasti. Prema prvim informacijama izložbu je videlo deset hiljada Srba među kojima i general Milan Nedić, da bi za tri mesca broj posetilaca dostigao 80.000. Štampa je, prenoseći poruku izložbe, sugerisala da je u skladu sa interesima "jevrejsko-masonskih internacionalista", koji su se uvek razilazili sa interesima Srba, lična sudbina Jevreja upravo onakva kakvu su zaslužili.(9) U spomen na antimasonsku izložbu početkom 1942. godine izdate su poštanske marke.

3.Drugi svetski rat
Srbija je bila prva oblast u Evropi za koju su Nemci, leta 1942. godine, sa ponosom tvrdili da je "Judenrein" - očišćena od Jevreja. U poslu "čišćenja" sa Nemcima i folksdojčerima sarađivali su Milan Nedić i njegova Vlada nacionalnog spasa,(10) ljotićevaci, žandarmerija i specijalna policija.
Prve represivne mere nad Jevrejima sprovode se u Srbiji i u Banatu: hapšenja, pljačke, zlostavljanja, donošenje antijevrejskih uredbi, prisilna kontribucija, rušenje i uništavanje grobalja, sinagoga i drugih jevrejskih objekata. Naredba da se svi Jevreji moraju prijaviti i nositi žute trake izdata je 19. aprila 1941. godine. U maju 1941. godine doneta je Uredba o Jevrejima i Ciganima. Do oktobra 1941. godine, kada počinju masovnije likvidacije Jevreja, bilo je nekoliko slučajeva streljanja talaca.Jevreji su skupljani u logor Toposke šume, današnja Autokomanda u Beogradu, odakle su uzimani kao taoci. Zarobljeni Jevreji (i Romi) korišćeni su da bi popunili kvote za nemačku politiku odmazde koja je pozivala na ubijanje sto ljudi za jednog nemačkog vojnika. Do kraja 1941. godine većinu muškaraca Jevreja likvidirali su Vermahtovi streljački odredi. U novembru 1941. godine nemačke vlasti su naredile izgradnju sabirnog logora Sajmište za preostale jevrejske žene i decu. Preko pet hiljada Jevreja transportovano je u decembru 1941. godine na Sajmište i tokom narednih meseci je većina zbog gladi, hladnoće i drugih uslova stradala.

ako hoces, mogu da ti stavim i slike postanskih maraka sa izlozbe, nediceve i ljoticeve postere, i clanke iz novina :D:D:D toliko o ljoticu,nedicu , i ostalima

[дрињача]

1.Vodeći jugoslovenski zagovornik nacističke ideologije, Dimitrije Ljotić, osnovao je Zbor, sverpsku pronacističko-fašističku stranku 1935
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/V0pN1PpfIag&hl=en&fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/V0pN1PpfIag&hl=en&fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>

[Slaven777]

Пази, ја веома поштујем Љотића јер нико се није против комуниста тако добро борио као Љотић и Недић. Он није никада позивао на прогањање Јевреја. Говорио је да треба разбијати јеврејске планове а не јеврејске излоге. То је говорио, онда, када су у Њемачкој нацисти, разбијали јеврејске излоге и прогонили обичан јеврејски народ.
Срби никада у историји нису прогонили Јевреје. Срби никада у историји нису имали фобију од Јевреја. Срби никада нису имали комплекс ниже вредности од Јевреја. Само онај ко има комплекс ниже вредности прогони један народ.
Али уз све обзире, човек не може а да не види да је један број Јевреја направио велика зла човечанству. Не може да види да су у свим прогањањима хришћана, од првог дана нове ере па до данас, били уплетени поједини (многи) Јевреји.
То је, ипак, само пола истине и поред ње постоји и друга половина истине, исто као што та друга половина постоји и за Србе, јер нису сви Срби били титоисти, нису сви Срби пљували на своју веру и... многи јесу, али нису сви. Тако, то што важи за нас, требало би да важи за све народе на свету, па и за Јевреје. Онај ко је живео на западу, у време антисрпске хистерије, врло добро зна, како је то, када се због једног човека или групе, мање или веће, свеједно, осуђује један народ. То је језиво исто као што је језиво осуђивати све Јевреје, због неких јеврејских банкара и спекуланата, због Маркса или Троцког. Језиво и неефикасно, са тим човек сам себи веже руке, јер фарисејским Јеврејима, управо треба антисемитизам, поготово, ако је од њих контролисан, поготово ако је примитиван и позива на линч.

интересантан линк: http://www.lopare.net/forum/politika-i-ekonomija/4133-a.html

Шта ти мислиш о тексту Јаше Алмулија?

У ствари, било је мало хајки на Јевреје приликом настанка модерне Србије у време заузимања градова...али што се тиче анти-семитизма, анти-семитизам је анти-семитизам, и Јаша Томић и Димитрије Љотић су управо представници тога. Али, заборављаш да су Љотићевци и учествовали у ликвидацијама Јевреја, нпр. у Сајмишту. А када смо већ код тога, учествовали су и у ликвидацијама Срба, потпуно невиних у концентрационим логорима и на самим местима. Када се то пореди, са њиховом поприличном малом и бедном доприносу анти-комунистичкој борби...знаш на шта мислим.

[дрињача]

али што се тиче анти-семитизма, анти-семитизам је анти-семитизам, и Јаша Томић и Димитрије Љотић су управо представници тога.
неистина
Али, заборављаш да су Љотићевци и учествовали у ликвидацијама Јевреја, нпр. у Сајмишту.
неистина
А када смо већ код тога, учествовали су и у ликвидацијама Срба, потпуно невиних у концентрационим логорима и на самим местима. Који логори, локације, имена и презимена убијених ?
Када се то пореди, са њиховом поприличном малом и бедном доприносу анти-комунистичкој борби...знаш на шта мислим. :lol: :hahaha:

[Slaven777]

неистина

неистина
Који логори, локације, имена и презимена убијених ?
:lol: :hahaha:

Димитрије Љотић:

"Јевреји су отуда, највећи поборници демократије, она је за њих прозор кроз који су ушли у срце и недра тих народа, наместили се као код своје куће и отпочели на велико да раде. Дотле скромно разарање и растварање, прешло је од тог времена у рад разарања и растварања навелико.

Али тај рад Јевреја био је само пролог пролога ове драме, одигран пре сто педесет година са такозваном француском револуцијом. Права драма почиње у наше дане.

Јер је Израиљ за ових 150 година у владавини над светом много напредовао. Али све је то било само подножје које му је било потребно за последњи ефикасни скок."

Истина, он сам никада није био за масовно уништење и истребљење Јевреја - али пази сад, ни већина немачких нациста никада себе није отворено декларисала и позивала у јавносит на геноцид (ни највиши руководиоци), зато што ни то тада није могло проћи. Нпр. данас имаш људе који се залажу за Велику Србију, и противе рату, а знам лично за појединце који се залажу за размену становништва "хуманим пресељењем" јер не смеју да говоре јавно о етничком чишћењу.

Да ли је анти-семита само и искључиво онај ко се експлиците залаже за њихово масовно уништење? Наравно да не. Јер то значи да би велика већина антисемитизама - уствари била нереална. Дакле, због Љотићеве параноичне јудеофобије, можемо га слободно сматрати анти-семитом. Шта мислиш, зашто домало неонацистичке патриотске организације у Србији виде идола у Димитрију Љотићу? Је ли то случајност?

Јаша Томић није био отворени антисемита као Димитрије Љотић, већ један од бројних особа које су падале на те форе, а требало би га одвојити цртом јер он није био саставни део нацистичког подухвата као што је то био Димитрије Љотић.

"Да изјавим још ово: Ја нисам за то, да се ми Србљи ваљда претопимо у чисте антисемите и да нам антисемитизам буде једини и искључиви програм. За сад мислим само то, да нам неће шкодити, ако поклонимо мало пажње јеврејском питању.

Једино што би изгледало у нашем предлогу протујеврејски, било би то, што по нашем мишљењу Јеврејима не би требало допустити да учествују као судије у пороти, у суду части.

..А да је крајње време, да се јеврејско питање реши, то ће бар свако увидети.

Дакле, да ли можемо пронаћи антисемитизам код Јаше Томића? Одговор је: да!

А сада да цитирам генералног секретара ЗБОР-a:

"Јеврејство мора брзо и енергично ликвидирати, јер у противном случају неминовна је пропаст хришћанске цивилизације и хришћанског света."

У праву си. Није Сајмиште, већ Бањички логор.

Да. Бедном. Кога су убијали? Првенствено су убијали Србе. Јесу ли то помогли Белогардејцима и срушили Црвене? Јесу ли то освојили Москву? Да није Димитрије Љотић зауставио револуцију у Кини? Који се то Љотићевац борио у Шпанији за време грађанског рата? :hahaha:

А то и даље оставља једну чињеницу - фашизам и нацизам су баш тоталитарни и антидемократски режими као комунизам. Не разумем твоје преферирање овог првог над овим другим, јер је овај други тобоже "гори", а то не можемо знати јер Силе Осовине (хвала богу) нису победиле. Додуше вероватно би Јевреји били истребљени, исто као и Пољаци и Срби (а Димитрије Љотић би помогао у истребљењу сопственога народа) и Роми, а генерални "резултат" до пада Московског зида 1989. године би несумњиво био страховит.

Па да те питам на крају, значи ли то да ти и ниси на крају неки баш поборник демократије? :???:

[дрињача]

"[]Јевреји су отуда, највећи поборници демократије, она је за њих прозор кроз који су ушли у срце и недра тих народа, наместили се као код своје куће и отпочели на велико да раде. Дотле скромно разарање и растварање, прешло је од тог времена у рад разарања и растварања навелико. Одлично. Цитираш одломке из "Драме савременог човечанства" :D
http://img75.imageshack.us/img75/5787/njegovoorudje2qf6.th.jpg (http://img75.imageshack.us/my.php?image=njegovoorudje2qf6.jpg)
Али тај рад Јевреја био је само пролог пролога ове драме, одигран пре сто педесет година са такозваном француском револуцијом. Права драма почиње у наше дане.
Јер је Израиљ за ових 150 година у владавини над светом много напредовао. Али све је то било само подножје које му је било потребно за последњи ефикасни скок.[/I]" Љотићевци су као битну историјску тачку, сматрали ''француску револицију''. Она је настојала да прогна Бога, и на његово место зацари човека, и као божанство промовише хуманистичка начела - слободе, братства и једнакости. Тако су и све безбожничке идеологије: комунизам, демократија, национал-социјализам и фашизам, уствари законита деца француске револуције. Начело СЛОБОДЕ - обожава демократија, начело ЈЕДНАКОСТИ - обожава комунизам и начело БРАТСТВА -обожавају: национал-социјализам (обожавање расе) и фашизам (обожавање државе).
Иначе јудео-масони (који су и спровели како француску тако и бољшевичку и друге револуције) су склони да у својој пропаганди и фабрикованој историји, све европске национализме поистовете са фашизмом и национал-социјализмом, без обзира на идеолошки духовни извор. Зато се треба еманциповати од утицаја такве пропаганде

Да ли је анти-семита само и искључиво онај ко се експлиците залаже за њихово масовно уништење? Наравно да не. Јер то значи да би велика већина антисемитизама - уствари била нереална. Дакле, због Љотићеве параноичне јудеофобије, можемо га слободно сматрати анти-семитом. Шта мислиш, зашто домало неонацистичке патриотске организације у Србији виде идола у Димитрију Љотићу? Је ли то случајност? Оно што је заједничко неонацистичким организацијама у Србији и највећим противницима љотићеваца (дражиновци, комунисти, 5.октобарске демократе...) је што имају исти став о Љотићу, који гласи да је он: "неонациста, хитлеровац, издајник, германофил". Да је Љотић био некакав издајник и германофил, како га оптужују комуно-демократе, не би се ни у ком случају, практично добровољно у два светска рата борио против Немаца. Шта више, једини је он, пре рата разобличавао национал-социјализам и фашизам, са исправног становишта, указујући на њихову антихришћанску суштину.

Јесу ли то помогли Белогардејцима и срушили Црвене? Јесу ли то освојили Москву? Да није Димитрије Љотић зауставио револуцију у Кини? Који се то Љотићевац борио у Шпанији за време грађанског рата? :hahaha:
Говорио сам позитивно о љотићевцима и њиховом анитикомунизму у вези са борбама у Србији, нисам говорио о светској сцени. Зато припази и не пребацуј ми оно што нисам написао. Шпанија :whistling:
Видиш, Љотићевци су једина групација у Србији која је још пре рата знала шта је комунизам, и уопште за време рата били су духовно и идеолошки најизграђенија војска на овим просторима. Због тога су и први улетели у борбу са комунистичким злом, и били упаљач антикомунистичког потенцијала србског народа.

Очигледно ниси адекватно упознат са дешавањима на овим просторима пре и за време рата. Предлажем ти да прочиташ ''Историју Југославије пре и за време II С.Р.'' - капиталног дела, нашег чувеног историчара др Ђоке Слијепчевића. Ту ћеш се на одговарајући начин упознати и са Љотићем и са СДК-ом и са многим другим стварима о којима имаш предрасуде. Е сад, ако ни њему не верујеш (мислим на др Слијепчевића) а верујеш комуно-демократској памфлетској пропаганди, онда ти не могу помоћи.

Па да те питам на крају, значи ли то да ти и ниси на крају неки баш поборник демократије? :???: О демократији све најгоре мислим.

[Azathoth]

A kako ti onda vidish idealnu srpsku drzhavu? Koji sistem je u pitanju?

Shto sazhetije moguce.

[дрињача]

Православна монархија заснована на свештеној симфонији световне (државне) и црквене власти; монархија са миропомазаним православним монархом, богољубивим владаром, на престолу - као домаћином државе, и црквено-народним Сабором у чији састав би - уместо представника партија и странака - улазили представници струковних удружења (професија), Цркве, САНУ и других значајних националних и државних институција.

[Slaven777]

Одлично. Цитираш одломке из "Драме савременог човечанства" :D
http://img75.imageshack.us/img75/5787/njegovoorudje2qf6.th.jpg (http://img75.imageshack.us/my.php?image=njegovoorudje2qf6.jpg)
Љотићевци су као битну историјску тачку, сматрали ''француску револицију''. Она је настојала да прогна Бога, и на његово место зацари човека, и као божанство промовише хуманистичка начела - слободе, братства и једнакости. Тако су и све безбожничке идеологије: комунизам, демократија, национал-социјализам и фашизам, уствари законита деца француске револуције. Начело СЛОБОДЕ - обожава демократија, начело ЈЕДНАКОСТИ - обожава комунизам и начело БРАТСТВА -обожавају: национал-социјализам (обожавање расе) и фашизам (обожавање државе).
Иначе јудео-масони (који су и спровели како француску тако и бољшевичку и друге револуције) су склони да у својој пропаганди и фабрикованој историји, све европске национализме поистовете са фашизмом и национал-социјализмом, без обзира на идеолошки духовни извор. Зато се треба еманциповати од утицаја такве пропаганде

Оно што је заједничко неонацистичким организацијама у Србији и највећим противницима љотићеваца (дражиновци, комунисти, 5.октобарске демократе...) је што имају исти став о Љотићу, који гласи да је он: "неонациста, хитлеровац, издајник, германофил". Да је Љотић био некакав издајник и германофил, како га оптужују комуно-демократе, не би се ни у ком случају, практично добровољно у два светска рата борио против Немаца. Шта више, једини је он, пре рата разобличавао национал-социјализам и фашизам, са исправног становишта, указујући на њихову антихришћанску суштину.


Говорио сам позитивно о љотићевцима и њиховом анитикомунизму у вези са борбама у Србији, нисам говорио о светској сцени. Зато припази и не пребацуј ми оно што нисам написао. Шпанија :whistling:
Видиш, Љотићевци су једина групација у Србији која је још пре рата знала шта је комунизам, и уопште за време рата били су духовно и идеолошки најизграђенија војска на овим просторима. Због тога су и први улетели у борбу са комунистичким злом, и били упаљач антикомунистичког потенцијала србског народа.

Очигледно ниси адекватно упознат са дешавањима на овим просторима пре и за време рата. Предлажем ти да прочиташ ''Историју Југославије пре и за време II С.Р.'' - капиталног дела, нашег чувеног историчара др Ђоке Слијепчевића. Ту ћеш се на одговарајући начин упознати и са Љотићем и са СДК-ом и са многим другим стварима о којима имаш предрасуде. Е сад, ако ни њему не верујеш (мислим на др Слијепчевића) а верујеш комуно-демократској памфлетској пропаганди, онда ти не могу помоћи.

О демократији све најгоре мислим.

Па чекај, значи ти стварно верујеш у Протокол сионских мудраца? :???:

Па видим да си и нацизам и фашизам сврстао под "лоша" уређења, зашто га онда браниш?

дрињача, ти не разумеш једну веома битну ствар. Овде се стара "клин се клином избија" не може применити.

Ја једноставно верујем у чињенице, а то је да су Љотићевци били у логору Бањица, што их нимало не чини бољим од оних који су чували Голи оток, или боље речено, чини их вишеструко горим.

Демократија нема везе са Јеврејима, њени најдубљи корени се налазе у Античкој Грчкој, и већ хиљадама година се развија. Ако конкретно мислиш на поједине проблеме, знам и за ону "Демократија као најгори облик владавине", а и сам сам ја одувек био љубитељ просвећеног апсолутизма (можда је то утицај Доситеја Обрадовића, али шта ћеш :mrgreen: ), али ако говоримо уопширено да си против основних начела демократије у сваком смислу те речи, једноставно се не можемо сложити, јер твоје гледиште уједно и представља уназадни поглед на друштвени прогрес.

[Slaven777]

Православна монархија заснована на свештеној симфонији световне (државне) и црквене власти; монархија са миропомазаним православним монархом, богољубивим владаром, на престолу - као домаћином државе, и црквено-народним Сабором у чији састав би - уместо представника партија и странака - улазили представници струковних удружења (професија), Цркве, САНУ и других значајних националних и државних институција.

100% си гласао за народњаке, зар не? :mrgreen:

дрињача, да ли би ти себе икада назвао клерофашистом?

[дрињача]

:plez: :mrgreen:

[Slaven777]

:plez: :mrgreen:

Pa ozbiljno te pitam. Ozbiljno mi i odgovori.

[PAC-PAC]

Највећи проблем је што љотићевци константно трпају у исти кош Љотића и Недића а то баш нема неке везе са памећу а поготову нема везе са чињеницама. Њих двојцу највише вежу рођачке везе, све остало је билоизнуђено, што од Немаца, што од Димитрија преко Немаца, поготову након Недићевог губитка сина у разарању Смедерева од стране комуниста.
Чињенице говоре другачије. Први Недићев човек, све до хапшења половином '43-е, је био Милан Калабић, отац Дражиног првог човека- Николе Калабића.
Дражини одреди су легализовани као Недићеви и тако се уз путне исправе лакше кретали по Србији.
Све време рата се из Недићевих магацина снадбевала Дражина војска, никада није долазило до сукоба између четника и недићеваца, док су напади СДК на четнике били сасвим уобичајена ствар.
Уочи избијања грађанског рата извршен је атентат од стране љотићеваца на капетана Вучка Игњатовића, и покушано још пар а све у сврху преузимања улоге једине силе која се бори против комуниста. У стварности љотићевци никада нису ни имали већи сукоб са комунистима из простог разлога што су их четници у јесен '41-е најурили у Босну. Као верне слуге и припадници Вермахта, сви љотићевци који су се докопали Немачке добили су од исте ратне пензије. Недићевци и четници су добили метак у главу од своје државе.
Сваке године се у цркви Светог Марка у Београду даје заједнички помен Милану Недићу и Драгољубу Дражи Михаиловићу, само њима двојци и њиховим војницима. Немачке пензионере и њиховог вођу нико не помиње.

[Bi2]

Pa, jes ti živ? Ne pamtim kada sam te srela.!...Pozdrav....;)

[PAC-PAC]

Поздрав!!!
Шта да ти кажем, од случаја до случаја.
Иначе, како издржаваш са два Србина и три истине?

[Bi2]

Pa, do juče vrlo lako, nisam ni obraćala pažnju. Od juče, kako postadoh neki mod....ufff, teško....;)

[дрињача]

Pa ozbiljno te pitam. Ozbiljno mi i odgovori. Питање је неозбиљно. Све што сам имао да кажем на ову тему рекао сам.

[crni lepotan]

Православна монархија заснована на свештеној симфонији световне (државне) и црквене власти; монархија са миропомазаним православним монархом, богољубивим владаром, на престолу - као домаћином државе, и црквено-народним Сабором у чији састав би - уместо представника партија и странака - улазили представници струковних удружења (професија), Цркве, САНУ и других значајних националних и државних институција.

ovo je takva glupost da je to neverovatno
ovo vuce na kalifat, samo u crkvenopravoslavnoj verziji

sto se tice Nedica i Ljotica, povezuje ih to sto su sluzili Trecem Rajhu, a Treci Rajh je najvece zlo u svetskoj istoriji

[Slaven777]

Питање је неозбиљно. Све што сам имао да кажем на ову тему рекао сам.

Озбиљно те питам јеси ли активан члан и/или симпатизер Образа. Не видим шта је ту неозбиљно. :dontunderstand:

[grobar lj]

ovo je takva glupost da je to neverovatno
ovo vuce na kalifat, samo u crkvenopravoslavnoj verziji

sto se tice Nedica i Ljotica, povezuje ih to sto su sluzili Trecem Rajhu, a Treci Rajh je najvece zlo u svetskoj istoriji

Ima i veče zlo od Hitlera??

SAD

[дрињача]

Сваке године се у цркви Светог Марка у Београду даје заједнички помен Милану Недићу и Драгољубу Дражи Михаиловићу, само њима двојци и њиховим војницима. Немачке пензионере и њиховог вођу нико не помиње. :eek:

1)
један од многобројних примера
http://www.czipm.org/patr_dvlj.html

------
2)
"Када будете читали ово писмо, ја ћу бити с Божјом помоћи у Сјед. Држ. код оца Мије. Цело лето провео сам код ових изузетно добрих људи, Ђуре и Меланије Павловић. Њихову услужност према мени само Бог, који је пребогат у сваком добру, може платити.

На ваше последње писмо, односно пок. Недића могу вам одговорити, да његов углед с времена све већма расте у интезитету поштења и родољубља. Што се о њему не пише како је он заслужио, мислим није то због неких неразумних Срба него више због Американаца, заплетених у врзино коло, који увиђају своје грехе али се ипак љуте кад им неко са стране то каже. - Читао сам, да је у Лондону одржат помен Недићу и Љотићу. Тако исто и у Чикагу. Ја их спомињем на литургији.
За Вас не видим разлога да не пишете. Само за сад не критиковати Америку. Јер " кога треба молити ...

Моја ће адреса бити преко о. Мије кроз Септембар.
Срдачно Вас поздравља - Одани Вам + Николај. " (Велимировић)

26. август 1955. године
Хамилтон,
Онтарио,
Канада.


Овим писмом је блаженопочивши Епископ Жички, др. Николај Велимировић поставио и у име Србске православне цркве и у име србског народа и његове историје на заслужно место оба великана : генерала Милана Недића и министра Димитрија Љотића. Обојицу их је за живота свога спомињао на светим литургијама, свете Частице за њих вадио и Богу се за њихове душе молио. А то је чинио зато, што их је итекако добро познавао, а још више њихов несебичан и родољубив рад, за које су положили и своје животе.
За Димитрија Љотића је Свети владика Николај рекао : да је био "највернији син Србства и да је био репрезентатор душе и срца србског, чари и истине србске и да је био идеолог хришћанског национализма". ;)

[kiseli1]

ljotic, nedic, i, mihailovic, su likovi koji su zavrsili na djubristu istorije, tesko je djubretu dati neki sjaj,i napraviti ga cistim, da ne smrdi, bez obzira na vrstu izbeljivanja

[krauterbox]

@дрињача

Od kada to i čijom odlukom czipm i "блаженопочивши Епископ Жички, др. Николај Велимировић" predstavljaju naučne autoritete i ko je taj ko je Nikolaju Velimiroviću dao licencu da u ime nekakvog nepostojećeg "србског народа" postavlja i određuje ko je velikan u ponosnom i slobodoljubljivom srpskom narodu?

A ovo
За Димитрија Љотића је Свети владика Николај рекао : да је био "највернији син Србства и да је био репрезентатор душе и срца србског, чари и истине србске и да је био идеолог хришћанског национализма".
možda bi bilo najbolje ne shvatiti ozbiljno, naime vrlo je moguće da je to samo još jedna u nizu katastrofalnih i nepromišljenih izjava tipa one u kojoj sv. vladika Nikolaj za jednog Austrijanca, rodom iz gradića Branau, kaže da radi posao "koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju".

[PAC-PAC]

Дрињача, верујем да се у неким храмовима даје помен Љотићу, оно о чему причам је помен наведенима у цркви Светог Марка који је служио Патријарх Павле док је био при здрављу. Није ни за поредити.

[Slaven777]

:eek:

1)
један од многобројних примера
http://www.czipm.org/patr_dvlj.html

------
2)
"Када будете читали ово писмо, ја ћу бити с Божјом помоћи у Сјед. Држ. код оца Мије. Цело лето провео сам код ових изузетно добрих људи, Ђуре и Меланије Павловић. Њихову услужност према мени само Бог, који је пребогат у сваком добру, може платити.

На ваше последње писмо, односно пок. Недића могу вам одговорити, да његов углед с времена све већма расте у интезитету поштења и родољубља. Што се о њему не пише како је он заслужио, мислим није то због неких неразумних Срба него више због Американаца, заплетених у врзино коло, који увиђају своје грехе али се ипак љуте кад им неко са стране то каже. - Читао сам, да је у Лондону одржат помен Недићу и Љотићу. Тако исто и у Чикагу. Ја их спомињем на литургији.
За Вас не видим разлога да не пишете. Само за сад не критиковати Америку. Јер " кога треба молити ...

Моја ће адреса бити преко о. Мије кроз Септембар.
Срдачно Вас поздравља - Одани Вам + Николај. " (Велимировић)

26. август 1955. године
Хамилтон,
Онтарио,
Канада.


Овим писмом је блаженопочивши Епископ Жички, др. Николај Велимировић поставио и у име Србске православне цркве и у име србског народа и његове историје на заслужно место оба великана : генерала Милана Недића и министра Димитрија Љотића. Обојицу их је за живота свога спомињао на светим литургијама, свете Частице за њих вадио и Богу се за њихове душе молио. А то је чинио зато, што их је итекако добро познавао, а још више њихов несебичан и родољубив рад, за које су положили и своје животе.
За Димитрија Љотића је Свети владика Николај рекао : да је био "највернији син Србства и да је био репрезентатор душе и срца србског, чари и истине србске и да је био идеолог хришћанског национализма". ;)

Исти Николај Велимировић који је до погрома био умерени анти-семита и који је од нациста добијао признања? :whistling:

[krauterbox]

@дрињача

Je l' Ti to mene malo zezaš?

[PAC-PAC]

Славене, добио је орден због одржавања немачког војног гробља у Македонији доста пре рата.

[Slaven777]

Je li neko obrisao zadnji дрињачин post ili sam ja poludio?

[krauterbox]

Nisi poludio - post je nestao, moja posljednja poruka (# 87) je bila odgovor na njega.

[dachazr]

ljotic, nedic, i, mihailovic, su likovi koji su zavrsili na djubristu istorije, tesko je djubretu dati neki sjaj,i napraviti ga cistim, da ne smrdi, bez obzira na vrstu izbeljivanja

Ne bih rekao da je to tako tesko, trude se ljudi oko toga, sve vise njih veruje u tu "izbeljenu" varijantu tog perioda nase istrorije. Upornim rovanjem i pretumbavanjem po djubristu cuda se mogu napraviti, zar je malo primera, eto samo iz najnovije istorije, a gde je ona nesto dalja?

[Slaven777]

Nisi poludio - post je nestao, moja posljednja poruka (# 87) je bila odgovor na njega.

Šta je pisalo u njemu? I čudno, to ne liči na Bi2, ona bi rekla da je obrisala i upozorila javnost. :cool:

[дрињача]

дрињача, да ли би ти себе икада назвао клерофашистом?
Озбиљно те питам јеси ли активан члан и/или симпатизер Образа. Не видим шта је ту неозбиљно Ниси ме у првом посту питао да ли сам члан или симпатизер Образа, већ да ли себе сматрам клерофашистом. Прочитај свој први пост и видећеш у њему да ме ниси питао да ли на неки начин припадам Образу.

Od kada to i čijom odlukom czipm i "блаженопочивши Епископ Жички, др. Николај Велимировић" predstavljaju naučne autoritete i ko je taj ko je Nikolaju Velimiroviću dao licencu da u ime nekakvog nepostojećeg "србског народа" postavlja i određuje ko je velikan u ponosnom i slobodoljubljivom srpskom narodu? Како то да не постоји србски народ? За разлику од многобројних на овом форуму, речи Светог Николаја и његов позитиван став према Љотићу изузетно ценим. "ЦЗИПМ" је на свом сајту само навео да ће се одржати помен.:eek: Синоћ сам поставио питање јер си ми тотално нејасан.
Србски народ, као и ти део њега, можете имати и позитиван и негативан став о Димитрију Љотићу (јер све му је дозвољено (мислим на наш народ), али му није све на корист). Народ ни онда за време 2.св.рата није имао онакав став какав би требао да има према овом србском великану. Али зато и Св. Николај лепо каже: ''Зато смо и пропали, јер нисмо знали ценити такве вредности".

Дрињача, верујем да се у неким храмовима даје помен Љотићу, оно о чему причам је помен наведенима у цркви Светог Марка који је служио Патријарх Павле док је био при здрављу. Није ни за поредити Ако ти сматраш нека буде. Не сматрам да је црква Светог Марка важнија од друге цркве или обратно. Исто тако размишљам кад је у питању православни свештеник, па звао се он Павле, Јован или Никола. Са твојим ставом би се сложио једино у случају да размишљам римокатолички, и да патријарха Павла сматрам највећим над највећим свештеником и безгрешним. А то не могу. СПЦ и њен екуменистички став ка зближавању "сестринској" јеретичкој РКЦ је посебна тема.

[дрињача]

Исти Николај Велимировић који је до погрома био умерени анти-семита Докажи?

[kiseli1]

Докажи?

O Jevrejima
Otac moj, Otac vas! govorio je Gospod Hristos kad je u covecjem telu hodio medu ljudima. Otac nebesni, Otac je svetlosti i svakoga dobra. Otac Hristov, otac je i svih hristijana, sve dece Hristove. Milion puta Hristos je nazivao Oca svoga Ocem i Svojih Apostola i Svojih sledbenika. Otuda i svi ljudi i svi narodi, koji su se krstili u ime Hristovo, priznali su vecnoga Boga Oca za svog Oca, po otkrovenju Sina Bozjeg Isusa Hrista i po nadahnucu Duha Svetoga. Jos je zapovedio Gospod: ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima (Mat. 23:9)
Nasuprot tome Ocu svetih, postoji i otac tame i zlobe, i tome ocu privoleli su se svi protivnici Hristovi, svi protivnici svetlosti, svi protivnici ljubavi. Taj otac mraka i zlobe i mrznje jeste djavo. I povrh svega, oni su se pokazali gori protivnici Bozji nego li neznabozac Pilat, jer su u jarosti zlobe svoje izrekli onu strasnu rec: Krv Njegova na nas i na decu nasu! Tako je ta nevina krv postala bic koji ih goni kao stoku kroz vekove iz zemlje u zemlju. i kao oganj koji sagoreva sva njihova slagalista spletki protiv Hrista. Jer tako ih uci djavo, otac njihov.
U toku vekova oni koji su raspeli Mesiju Gospoda Isusa Sina Bozjega, stvorili su od Evrope glavno bojiste protiv Boga, a za djavola.
To Evropa ne zna, i u tome je sva ocajna sudba njena, sva mracna tragedija njenih naroda. Ona nista ne zna osim onog sto joj Zidovi pruze kao znanje. Ona nista ne veruje osim onog sto joj Zidovi zapovede da veruje. Ona ne ume nista da ceni kao vrednost dok joj Zidovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najuceniji sinovi su bezboznici (ateisti), po receptu Zidova. Njeni najveci naucnici uce da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni politicari kao mesecari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Zidi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i strajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopstu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Zidova, odnosno oca njihova djavola.
Za cudenje je da su se Evropejci, potpuno predali Zidovima, tako da zidovskom glavom misle, zidovske programe primaju, zidovsko hristoborstvo usvajaju, zidovske lazi kao istine primaju, zidovska gesla kao svoja primaju, po zidovskom putu hode i zidovskim ciljevima služe.

Nikolaj Velimirovic "O Jevrejima", u: Nikolaj Velimirovic Reci srpskom narodu kroz tamnicki prozor: (iz logora Dahau), Ihtis-hriscanska knjiga., Beograd 2000 (str. 193-194)

[дрињача]

То није анти-семитизам. :D Чекам и даље одговор :D

[kiseli1]

То није анти-семитизам. :D Чекам и даље одговор :D

Antisemitizam (definicija prema Webster’s dictionary): diskriminacija, predrasude, ili neprijateljstvo prema Židovima.

[дрињача]

Antisemitizam (definicija prema Webster’s dictionary): diskriminacija, predrasude, ili neprijateljstvo prema Židovima. Тога у тексту нема. А има сасвим образложне критике која има везе са истином. Што би се рекло, све што је речено не претставља анти-семитизам

Antisemitizam u jednom smislu predstavlja netreperivost, mržnju prema Jevrejima kao religijskoj grupi ili naciji.

To Evropa ne zna, i u tome je sva ocajna sudba njena, sva mracna tragedija njenih naroda. Ona nista ne zna osim onog sto joj Zidovi pruze kao znanje. Ona nista ne veruje osim onog sto joj Zidovi zapovede da veruje. Ona ne ume nista da ceni kao vrednost dok joj Zidovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najuceniji sinovi su bezboznici (ateisti), po receptu Zidova. Njeni najveci naucnici uce da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni politicari kao mesecari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Zidi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i strajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopstu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Zidova, odnosno oca njihova djavola. Хоћеш да кажеш да ово није истина?

[kiseli1]

Тога у тексту нема. А има сасвим образложне критике која има везе са истином. Што би се рекло, све што је речено не претставља анти-семитизам

Antisemitizam u jednom smislu predstavlja netreperivost, mržnju prema Jevrejima kao religijskoj grupi ili naciji.

Хоћеш да кажеш да ово није истина?

da, hocu da kazem, da tekst zadovoljava definiciju antisemitizma.

Sva moderna gesla evropska sastavili su Zidi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i strajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopstu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Zidova, odnosno oca njihova djavola.

ako se ne varam, hrist je bio isto jevrejin

[дрињача]

Исти Николај Велимировић који је до погрома био умерени анти-семита и који је од нациста добијао признања? :whistling: Славене и Кисели, ево вам одговор од познатог православног публицисте. Он је то боље објаснио од мене.

Владика Николај и антисемитизам
http://www.vidovdan.org/print697.html

[дрињача]

da, hocu da kazem, da tekst zadovoljava definiciju antisemitizma.
ako se ne varam, hrist je bio isto jevrejin
линк овде ->добронамерна критика (http://www.verujem.org/teologija/Atanasije_hristos.htm)

[kiseli1]

линк овде ->добронамерна критика (http://www.verujem.org/teologija/Atanasije_hristos.htm)

procitao sam sa zanimanjem clanak , koji si postavio.episkop jevtic je smetnuo sa uma, da je je sveto pismo bilo prevedeno, sa aramejskog na starogrcki. u staogrckom se kaze hrist. u novo-grckom jeziku , narodskom, kaze se hristos.

[Slaven777]

...ууу дрињача, тек сада видим да ти је Српски добровољачки корпус у потпису.. :rumenko: ...не бих ти се ни покушао водити озбиљну дискусију са тобом да сам увидео ово одмах... :whistling:

[Walderan]

Ne mislim ništa dobro o Ljotiću.

[krauterbox]

дрињача - Како то да не постоји србски народ? За разлику од многобројних на овом форуму, речи Светог Николаја и његов позитиван став према Љотићу изузетно ценим. "ЦЗИПМ" је на свом сајту само навео да ће се одржати помен. Синоћ сам поставио питање јер си ми тотално нејасан.
Izgleda da sam ti sada unekoliko jasniji.
Srbski narod ne postoji, al' zato postoji srpski narod.

A drugo što sam te pitao takođe je jednostavno (priznajem grešku u vezi "ЦЗИПМ" - pomenuo si ih u sasvim drugom kontekstu), stvar je u ovome - koji je faktor i autoritet sv. vladika Nikolaj pa da nekoga postavlja "у име србског народа и његове историје на заслужно место"?
Koliko ja znam vrijeme je takvim slučajevima najbolji autoritet.

Vladika je inače po pitanjima politike bio totalni analfabet.
Njegovo glorifikovanje sumanutog Austrijanca na žalost ne može se olako objasniti tadašnjim trendom. Naravno svako se može prevariti, ali onda treba priznati grešku, pogotovo to treba da uradi jedna duhovna vertikala kao što je to bio sv. Nikolaj, ali vladika to nikada nije uradio.

"Time" npr. jeste Hitlera proglasio ličnošću '38. g. ali u tom članku osnivač magazina Henri Los nije Hitlera poredio sa Linkolnom, Vašingtonom ili sa Martinom Luterom, nego je njegov izbor obrazložio otprilike riječima kako sa na sreću ili na nesreću radi o čovjeku koji je najviše uticao na događaje '38. Nakon takvog uvoda nije bilo potrebe da se ni pred kim kasnije opravdava, izvinjava ili nešto objašnjava.

Nikolaj ništa nije ni pokušao objasniti .., ne vjerujem da je znao da će ga jednom proglasiti svetim i da će ga to automatski amnestirati od potrebe da se ikome pravda. No ako je kojim slučajem ostao pri svome mišljenju iz '35. to onda čini ništavnim njegovu sposobnost političkog procjenjivanja.
A ako je tako slabo procjenio Hitlera, onda je veoma logički moguće da je isto takvu grešku ponovio i sa Ljotićem, pogotovo zato što u vezi Lotića nije mogao biti objektivan, jer mu se ovaj duže vrijeme "uvlačio" na sve moguće načine i bio zapravo njegovo ideološko dijete (Patrijarh Gavrilo je jednom prilikom rekao da ne vjeruje da je sv. vladika Nikolaj Ljotićevac, ali vjeruje da je Ljotić Nikolajevac).

Često apologete sv. vladike Nikolaja znaju da kažu kako je '35. još uvijek bilo rano da se u Hitleru prepozna zlo, ako je tako onda je bilo i rano da se "izleće" k'o zadnji bekan sa onakvim somnabulnim poređenjima.
Ali problem je u tome što nije bilo rano, mnogi su i do tog vremena prepoznali šta dolazi sa g. Hitlerom, a i on sam je do tada uradio već dosta stvari - Mein Kampf je izdan '28. ili '29. i ko god je htio mogao je tamo lijepo da pročita o kakvom "monstrumu" se radi, a sv. Nikolaj je to mogao sigurno, jer je njemački znao kao svoj maternji jezik.
Osim toga do '35. su na Hitlerovu incijativu proglašeni "Zakon o zaštiti njemačke nacije", "Zakon o zaštiti naroda i države", "Zakon o državnoj službi" (Arijevski zakon), "Zakon o jedinstvu partije i države" ... (treba li još?). Evo bonus (gratis) - do '35. su zabranjene sve partije, rad svih sindikata, ukinuto je pravo na štrajk, bojkotuju se jevrejske radnje, a Jevreji se izbacuju sa univerziteta i iz državnih službi ... i da (kako sam samo to zaboravio), bila je i Noć dugih noževa.
Izgleda da sv. Nikolaj nije baš čitao ondašnju štampu.

Mada u to ne vjerujem, čitao je on mnogo i znao mnogo o mnogim stvarima, no tim više i čudi taj njegov ispad na Kolarcu.
Mudar čovjek o onome što ne zna ne priča, dakle sv. Nikolaj ili se nije na Kolarcu ponašao kao mudar čovjek ili je naprotiv znao o čemu govori, što drugim riječima znači da je, ne samo shvatao šta g. Hitler radi u Njemačkoj, nego mu izgleda to nije ni naročito smetalo.

[krauterbox]

@дрињача

Po svemu sudeći Hitlerov antisemitizam mu sigurno nije smetao. Što ne znači da bi sv. Nikolaj učestvovao u holokaustu ili u njegovom propagiranju, ali to ne bi ni npr. Karl Luger, koji je bio jedan od Hitlerovih antisemitskih učitelja.

Eto дрињача dole u ovom spoileru se nalaze djelovi iz spornog djela "Reči srpskom narodu kroz tamnički prozor".

Otac moj, Otac vaš! govorio je Gospod Hristos kad je u čovečjem telu hodio među ljudima. Otac nebesni, Otac je svetlosti i svakoga dobra. Otac Hristov, otac je i svih hristijana, sve dece Hristove. Milion puta Hristos je nazivao Oca svoga Ocem i Svojih Apostola i Svojih sledbenika. Otuda i svi ljudi i svi narodi, koji su se krstili u ime Hristovo, priznali su večnoga Boga Oca za svog Oca, po otkrovenju Sina Božjeg Isusa Hrista i po nadahnuću Duha Svetoga. Još je zapovedio Gospod: ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima (Mat. 23:9)

Eto tako je govorio Gospod o Ocu onih koji su Njega poslušali i Njemu posledovali, o Ocu od Koga je On rođen i od Koga Duh Sveti ishodi. Nasuprot tome Ocu svetih, postoji i otac tame i zlobe, i tome ocu privoleli su se svi protivnici Hristovi, svi protivnici svetlosti, svi protivnici ljubavi. Taj otac mraka i zlobe i mržnje jeste đavo. Njemu su se privoleli bili starešine židovskog naroda u vreme Boga vo ploti. Iako to oni nisu ni znali ni priznavali, svevideći Hristos je video i posvedočio im: Vaš je, veli otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite (Jov. 8:44). Jer veli opet, kad bi Bog bio vaš otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh (Jov. 8:42)

Ali mnogi Jevreji nisu primili te reči, nego su bili ustali protiv Hrista, i pogazili Ga i umrtvili, na svoju večnu smrt. Zaslepljni satannom ko i Juda oni nisu videli Boga u Hristu. Zadahnuti smradnim duhom satane, oni su Hrista sudili i ubili. I povrh svega, oni su se pokazali gori protivnici Božji nego li neznabožac Pilat, jer su u jarosti zlobe svoje izrekli onu strašnu reč: Krv Njegova na nas i na decu našu! Tako je ta nevina krv postala bič koji ih goni kao stoku kroz vekove iz zemlje u zemlju, i kao oganj koji sagoreva sva njihova slagališta spletki protiv Hrista. Jer tako ih uči đavo, otac njihov. Đavo ih je naučio kako da ustanu protiv Sina Božjeg Isusa Hrista. Đavo ih je učio kroz sve vekove do sada kako da se bore protiv sinova Hristovih, protiv dece svetlosti, protiv sledbenika Jevanđelja i života večnoga.
U toku vekova oni koji su raspeli Mesiju Gospoda Isusa Sina Božjega, stvorili su od Evrope glavno bojište protiv Boga, a za Đavola. To je danas glavno bojište Židova i oca židovskog Đavola protiv Oca nebesnog i porotiv Sina Njegovog Jedinorodnog, od Deve vaploćenog i protiv svetinje Duha Svetoga.

To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona pre svega ne zna čija je. Onda ona ne zna ko joj je prijatelj a ko neprijatelj. Ona ne zna koga da zove Ocem a koga Sinom, zbog čega je popljuvano u njoj očestvo i sinovstvo, roditeljstvo i čedstvo. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najuceniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. Njeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti (ignoranciji) svih verovanja i neverovanja, tj. ono što Židovi hoće i žele, jer im je potrebno prvo da se izjednače zakonski sa hrišćanstvom, da bi posle potisli hrišćanstvo i učinili hrišćane bezvernim, i stali im petom za vrat. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hristov stave svoga jevrejskog mesiju, ne znajući ni dan danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičovao ih svojim bičem.

Braćo moja, što Židovi tako čine protiv Boga Oca i Sina Božjeg Gospoda Isusa Hrista, to nije nimalo za čuđenje. Jer je sam Gospod Hristos, vidoviti i nepogrešni, rekao da je otac njihov đavo i da oni čine slasti oca svoga. Ali je za čuđenje da su se Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe. To je za čuđenje u naše vreme, i nista više u svetu. Sve drugo je manje važno ili nevažno. Ali je najvažnije kako je hrišćanska Evropa postala sluškinja Židova i kako je otpala od Oca svetlosti i priznala đavola za svoga Oca u svima mislima i zeljamai delima svojim. O tome treba da mislite, braćo Srbi, i u vezi s tim da ispravljate put svoj pre svojih misli, želja i dela. Da se ne nađete kao sinovi satanski! Nek vam je Hristos u pomoći. Amin.

'Ajde дрињача umjesto riječi Jevreji, Židovi, Žid, Židi stavi svugdje Srbi i iskreno reci da li bi čovjeka koji je to napisao okarakterisao kao antisrbina ili srbofoba?
Bi дрињача, sigurno bi ga tako okarakterisao.

Prva tri pasusa su klasični primjer hrišćanskog religioznog antisemitizma (Jevreji nisu prepoznali ..., Jevreji ubili Sina Božjeg, Jevreji ovo, Jevreji ono ... i druge gluposti). Taj antisemitizam je znao biti pogomaški, ali nije bio genocidan u modernom smislu te riječi. On je srednjovjekovan i primitivan, raširen je bio u svim slojevima društva, ali je tada već podobro napuštan u korist modernog rasnog, političkog, ekonomskog antisemitizma. Uporište onog starog antisemitizma ostala je Crkva i katolička i pravoslavna, ali i razne protestantske Crkve i Crkvice.

Od četvrtog pasusa sv. Nikolaj počinje ozbiljno da koketira sa modernim oblicima antisemitizma, s tim što ih "miksa" sa onijim starijim tipom. To, ponavljam i dalje nije dovoljno da se neko proglasi genocindrikom tipa Ajhmana, ali da je čudno - čudno je.

A čudno je to da neko ima snage i volje da piše o jevrejskim "zalima" dok po njemu pada pepeo spaljenih potpuno nevinih ljudi, ubijenih samo zato što su Jevreji. Ta snaga i volja mogu da proiziđu samo iz snažne averzije (da ne kažem mržnje), a ta hipertrofirana averzija je obavezni dio svega što počinje sa prefiksom anti i sa sufiksom fob.

[Slaven777]

Po svemu sudeći Hitlerov antisemitizam mu sigurno nije smetao. Što ne znači da bi sv. Nikolaj učestvovao u holokaustu ili u njegovom propagiranju, ali to ne bi ni npr. Karl Luger, koji je bio jedan od Hitlerovih antisemitskih učitelja.

Ja sam napomenuo da je Nikolaj Velimirović bio anti-semita, sve do samih zločina. Ne treba zaboraviti da se nakon što je vidio te užase ipak ogradio od toga, i da je učestvovao i sam tokom rata u spašavanju Jevreja. Koliko se sjećam po nekima je i molio Boga za oprost što je imao grešne stavove prije (ne mogu doduše ovo 100% da potvrdim).

Uvijek mi je bio i interesantan slučaj Alojzija Stepinca. Čovjek je bio izraženi Jugosloven i hrabro se borio, dobio i odlikovanja za borbu u srpskoj vojsci, i bio izričit za Jugoslaviju. Ali poslije ujedinjenja postao je vjerski fanatik, pa i u praktičnom smislu da je ključ u potpunom pokoravanju sve što stigne iz Vatikana, tj. Svete Stolice. Zalagao se za odvajanje Hrvatske, ali kao Velike Hrvatske, bio izričit srbofob i anti-semita, ali što je najgore bilo je bila njegova organska nepodnošljiva mržnja prema pravoslavlju. Po pojedinim njegovim izjavama, on nije skrivao da je mislio da je pravoslavlje "kuga kršćanstva", i da ga treba svim sredstvima eliminisati iz svijeta i ukloniti. 1941. godine potpuno staje uz Ustaše, a ono što ga i lično obraduje je pokatoličavanje pravoslavnih u čemu i on ima učešće, i obespravljivanje Srba, Roma i Židova. Ali kada je i uvidio holokaust i strahoviti ustaški genocid, on se 1943. godine (kada je i većina hrvatske javnosti uveliko promijenila mišljenje o pogledu na svoju novostečenu domovinu) u potpunosti ogradio od svih tih zločina, a i jedan od prvih ljudi je koji je kritikovao Jasenovac (u početku je samo izražavao protivljenje ustaškim načinima, kako nije hrišćanski ubijati na tako svirep način i sl.).

[zboras]

http://www.youtube.com/watch?v=QF5qeVfdavY



http://www.youtube.com/watch?v=Nl-pKvLTYkw

[Heidfeld fan]

Evropa XIX I XX veka, kci francuske revolucije, mislila je da je Hristos nepotreban njenom zivotu... I borila se protiv Hrista.jer je opravdano osetila, ako Hrista ljudima oduzme, onda ce Bogom ljudi svako svoje ludilo moci nazvati...Reziltat tih 150 godina evropskog bogoborastva jesu:Staljin, Hitler i Musolini. Oni su sva trojca sinovi bogoboracke i hristoboracke Evrope. I oni danas snuju i odlucuju o sucbini njenoj. Drhti Evropo! San stopedesetgodinja otpadnistva od Hrista se ispunio, ljudi celicne volje - bez Hrista, ljudi apostolske revnosti - bez Hrista, ljudi genijalne pameti - bez Hrista., - odlucuju o tvojoj sudbini. Ne kuni ih Evropo, TO SU SAMO TVOJA RODJENA DECA!!!
Dimitrije V. Ljotic

Ужас како речи извлачиш из контекста

Vauuu!!!

[freak tb clan]

Ljotic je bio veliki Srbin i fanatik srpske ideje . U toku rata dobio je tezak zadatak i morao je da klanja pred Hitlerom za srpske zivote . ne mozemo vise suditi na osnovu komunistickih filmova koji ismijavaju ZBOR
Za mene najharizmaticnije licnosti iz tog perioda su : Cica , Momcilo Djujic , Ljotic , Nedic , Sv. Nikolaj Velimirovic .

[Rimman]

Ljotic je bio veliki Srbin i fanatik srpske ideje . U toku rata dobio je tezak zadatak i morao je da klanja pred Hitlerom za srpske zivote . ne mozemo vise suditi na osnovu komunistickih filmova koji ismijavaju ZBOR
Za mene najharizmaticnije licnosti iz tog perioda su : Cica , Momcilo Djujic , Ljotic , Nedic , Sv. Nikolaj Velimirovic .

pa da..proslo je vreme komunizma :)

[Slaven777]

Ljotic je bio veliki Srbin i fanatik srpske ideje . U toku rata dobio je tezak zadatak i morao je da klanja pred Hitlerom za srpske zivote . ne mozemo vise suditi na osnovu komunistickih filmova koji ismijavaju ZBOR
Za mene najharizmaticnije licnosti iz tog perioda su : Cica , Momcilo Djujic , Ljotic , Nedic , Sv. Nikolaj Velimirovic .

Glupi komunisti ismijavaju i Ustaše. :otkacio:

[krauterbox]

i četnike i Italijane i Nijemce (ne znam samo šta su im oni skrivili) i još mnoge druge.

[crni lepotan]

Ljotic je bio veliki Srbin i fanatik srpske ideje . U toku rata dobio je tezak zadatak i morao je da klanja pred Hitlerom za srpske zivote . ne mozemo vise suditi na osnovu komunistickih filmova koji ismijavaju ZBOR
Za mene najharizmaticnije licnosti iz tog perioda su : Cica , Momcilo Djujic , Ljotic , Nedic , Sv. Nikolaj Velimirovic .

to sto neko ima veliki stomak ne znaci da je harizmatican

[дрињача]

Одговор ти је дно дна. Нема смисла полемисати на таком нивоу. :thumbdown:

[crni lepotan]

pa reci po cemu je Nedic, kao klasican kvinsling, harizmatican?

znam da nam sad ne valja i da dobar deo krivice snosi KPJ (oni su pocinili i razne zlocine tokom i posle rata, kao i sve druge vojne i paravojne formacije, a bilo ih je boga pitaj koliko), ali nema smisla uzdizati klasicne sluge okupatora, kao sto su Ljotic i Nedic
Nemci su bili neprijatelji, a oni su im se uvulki u dupe i ubijali bracu Srbe (sad samo nemoj molim te, da mi navedes da su herojski zamenili nevine Srbe u logoru nevinim Jevrejima, to je da ti se zeludac prevrne) kojisu bili u partizanima ili u cetnicima
znaci nisu nista bolji od KPJ ili JVO, mogu samo biti gori
uz sve to, da su oni pobedili ti bi se sad lopatom krstio i ne bi ti na pamet padao "pravoslavni" kalifat (jedino tamo svetovna i duhovna vlast nisu razdvojene) koji si naveo kao idealnu drzavu

[freak tb clan]

pa reci po cemu je Nedic, kao klasican kvinsling, harizmatican?

znam da nam sad ne valja i da dobar deo krivice snosi KPJ (oni su pocinili i razne zlocine tokom i posle rata, kao i sve druge vojne i paravojne formacije, a bilo ih je boga pitaj koliko), ali nema smisla uzdizati klasicne sluge okupatora, kao sto su Ljotic i Nedic
Nemci su bili neprijatelji, a oni su im se uvulki u dupe i ubijali bracu Srbe (sad samo nemoj molim te, da mi navedes da su herojski zamenili nevine Srbe u logoru nevinim Jevrejima, to je da ti se zeludac prevrne) kojisu bili u partizanima ili u cetnicima
znaci nisu nista bolji od KPJ ili JVO, mogu samo biti gori
uz sve to, da su oni pobedili ti bi se sad lopatom krstio i ne bi ti na pamet padao "pravoslavni" kalifat (jedino tamo svetovna i duhovna vlast nisu razdvojene) koji si naveo kao idealnu drzavu

Da li ti razumijes teskocu Nedicevog polozaja . On je pristupio tome zadatku lizanja sa Njemcima u intersu srpskog naroda .Da smo mi bogdo svi ostali neutralni u ovome ratu , a ne se djelili na Cetnike i partizane Srba bi danas vise bilo .
Nedic je stupio u pakt sa Njemcima kada je shvatio da Srbima prijeti unistenje prije svega u NDH . Uz saglasnost Njemaca spasio je veliki broj Srba koji su bjezali pred ustaskom kamom . Dok je sa jedne strane potcinjavao se njemcima licno je cetnicima pogotovo Djujicevim slao pare i naoruzanje za odbranu od podivljalih ustasa . Nemoj da mjeris komunistickom mjerom ni Lotica ni Nedica ni Nikolaja mnogo su ucinili za Srbe .
A tih godina stvari su bile poprilicno mutne . Taman Nedic i Ljotic izbore privilegije , "heroji" partizani junace se nad zarobljenim Njemcima. Ovakav jedan ispad kostao je i kragujevacke tragedije .
Sto se tice moga stava veliki sam fanatik cetnickog pokreta , ali i samom meni jasno je da je Draza cesto pravio greske , previse se uzdao u saveznike koji su ga na kraju izdali . Ishod je bio ocekivan da Ljoticevci nekada ratuju sa Cetnicima .
Za vijeme rata postojale su mnoge grupacije cetnika koje nije bilo moguce povezati tako da su neke Cetnicke formacije otvoreno saradjivale sa Njemcima , a neke su ratovale . Cetnici popa Djujica koji su bili veoma bliski sa Nedicem i Ljoticem na primjer su saradjivali sa Italijanima i par puta zajedno su napadali ustase .
Dok sa druge strane komuniste nisu htjeli da saradjuju sa Njemcima , veliki broj njih je bio na strani ustasa kada je trebalo razbijati monarhiju. Ovi krvnici su pozdravili ustaski pokret i prije pocetka rata , ali to je vec prica sama za sebe . Tako da je njima svejdno bilo koliko Srba biva strjeljano zbog njihovog junacenja .

[PRCKO]

Dimitrije Ljotic je bio najveci Srbin svih vremena...

[kiseli1]

Da li ti razumijes teskocu Nedicevog polozaja . On je pristupio tome zadatku lizanja sa Njemcima u intersu srpskog naroda .Da smo mi bogdo svi ostali neutralni u ovome ratu , a ne se djelili na Cetnike i partizane Srba bi danas vise bilo .
Nedic je stupio u pakt sa Njemcima kada je shvatio da Srbima prijeti unistenje prije svega u NDH . Uz saglasnost Njemaca spasio je veliki broj Srba koji su bjezali pred ustaskom kamom . Dok je sa jedne strane potcinjavao se njemcima licno je cetnicima pogotovo Djujicevim slao pare i naoruzanje za odbranu od podivljalih ustasa . Nemoj da mjeris komunistickom mjerom ni Lotica ni Nedica ni Nikolaja mnogo su ucinili za Srbe .
A tih godina stvari su bile poprilicno mutne . Taman Nedic i Ljotic izbore privilegije , "heroji" partizani junace se nad zarobljenim Njemcima. Ovakav jedan ispad kostao je i kragujevacke tragedije .
Sto se tice moga stava veliki sam fanatik cetnickog pokreta , ali i samom meni jasno je da je Draza cesto pravio greske , previse se uzdao u saveznike koji su ga na kraju izdali . Ishod je bio ocekivan da Ljoticevci nekada ratuju sa Cetnicima .
Za vijeme rata postojale su mnoge grupacije cetnika koje nije bilo moguce povezati tako da su neke Cetnicke formacije otvoreno saradjivale sa Njemcima , a neke su ratovale . Cetnici popa Djujica koji su bili veoma bliski sa Nedicem i Ljoticem na primjer su saradjivali sa Italijanima i par puta zajedno su napadali ustase .
Dok sa druge strane komuniste nisu htjeli da saradjuju sa Njemcima , veliki broj njih je bio na strani ustasa kada je trebalo razbijati monarhiju. Ovi krvnici su pozdravili ustaski pokret i prije pocetka rata , ali to je vec prica sama za sebe . Tako da je njima svejdno bilo koliko Srba biva strjeljano zbog njihovog junacenja .

i ti to znas odakle? lepo pripremljeno, lepo umotano, samo treba jesti velikom kasikom.
nedic je lisen cina i odlikovanja od kraljevske legitimne vlade, zbog suradnje sa nemcima, i ne izvrsavanja naredjenja kao komandant 3 armije u makedoniji. zbog saradnje sa nemcima je bio vec ranije smenjen kao ministar odbrane, pre toga. nedic nije bio prvi nemacki izbor, nego ljotic.a ljotic je bio taj koji je predlozio nedica
Ovakav jedan ispad kostao je i kragujevacke tragedije .
gde su pripadnici ljoticevog zbora otisli da pogledaju , da ne bi bilo medju kandidatima za streljanje neki pripadnik zbora i izdvojili ih. BTW, streljanje civilne populacije se smatra ratnim zlocinom.
Uz saglasnost Njemaca spasio je veliki broj Srba koji su bjezali pred ustaskom kamom
bilo bi smesno da nije tragicno. kako to da je jasenovacki logor radio, pokraj heroja nedica. kako je to on spasio srbe ispod ustaske kame. gde su ti cetnici, koje je on placao?. kako to da nisu napali jasenovac, i odveli te ljude u srbiju?. i to u suradnji sa nemcima , kazes. ah, ti humani nemci, jadni, koji nisu nista mogli napraviti, ni ustasama , ni cetnicima. da li da im damo karadjordjev orden, ili karadjordjevu sniclu?
Cetnici popa Djujica koji su bili veoma bliski sa Nedicem i Ljoticem na primjer su saradjivali sa Italijanima i par puta zajedno su napadali ustase .

djuic, pa napao ustase? djuic je , stitio srpski zivalj, koji je poznavao, ili bio na njegovoj strani, a ubijao srpski zivalj, koji je bio na suportnoj(partizankoj) strani, i zato je dobio novac i oruzje od talijana. po kapitulaciji italije 1943 godine, je otisao, vrlo ne romanticno u bosnu da "stiti srpski zivalj" ( da radi za nemce i pavelica). on je bio pod ljoticevom zastitom, i ljotic je inzistirao kod vojnog upravnika srbije generala nojbauera, da mu se garantira slobodni prolaz kroz NDH, za sloveniju, gde se spojio sa snagama "legije smrti" majora novaka.

[freak tb clan]

i ti to znas odakle? lepo pripremljeno, lepo umotano, samo treba jesti velikom kasikom.
nedic je lisen cina i odlikovanja od kraljevske legitimne vlade, zbog suradnje sa nemcima, i ne izvrsavanja naredjenja kao komandant 3 armije u makedoniji. zbog saradnje sa nemcima je bio vec ranije smenjen kao ministar odbrane, pre toga. nedic nije bio prvi nemacki izbor, nego ljotic.a ljotic je bio taj koji je predlozio nedica

gde su pripadnici ljoticevog zbora otisli da pogledaju , da ne bi bilo medju kandidatima za streljanje neki pripadnik zbora i izdvojili ih. BTW, streljanje civilne populacije se smatra ratnim zlocinom.

bilo bi smesno da nije tragicno. kako to da je jasenovacki logor radio, pokraj heroja nedica. kako je to on spasio srbe ispod ustaske kame. gde su ti cetnici, koje je on placao?. kako to da nisu napali jasenovac, i odveli te ljude u srbiju?. i to u suradnji sa nemcima , kazes. ah, ti humani nemci, jadni, koji nisu nista mogli napraviti, ni ustasama , ni cetnicima. da li da im damo karadjordjev orden, ili karadjordjevu sniclu?


djuic, pa napao ustase? djuic je , stitio srpski zivalj, koji je poznavao, ili bio na njegovoj strani, a ubijao srpski zivalj, koji je bio na suportnoj(partizankoj) strani, i zato je dobio novac i oruzje od talijana. po kapitulaciji italije 1943 godine, je otisao, vrlo ne romanticno u bosnu da "stiti srpski zivalj" ( da radi za nemce i pavelica). on je bio pod ljoticevom zastitom, i ljotic je inzistirao kod vojnog upravnika srbije generala nojbauera, da mu se garantira slobodni prolaz kroz NDH, za sloveniju, gde se spojio sa snagama "legije smrti" majora novaka.

Lotic je spasavao koliko se moglo spasiti , mjenjao je Srbe za Jevreje i Rome, doduse i oni su bili nevini ljudi i nema opravdanja . Da smo svi mi bili neutralni i da nismo simpatisali komunisticke proteste ne bi Djujic bio primoran da puca u Srbe komuniste , A sto se Jasenovca tice bio je dobro cuvan , ali su partizani stalno oklijevali sa napadom i bili su mu blize nego cetnici . Italijani su pomogli Srbima jer su shvatali koliki su zlocinci Hrvati , ali prevashodno zbog Istre za koju su bili zainteresovani . U mom gradu mnogi su isli na Italijanski kazan da prezive pa su iz zahvalnosti cuvali 11 italijanskih vojnika poslije rata . Jos sam naisao na podatak da su Italijani pobili svega 30000 Srba u okrsajima u Drugom svjetskom ratu i to na pocetku na Kosovu . Kada su cetnici shvatili da im prijeti smrt na kraju rata , od ljotica su zahtijevali da im pomogne izvlacenje preko Slovenije . Nojbauer je to dopustio zahvaljujuci moljikanjima Ljotica . Ustase su htjele da presjecaju kolonu , ali im je stiglo naredjenje da moraju sprovesti cete popa Djujica i ako kome zahvali dlaka na glavi da ce krvavo platiti . Pavelic nemavsi kamo kud podlijegao je pritiscima . o njegovom nardjenju mozes naci na vikipediji u dokumentaciji .

[Slaven777]

Dimitrije Ljotic je bio najveci Srbin svih vremena...

Ja mislim da je ipak veći bio Milan Uzelac.

[crni lepotan]

Lotic je spasavao koliko se moglo spasiti , mjenjao je Srbe za Jevreje i Rome, doduse i oni su bili nevini ljudi i nema opravdanja . Da smo svi mi bili neutralni i da nismo simpatisali komunisticke proteste ne bi Djujic bio primoran da puca u Srbe komuniste , A sto se Jasenovca tice bio je dobro cuvan , ali su partizani stalno oklijevali sa napadom i bili su mu blize nego cetnici . Italijani su pomogli Srbima jer su shvatali koliki su zlocinci Hrvati , ali prevashodno zbog Istre za koju su bili zainteresovani . U mom gradu mnogi su isli na Italijanski kazan da prezive pa su iz zahvalnosti cuvali 11 italijanskih vojnika poslije rata . Jos sam naisao na podatak da su Italijani pobili svega 30000 Srba u okrsajima u Drugom svjetskom ratu i to na pocetku na Kosovu . Kada su cetnici shvatili da im prijeti smrt na kraju rata , od ljotica su zahtijevali da im pomogne izvlacenje preko Slovenije . Nojbauer je to dopustio zahvaljujuci moljikanjima Ljotica . Ustase su htjele da presjecaju kolonu , ali im je stiglo naredjenje da moraju sprovesti cete popa Djujica i ako kome zahvali dlaka na glavi da ce krvavo platiti . Pavelic nemavsi kamo kud podlijegao je pritiscima . o njegovom nardjenju mozes naci na vikipediji u dokumentaciji .

kakva neutralnost, pa mi smo zgazeni u aprilu 1941. okupirani i rasparcani
ako te neko bije ne mozes da budes neutralan
aj molim te pojasni ovaj bold

sto se tice Djujica, njegovi odredi su u pocetku imali ulogu zastitnika srpskog zivlja od ustasa, pa su ih Italijani podrzavali (u selu moje majke su napravili zasedu kad su ustase krenule u pokolj)
posle su se ubijali vise sa partizanima, borba za prevlast nad Srbima na toj teritoriji

[freak tb clan]

kakva neutralnost, pa mi smo zgazeni u aprilu 1941. okupirani i rasparcani
ako te neko bije ne mozes da budes neutralan
aj molim te pojasni ovaj bold

sto se tice Djujica, njegovi odredi su u pocetku imali ulogu zastitnika srpskog zivlja od ustasa, pa su ih Italijani podrzavali (u selu moje majke su napravili zasedu kad su ustase krenule u pokolj)
posle su se ubijali vise sa partizanima, borba za prevlast nad Srbima na toj teritoriji

Pakt potpisan sa Njemackom je od nas zahtevao samo da omogucimo nemackim trupama prolaz ka Grckoj, a sa druge strane je nama garantovana nepovredivost granica. Prethodno je Hitler kneza Pavla, u nemackom gradu Berghofu, upozorio da ako Jugoslavija ne pristupi Silama Osovine, da će se smatrati neprijateljskom i bice vojnicki okupirana.
Ostalo je svima poznato... Dovoljno je reći samo, da se operacija kojom je izvršena invazija na Jugoslaviju zvala: "Kazna"!

Ja licno ne osudjujem Italijane mi smo prema njima ucinili istorijsku gresku jos poslije prvog svjetskog rata kada smo pomogi Hrvatima da ih protjeraju iz Istre i Dalmacije .

[kiseli1]

Pakt potpisan sa Njemackom je od nas zahtevao samo da omogucimo nemackim trupama prolaz ka Grckoj, a sa druge strane je nama garantovana nepovredivost granica. Prethodno je Hitler kneza Pavla, u nemackom gradu Berghofu, upozorio da ako Jugoslavija ne pristupi Silama Osovine, da će se smatrati neprijateljskom i bice vojnicki okupirana.
Ostalo je svima poznato... Dovoljno je reći samo, da se operacija kojom je izvršena invazija na Jugoslaviju zvala: "Kazna"!

Ja licno ne osudjujem Italijane mi smo prema njima ucinili istorijsku gresku jos poslije prvog svjetskog rata kada smo pomogi Hrvatima da ih protjeraju iz Istre i Dalmacije .

1 berghof je hitlerova rezidencija, koja se nalazila u obersalzberg-u u bavarskim alpama :)
2.jugoslavija bi u ime potpisanog pakta dobila pristup na egejsko more , i to solunsku luku :) (drugim recima jugoslavija ce dozvoliti napad na grcku, ne ce se mesati i za to ce biti nagradjena)
U Beču, 25. marta 1941. Gospodine Ministre Predsedniče, U vezi razgovora koji su vođeni prilikom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu Triju sila, cast mi je potvrditi Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha sporazum između Vlada Sila Osovine i Kraljevine Jugoslavije o sledećem:
Pri novom uređenju granica na Balkanu vodiče se računa o interesu Jugoslavije za jednu teritorijalnu vezu s Egejskim morem putem proširenja njenog suvereniteta na grad i luku Solun.
Molim Vas da prednje saopštenje smatrate kao strogo tajno i da ga objavite samo po sporazumu sa Vladama Sila Osovine, koristirn se i ovom prilikom, Gospodine Ministre Predsedniče, da Vam izrazim svoje najodličnije poštovanje.
Joachim von Ribbentrop


naravno , trebala je da ocisti luku ratne mornarice na jadranskom moru, da bi talijani bili sretniji

3. hitler je uvek imao tendenciju da ne postuje ugovore koje potpise. to je bio vec pokazao ranije , ali i kasnije (rusija). potpis na ugovoru bi kupio malo vremena, ali NDH bi se sigurno stvorila, nemacka manjina u banatu, bi odigrala istu ulogu, kao u sudetima, i srbija bi bila okupirana

[freak tb clan]

3. hitler je uvek imao tendenciju da ne postuje ugovore koje potpise. to je bio vec pokazao ranije , ali i kasnije (rusija). potpis na ugovoru bi kupio malo vremena, ali NDH bi se sigurno stvorila, nemacka manjina u banatu, bi odigrala istu ulogu, kao u sudetima, i srbija bi bila okupirana

Mozda bi Srbija bila okupirana poslije nekog vremena ali ne bi bila razarana , a ja samo govorim da bi nas Srba bilo vise jer bi se mogli spremiti za NDH . NDH bi se formirala , ali ne bi mogla da pocini tolike zlocine nad nekim ko je fakticki pod Njemackom privilegijom - a znamo da je Hrvatska bila u tom savezu sa Hrvatskom te nakon par dana bombardovanja . Doduse Njemci su podrzavali hrvatsku ideju i prije , ali nikada kao poslije odbijanja pakta . A Njemacka je Hrvatskoj dozvolila represiju nad Srbima jer je imala mnogo znacajnije frontove .Da li se slazes da je bolje da smo pristupili trojnom paktu ?

[kiseli1]

Mozda bi Srbija bila okupirana poslije nekog vremena ali ne bi bila razarana , a ja samo govorim da bi nas Srba bilo vise jer bi se mogli spremiti za NDH . NDH bi se formirala , ali ne bi mogla da pocini tolike zlocine nad nekim ko je fakticki pod Njemackom privilegijom - a znamo da je Hrvatska bila u tom savezu sa Hrvatskom te nakon par dana bombardovanja . Doduse Njemci su podrzavali hrvatsku ideju i prije , ali nikada kao poslije odbijanja pakta . A Njemacka je Hrvatskoj dozvolila represiju nad Srbima jer je imala mnogo znacajnije frontove .Da li se slazes da je bolje da smo pristupili trojnom paktu ?

da magla nije pala na vaterlo, napoleon bi mozda dobio prolaznu ocenu

[crni lepotan]

Pakt potpisan sa Njemackom je od nas zahtevao samo da omogucimo nemackim trupama prolaz ka Grckoj, a sa druge strane je nama garantovana nepovredivost granica. Prethodno je Hitler kneza Pavla, u nemackom gradu Berghofu, upozorio da ako Jugoslavija ne pristupi Silama Osovine, da će se smatrati neprijateljskom i bice vojnicki okupirana.
Ostalo je svima poznato... Dovoljno je reći samo, da se operacija kojom je izvršena invazija na Jugoslaviju zvala: "Kazna"!

Ja licno ne osudjujem Italijane mi smo prema njima ucinili istorijsku gresku jos poslije prvog svjetskog rata kada smo pomogi Hrvatima da ih protjeraju iz Istre i Dalmacije .

ovo o cemu ti pricas nema veze sa komunistima, znas i sam da oni nisu organizovali puc i demonstracije
samo su se kasnije prikljucili
u demonstracijama su ucestvovali i Zborasi (ta sacica koliko ih je tad bilo)

[crni lepotan]

Mozda bi Srbija bila okupirana poslije nekog vremena ali ne bi bila razarana , a ja samo govorim da bi nas Srba bilo vise jer bi se mogli spremiti za NDH . NDH bi se formirala , ali ne bi mogla da pocini tolike zlocine nad nekim ko je fakticki pod Njemackom privilegijom - a znamo da je Hrvatska bila u tom savezu sa Hrvatskom te nakon par dana bombardovanja . Doduse Njemci su podrzavali hrvatsku ideju i prije , ali nikada kao poslije odbijanja pakta . A Njemacka je Hrvatskoj dozvolila represiju nad Srbima jer je imala mnogo znacajnije frontove .Da li se slazes da je bolje da smo pristupili trojnom paktu ?

odgovor na bold, sa moralne tacke bilo je pogresno pristupiti trojnom paktu
sa prakticne, ovo o cemu ti pricas nije tako lose, ali je tesko verovatno da bi bilo ovako kako ti pises
da se Srbi nisu borili protiv okupatora i Ustasa bilo bi ih jos manje

[freak tb clan]

odgovor na bold, sa moralne tacke bilo je pogresno pristupiti trojnom paktu
sa prakticne, ovo o cemu ti pricas nije tako lose, ali je tesko verovatno da bi bilo ovako kako ti pises
da se Srbi nisu borili protiv okupatora i Ustasa bilo bi ih jos manje

Naravno da su trebali pruziti otpor ali tek kad su napadnuti , pa kada je to mrav prkosio slonu prvi ? nikada
Greska nase istorije je sto nismo ostali ujedinjeni nego smo se stavise bili medju sebe .

[freak tb clan]

D.Ljotić: Ni Fašizam ni Nacionalsocijalizam nego Zbor

Dimitrije Ljotić
Fašizam i hitlerizam su dobro poznati pokreti, koji su u poratnim vremenima — u Italiji i Nemačkoj rođeni, a koje su stvorili Musolini i Hitler. Ova dvojica u svojim zemljama su uspeli da okupe oko sebe velike mase ljudi.
Naš pokret nema nikakve veze sa ovim pokretima. Prividna sličnost dolazi od istovremenog negativnog stava prema liberalnoj demokratiji i od pozitivnog stava prema zamiisli staleškog uređenja društva, kao i većeg oslonca političkih formi na društvene stvarnosti.
Kao i mnogi ideološki pokreti i mi smo uvideli da je liberalna demokratija mahom prazna ljuštura, da se je život daleko iz nje odvio i razvio, a da ona, iako treba po svojoj nameni da njome upravlja, nije u stanju ni da ga dostigne ni da ga uoči.
Ali takvo gledište nemaju samo fašizam i hitlerizam, već i boljševizam i ruzveltizam i mnogi drugi pokreti, koji se inače među sobom mnogo razlikuju.I naše je gledište da prirodna podela rada u društvu, koja ljude deli na razna zanimanja, mora da bude — u interesu zaštite pojediniih grupa kao i u interesu obezbeđenja opšteg interesa zajednice — predmet naročite pažnje od strane države ne samo u društveno-ekonomskom, već i u političkom pogledu. Ali to gledište nije originalno ni isključivo gledište fašizma i hitlerizma, već ima i drugih pokreta koji se bitno, kao i mi, od njih razlikuju, a koji su daleko pre pojave fašizma i hitlerizma na tim osnovama bili i ostali.
Iz svega ostalog se vidi da, kad bi se po ovakvoj sličnosti prividnoj i sudilo, da bi čovek — na svoju rođenu štetu — u isti red svrstavao potpuno razne pokrete. Nasuprot tome stoje duboke i korenite razlike ideološke prirode i pozitivno konstruktivnog programa.
1. Pre svega, naš pokret je ponikao spontano, na našim društveno-političkim nevoljama. I niije ponikao u glavi jednog ili drugog čoveka, ili na jednom određenom mestu, već su ljudi dobre volje, na raznim mestima i ne poznajući se među sobom, misleći o nedaćama i nevoljama svoga naroda, došld u isto vreme na istu sledeću misao: ne može se sedeti skrštenih ruku, mora se prvo zauzeti jedan odlučan stav prema svim nepravdama i teškoćama na koje se nailazii, mora se taj stav kao zasta-va istaknuta i objaviti, moiraju se potom pod tu zastavu sakupiti i ostaii ljudi dobre volje.
I kad snaga tako okupljena bude bila dovoljno jaka brojem ili samom snagom, pašće teškoće i nepravde same od sebe.
„Kolumbija iz pučine nice, Kad odvažnik naumi je naci”.
Naš pokret je potekao iz živih osećanja naših teškoća i naših nepravdi, iz svesti da se to ne može trpeti, već da se protiv toga mora boriti, iz uverenja, da je naš narod dovoljno zdrav i snažajn, da ima dovoljno sinova koji će tu borbu do istrage prihvatiti.
I da ne postoje u svetu fašizam i hitlerizam — od kojih nas odvaja duboka ideološka razlika — naš pokret bi se u našoj zemlji morao roditi. Najmanje pak tako rođeni pokret mogao je da bude pristalica gotovih rešenja, tuđih metoda i tuđeg iskustva.
2. I fašizam i hitlerizam počivaju na čisto paganskiim koncepcijama starog Rima i starih Germana.Fašizam je deifikacija — oboženje države. Fašisti kažu: „Država je polubožanstvo, ona je svemoćna i apsolutna”.
A mi kažemo: „Ne daj Bože da ona to bude. Država je ljudska tvorevina potrebna ljudskoj sudbini. To je oruđe narodne sudbine, ali nije božanstvo i nije apsolutna vrednost kojoj dugujemo obožavanje. Iznad države postoje beskrajno veće stvari, kojima i država mora da služi”.
Hitlerizam je deifikacija — obožavanje rase.
A gledati u državi ili rasi božanstvo, znači ne videti ga tamo gde ono samo može biti, znači stvarno primiti jedno ateističko-nehrišćansko shvatanje sveta.Strašna je diktatura ljudi koji nad sobom Boga priznaju. Kako tek mora biti strašna diktatura ljudi koji nad sobom ni Boga ne priznaju! Diktator koji nad sobom Boga ne priznaje, koji javno ispoveda svoje neverovanje, odnosno svoje verovanje da nad njim nema nikakve veće sile, to mora da je strašno, jer taj koji ispoveda da nema nikome i ni za što račune da polaže, taj ne zna za moralne zakone. Mi, pak, kao Sloveni i hrišćani, na takvim shvatanjima ne možemo da stojimo.
Nad državom i nad rasom, po našem shvatanju, postoje beskrajno veće vrednosti. I država i rasa — po našem shvatanju — vrede toliko koliko ljude tim većim vrednostima približavaju.
Po suprotnom shvatanju, država ili rasa su apsolutna merila u ovom, inače, relativnom svetu, nad njima nema ni načela, ni suda, ni osude.
Otuda je i moguće da fašizam proglasi za svetinju svoju sebičnost, a hitlerizam svoj tevtonski bes.
Razume se, da iz ovog dubokog korena izbija čitav niz shvatanja koja nas — Slovene i hrišćane moraju deliti od fašizma i hitlerizma.
3. Fašizam i hitlerizam, polazeći iz takvog korena i smatrajući sebe za jedina i nepogrešna oruđa tako obožene države i rase, smatraju sebe apsolutnim merilom u svojim državama, isključuju sve protivnosti, ne dozvoljavaju stvarni nadzor nad svojim radom ni sopstvenim pristalicama.
4. Fašizam i hitlerizam imaju težnju da traju. U svojoj koncepciji države, fašizam i hitlerizam smatraju da država i kad bude dobila ono uređenje koje misle da joj dadu, ne može bez njih.
Da je upravo interes države da se to trajanje omogući i produži — i onog dana, misle oni, kad
fašizma i hitlerizma ne bude bilo, država će pasti u one teškoće iz koje su je izveli fašizam i hitlerizam.
5. Mi smo protiv parlamentarizma, ali nismo protiv parlamenta, nismo protiv punog i stvarnog učešća narodnih predstavnika u zakonodavstvu i nadzoru nad radom vlade, već smo, naprotiv, za pravi i stvarni parlamenat. I to smo u takvoj meri za parlamenat, da su nam autentični i zaista iskušani parlamentarci prebacili da je u našem planu skupština isuviše jaka, jer je u njenom delokrugu samostalna i potpuna, a naročito ona je veće stvarne vrednosti nego što je danas.
Dosadašnji parlamentarizam uopšte u svetu je sistem zbrke vlasti i potpune neodgovornosti. Nasuprot tome, mi istavljamo načelo: potpuna i stvarna vlast, a isto takva i odgovornost.
Fašizam i hitlerizam ni u svojim nacrtima ne žele da stvore takvu ustanovu, koja će njihovu vlast staviti pod ozbiljno ograničenje i ozbiljan nadzor.
6. Mi smo za priznanje staleža — kao velike društvene stvarnosti — i za njihov stvarni uticaj na državni život. Za razliku od fašizma i hitlerizma, mi ih želimo istinski snažnim i sliobodnim — pod jednim uslovom: da se priznaju i da deluju kao delovi narodne celine, pod nadzorom svojih
glavnih organizacija i države.
Fašizam i hitlerizam, zbog svog gledišta na državu, staleške organizacije uvršćuju u svoje redove i nameću im svoju stranačku disciplinu. Jednom rečju, fašizam ihitlerizam smatraju sebe apsolutnim organima države, odnosno rase, isključuju slobodu vladara, predstavništva, staleža, sudstva, vojske i štampe.
Nasuprot tome, mi stojimo na gledištu da svaka opravdana funkcija u društvu mora biti potpuna i stvar-na, sa isto takvom odgovornošću.
Eto, zašto mi ne možemo ličiti na fašizam i hitlerizam.

[kiseli1]

http://img185.imageshack.us/img185/2742/zborasanacistima347ul4.th.jpg (http://img185.imageshack.us/my.php?image=zborasanacistima347ul4.jpg)http://img185.imageshack.us/images/thpix.gif (http://g.imageshack.us/thpix.php)

[Weißenberg]

Maglovita ličnost. Ne može se olako reći ništa ni za niti protiv.

[zboras]

I Hitler i musulini su u svoje ideje ugradili dobar deo socijalizma...Socijalizam je taj koji je koren fasizma....Zar nije dokaz Rusija koja je sprovela fasizam nad oslobodjenim teritorijama..I na kraju fasizam imamo u svim oblicima pa i demokratija na kraju postaje Fasizam..Samo je Hitler kao sto i vi kazete a i ja se slazem otisao u mistiku Germana I izdizanje rase kao cistu..Hitler je radio predano u odnosu na Musolinija ,Musolini je samo hteo Obnoviti rimsko carstvo.Ali na to nije uspeo da pripremi svoju naciju..Dok je Hitler uspesno izvrsio pripreme za vreme i posle vreme Hermahta..To danas i vidimo na svim primerima..Naime Hitlerova je ideja o ujedinjenju Evrope..A Vatikan je to sproveo u delo.I sprovodi.. Holokaust koji je pokrenut od stane Germana nije se ostvario.Jer Holokaust je rec za nesto sto je do temelja spaljeni ili nestali.Mozemo zvati samo genocid nad Jevrejima i nista vise..Holokaust nije izvresen do kraja i kao takav nije pravi naziv za Genocid..U americi ima oko 73 Muzeja Holokausta Nazovimo ih njihovim imenon Mada ja smatram da nije Holokaust vec Genocid..Nigde se ne spominje Srpski narod koji lezi zajedno sa Jevrejima u masovnim jamam Jasenovca..A barem iz zahvalnosti prema Sbima koji su spasavali jevreje u 2 sv.ratu trebalo bi..A najvise iz razloga sto je jednino Srbija pristala da naoruza pocetak Jevreske drzave.U to boba kada je stvaran izrael.ni Egleska ni nikodrugi nije hteo pomoci Jevrejima..Sem ponavljam Srbije i crne gore..Iz Podgoruce su poleteli avioni namenjeni za novonastajali Izrael.Stoga nije fer da danasnje jevrejske organizacije otvoreno staju na strani agresora na Srbiju.
Mita je prepoznao silu Germana i pre pocetka 2 sv.rata Javno propagirao ujedinjenje Balkana protiv Narastajuceg Zla koje se nadvijalo nad evropom i narocito Balkanim...Sjedne strane pretnja je bila Nemacka,a sa druge sto je najgore a i sada vidimo da je to bas tako Socijalizam(komunizam). Hitler je kao sto znamo trazio tranzit kroz Jugoslaviju,ne vojnu pomoc vec samo tranzit na napad na Ruse.Posle drzavnog udara na potpis Kraljevine Jugoslavije..Komunisti su iskoristili Srpsku nepokornost i tako je nastao drzavni udar.Koji je diktiran iz Rusije..tada vec Balkanski savez nije bio moguc jer se sve odigravalo veoma brzo a nisu uspeli ni da se usaglase....Tako je i Mita video veliku opasnost od komunizma nego od Germana..Naime Germani i Srbi imaju dosta slicnosti sto je i SV V.Nikolaj vise puta dokazao cak i Nemcima..Koji povodom toga nisu imali dilema.........Gering se zalagao za Srbe itd...
Tako danas vidimo da je Mita bio Daleko ispred vremena..Hteli to priznati ili ne.Zamislimo samo da je plan uspeo!!!! Srbija ne bi imala gubitke.Bila bi ojacana.verski i nacionalno..Ovako vidimo da danas pod izgovorom nacionalna manjina te iste mogu raditi sve sto hoce po napacenoj nam srbiji..Moje misljenje je da treba se spremiti od te kuge koja se sada nadvija nad Srbijom..Jer nema nikave strategije o zastiti Srba u matici Srbiji..Jer kako koja nacionalna manjina sazri i ojaca odmah odvaja deo Srbije..Ako ova nacija nema plan o zastiti Srba..Srba ne neciju srecu nece biti u stanju nikada stati na noge.vec ce biti nacionalna manjina u Matici srbiji....

[krauterbox]

zboras -I Hitler i musulini su u svoje ideje ugradili dobar deo socijalizma...Socijalizam je taj koji je koren fasizma....
E 'ajd' sada fino, ako Ti nije veliki problem, dokaži ovu svoju tezu .., al' nemoj majke Ti sa onim nebuloznim NS(ocijalistička)DAP i Musolini je u mladosti bio socijalista.

[PAC-PAC]

Мусолини је у ћорку ушао као комуниста а изашао као фашиста. Поменуте странке своје корене имају у синдикатима отуда иста прича а различита конфекција.

[zboras]

E 'ajd' sada fino, ako Ti nije veliki problem, dokaži ovu svoju tezu .., al' nemoj majke Ti sa onim nebuloznim NS(ocijalistička)DAP i Musolini je u mladosti bio socijalista.

Vi naravno negirate tim stavom .ovo izlaganje..Stvar je poznata nema sta tu dokazivati..Svako ko je iole istrazivao dosao je i sam do toga..Da Socijalizam je sam po sebi nametljiv svakom pocetnickom vodji drugacije ne bi mogao okupiti masu ?? A mozete i samo razmisliti..Nacinal socijalizam..itd...Da stvar bude laksa

http://sh.wikipedia.org/wiki/Benito_Musolini

http://srceodmeda.com/content/view/394/76/

P.S.
Slobodno pitajte koji deo vam nije jasan

[b.brdo]

У суботу 9. маја у 11:00 у Саборној цркви у Београду одржаће се помен:

ђенералу МИЛАНУ Ђ. НЕДИЋУ
Председнику Владе народног спаса 1941 - 1944.

ДИМИТРИЈУ В. ЉОТИЋУ
Председнику ЈНП Збор

и

свим погинулим, стрељаним и умрлим
члановима Збора, Белих Орлова и бившим
припадницима Српског добровољачког корпуса 1941 - 1945.

http://www.czipm.org/Grafika/Foto/zbor.gif

http://alas.matf.bg.ac.yu/%7Emi05117/grb/sdk.gif

[Milanne]

Мусолини је у ћорку ушао као комуниста а изашао као фашиста. Поменуте странке своје корене имају у синдикатима отуда иста прича а различита конфекција.

Ma, sindikati su krivi za sve. Nema prosvescenja bez americkih sweatshopova. :roll:

[krauterbox]

У суботу 9. маја у 11:00 у Саборној цркви у Београду одржаће се помен:

ђенералу МИЛАНУ Ђ. НЕДИЋУ
Председнику Владе народног спаса 1941 - 1944.

ДИМИТРИЈУ В. ЉОТИЋУ
Председнику ЈНП Збор

и

свим погинулим, стрељаним и умрлим
члановима Збора, Белих Орлова и бившим
припадницима Српског добровољачког корпуса 1941 - 1945.

http://www.czipm.org/Grafika/Foto/zbor.gif

http://alas.matf.bg.ac.yu/%7Emi05117/grb/sdk.gif
I to baš 9. maja - na Dan pobjede ... koji bezobrazluk.

[zboras]

I to baš 9. maja - na Dan pobjede ... koji bezobrazluk.

Ne znam samo hoce li biti i delegacije iz katolickog tabora...To bi vec bio uzas...:dash:

[Milanne]

Mislim da je to Vuk Draskovic Srbije 40-ih.

[krauterbox]

Ne znam samo hoce li biti i delegacije iz katolickog tabora...To bi vec bio uzas...:dash:
Užas je ovako ili onako.

[Светозар Прибићевић]

Ja Milanu i Miti zamjerim sta se nisu vise zauzeli kod Njemaca da bi se smanjili pokolji nad Srbima u Hrvatskoj.
Nedic je znao za strasne pokolje nad Srbima koji su vrsili Hitlerovi saveznici Hrvati,a kada je 1943g. bio u posjeti kod A.Hitlera,Nedic se ni jednom rijeci nije zauzeo za Srbe u Hrvatskoj,niti je otvorio pitanje Jasenovca i ako je znao za njega.
Poblem je sta Srbijanci nikada nisu imali dovoljno sluha za probleme Srba u zapadnim srpskim zemljama.

[Wotan]

Тачно тако.
Има ли неко податке како су у опште реаговали Љотић и Недић на те силне покоље (да ли су оставили неки писани траг о томе) и шта су уопште преузели да се ти покољи зауставе.

[Milanne]

Тачно тако.
Има ли неко податке како су у опште реаговали Љотић и Недић на те силне покоље (да ли су оставили неки писани траг о томе) и шта су уопште преузели да се ти покољи зауставе.

Najostrije su ih osudili? :think:

[Светозар Прибићевић]

Тачно тако.
Има ли неко податке како су у опште реаговали Љотић и Недић на те силне покоље (да ли су оставили неки писани траг о томе) и шта су уопште преузели да се ти покољи зауставе.

Ja sam prije nekog vremena naisao na ovaj tekst,ali treba ga uzeti sa rezervom,jer ipak je preuzet sa jednog srpskog NS foruma;)

И ЈЕВРЕЈИ УБИЈАЛИ СРБЕ У ЈАСЕНОВЦУ

Извештај Војислава Прњатовића, заточеника из Сарајева, који је дао 11.ИИИ.1942., по пуштању из Јасеновца, комесаријату за избеглице Недићеве владе у Београду, садржавао прилично верну слику.


Заточеници су употребљавани за рад на неколико већих пољопривредних имања на простору између Јасеновца и Старе Градишке, чији су власници били Срби, који су делом својевољно а делом присилно исељени. А како се на том подручју "налазе фабричка постројења предузећа Бачић и други, а што је заплењено у корист хрватске државе, јер је Бачић емигрирао у Србију", то је намера усташа била "да од Јасеновца направе један не само сабирни него и један радни индустриски логор, будући да су на терену подигнуте већ и добре фабричке радионице за израду ланаца, ковачнице, браварије, клештара, лимарија, тапицеријај, пушкарница, ауто механичарска радиница, столарија, коларија, електроинсталатерска радионица, циглана, парна пилана, те парна електрична централа, која подједнако даје светло и самом месту Јасеновац". Заточеници су дељени у три врсте: "слободњаке", "полуслободњаке" и "обичне затворенике", а поред усташке управе логора постојала је и "заточеничка управа". Усташка управа састојала се у наредбодавној надзорној власти, а "самоуправа заточеника састоји се у томе, да сами заточеници управљају животом и радом у логору према налозима и интенцијама усташа. Тако заточеници сами управљају исхраном, настамбом, радом и чистоћом у логору". Заточеници-слободњаци могли су се не само посве слободно кретати унутар логора и места Јасеновац, "него-слободњак-одлази сам без пратње и на службена путовања ради набавке робе у сва места у Хрватској". Полуслободњаци крећу се слободно унутар логора и места Јасеновац "гдје махом одлазе по послу ради набаве или пријема робе". Обичним заточеницима било је допуштено кретање по логору дању, с тиме да нису смели прићи жичаној огради ближе од 5м. "На челу заточеничке хијерархије" био је логорник који је имао заменика, шефа економије и писарни, а затим су били заповедници барака за становање и радних група. Сви у заточеничкој управи били су слободњаци; сва места заузимали су Јевреји, а само тројица, од 25 заповедника барака за становање и радних група, били су Срби. Свака барака имала је свога наредника и по 4 редара. "Сви заточеници...запослени су махом према својој струци у цивилу", а ту најбоље пролазе квалификовани радници и занатлије, јер се употребљавају за рад у затвореним радионицама", а за вањске радове само ако су стручна места попуњена.

"Заточеници-слободњаци не станују у самом логору него у селу Јасеновац у приватним становима, а омогућено им је да су довели и своје породице. Дакле живе заједно са својим породицама слободно у Јасеновцу. На жалост то су само Јевреји".

Заточеници групаши имају посебну групачку храну која је добра и укусна а добивају и по цели хлебац од 30 дкг дневно". То се односи на оне у радним групама. Док "обични заточеници добивају обичну храну", која је, као и исхрана болесника "испод сваке критике". Слаба исхрана, тежак рад и нехигијенски увети били су узроком слабљења и оболевања заточеника, "шта их је директно затим водило у смрт, јер су кад оболе и изнемогну тада бивају редовно ликвидирани". Тек у фебруар 1942., пред долазак међународне комисије, подигнута је амбуланта и болница, али су у њих заточеници одлазили само у највећој нужди јер су усташе "сваке две до три недеље упадали у амбуланту и болницу", извлачили болеснике и ликвидирали их пред самом болницом или на гробљу. Сви заточеници, осим болесника у болници, морали су радити, а за кршење дисциплине усташа "има право без икакве одговорности да убије заточеника", и не прође нити један дан да бар један усташа не искористи то своје право". Осим таквих појединачних убистава, повремено има и "масовних убијања", при доласку нових транспорта, или онда кад се бројно стање у логору повећа "преко 1000" па усташе нареде "наступ" и одаберу "одређени број заточеника у сврху ликвидације". Шта се бројака ти Прњатовић наводи да је од децембра 1941.до јануара 1942. "побијено између 3-4000 новопридошлих заточеника". Јевреја је у логору било 5-8 **** више него Срба. Пошто су прије пристигли и "успели да у заточеничкој хијерархији приграбе сва важнија места", то "Срби, поред тога што страдавају од усташа, страдају и од Јевреј": "Јевреј остаје Јевреј, па и у логору Јасеновац. Они су у логору задржали све своје мане но с тим да су оне сада видније. Себичност, лукавство, несолидност, тврдичлук, подмуклост и конфидентство су њихове главне одлике"492. Овај Прњатовићев суд одише претераношћу, могли бисмо рећи антисемитским расположењем, али слично говоре и неки други сведоци. Неки од јеврејских логорских дужносника били су и наоружани па су и суделовали у убијању493. Дапаче, у њиховим је рукама увелике било "одабирање", тј. издвајање заточеника за "ликвидацију", а делом чак и сама њена проведба.

О томе споменута, и друга слична сведочења, нарочито допуњује Анте Цилига, некадашњи члан Политбироа ЦК КПЈ, на основи личних искустава, јер је у усташком затвору, а затим у јасеновачком логору провео више од године, од 14.12.1941. до задњег дана 1942., а затим пратио шта се даље дешава, боравећи у Загребу до лета 1944. У својим сећањима он даје успоредбе између тог најзлогласнијег Павелићева логора и оних Стаљинових сибирских, које је такођер прошао, али се посебно - са свог марксистичког стајалишта - бави проблемом држања Јевреја у логору494. Иако је јасеновачки логор био организован по узору на немачке, чак су и стамбене бараке допремљене из Немачке, главна његова "оригиналност" била је баш у положају и улози Јевреја. "У Јасеновцу логорску управу држали су Јеврејии, они су били унутарња власт у логору". Усташки заповедник логора именовао је само логорника заточеничке управе, а овај је сам изабирао своје сараднике, шефове логорске управе, а они даље своје подчињене - "групнике", "стотнике", "десетнике". И они су сви "од највишег места до најнижег - од логорника до крвара" били Јевреји, "осим ретких изузетака".

493. Заточеник Бранко Поповић, записнички изјављује 14.4.1942. у Београду, по изласку из Јасеновца, како је Јевреј зван "Бугарин" с једним усташом тукао болеснике а затим палог Ивића и ножем заклао (усп. А.Милетић, н.дј., ИИИ, 128)

Сарадбиштво Јевреја у ликвидацији Цигана и Срба у Јасеновцу дошло је на видело нарочито у свези с тзв.афером циганског злата (1942.). "Управа ликвидације у Градини - пише Цилига-била је такођер поверена једној јеврејској групи", а како су Јевреји држали у рукама и складишта "у којима се смештала и разврставала роба ликвидираних", то су дошли до веће количине златних дуката који су били ушивени у робу убијених. Ради веће сигурности у скривању дуката изван логора ("за боља времена") Јевреји су "заинтересовали" међу неким усташама и једног поручника, брата заповедника логора. Пошто је један од најумешанијих чланова управе информисао Лубурића о потхвату, усташки поручник и пет умешаних Јевреја - чланова логорске управе било је стрељано пред свим заточенцима, а новим логорником био је именован онај који је открио крађу. Другом приликом била су убијена четворица због продавања логорске робе, међу њима и два усташка стражара помоћу којих је складиштар Јевреј слао робу изван логора. Ови случајеви указују на повезаност логорске и усташке управе која је прибјегавала драстичним мерама да би очувала "чистоћу" својих редова, приказујући то бригом за заточенике. Али у логору је особито међу Јеврејима, такорећи "била опћа норма... да се може издати усташама ако је то теби било на корист".

Образложење држања Јевреја, који су "чували љубоморно монопол врховне управе" у логору, те "узимали иницијативу припрема и провоцирања не само појединачних него и масовних покоља не-Јевреја, комуниста, партизана ипрвенствено Срба", Цилига налази у особитости њихове вероисповести и менталитета. "Она старозаветна тврдоћа и несмишљеност, она Мојсијева двострука мера, два законска прописа у истој ствари за исто дело, већ према томе да ли се односи на Јевреја или не-Јевреја, и на концу она крајња Мојсијева заповед..: Бог вам заповеда истребити друге и заузети њихово место, јер ви сте Изабрани народ" - сва су та начела на неки начин жива и ту и "владају целом овом скупином". Одатле њихова безобзирна надмоћна самоувереност и беспоштедност: "убијаш друге...да спасиш себе и своју скупину". Просечно интелигентнији, образованији од других "Јевреји су то узајамно убијање поставили интелигентније и далековидније у своју корист". С њихова гледишта то је било "оправдано не само егоистично него и морално". Мојсијево начело монотеизма и изабраног народа уродило је тиме да су Јевреји истодобно и "најзатворенија" и "најуниверзалнија" нација човечанства. Универзализам и интернационализам само су један мојсијевски намен јеврејског национализма. И у Јасеновцу "нису не-Јевреји први оделили од себе Јевреје... него су се Јевреји први оделили, супротставили и прогласили изабраним народом". По свом посебном бићу "они мисле да им је као изабраном народу дозвољено и шта ником другом није дозвољено... уображавају да су толико паметнији од свих осталих да ће моћи цели свет трајно надмудрити и изиграти". И због тога је "Јасеновац - мутатис мутанди светска хисторија јеврејства већ двије хиљаде година". Јевреји изазивају завист и мржњу, а заправо су "најнесретнији народ на земљи", увек жртва и својих и туђих претензија", а онај ко покуша указати да су и они сами извор своје, јеврејске трагедије уврштава се и нехотице у табор антисемита и навлачи мржњу јеврејства449.

[Светозар Прибићевић]

Из Цилигина излагања произлази да су Јевреји имали у својим рукама заточеничку управу логора све до 1944., до када су била три јеврејска логорника (Дијамантстеин, Шпиллер и Wиенер), а наследила су их два хрватска комуниста (Р.Влах и В.Борнемиса).

Neznam koliko ima istine u svemu ovome,ali ima neke logike,jer ako cemo realno Jevreji i Hrvati su toliko slicnog mentaliteta,da mi nista neobicno nebi bilo i da je sve ovo istina.;)

[zboras]

http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=92:zlocini-komunista&catid=9:istorija&Itemid=65

Alo bre o cemu vi pricate

[petar015]

Ajde gledajte ovako! Ako su ga mrzeli komunisti i tito onda je OK! Ja sam seljak pa tako razmisljam!

[Skydancer]

Ljotic je nesto najgore sto je srpski narod iznedrio. Bar do ovih ratova 90-tih.

[Милунка Савић]

Ajde gledajte ovako! Ako su ga mrzeli komunisti i tito onda je OK! Ja sam seljak pa tako razmisljam!
Врло погрешна логика. Мрзели су и Павелића и Степинца, па... :roll:

[Slaven777]

Тачно тако.
Има ли неко податке како су у опште реаговали Љотић и Недић на те силне покоље (да ли су оставили неки писани траг о томе) и шта су уопште преузели да се ти покољи зауставе.

Milan Nedić se pravio da ne čuje, rjeđe pravdao da su ti pokolji realnost; dok je Dimitrije Ljotić prećutno - a katkad i otvoreno, pogotovo kad god Srbi nijesu u pitanju - podržavao.

[Петар Адамов]

Ajde gledajte ovako! Ako su ga mrzeli komunisti i tito onda je OK! Ja sam seljak pa tako razmisljam!

Више значи што су га поштовали и поједини политички непријатељи. Пропагандни шеф у екипи Милана Стојадиновића(чију је политику разобличавао Љотић), Милан Јовановић Стоимировић, говори о њему са респектом - нарочито према његовој искреној побожности. Чак је и Корошец видео много више поштења у Љотићу од гомиле корумпираних заговорника демократије. Велико ауторитет имао је и Љуба Давидовић, лидер демократа, човек који је у себи носио једно аристократско достојанство.
Иако је Збор био маргинална организација(са становишта упоришта у народу), занимљиво је да је захваљујући Љотићевом ауторитету добијао пристојан број гласова у Смедереву.

[cp6aj]

Живио Димитрије Љотић, иако му је идеологија застарела још се понешто може искористити.

[cp6aj]

E 'ajd' sada fino, ako Ti nije veliki problem, dokaži ovu svoju tezu .., al' nemoj majke Ti sa onim nebuloznim NS(ocijalistička)DAP i Musolini je u mladosti bio socijalista.

Ајд' молим те објасни шта је за тебе социјализам. Хитлеров социјализам је далеко бољи од Титиног. За Титу је држава врховни или највећи послодавац, за Хитлера није, он је обезбедио и заштиту радника и могућност личне иницијативе, приватних предузећа.
Да не бих пуно објашњавао ево веза (http://www.scribd.com/doc/20942730/Leon-Degrell-Hitlerova-dru%C5%A1tvena-revolucija)
Титин тоталитаризам је далеко већи од Хитлеровог, и то је један разлог зашто се Југославија почела распадати послије његове смрти. Држава је држала све конце у својим рукама и све је зависило од ње, а када на власт дођу неспособни људи, све се руши као кула од карата.

[cp6aj]

Milan Nedić se pravio da ne čuje, rjeđe pravdao da su ti pokolji realnost; dok je Dimitrije Ljotić prećutno - a katkad i otvoreno, pogotovo kad god Srbi nijesu u pitanju - podržavao.

Историју о тим покољима су написали комунисти, значи тачно и објкетивно.;)

[plageton]

Ostalo je svima poznato... Dovoljno je reći samo, da se operacija kojom je izvršena invazija na Jugoslaviju zvala: "Kazna"!
.

Operacija kojo mje izvršena invazija na Jugoslaviju zvala se "Marita" i bila je sastavni deo operacije napada na Grčku. Deo te operacije koji se odnosio na Jugoslaviju (to sam sada video na http://www.antikvarne-knjige.com/studio/istorija/aprilski-rat-1941-video_8990e982d.html) zvao se Direktiva 25.

Inače ne znam zašto se Milan Nedić našao u istoj korpi sa Ljotićem. Time je učinjen usupak titoističkoj (ne znam kako drukčije da je nazovem) istoriografiji po kojoj su svi ti kvislinzi ista govna. Milan Nedić je nateran da prihvati mesto predsednika vlade i to nakon što ga je prethodno odbio. Nateran je tako što mu je u izgled stavljeno da će Srbija u protivnom biti dodatno rasparčana i neki njeni delovi stavljeni u sastav NDH, odakle su Dunavom već plovili leševi vezani u kamare.

Nedić jeste bio reakcionarnih nazora, ali nije bio klasičan kvisling, kao što neko reče.

Njegov slučaj sa Ljotićem ima neke sličnosti, ali Nedić je bio vojnik koji se klonio politike. Ljotić je bio političar i dobrovoljno se prihvatio te uloge.

Zanimljiv je detalj da su Nemci Ljotićeve trupe naoružali puškama koje su prethodno zarobili kao ratni plen u Belgiji. Te su puške bile drukčijeg kalibra od domaćih pušaka. Cilj je bio da se ljotićevci učine zavisnim od nemačkog snabdevanja municijom, jer očito nisu bili sigurni neće li se te puške u nekom trenutku okrenuti protiv njih. U ljotićevskim ili nečijim drugim rukama.

[kiseli1]

1. kodni naziv za napad na jugoslaviju je "operacija kazna" a operativno naredjenje za izvrsenje je "naredba 25". "operacija marita" je kodni naziv za napad na grcku, i operacija "kazna" je bio samo dodataka , jer je pravac nadiranja prema grckoj vec bio definisan, i nemacke jedinice , koje su ucestvovale u napadu na jugoslaviju , su nastavile prema grckoj.

2. milan nedic, je postavljen za komandanta 3 armije, u makedoniji, sa zadatkom da zastiti nemacki pravac napada na solun , jer je to bila jedina luka i jedina mogucnost za snabdevanje jugoslovenske vojske
Milan Nedić je "kao ministar vojske i mornarice vlade Kraljevine Jugoslavije,
pred drugi svetski rat, otvoreno stao na stranu Nemačke, iskazujući u isto vreme velike
simpatije prema Adolfu Hitleru". Početkom 1940. godine Nedić odlučuje da se obustavi
dotadašnja nabavka "skupe vojne opreme u Londonu i Parizu i ista za zlato i gotovinska
plaćanja kupi u Rimu i Berlinu", Sarađujući i u zemlji sa fašističkim organizacijama
(Dimitrija Ljotića) dolazi u sukob sa jugoslovenskim dvorom, pa je posle pismenog
zahteva da se "Jugoslavija pridruži silama osovine", ukazom kneza Pavla od 6. novembra
1940. godine, "razrešen dužnosti i smenjen sa položaja ministra vojske". Na sednici
vlade Kraljevine Jugoslavije, održanoj 28. aprila 1941. godine, u Tanturu (Bliski istok)
analizirani su uzroci sloma države i njene vojske. Tom prilikom je konstatovano da je
Milan Nedić "bio neuspešan komandant Treće grupe armija" koja je imala zadatak "da
brani vitalno područje jugoslovenske Makedonije" i da je kao jedan od dugogodišnjih
najviših vojnih rukovodilaca kriv za vratolomni "slom vojske kako zbog svojih propusta
tako i zbog svoje germanofilnosti". i kao takav je bio lisen cina i odlikovanja.on je predao armiju vec 7 aprila, bez ispaljenog metka, pa ga nemci nisu poslali u zarobljenistvo.
Nemačka nije zaboravila usluge "nacionalnog srpskog Petena", pa je na predlog vojnog
zapovednika "Wehrmachta" u Srbiji, generala Hainricha Dancklmenna mandat za
formiranje pomenute vlade poverila "pouzdanom, odmerenom i energičnom vojniku,
spremnom da se stavi na raspolaganje Trećem rajhu". Polaskan iskazanim izborom
Berlina, general Milan Nedić, u svojstvu predsednika tek obrazovane "Vlade narodnog
spasa", prvi put preko Radio Beograda obratio se javnosti 1. septembra 1941. godine.
Dan pre toga bila je formirana ova vlada koja je smenila "komesarsku upravu" Milana
Aćimovića kao neautoritativnu i nedoraslu iskušenjima ustanka u Srbiji. Govor
naslovljen sa Deklaracija srpskom narodu, sadrži programske osnove vlade. Ton mu daje
sam general Nedić, Deklaracija počinje u tipično nacionalističkom maniru, obraćanjem
srpskom narodu sa: "Draga braćo i sestre".
General
Nedić nikada nije zatajio činjenicu od koga je i u koje svrhe primio vlast. Kod njega
nema frazeologije o "Volji naroda". Nedić je jasan od prvog istupa u javnosti - nemačka
vojna sila poverila je njemu i ostalima vlast da bi ugušili ustanak i omogućili nesmetan
nastavak eksploatisanja rudnog i ostalog bogatstva Srbije za račun Nemačke. Nedić
neprestano, kao kakav tragični antički heroj zadržava pozu čoveka koji se žrtvuje sa
punom svešću da će naići na moralnu osudu. On to i kaže: došao je na vlast da spasi
narod od propasti. Rat je za Srbe okončan kapitulacijom vojske i najcelishodnije po njih
je da u miru dočekaju njegov rasplet. Veliki neka se tuku za svoje interese a to se nas
Srba ne tiče, jasna je poruka govora iz 1941. godine. Ipak, Nedić nije nepristrasni
posmatrač rata, njegove simpatije i delatnost su bezrezervno na strani okupatora. U
Deklaraciji vlade, osuđuju se elementi koji se bore protiv okupatora, jer time
onemogućavaju opstanak srpskog naroda. Kod Nedića je kvislinštvo i njegova logika
jasno od prve: "(...) vlada će se posvetiti daljem privrednom i socijalnom izgrađivanju
Srbije i na taj način spasti jezgro srpskog naroda za njegovo jedinstveno i slobodno
učešće u budućem mirnom izgrađivanju nove Evrope, zajedničke domovine, koja ima da
pruži svakom narodu široke mogućnosti za slobodan razvoj njegovih snaga na dobro
celine (...)"
Prema Nediću srpski narod ceni
viteško ponašanje Nemačke, pa će stoga sopstvenim snagama savladati rušilačke
elemente u sebi, kako bi se nemačka vojska mogla posvetiti svojim zadacima.
Dakle, od prvog obraćanja javnosti predsednik "Vlade narodnog spasa" ne krije svoj
osnovni zadatak: obezbediti mirnu pozadinu okupatoru kako bi on svim snagama mogao
da ratuje na drugim frontovima.
Već 10. septembra, Nedić se ponovo oglašava, ovoga puta mnogo dramatičnije. U
Poslanici srpskoj omladini, koju počinje patetično sa: "Omladino naša, deco slavnih
predaka, sinovi otadžbine naše", on u ime patriotizma traži od omladine da prekine borbu
protiv okupatora! Zašto? Zato što se mora "misliti srpski", "gledati srpski". Ustanak je, po
viđenju Nedića, stvar uvezena, inostrana, suprotna interesima naroda. Još uvek on ne
imenuje "elemente" koji vode ustanak niti ko su snage u inostranstvu koje ih podržavaju.

Začuđujuća obzirnost ili oprez?:D

Nove kontradikcije i paradoksi Nedića: izgubljeni aprilski rat nije srpska već
"jugoslovenska sramota", jer još je živ viteški duh srpskog naroda. U ime tog duha, treba
obustaviti napade na okupatora i privredne objekte! Razume se, Nedića ne interesira
suština pogubne i surove politike okupatora, odnosno njegove nemerljive pljačke
nacionalnog bogatstva Srbije preko "privrednih objekata" za koje se on zalaže da budu
očuvani i da nesmetano rade za ratnu mašineriju Trećeg rajha.
. Kolaboracionisti su samo hteli da spasu srpski narod. Kada se iscrpu „argumenti“ o prošlosti koja je trebalo da izgleda drugačije, obično se prelazi na teren odbrane „istomišljenika“ iz iste prošlosti, tj. kolaboracionista sa fašizmom. Njihova uloga se pravda, jer svojim ponašanjem potvrđuju da su današnja uverenja bila moguća u prošlosti, a samim tim što su bila moguća, moguće je da su bila i ispravna. Uostalom, i odsustvo otpora okupatoru četničkog pokreta (termin „ravnogorstvo“ su uveli istoričari rođeni 60-ih i 70-ih godina) primarno je objašnjavano težnjom da se sačuva narod. Isto je i sa Nedićem. A šta se pritom prećutkuje? Prećutkuje se Nedićeva ideološka bliskost nacionalsocijalizmu, njihove zajedničke vojne akcije protiv antifašista, rasističke i antisemitske uredbe koje je potpisivao (kompromitovao je čak i Univerzitet unošenjem u Uredbu o Univerzitetu rasistički stav da je „Jevrejima i Ciganima“ zabranjeno da ga pohađaju), njegova ideja o stvaranju „Nove Srbije“ kao sastavnog dela „Nove Evrope“ pod vođstvom Hitlera, njegovo uverenje da u Srbiji postoji „izvorni nacionalni socijalizam“ koji će posle nemačke pobede u ratu od Srbije stvoriti etnički čistu, korporativnu, teokratsku državu. U novi ideološki trend posle 2000. Milan Nedić se uklopio po nekoliko osnova. Uvek je isticao sopstveno „čisto“ šumadijsko poreklo, a od 2000. Šumadija je silom prilika dobila na značaju, zagovarao je stvaranje „domaćinske“ „Nove Srbije“ sa povratkom srednjem veku, sebe je proglasio „Ocem“ Majke Srbije, kao što i danas veštački i pravi „Očevi“ određuju njenu sudbinu.

. Nedić, Ljotić i Mihajlović su bili samo ideološki protivnici komunizma. Ako promena u vrednosnom tumačenju prošlosti nastaje da bi se našlo utemeljenje za novu stvarnost, onda novi „heroji“ svedoče da nova stvarnost koja sa njima gradi kontinuitet mora deliti i njihove vrednosne stavove i odbacivati vrednosne stavove njihovog protivnika. A svi oni su imali jednog protivnika – antifašistički partizanski pokret. Zato, ova teza svesno zanemaruje celokupan kontekst tadašnje podele na faštistički i antifašistički svet između kojih nije bilo „prelaznih rešenja“, zanemaruje tadašnju nužnost opredeljivanja i adekvatnog aktivizma, i najvažnije, zanemaruje da na suprotnoj strani tog „antikomunističkog“ opredeljivanja i aktivizma nije bila demokratija, bio je samo fašizam. Tu današnji revizionizam nužno prelazi granicu „antikomunističkog“ pravdanja kvislinštva, proizvodeći dublju reviziju vezanu za ocenu samog fašizma.

Nedić nije imao nikakvu moć, Nemci su bili jedina vlast, a Nedić je samo spasavao izbeglice. „Ideološki“ antikomunizam Milana Nedića tumači se kao težnja za spasavanjem „biološke supstance srpskog naroda“ od nemačke odmazde za „zločine“ antifašista. Ako Nedić nije imao nikakvu moć kako je onda spasavao izbeglice? Gde je od Nemaca sakrio preko 200.000 izbeglica koliko je on brojao da ih ima, odnosno, 600.000 koliko su ih prebrojali njegovi današnji refabilitatori? Odnosno, ako je sva vlast bila u nemačkim rukama da li to znači da su Nemci spasavali izbeglice? Ili, suprotno, ako ih je Nedić spasavao, da li to znači da je imao moć da spase i Jevreje i Rome i Srbe antifašiste, ali nije hteo?

[Koča]

Ja bih se radije obratio Srbima ili drzavljanima Srbije koji su u zabludi, a ovim ostalim koji se uporno mesaju u tudju istoriju, uvek s istim ciljem, a nijedan post ne moz, a da ne sadrzi ime Draze Mihailovica, napomenuo bih da barem potpisu svoje postove imenima onih koji su ih pisali, kako bi ljudi znali sta citaju....kao npr partizanski obozavalac i potpisnik protiv rehabilitacije Draze, Olivera Milosavljevic www.sdu.org.rs/images/Olivera.doc

ili Nenad Petrovic, sa kojekakvih crvenih tripoda, sa sve petokrakama :mrgreen:...http://crveni.tripod.com/isto/pred-pro.htm

_______________________

Dakle odakle vam ideja da u isti kos stavljate Drazu s jedne Nedica i Ljotica s druge strane (ili cak Nedica s druge, Ljotica s trece)...ja bih voleo da oni koji to rade objasne na osnovu cega to rade...

Zlocini Ljoticevaca nad Srbima (cetnicima ili pristalicama Draze Mihailovica)

pise: Aleksandar Dincic

....To sam marljivo skupljao u Kruševcu još 2005. godine kada sam tražio dokumentaciju za Rasinki korpus.
Ovo je vrlo interesantna građa, a našao sam je u kutijama SUBNOR-a opštine Kruševac i Vrnjačka Banja.

Ako danas neki pristalica Ljotića ode recimo u selu Velika Drenova ne garantujem da ga neće seljaci vilama najuriti u koliko počne da priča o ljotićevcima.
Isti je to slučaj i sa Novim Selom kod Vrnjačke Banje, Rsovcem kod Vrnjačke Banje, Lipove kod Vrnjačke Banje, Čitlukom kod Kruševca, itd.

Ljotićevci su iskoristili privremeni odlazak Keserovića u Crnu Goru i osilili se po čitavom kruševačkom i kraljevačkom okrugu. U to vreme (mesec maj 1943), oni su naneli dobre gubitke četnicima i njihovim saradnicima.
Njihov teror je nastavljen i posle Keserovićevog povratka iz Crne Gore, a naročito posle okršaja kod Bogdanje i Stopanje.
U avgustu 1943, izvršili su veće streljanje četnika i DM pristalica u samom Kruševcu.

Ovo su žrtve ljotićevaca koje sam ja do sada našao. Reč je o žrtvama koje su pripadale i pomagale četnike (opštine Kruševac i Vrnjačka Banja). Spisak svakako nije kompletan, jer su ljotićevci lovili i četničke saradnike po kragujevačkom, kraljevačkom i moravskom (jagodinskom) okrugu i dovodili ih, ili predavali Nemcima u Kruševcu, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu, itd.

BABIĆ J. BOŽIDAR, zemljoradnik. Rođen 1904. g. u Štulcu. Streljan kao četnički simpatizer ljotićevaca 12. aprila 1943. g. u selu Štulac.

VIDAKOVIĆ B. STANOJE, sedlar. Rođen 1881. g. u Vrnjcima. Streljan kao četnički jatak od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

DESPOTOVIĆ D. MILAN, sanitetski narednik-vodnik. Rođen 1911. g. u Beogradu, a živeo u Kruševcu. Uhapšen kao aktivni oficir Rasinskog korpusa od ljotićevaca 2. aprila 1943. u Kruševcu, predat Nemcima i streljan 14. maja 1943. g. na brdu Bubanj kod Niša.

DIMITRIJEVIĆ K. MILUTIN, zemljoradnik. Rođen 1898. g. u Novom Selu. Zarobljen posle borbe četnika i ljotićevaca 2. maja 1943. kod sela Lipova, predat Nemcima koji su ga 20. maja 1943. streljali u Kraljevu.

DISOVIĆ S. NIKIFOR, zemljoradnik. Rođen 10. jula 1897. g. u Podunavcima. Zarobljen posle borbe četnika i ljotićevaca 2. maja 1943. kod sela Lipova, predat Nemcima koji su ga 20. maja 1943. streljali u Kraljevu.

ĐUKIĆ N. DRAGUTIN, invalidski poručnik. Rođen 10. jula 1911. g. u Trsteniku. Streljan kao četnički jatak od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

ĐUKIĆ B. DRAGOSLAV-DRAŠKO, nadničar. Rođen 1898. g. u Rosici. Streljan kao četnički jatak od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

ŽUPAC R. VIDOSAV, sedlar. Rođen 1892. g. u Novom Selu. Streljan kao četnički simpatizer 12. aprila 1943. g. u Štulcu od ljotićevaca.

JERINIĆ V. MILADIN, zemljoradnik. Rođen 1890. g. u Otrocima. Zarobljen posle borbe četnika i ljotićevaca 2. maja 1943. kod sela Lipova, predat Nemcima koji su ga 20. maja 1943. streljali u Kraljevu.

JOVIČIĆ P. DRAGIŠA, rezervni narednik. Rođen 1910. g. u selu Rataja, srez župski. Uhapšen od ljotićevaca kao aktivni oficir Rasinskog korpusa 1. oktobra 1943. u Kruševcu, predat Nemcima koji su ga internirali u Mauthauzen i ubili 1945. godine.

KAČARINAC T. MILOJE, sedlar. Rođen 1899. g. u Gračcu. Umro od ljotićevskih batina 12. aprila 1943. g. u Gračcu prilikom pretresa sela kada je u njegovoj kući nađena municija.

*****LOVIĆ K. KRSTA, vazduhoplovni poručnik-pilot. Rođen 1910. g. u Trsteniku, a živeo u Kruševcu. Uhapšen kao aktivni oficir Rasinskog korpusa od ljotićevaca 2. aprila 1943. u Kruševcu, predat Nemcima i streljan 14. maja 1943. g. na brdu Bubanj kod Niša. Po nekim drugim podacima, ubijen od Gestapoa u Tvrđavi dan ranije.

KLISARIĆ R. BOŽINKA, domaćica. Rođena 1900. g. u Štulcu. Streljana kao četnički simpatizer od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

KLISARIĆ R. MILKA, domaćica. Rođena 1903. g. u Štulcu, a živela u Vrnjcima. Streljana kao četnički simpatizer od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

KLISARIĆ M. SMILjA, učenica. Rođena 1923. g. u Štulcu, a živela i školovala se u Vrnjačkoj Banji. Streljana kao četnički simpatizer od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

MISTOPOLjAC M. ŽIVOJIN, zemljoradnik. Rođen 1894. g. u Novom Selu. Streljan kao aktivni borac Rasinskog korpusa od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

PETROVIĆ R. MIODRAG, narednik JV. Rođen 13. septembra 1921. g. u Vrnjačkoj Banji. Zarobljen posle borbe četnika i ljotićevaca 2. maja 1943. kod sela Lipova, predat Nemcima koji su ga 9. juna 1943. streljali u Kraljevu.

PLANjANIN A. SRDAN, zemljoradnik. Rođen 1920. g. u Gračcu. Streljan kao četnički jatak od ljotićevaca 10. septembra 1943. u Gračcu.

POPOVIĆ S. TOMISLAV, radista. Rođen 1922. g. u Čitluku kod Kruševca. Streljan kao aktivni borac Rasinskog korpusa od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

RADIVOJEVIĆ J. STANKO, zemljoradnik. Rođen 1920. g. u Novom Selu. Streljan kao aktivni borac Rasinskog korpusa od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

SPASOJEVIĆ Č. JOVAN, zemljoradnik. Rođen 1921. g. u Novom Selu. Streljan kao četnički jatak od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu

STAMENKOVIĆ D. MIRO, vazduhoplovni narednik. Rođen 1920. g. u Kruševcu. Uhapšen od ljotićevaca kao aktivni p.oficir 1. rasinske brigade 1. oktobra 1943. u Kruševcu, predat Nemcima koji su ga internirali u Mauthauzen i ubili 1945. godine.

STANISAVLjEVIĆ M. MIRČA, učenik. Rođen 1922. g. u Rsavcima. Zarobljen posle borbe četnika i ljotićevaca 2. maja 1943. kod sela Lipova, predat Nemcima koji su ga juna 1943. streljali u Čačku.

STUPLjANIN V. DUŠAN, zemljoradnik. Rođen 1923. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci ga kao četničkog jataka streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

STUPLjANIN I. MIRKO, zemljoradnik. Rođen 1890. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci ga kao četničkog starešinu streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

STUPLjANIN M. NINOSLAVA, domaćica. Rođena 1897. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci je kao četničkog jataka streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

STUPLjANIN M. RADMILA, domaćica. Rođena 1921. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci je kao četničkog jataka streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

STUPLjANIN B. RADOMIR, zemljoradnik. Rođen 1926. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci ga kao četničkog jataka streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

STUPLjANIN S. RAŠKO, zemljoradnik. Rođen 1927. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci ga kao četničkog jataka streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

STUPLjANIN D. ŽIVANA, domaćica. Rođena 1904. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci je kao četničkog jataka streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

STUPLjANIN D. ŽIVOTA, zemljoradnik. Rođen 1927. g. u Velikoj Drenovi. Ljotićevci ga kao četničkog jataka streljaju 4. avgusta 1943. u Velikoj Drenovi.

CVETKOVIĆ M. JOVAN, zemljoradnik. Rođen 1920. g. u selu Donja Omašica. Streljan kao aktivni borac Rasinskog korpusa od ljotićevaca 1. avgusta 1943. g. u Kruševcu.

Sva građa se čuva u sveskama formata A5, u kutiji KOZARA, kutija br. 1. Upisi stradalih i nestalih lica sa područja opštine Kruševac i Vrnjačka Banja.

[Koča]

Primeri ljoticevskih zlocina

pise: Miloslav Samardzic

Ovo je izveštaj poručnik Milorada Vasića, komandanta Grupe žičkih brigada, od 24. januara 1943. godine:
''Noću između 20. i 21. o.m. u selo Gledić upalo je 83 ljotićevca. Da bi saznali gde se nalazi odred tukli su mirne građane. Pojedincima su udarali preko 50 batina po tabanima, kao Miodragu Pejkoviću. Pretresli su celo selo, tukli su čak i žene i decu, pljačkali su gde su šta stigli, oterali su sa sobom tri seljaka. Ništa nisu saznali. Ovo selo dalo je nečuvene dokaze svoje visoke nacionalne svesti'' (AVII, ČA, K-293, reg. br. 1/1).


Izveštaj poručnika Davida Simovića, komandanta Grupe dragačevskih brigada, od 18. februara 1943:
''Ljotićevci i Bugari u s. Tabanoviću kod Požege potkovali su ispod nokata jednog našeg čoveka i zajedno sa njim kuću zapalili'' (AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1).

Izveštaj komandanta Mlavskog korpusa kapetana Simeona Ocokoljića od 22. februara 1943:
''Ljotićevci su juče odveli dve devojske iz Petrovca, među njima i ćerku uglednog industrijalca Stefanovića. U njihovom štabu, selo Kamenovo, vršili su silovanje devojaka tako da su dve žrtve u nesvesnom stanju odnešene lekaru. Narod beži od ljotićevaca kao od sotone'' (AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1).

Ocokoljićev izveštaj od 20. marta 1943:
''U srezu Moravskom ljotićevci su, pored paljčke, silovanja, učinili sledeće: Pobili su 18 građana, zapalili su 18 kuća i oterali u ropstvo 262 lica koja nisu mogla da se sklone iz sela. Ovo su mahom žene i starci'' (AVII, ČA, K-293, reg. br. 4/1).

Ocokoljićev izveštaj od 23. marta 1943. godine - bilans najveće ljotićevske operacije od početka rata:
''Ljotićev dobrovoljački korpus u Mlavskom i Požarevačkom srezu streljao je do danas 410 lica. 1.800 lica oterano na radove u Nemačku i u lagere. Preko 30 kuća popalio, opljačkanim se ni broja ne zna (AVII, ČA, K-293, reg. br. 4/1).

Izveštaj od kapetana Dimitrija Antonovića, komandanta Kosmajskog korpusa, od 5. aprila 1943:
"Ljotićevci streljali Vladislava Marića iz Nemenikuća koji je bio kod njih u odredu zato što je pomogao da pobegnem iz zatvora... Streljani su major Dodić, Voja Đorđević i Milorad Đorđević." (AVII, ČA, K-293, reg. br. 5/1).

- Ljotićevac Jovan Lazičić, zvani Tuka, iz sela Žunje u Gruži. U Žunje došao sa još jednim ljotićevcem i silovao Slavku Ristović.
Krajem godine četnivci ga našli i ubili. POsle rata komunisti ga proglasili za ''žrtvu četničkog terora'', pisali da je likvidiran kao saradnik NOP-a, koji je čuvao ranjene partizane.
- Ljotićevac Adam Aćimović, zvani Kokošar, iz sela Zakute u Gruži. Pre rata, seljaci su čekali kod kokošarnika lisice, tj. mislili su da im lisice hvataju kokoš. Uhvate ovog Adama i odvedu u žandarmeriju. On 1942. dođe kao ljotućevac i počne da tuče i hapsi (predaje Nemcima) one koji su ga tada vodili u žandarmeriju. Kada je došao na odsustvo, četnici ga likvidiraju. Onda ljotićevci i nedićevci naprave zasedu i likvidiraju narednika sa Solunskog fronta, Bogića Jeremića, komandanta četničkog bataljona koji je likvidirao Adama Kokošara.
(Prema knjizi Slobodana Ćirovića ''Gruža u četnicima'', strane 331-334.)

Zvao se Raša Arsenijević, poznatiji kao "Vojvoda Rtanjski". Bio je kod Pećanca, pa posle u Zboru. Cinkario je Gestapou Dražine ilegalce pod šifrom R-13. Četnici ga izrešetali na drumu kod Jagodine. Vidićeva jedinica. Zbog tog izdajnika palo je mnogo ravnogorskig glava. Ne znam za druge gradove, ali znam za moj. Ukupno je logorisano posle njegovog hapšenja sa feldžandarmerijom u Aleksincu 67 saradnika. Od tog broja, 50 je streljano, 10 internirano, jedan je ubijen na saslušanju, a resto su pustili.
Posle su ravnogorci malo sredili stanje nekim likvidacijama, što nije bilo primereno, ali izdaja je izdaja.
(Dinčićev tekst)

NAJVEĆE CINKARENjE U ISTORIJI SRBA:

Miloslav Samardzic

Ljotićevci nisu mnogo koristili Nemcima u borbama, ali je i 1944, kao i 1941. godine, bila nemerljiva njihova uloga u izdaji pripadnika četničkog pokreta okupatorskim vlastima. Februara 1944. godine, očigledno posle duge istrage, ljotićevci su predali Gestapou spisak od čak 7.630 najuglednijih pristalica i saradnika četnika. Usledila su hapšenja, mučenja, streljanja... Jedan od beogradskih obaveštajaca, kapetan Milović, saznao je ovo i izvestio Vrhovnu komandu. Potpukovnik Mirko Lalatović, načelnik Operativnog odeljenja Vrhovne komande, 12. februara pored ostalog piše Draži:
Raspisom sam skrenuo pažnju svima našim ljudima da se čuvaju. Neki kapetan Modercin, iz dobrovoljačke komande, oficir za vezu sa Nemcima, predao je nekom majoru Mileru spisak 7.630 imena naših pripadnika. U spisku se nalaze samo legalna lica svih profesija.99 AVII, ČA, K-277, reg. br. 2\1.
Usled velikog broja prijavljenih upozorenje nije pomoglo, tj. svi nisu uspeli da se sklone. Potpukovnik Lalatović 22. februara prenosi izveštaje beogradskih ilegalaca, Žike Vukosavljevića ("Knap") i advokata Ratimira Rajka Pavlovića ("Vanda"), da su "izvršena velika hapšenja naših ljudi". Lalatović nastavlja:
Uhapšeni: Stranjaković i Katanić, Jovan Vitorović, apotekar. Tomašević, bivši predsednik senata. Bogdan Mihailović, inženjer. Dr Spiro Donović, hirurg, sa ženom. Vujanac, advokat. Zečević, profesor, na radu u Crvenom krstu. Knežević, direktor pošta. Dr Znjec, Kumanudi, Rajević, starešina kvarta. Boško Ilić, policijski inspektor, i pet agenata. Krulj, ministar. Bogićević, prota. Dr Josif Vučković, advokat. Inđić, Cerović i Kuzmić, novinari. Anđelinović, vlasnik štamparije "Globus". Panta Draškić (general u penziji - prim. aut). Namesnik Stanković. Dr Pera Čakuljević. Trgovac Veljko Petrović. Delfa Ivanić. Stana Đorđević, kao i mnogi drugi.99 AVII, ČA, K-277, reg. br. 1\1.
Prvi od pomenutih novinara je Miodrag Inđić, koji je pre rata bio jedan od bliskih Dražinih prijatelja, a inače je radio i kao savetnik u pivari "Vajfert". U ovo doba Inđić je bio predsednik Beogradskog političkog odbora i član Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije. Prema ljotićevskoj prijavi, uhapšen je sa još deset članova odbora i svi su streljani 11. aprila 1944. godine, u Marinkovoj bari kod Beograda.99 IAB, M. Krstić, Rad četničke organizacije Draže Mihailovića u Beogradu 1941-1944, strana 200 (neobjavljen rad).
Major Vladimir Komarčević prneo je 5. aprila informaciju dobijenu od majora Ivana Pavlovića, zamenika komandanta Beograda, da su Nemci preduzeli do tada najveću akciju hapšenja četničkih ilegalaca u prestonici i bližoj okolini: uhapsili su nekoliko oficira i 2.000 mladića.03 AVII, ČA, K-277, reg. br. 4\1.

Dakle, kako se stavljaju u isti kos, na istu stranu Draza i Ljotic?

[Koča]

Jedan od plakata Ljoticevaca protiv Draze

SMRT IZDAJNIKU DRAŽI MIHAJLOVIĆU!

Vrlo važno!

SRBI, PAŽNjA!

Đeneral Draža Mihajlović, londonski plaćenik da bi se dodvorio svojim gospodarima u Engleskoj, na laži da se sloboda nabližuje, on nas poziva da dignemo ustanak zabluđujući nas da je to vrlo lako.
On nas poziva da pođemo njegovim stopama, služeći se lažima i uveravajući nas da okupatorska bugarska vojska neće biti protivu nas i da ćemo imati samo da se spravimo sa džepom nemačkih vojnika.
Srbi!

Draža Mihajlović i njegovi ljudi lažu! Ta laž nas može koštati novih ljudskih žrtava i potoke krvi.

Mi znamo da će bugarska okupatorska vojska lako da izađe na kraj sa svakim našim pokušajem za ustanak.

Osim toga, Bugari su doveli na granicu nove grupe koje samo čekaju znak da uđu u našu lepu zemlju i da je pretvore u prah i pepeo.
Osveta Bugara, koji su nas oduvek mrzeli, biće strašna.

Vi sami vidite koliko su okupatori žestoki, kada ugušuju i najmanju sabotažu: za svakog okupatorskog vojnika gine 50 Srba.

Draža Mihajlović je izdajnik, koji da bi ugodio svojim gospodarima iz Londona, hoće da baci naš narod u novo istrebljenje.
Spas Srbije je u našim rukama. Sve zavisi od naše sloge i jedinstva. Ne zaboravimo lepu narodnu poslovicu:“Samo Sloga Srbina Spašava“ i vratimo se svojoj porodici, domaćem ognjištu i poslu.

Živeo Kralj Petar II
Živela Srbija!
Živeo Srpski narod!
Smrt izdajniku Draži Mihajloviću!

Udruženje spasilaca Srbije

(IaN, Mf.2, sn.95)

Pogledajte ovo, „Spasioci“ uzvikuju da živi Kralj a protiv te iste Kraljevske vojske se bore. Ko to mogu biti?
Međutim, ovo govori još o nečemu. Govori da su ljotićevci potpuno skrenuli u nacistički kolosek jer nisu ni obavestili SDS i Nedićevce o ovom činu, znači radili su u tajnosti, lepili su proglase kao nemački vojnici što je jasno kao dan, udarili su na Bugare, a zna se da se Nemci i Bugari nisu baš slagali u to vreme jer su Nemci videli da su Bugari slabi okupatori i da po pravilu uvek gube kada se sukobe s nekim.

Eto, to su bili Ljotićevci-spasitelji srpskog naroda!

Aleksandar Dincic

[Koča]

Kako oni u isti kos?

Govor Tase Dinića protiv Draže u listu Novo Vreme 3-1-1943.

http://img383.imageshack.us/img383/7750/tasa.jpg

[cp6aj]

Са овим текстом у последњем посту се савршено слажем, са осталим не.
Ето, комунисти су исто тако имали разне документе и доказе (лагали) како су четници крволочни злочинци, како кољу народ и сл.

У 2. свјетском су ратовали сви против свих и сви су са свима сарађивали. А да ли би заиста четници на крају сарађивали са љотићевцима да је између њих однос био толико лош?
А да, једино Љотићевци нису сарађивали са партизанима, сви остали јесу.

[Koča]

u tome jeste stvar, mozes da se slazes, da stanes na stranu jednih, itd...to je tvoje pravo i tvoje vidjenje...ali ne mozemo u isti kos da trpamo Drazu i Nedica i Ljotica...

Tacno je da je u najsirem obliku saradnje, saradjivao svako sa svakim ali bitno je u ciju korist, tj. za koji cilj...

Sto se tice saradnje, ja stojim pri onome sto pise Samardzic u svojoj knjizi, citirajuci Dejvid Martina...(Naravno jasno je kako su zavrsavali oni koji bi bili otkriveni od strane Nemaca)

saradnja nedićevaca i četnika - naročito ispoljena kroz legalizaciju - došla isto onako prirodno kao, na zapadu, saradnja ustaša i komunista. U oba slučaja osnov je u pripadnosti istoj naciji. Nedićevci i četnici našli su se kao Srbi, a često i komšije, prijatelji ili rođaci. Ustaše i partizanske vođe bili su Hrvati, a sem toga u velikom broju slučajeva i prijatelji iz predratnih jugoslovenskih zatvora, u kojima su delili ćelije kao politički osuđenici.

[cp6aj]

NAJVEĆE CINKARENjE U ISTORIJI SRBA:

Miloslav Samardzic

Довољно је да кажем "преливода". (слободно се обратите за објашњење појма :) )

[cp6aj]

u tome jeste stvar, mozes da se slazes, da stanes na stranu jednih, itd...to je tvoje pravo i tvoje vidjenje...ali ne mozemo u isti kos da trpamo Drazu i Nedica i Ljotica...

Tacno je da je u najsirem obliku saradnje, saradjivao svako sa svakim ali bitno je u ciju korist, tj. za koji cilj...

Sto se tice saradnje, ja stojim pri onome sto pise Samardzic u svojoj knjizi, citirajuci Dejvid Martina...(Naravno jasno je kako su zavrsavali oni koji bi bili otkriveni od strane Nemaca)

saradnja nedićevaca i četnika - naročito ispoljena kroz legalizaciju - došla isto onako prirodno kao, na zapadu, saradnja ustaša i komunista. U oba slučaja osnov je u pripadnosti istoj naciji. Nedićevci i četnici našli su se kao Srbi, a često i komšije, prijatelji ili rođaci. Ustaše i partizanske vođe bili su Hrvati, a sem toga u velikom broju slučajeva i prijatelji iz predratnih jugoslovenskih zatvora, u kojima su delili ćelije kao politički osuđenici.

Љотићеви ставови су ми најбољи. Четници су се од почетка упецали на Енглеске форе, и заратили. При том су сарађивали са комунистима, то је узрок несугласица између Љотићеваца и Четника.

А да, ја бих стрпао у исти кош сву тројицу. Сва тројица су хероји на свој начин, сви су били србски родољуби, а сад то што су им се у једном периоду интереси сукобљавали то би зарад слоге требали заборавити.
Слава им, све тројици!!!

[Милунка Савић]

Ама, не може бити српски родољуб неко ко је убијао или омогућавао убијање Срба.

[cp6aj]

Ама, не може бити српски родољуб неко ко је убијао или омогућавао убијање Срба.
Значи ни Недић, ни Дража нису родољуби.

[Милунка Савић]

Значи ни Недић, ни Дража нису родољуби.
Недић је имао родољубиве намере, али у пракси се то показало као -антисрпство.
(Шта су, на пример, Милоје Милојевић, Александар Дероко, Милунка Савић, које је Недић, између осталих , држао на Бањици? :think:)

Дража је био вођа покрета отпора, ратовао против окупатора.

[Koča]

Ne bih zalazio dublje u ovu temu, mislim da je dovoljno ovo sto sam postavio, a toga ima jos...dakle cilj mi je bio da pokazem da se pomenuta trojica nikako ne mogu staviti u isti kos......takodje zanimljivo kako Samardzica ne volje ni komunisti ni ljoticevci...

Samo mislim da si u velikoj zabludi...pa na sve to avatar Nikolaja Velimirovica....

i dalje bih se slozio sa Milunkom...

[Петар Адамов]

Ne bih zalazio dublje u ovu temu, mislim da je dovoljno ovo sto sam postavio, a toga ima jos...dakle cilj mi je bio da pokazem da se pomenuta trojica nikako ne mogu staviti u isti kos......takodje zanimljivo kako Samardzica ne volje ni komunisti ni ljoticevci...

Samo mislim da si u velikoj zabludi...pa na sve to avatar Nikolaja Velimirovica....

i dalje bih se slozio sa Milunkom...

Управо је владика Николај ставио сву тројицу у "исти кош" као честите српске јунаке.
Имаш о томе његово писмо које су пре неку годину популарисали људи из "Двери".

[Koča]

Koliko sam upoznat ima tu dosta ljoticevstine, tj propagande koja je imala za cilj da ''prisvoji'' vladiku...

Ono sto sam ja citao, jasno govori da je vladika bio ''Drazin covek''...

[Петар Адамов]

Послушај и речи четничког команданта, војводе Момчила Ђујића:
''У ствари, ја сам у животу сусрео три велика човјека, велика политичара: Димитрија Љотића, Адама Прибићевића и Милана Гавриловића. То су људи који су могли бити патријарси по свом карактеру, по свом поштењу, по скромности, по вјери у Бога. Знате, да није било Љотића, не би било Недића. А да није било Недића, Српство би страдало. Ја сматрам Недића и Дражу великим људима и они су били потребни Србима као два ока у глави. Недић је спасао Српство од пропасти. Он је пола милиона Срба, бизу осамдесет хиљада дјеце, прихватио испод усташког ножа. Он је своју част ставио на коцку ради спасавања српског народа. Његова улога била је много тежа него улога Дражина. Да је мене неко питао: хоћеш ли уз Недића или уз Дражу? – ја би увијек пристао уз Дражу, јер сам био слободан, у шуми, а онамо, у Београду, свачија глава је била на њемачком пању.

Несрећа је у томе што је Дража разговарао с Титом, што се састајао с њим, планирао заједничку борбу. А Недић је одиграо спасоносну улогу, иза њега је стајао Љотић, један велики родољуб. Никакав издајник! Он је био као пропок Божији. Многе ствари предвидио је боље и тачније него многи наши политичари. Укратко да вам кажем: Недић – то је наша велика жртва и велики спасилац, Дража – велики мученик. Ето.''

[cp6aj]

Недић је имао родољубиве намере, али у пракси се то показало као -антисрпство.
(Шта су, на пример, Милоје Милојевић, Александар Дероко, Милунка Савић, које је Недић, између осталих , држао на Бањици? :think:)

Дража је био вођа покрета отпора, ратовао против окупатора.

Да, приклонио се партизанима против тзв. окупатора, заједно са тзв. пријатељима Енглезима.

[Koča]

diskutabilno je to sve...To je navodno iz poslednjeg Djujicevog intervjua, 1999....tu bi se vrati na prethodni post...

Procitaj sledece...Miloslav Samardzic pise:

Postoji više dokumenata o odnosima vojvode Đujića sa Ljotićem i Nedićem, naročito s početka 1943. godine. Naime, tada su Ljotić i Nedić u svojoj propagandi pokušali da prisvoje ne samo vojvodu Đujića, nego i sve četnike iz zapadnih krajeva, govoreći da su oni njihovi, a ne Dražini.

Kada je o Đujiću reč, Ljotić i Nedić su zloupotrebljavali činjenicu da je grupa predratnih zboraša - Srba i Hrvata - stupila u Dinarsku diviziju. Međutim, pre stupanja u četničke redove oni su morali da se odreknu partijskog rada - kao i članovi i simpatizeri drugih stranaka...

U radiogramu od 12. februara 1943. vojvoda Đujić je Draži detaljno opisao ovu situaciju. Đujić piše:
''Miroslav Peran, Hrvat, rodom iz Šibenika, kao što sam javio otišao za Beograd. Sa njime je otišao i Krešimir Samodol. Zboraši. Oni su ovamo došli pre godinu dana iz Srbije, o čemu sam Vas izvestio. U Splitu i Šibeniku postojala je grupa zboraša omladinaca. Kada su ovi došli iz Beograda, svi su se javili u naše redove.
Dr Mladen Žujović (komandant zapadnih pokrajina, Đujićev nadređeni - prim. M.S.) i ja obrazovali smo od njih i naših đaka đački bataljon. Upotrebljavali smo ga za propagandu. Ljotićevci se nisu ni živi pravili. Dolaskom Nemaca u Dalmaciju (septembra 1943. - prim. M.S.) Peran i Samodol se povampiriše i osloniše sa Manom Rokvićem na Nemce. Tu je došlo do rasula bataljona. Samodola i Perana smo isključili iz naših redova. Pred primenom teških kazni (izvođenje na preki sud zbog izdaje - prim. M.S.) oni su sa kolonom Nemaca strugnuli u Beograd.
Tamo sada pišu po novinama... (nečitka reč - prim. M.S.) tendenciozno pokazuju samo da bi pokazali da mi potpuno sarađujemo sa Nemcima, da bi kompromitovali naš pokret sa inostranstvom i da bi nas naveli na put Nedića i Ljotića i da bi na taj način opravdali svoje zločine...
Sada je odovud sa kolonom i nemačkim dokumentima pobeglo za Beograd još 50 omladinaca bivših zboraša, naravno u srpske dobrovoljce. Iz Beograda neki doturaju i uz pomoć Nemaca rasturaju beogradske novine i popularišu Nedića i Ljotića...
Inače ljotićevci ovamo nemaju pristalica...''

_____________--

evo Vojvoda Jevdjic o ljoticevcima:

Vojvoda Jevđević je više puta pisao o ljotićevcima u svojim ''Srpskim novinama'' u Rimu. Karakterističan je ovaj članak:

Ljotićevci u svom listu stalno citiraju istoriske primere da opravdaju svoju službu nacističkoj ideji. Potežu Kraljevića Marka i Stefana Lazarevića i njihovo vazalstvo Turcima, potežu Caricu Milicu, što je dala kćerku Caru Bajazitu, potežu Karađorđa i Miloša Obrenovića i Kneza Ivana od Semberije, koji su po tvrđenju ljotićevaca, kao i ljotićevci služili okupatoru da bi spasili i zaštitili sirotinju raju od turskoga nasilja.
Nema veće istoriske laži od te njihove taktike i njihovih tvrđenja. Sve to što su radile te istoriske ličnosti bila je zaista taktika za čuvanje naroda i države, kao što je bila taktika terenska saradnja četnika sa italijanskim trupama u korišćenju istih protiv hrvatskih zlikovaca i komunista. Ali nikad nije proklamovao ni Visoki Stefan, ni Kraljević Marko, ni Miloš Obrenović da je njihovo uverenje da su Turci od Boga poslani da sruše srpsku državu i da zagospodare svetom, kao što to nijedan četnik koji je uzimao oružje od Italijana, da bi njim tukao hrvatske i marksističke zveri nije izjavljivao da se solidariše sa musolinijanskim planom da se granice italijanskog imperija pomaknu do Mostara i Sarajeva.
Naprotiv tom, ljotićevci nisu taktizirali sa okupatorom, nego su propovedali da je Hitlerova nacionalsocijalistička teorija jedini spas čovečanstva i oni nisu služili vojnom okupatoru, nego su prihvatili jednu filozofskopolitičku ideju svetskog poretka.
U tom je kardinalna razlika ne samo između ljotićevaca i četnika, nego čak između ljotićevaca i Nedića, koji jedini bi mogao da je živ, da se poziva na istoriski primer Miloša Obrenovića i Stefana Visokog.
Pokušaji ljotićevaca da prevare novu emigraciju, pošto ih od starih svi poznaju, sve su žešći. Samo u Italiji oni rasturaju po kampovima nekoliko stotina brojeva svog lista, koji istodobno vodi krvavu borbu protiv komunizma i izražava svoje duboko divljenje Milovanu Đilasu. I što je najvažnije, koji najspremnije otvara svoje stupce starom spekulantu marksističkom Živku Topaloviću.
Što se tiče istoriskog primera carice Milice, koja je iz državnih razloga poslala Oliveru Bajazitu, Hitlerov štab nisu interesovale žene, ali su mogli mnogo postići, da su jednu grupu ''mladih dobrovoljaca'' , pošto im skinu krstove sa grudi, da se ne pogane, poslali drugovima generala Rema i potomcima kneza Ajlenburga.

(Iz knjige vojvode Jevđevića ''U službi srpskom narodu'', izdanje ''Pogleda'', strana 115)

imas ovde diskusiju na tu temu....

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=4614

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=102740#102740

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=7252

___________---

ja ostajem pri cinjenicama koje sam postavio....po meni uloga Nedica i moze da se razmtra, Ljotica nikako...

[cp6aj]

Koliko sam upoznat ima tu dosta ljoticevstine, tj propagande koja je imala za cilj da ''prisvoji'' vladiku...

Ono sto sam ja citao, jasno govori da je vladika bio ''Drazin covek''...

Петар Адамов ти је све објаснио.

Са мојим аватаром је све у реду:
Над одром Димитрија Љотића
(беседа коју је Свети Владика Николај одржао на сахрани Димитрију В. Љотићу)
Да jе одсечена само jедна грана, стабло не би много осетило, али стабло jе одсечено до корена, и нама jе нанесен велики бол. Аj. Боже! То jе Твоjа воља и ми jоj се морамо покоравати.

Када се jедан камен баци у воду, он прави концентричне кругове коjи се шире. Тако и смрт Димитриjа Љотића иде тугом његовоj породици, његовоj маjци Љубици, тамо далеко у Смедереву, његовоj супрузи Ивки, његовом брату Jаши, његовим синовима и његовоj кћери. Други круг иде кругу добровољаца, његовим сапутницима и jедномишљеницима у миру и рату, у добру и злу, у радости и жалости. Трећи круг иде са дичним четницима, к оном коме jе већ четири године земља простирач а небо покривач. И сад долази и четврти круг, коjи обавиjа цео свет, jер Љотић ниjе био само наш, он jе припадао човечанству, Европи, свету.

Димитриjе Љотић био jе државник, учитељ и хришћанин. Он ниjе био само државник, он jе био хришћански државник. За последњих сто педесет година, ми смо имали великих политичара, великих људи као што су Гарашанин, Jован Ристић и Никола Пашић, али то су људи били велики за своjе време, и у границама Србиjе док jе Димитриjе Љотић зашао у велике кругове светске политике. То jе био политичар са крстом. Имао сам прилике да га jедном чуjем у манастиру Жичи када jе рекао: "Србски народ неће бити срећан док сав свет не буде срећан". Он jе био учитељ коjи jе учио наjпре делима, па тек онда речима, упућивао jе, и сам jе био пример. Никад ниjе говорио а да делом ниjе показао. Ништа ниjе било да jе говорио, а да ниjе делом остварио. О, да су такви били сви наши учитељи! Христос jе рекао:

"Треба радити па учити, а не само учити".
О њему ће се говорити као човеку, државнику и дубоким хришћанину, и то jе он био наjвећи. Он почиње од себе, а то користи свету. Ако почињеш од перифериjе, од другог, а не од себе онда не користиш никоме. То jе било његово гесло. Димитриjе Љотић jе био човек дубоке вере. Он jе као министар Правде додавао кадионицу свештенику у цркви. Многи су се томе ругали, али он се ниjе стидео. Он jе говорио: "Jа идем да испитуjем вољу Господњу, па кад jе сазнам, ићи ћу за њом, не обазирући се ни лево ни десно." Без Димитриjа Љотића осећа се велика празнина, а то jе празнина коjа се не може лако попунити.

Дрво jе одсечено, али Бог зна шта ради и ми се морамо покоравати Његовоj вољи. Ако jе дрво одсечено, али из одсеченог дрвета никле су многе младице, а то су многи и многи Љотићи. Ако jе пао Димитриjе Љотић, десетине хиљада србских jунака под оружjем заjеднички сjедињени, не поjединци, него заjеднички, су заменици Димитриjа Љотића. Димитриjе Љотић jе човек коjи jе надахњивао људе. Носио jе тешки крст и у рату и у миру, jер ни у миру му људи нису хтели дати мира. А у рату jе извршио своjу дужност и као воjник и као грађанин. Баш они коjи су били на површини и коjи су били глава народна нису га разумели. Зато смо и пропали што нисмо знали ценити такве вредности.

Бог га jе узео баш у своjе време. Рећи ће неко: узели су нам га. Али га нису узели, jер jе он дао упут своjим животом и своjим трудом до сада. Колика понизност, какав аскетизам, испосник Светогорски, какве молитве, дечиjе милине!

Ми благодаримо њему, његова Светост и jа, захваљуjемо му што смо дошли из заточења до Беча, и од Беча овамо. Ми не можемо то никад заборавити наjверниjем сину Србства.

Када сам говорио са њим у Бечу о сjедињењу наших народних националних снага, он jе, говорећи о ономе за кога сам рекао да му jе већ четири године земља простирач а небо покривач, смерно одговорио: "Он нека заповеда, jа ћу слушати. Он нека буде на врху, jа ћу на дну. Jа ћу му ноге прати." И дошло jе jединство.

Ко jе познавао тога човека, морао га jе волети. Он jе био идеолог, светски, широке душе, лав у храбрости а jагње у кроткости. Говорио jе: "Ако учинимо све народе срећним, бићемо и ми срећни". Чедо Милић, велики мостарски jунак, рекао jе: "Jош сам видео jунака, али jунака као Љотића нигде". О њему ће се зато писати књиге. Писаће не само Срби, него и сви Европљани коjи су га познавали.

Било jе људи коjи су говорили да он воли да прима од некуд, да сакупља, да гомила. Али где су његове куће? Где му jе имање? Где су му куле? Где су му поља? Jа тога не видим. Али jе био велики богаташ духом, поштењем, вером. Духован човек, карактеран, поштен, одлучан и религиозан. Он jе био толико богат душом, да jе од ње могао дати и другом, позаjмити осталима увек спреман да даде савета и лепу реч. За њега политика ниjе била акробатика, него етика. Он jе био репрезентатор душе и срца србскога, чари и истине србске. Он jе био идеолог хришћанског национализма.

Он jе волео све воjводе. Он jе то мени причао, а исто о њему причале су ми и воjводе, и кружиле похвалнице о њему.

Jедан велики воjвода, коjи jе овде међу нама, рекао ми jе jедном приликом пре кратког времена: "Не могу се од њега одвоjити. Речи из његових уста теку као мед. Он jе прави репрезентатор србске политике." Он jе дао толико од себе, па да jе живео jош педесет година, он не би имао шта више да да. Он jе дао одговора на сва питања. Он jе у своjоj идеологиjи обухватио све гране народног живота.

Жалимо га сви, жали га свак. Жале га и Немци. Многи су му пребацивали да се сувише наслања на Немце. И то баш они коjи нису били народни људи, коjи поседуjу виле и богатства, и коjи као jазавци припремаjу себи унапред богатство за сто година. Али он jе наjвише критиковао Немце, и баш зато су га они поштовали. Критиковали су га само они коjи га нису познавали.

Колико jе само волео своjе воjнике. Причао ми jе jедан официр из његове пратње: "Када смо отступали из Београда, на путу смо застали и делили храну воjницима коjи су били гладни. Када смо поделили храну, пришао сам Љотићу и рекао му да jе jош остало хране за мене и њега. Нашта ми jе он рекао: "Подели и то. Ми ћемо лакше. Сад и тако идемо да спавамо, а лакше се спава кад се не jеде." "И тако сам учинио." Он jе поштовао човека изнад свега, само наjпре и изнад свега – Бога.

Он jе био велики човек. Оно што jе посадио, ухватило jе дубока корена. И све што jе урадио, мирисаће.

Добровољци, певаjте у славу Димитриjа Љотића! Четници, плетите венце славе! Срби, спомињите се Димитриjа Љотића!

Пала jе наjвећа жртва. Боже, не тражи више. Боже, доста, молимо Те: узео си много и као наjвећу жртву, њега! Боже, нека буде доста.

Jа веруjем да jе ова велика жртва капиjа коjа ће нас довести до слободе. Димитриjе Љотић jе капиjа наше нове Отаџбине.

Зато сви, браћо, молимо се за душу великог човека и нека га прими у царство своjе. Нека нам Бог услиши молитве, а њему нека да место коjе заслужуjе.

Бог да прости душу Димитриjа Љотића! Во вjеки вjекова. Амин.

Ниjе мртав Димитриjе Љотић. Он сада припада читавом Србству. Он сада припада небескоj Србиjи. А мртви су jачи него живи. Он jе сада jачи, него када jе био жив и спутан. Он сада jош више ради и поседуjе jош више снаге. Он тек сада ради. Хвала му.

[Neozbiljni pesimista]

Moje licno misljenje o Ljoticu i Nedicu je vrlo lose i nikad ih ne bih trpao u isti kos sa Drazom.Dok se Draza,u pocetku,borio protiv Nemaca,doduse ne toliko agilno kao komunjare,pre svega jer je hteo da zastiti srpski narod od nemackih represalija(za 1 ubijenog Nemca,streljano je po 100 Srba),dotle su Nedic,a pogotovo Ljotic bili otvoreno na nemackoj strani,pod izgovorom da se bore protiv komunista.Prvo,ako ti je stalo do naroda,ti nikad neces da pucas u njega,bez obzira bili oni komunisti ili ne,u ime okupatora.Citao sam da su Ljoticevci ucestvovali u hapsenju ljudi ovde po Kragujevcu,koje su kasnije Nemci postreljali 21.oktobra.Nedic se sam kompromitovao,jer je stao na celo kvislinske vlade i konstatacija,da su represalije prestale zbog njega i njegovog upornog davanja ostavke(koju kao Nemci nisu prihvatali,kao da nije bilo dovoljno domacih jajara i kvislinga,koji su jedva cekali da zajasu fotelju) je notorna glupost.Nemci su sa odmazdama prestali,zbog toga sto to nije dalo zeljeni efekat i samo je pojacalo otpor u narodu.Draza je bio nesto drugo.Jednostavno,komunjare su iskoristile pogodan trenutak da nametnu vlast(sto je njima od pocetka bio cilj,zamaskiran u antifasisticku borbu) na osvojenim teritorijama,sto je za posledicu imalo razilazenje cetnika i partizana i otpocinjanje njihovih medjusobnih borbi(koje su cetnici zapoceli u Pozegi).U svim ostalim okupiranim zemljama,postojao je,iako ideoloski razlicit,organizovan zajednicki otpor prema Nemcima i mi smo jedini,koji su pored okupacije,morali da vode i ideoloski rat.

[Милунка Савић]

Moje licno misljenje o Ljoticu i Nedicu je vrlo lose i nikad ih ne bih trpao u isti kos sa Drazom.Dok se Draza,u pocetku,borio protiv Nemaca,doduse ne toliko agilno kao komunjare,pre svega jer je hteo da zastiti srpski narod od nemackih represalija(za 1 ubijenog Nemca,streljano je po 100 Srba),dotle su Nedic,a pogotovo Ljotic bili otvoreno na nemackoj strani,pod izgovorom da se bore protiv komunista.Prvo,ako ti je stalo do naroda,ti nikad neces da pucas u njega,bez obzira bili oni komunisti ili ne,u ime okupatora.Citao sam da su Ljoticevci ucestvovali u hapsenju ljudi ovde po Kragujevcu,koje su kasnije Nemci postreljali 21.oktobra.Nedic se sam kompromitovao,jer je stao na celo kvislinske vlade i konstatacija,da su represalije prestale zbog njega i njegovog upornog davanja ostavke(koju kao Nemci nisu prihvatali,kao da nije bilo dovoljno domacih jajara i kvislinga,koji su jedva cekali da zajasu fotelju) je notorna glupost.Nemci su sa odmazdama prestali,zbog toga sto to nije dalo zeljeni efekat i samo je pojacalo otpor u narodu.Draza je bio nesto drugo.Jednostavno,komunjare su iskoristile pogodan trenutak da nametnu vlast(sto je njima od pocetka bio cilj,zamaskiran u antifasisticku borbu) na osvojenim teritorijama,sto je za posledicu imalo razilazenje cetnika i partizana i otpocinjanje njihovih medjusobnih borbi(koje su cetnici zapoceli u Pozegi).U svim ostalim okupiranim zemljama,postojao je,iako ideoloski razlicit,organizovan zajednicki otpor prema Nemcima i mi smo jedini,koji su pored okupacije,morali da vode i ideoloski rat.
Углавном тачно, само, и други су водили идеолошке ратове, на пример, у Грчкој је још неколико година по окончању Другог светског вођен грађански рат.

[Петар Адамов]

evo Vojvoda Jevdjic o ljoticevcima:

Vojvoda Jevđević je više puta pisao o ljotićevcima u svojim ''Srpskim novinama'' u Rimu. Karakterističan je ovaj članak:

Ljotićevci u svom listu stalno citiraju istoriske primere da opravdaju svoju službu nacističkoj ideji. Potežu Kraljevića Marka i Stefana Lazarevića i njihovo vazalstvo Turcima, potežu Caricu Milicu, što je dala kćerku Caru Bajazitu, potežu Karađorđa i Miloša Obrenovića i Kneza Ivana od Semberije, koji su po tvrđenju ljotićevaca, kao i ljotićevci služili okupatoru da bi spasili i zaštitili sirotinju raju od turskoga nasilja.
Nema veće istoriske laži od te njihove taktike i njihovih tvrđenja. Sve to što su radile te istoriske ličnosti bila je zaista taktika za čuvanje naroda i države, kao što je bila taktika terenska saradnja četnika sa italijanskim trupama u korišćenju istih protiv hrvatskih zlikovaca i komunista. Ali nikad nije proklamovao ni Visoki Stefan, ni Kraljević Marko, ni Miloš Obrenović da je njihovo uverenje da su Turci od Boga poslani da sruše srpsku državu i da zagospodare svetom, kao što to nijedan četnik koji je uzimao oružje od Italijana, da bi njim tukao hrvatske i marksističke zveri nije izjavljivao da se solidariše sa musolinijanskim planom da se granice italijanskog imperija pomaknu do Mostara i Sarajeva.
Naprotiv tom, ljotićevci nisu taktizirali sa okupatorom, nego su propovedali da je Hitlerova nacionalsocijalistička teorija jedini spas čovečanstva i oni nisu služili vojnom okupatoru, nego su prihvatili jednu filozofskopolitičku ideju svetskog poretka.
U tom je kardinalna razlika ne samo između ljotićevaca i četnika, nego čak između ljotićevaca i Nedića, koji jedini bi mogao da je živ, da se poziva na istoriski primer Miloša Obrenovića i Stefana Visokog.
Pokušaji ljotićevaca da prevare novu emigraciju, pošto ih od starih svi poznaju, sve su žešći. Samo u Italiji oni rasturaju po kampovima nekoliko stotina brojeva svog lista, koji istodobno vodi krvavu borbu protiv komunizma i izražava svoje duboko divljenje Milovanu Đilasu. I što je najvažnije, koji najspremnije otvara svoje stupce starom spekulantu marksističkom Živku Topaloviću.
Što se tiče istoriskog primera carice Milice, koja je iz državnih razloga poslala Oliveru Bajazitu, Hitlerov štab nisu interesovale žene, ali su mogli mnogo postići, da su jednu grupu ''mladih dobrovoljaca'' , pošto im skinu krstove sa grudi, da se ne pogane, poslali drugovima generala Rema i potomcima kneza Ajlenburga.

(Iz knjige vojvode Jevđevića ''U službi srpskom narodu'', izdanje ''Pogleda'', strana 115)

imas ovde diskusiju na tu temu....

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=4614

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=102740#102740

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=7252

___________---

ja ostajem pri cinjenicama koje sam postavio....po meni uloga Nedica i moze da se razmtra, Ljotica nikako...

Војвода Д.Јевђевић можда није знао да је Љотић од нацистичке теорије апсолутно одбацивао расно учење и обоготворавање нације. Такође, чувене су његове речи које је стално понављавао: "Разбијајте јеврејске идеје, а не јеврејске излоге..."
Можда није знао, а можда није ни желео да зна...

[Милунка Савић]

Такође, чувене су његове речи које је стално понављавао: "Разбијајте јеврејске идеје, а не јеврејске излоге..."
.
И то је, као, нешто боље. :roll:
Од речи до дела није далеко.
Уосталом, речено је толико пута, Љотић се показао у пракси као уништитељ Срба.

[Neozbiljni pesimista]

Углавном тачно, само, и други су водили идеолошке ратове, на пример, у Грчкој је још неколико година по окончању Другог светског вођен грађански рат.

Da,u pravu si za Grcku.Dobro si me korigovala :ok:

[Петар Адамов]

[QUOTE=Neozbiljni pesimista;11400655]Nedic se sam kompromitovao,jer je stao na celo kvislinske vlade i konstatacija,da su represalije prestale zbog njega i njegovog upornog davanja ostavke(koju kao Nemci nisu prihvatali,kao da nije bilo dovoljno domacih jajara i kvislinga,koji su jedva cekali da zajasu fotelju) je notorna glupost.QUOTE]

Било је довољно људи који би једва чекали да заузму то место из којекаквих интереса, али нико од приближног ђенераловог ауторитета. Зато је и отеран Аћимовић и зато је тражена личност Недићевог калибра. Немцима је било важно кога имају на челу владе, и то је јасан став чак и историчара са партизанским симпатијама,попут Бранка Петрановића.

[Neozbiljni pesimista]

[QUOTE=Neozbiljni pesimista;11400655]Nedic se sam kompromitovao,jer je stao na celo kvislinske vlade i konstatacija,da su represalije prestale zbog njega i njegovog upornog davanja ostavke(koju kao Nemci nisu prihvatali,kao da nije bilo dovoljno domacih jajara i kvislinga,koji su jedva cekali da zajasu fotelju) je notorna glupost.QUOTE]

Било је довољно људи који би једва чекали да заузму то место из којекаквих интереса, али нико од приближног ђенераловог ауторитета. Зато је и отеран Аћимовић и зато је тражена личност Недићевог калибра. Немцима је било важно кога имају на челу владе, и то је јасан став чак и историчара са партизанским симпатијама,попут Бранка Петрановића.

Pa,obzirom da su protiv Nedica bili i komunisti i cetnici i vlada u Londonu,ne znam da li je bas toliko autoritativan u narodu...Jedino mozda zbog njegove ratnicke slave u Prvom svetskom ratu,ali sumnjam...

[krauterbox]

Ајд' молим те објасни шта је за тебе социјализам. Хитлеров социјализам је далеко бољи од Титиног. За Титу је држава врховни или највећи послодавац, за Хитлера није, он је обезбедио и заштиту радника и могућност личне иницијативе, приватних предузећа.
Да не бих пуно објашњавао ево веза (http://www.scribd.com/doc/20942730/Leon-Degrell-Hitlerova-dru%C5%A1tvena-revolucija)
cp6aj pa đe nađe Degrela ebte.
To je kao da si za Ljotića argumentovao Najdanovićem (iako što jest'-jest', Najdanović je za degrela Hegel), a o kakvoj se objektivnosti kod belgijskog kvislinškog psa može govoriti lijepo ilustruje i to da je za njega Adolf jednom prilikom rekao:" Ako bi ikada imao sina, onda bi htio da on bude sličan Degrelu."

Nego 'ajd' ti ako ti nije teško nađi na netu nešto o Deutsche Arbeitsfront pa ćeš da vidiš (ebne) socijalne idile u III Rajhu.

A uporedo sa tim pročitaj nešto o braći Štraser (i Hićinom obračunu sa njima), kao i o razlozima masakra u Noći dugih noževa, a kao šlag raspitaj se i o tome šta je to 27.01.'32. u tzv. "Dizeldorfskom govoru", budući kancelar obećao gospodi iz Industriklub-a (a u tom govoru ima i o ulozi države u ekonomiji, ali bojim se da ti se neće baš svidjeti).

A inače na ovo moje pitanje zboras je meni odgovorio (kao što možeš vidjeti), a ja njemu nisam na ovoj temi nego na jednoj drugoj koja je takođe u to vrijeme bila aktuelna
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=7753558&postcount=141
(ovo navodim da ne bi pomislio da sam ja onomad iznenada zašutio):cool:

[plageton]

Tvrdnja da je Milan Nedić predao 3. armiju bez ispaljenog metka je obična glupost za svakog ko išta zna o Aprilskom ratu. A podatak da ga je "jugoslovenska vlada" krajem aprila proglasila odgovornim za raspad fronta u Makedoniji je smešan kao i sama ta vlada.

Kada se o Ljotiću govori, u toku ratu on i njegovi organizovali su nekakve omladinske popravne ustanove u koje su stavljali one koje su smatrali da su zabludeli, to jest komuniste, a možda i četnike, ne znam. Time je spasao mnoge koji bi inače završili na Banjici ili nekom sličnom mestu. Mislim čak da su ljotićevci zbog toga i kod komunista posle rata imali neki mali kredit. Izvinjavam se ako je o tome već bilo reči, nisam mogao da pregledam celu temu na forumu, a ako nije bilo reči, bilo bi dobro da o tome napiše nešto više neko ko zna, umesto što se svaka bogovetna tema završava kao četničko-partizansko-ljotićevski obračun.

[kiseli1]

Tvrdnja da je Milan Nedić predao 3. armiju bez ispaljenog metka je obična glupost za svakog ko išta zna o Aprilskom ratu. A podatak da ga je "jugoslovenska vlada" krajem aprila proglasila odgovornim za raspad fronta u Makedoniji je smešan kao i sama ta vlada.

Kada se o Ljotiću govori, u toku ratu on i njegovi organizovali su nekakve omladinske popravne ustanove u koje su stavljali one koje su smatrali da su zabludeli, to jest komuniste, a možda i četnike, ne znam. Time je spasao mnoge koji bi inače završili na Banjici ili nekom sličnom mestu. Mislim čak da su ljotićevci zbog toga i kod komunista posle rata imali neki mali kredit. Izvinjavam se ako je o tome već bilo reči, nisam mogao da pregledam celu temu na forumu, a ako nije bilo reči, bilo bi dobro da o tome napiše nešto više neko ko zna, umesto što se svaka bogovetna tema završava kao četničko-partizansko-ljotićevski obračun.

a sta bi sa streljanjem u kragujevcu.? jesu li i tamo ljoticevci spasavali srbe?

[plageton]

a sta bi sa streljanjem u kragujevcu.? jesu li i tamo ljoticevci spasavali srbe?

Ne znam, ti mi reci. Sta su ljoticevci radili u KG oktobra 1941?

[kiseli1]

Ne znam, ti mi reci. Sta su ljoticevci radili u KG oktobra 1941?

odred broj 5, SDK,. pod komandom marisava petrovica
1. dali kamione
2. pokupili taoce za streljanje, stavili u barake
3. odpremili nemcima
4. pripadnici zbora su bili izuzeti iz spiska taoca

ili recimo, cacak 7 decembar 1941;
pop dragutin bulic, istaknuti clan zbora je birao tko ce biti streljan, a tko izuzet....

[Homoljac]

Radio je sta je morao .......

[Милунка Савић]

odred broj 5, SDK,. pod komandom marisava petrovica
1. dali kamione
2. pokupili taoce za streljanje, stavili u barake
3. odpremili nemcima
4. pripadnici zbora su bili izuzeti iz spiska taoca

ili recimo, cacak 7 decembar 1941;
pop dragutin bulic, istaknuti clan zbora je birao tko ce biti streljan, a tko izuzet....
Занимљиво, и ти убоде понешто.

[plageton]

Љотићевци дали камионе Немцима.

[kiseli1]

Radio je sta je morao .......

da, to je najlakse od svega...."mi smo samo izvrsavali naredjenja"....i naravno, opravdano ...
interesantno je da je sve opravdano kada su u pitanju, nedic, ljotic i JVuO....

JVuO je antifasisticki, zato sto je anti- komunisticki i "stiti srbe od crvenog terora"
nedic je "srpska majka" . "on se zrtvovao za srbe"
ljotic nije nacista " ............."on mrzi hitlera i nemce"

cinjenica da su sve tri grupacije , na kraju rata bile ujedinjene pod mihailovicem, je za vas sve irelevantna...........:D
cijenica da su te tri grupacije pobile unutar srbije u medjusobnim obracunima preko 80 hiljada srba, je irelevantna

[Koča]

Занимљиво, и ти убоде понешто.

Da, i kiseli ubode nesto ali sve to je i dalje u cilju pljuvanja svega srpskog, sto dalje za cilj ima ublazavanje svega onoga sto Hrvate vezuje za II sv.rat....u najmanju ruku najsramniji deo povijesti, ne samo na ovim prostorima, nego mnogo sire....to je ono sto kopka kisele, i ne da im mira, pa iako na ovakvim temama i ''ubodu'' nesto, sve to ima svoje razloge i totalnu neiskrenost (srpske zrtve)...

a sve ovo takodje treba da dokaze neku velikosrpsku kliku na celu sa Mihailovicem, Nedicem i Ljoticem, s ciljem stvaranja Velike Srbije i ugnjetavanja jadnog hrvatskog naroda....:hahaha::dash:

smejem se al to je tuzno....o nekom ugnjetavanju i Velikoj Srbiji pricali su oni koji su pobili na stotine hiljade Srba, na najsurovije nacine, samo zato sto su Srbi, a danas zive u drzavi u kojoj su od ravnopravnog naroda koji je cinio trecinu, stvorili, mnogo je reci, nacionalnu manjinu, na rubu egzistencije...

a kao slag na tortu, od kiselog cemo slusati o srpskim zrtvama...nema kraja licimerju...pa jos da kaze da su nastale u obracunima ''te tri grupacije''....pa ko je stradao nego pripadnici te tri grupacije...kamo srece da je NDH imala Hrvate koji su se borili protiv ustasa (daleko od toga da poredim ustase sa Ljoticevcima...s njima se nista na ovim prostorima ne moze porediti)...sad cemo da slusamo bajke o hrvatskim partizanima....

....Draza, vodja pokreta otpora bori se protiv saradnika okupatora....A oni kao saradnici okupatora protiv Draze...

pogledaj vec sledeci njegov post, nidje veze...

u svom ''oslobodjenju'' komunisti su samo u Srbiji bez sudjenje, po principu ''ima dobru zenu'' ili ''oduvek me je nervirao'' streljali najmanje 80 000 ljudi, mada taj broj najverovatnije iznosi preko 100 000...i to je tema koja se tek otvara...irelevantno?

U Sloveniji 100 000....

Beogradjani hodaju po masovnim grobnicama, navijaju nad masovnim grobnicima...irelevantno...

Koliko uopste iznose zrtve komunizma u svetu....irelevantno?

_______________________________-

Da se vratimo konkretno na temu....i manemo hrvatcica, u beskrajnom lecenju svojih kompleksa i frustracija....mase splacina i gluposti koje slusamo...

U toku rata ljoticevci su jedni od najvecih neprijatelja cetnika...Zbog svoje profasisticke ideologije oni su bili potpuno odani Nemcima...

Takodje najveci neprijatelji ljoticevcima bili su cetnici jer su i Nemcima pod cijom su se komandom nalazili, Drazine jedinice bile neprijatelj broj 1.

i to su cinjenice....

Da vidimo Drazine naredbe o ljoticevcima:

Svim komandantima, 8. jula 1942.

Ljotic izdao naredbu da se nase organizacije pronalaze i odmah odaju Nemcima i unistavaju. Ljoticeve redove busiti, a komandante putem trojki sistematski skidati...

AVII, CA, K-299, reg.br.3/1

_____________

Svim komandantima 24 avgusta 1942.

Nemci su dali ovlascenje Ljoticu da vrsi atentate na nase vaznije funkcionere. Izvrsiocima obecane velike nagrade. Obratite paznju svima saradnicima i susedima. Unistavajte bez milosti ljoticevce, isto kao i komuniste...

AVII, CA, K-299, reg.br.4/1

_________________________

Potpukovniku Dragoslavu Pavlovicu, delegatu Vrhovne komande, 29.avgusta, 1942...

Komuniste i ljoticevce likvidirati svuda bez cekanja odsutnog momenta

AVII, CA, K-299, reg.br.6/1

___________________

Generalu Miroslavu Trifunovicu, komandantu Srbije, 16.decembra 1942 na vest da neko iz ljoticevskih redova zeli sporazum o saradnji:

Nikakav sporazum sa izdajnicima i izrodima Ljoticevim ne primam ni po koju cenu. Njih cemo unistiti do poslednjeg. Isti su nam neprijatelji kao i Nemci. Tako im ti slobodno poruci s moje strane. Ma jednu rec s njima da progovorimo izgubili bi svaki ugled u narodu.


AVII, CA, K-299, reg.br.17/1

_________________

Kapetanu Nikoli Kalabicu , 18.maja 1943.

Sa ljoticevcima produziti borbu...
____________

Kapetanu Miloradu Miticu, komandantu Zlatiborskog korpusa, takodje 18.maja

Veoma sam zadovoljan sto se razbili Lautnera. Produzite borbu protiv ljoticevaca...ljoticevce unistavajte do poslednjeg.

_____________

Majoru Sinisi Ocokoljicu Pazarcu, 22.juna, 1943.godine

Nediceve i Ljoticeve spijune nemilosrdno unistavajte!


AVII, CA, K-297, reg.br.2/1

__________________________

Jedno Drazino misljenje o Dimitriju Ljoticu zabelezio je beogradski ilegalac porucnik Vjekoslav Farkas. On je 20.maja 1943 godine na brdima iznad Brodareva pokazao Drazi jedan memorandum koji je Ljotic napisao o njemu i predao generalu Baderu. Draza je rekao:

Onaj Ljoticev memorandum nemackom komandantu Srbije velika je glupost. Zamislite, ta budala tvrdi da mene finansiraju Jevreji. Tu budalu ne treba ubijati. Njemu treba udariti 50 po turu. Jedino ga batine mogu izleciti.

Knjiga o Drazi, prvi tom, 310.

Dakle mozemo da se drzimo cinjenica, tj. izvestaja ili da slusamo splacine ljudi ''na zadatku''....neznalica, zlonamernih...Onih koji spamuju, a kada budu pozvani na ozbiljnu raspravu sa ozbiljnim ljudima naprosto se izgube...

_____________

Draza je cesto dobijao izvestaj o sukobima sa Ljoticevcima i njihovim zulumima, i to je ono sto sam pisao na prethodnim stranama, pod naslovom Primeri ljoticevskih zlocina.

http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=5723&page=7

@cp6aj

Sve je to iz cetnicke arhive, Arhiva Vojnoistorijskog instituta...O svemu tome i borbama cetnika i ljoticevaca, cinkarenja cetnika Nemcima, hapsenja cetnika, itd, ima jos dosta....da ne prekucavam sve, ovo je dovoljno...

Treba shvatiti, Draza je vodja pokreta otpora, borac protiv okupatora...Ljoticevci su u sluzbi okupatora i kao takvi imaju cetnike za neprijatelje....

___________

Sto se tice stalnog pozivanja Ljoticevaca na Vladiku Nikolaja, sve mi to lici na pricu Hrvata o tome kako je Nikola Teslu ''koristio svaku priliku da iskaze kako je jednako ponosan na srpski rod i Hrvatsku domovinu'' (jasno nam je o cemu se tu radi)

Sto se tice Djujica i vladike, sve je to diskutabilno, i ne moze se uzeti zdravo za gotovo...meni sve to lici na ljoticevstinu, a i da je tako treba uzeti okolnosti pod kojima je to receno....Ono sto sam ja izneo, a sto su neosporno cinjenice ne ide tome u prilog,,,,

[cp6aj]

@cp6aj

Sve je to iz cetnicke arhive, Arhiva Vojnoistorijskog instituta...O svemu tome i borbama cetnika i ljoticevaca, cinkarenja cetnika Nemcima, hapsenja cetnika, itd, ima jos dosta....da ne prekucavam sve, ovo je dovoljno...

Treba shvatiti, Draza je vodja pokreta otpora, borac protiv okupatora...Ljoticevci su u sluzbi okupatora i kao takvi imaju cetnike za neprijatelje....

___________

Sto se tice stalnog pozivanja Ljoticevaca na Vladiku Nikolaja, sve mi to lici na pricu Hrvata o tome kako je Nikola Teslu ''koristio svaku priliku da iskaze kako je jednako ponosan na srpski rod i Hrvatsku domovinu'' (jasno nam je o cemu se tu radi)

Sto se tice Djujica i vladike, sve je to diskutabilno, i ne moze se uzeti zdravo za gotovo...meni sve to lici na ljoticevstinu, a i da je tako treba uzeti okolnosti pod kojima je to receno....Ono sto sam ja izneo, a sto su neosporno cinjenice ne ide tome u prilog,,,,

Борац за интересе британаца, оних који су нас тако лако прешли глумећи неко пријатељство. Дража је једноставно пао на ту њихову фору, А Љотић је сматрао да то није добро за Србски народ и успротивио се Дражи. А зашто је Дража пред крај рата стао на страну Љотића.
А ја ћу ово још једном поновити у том рату су сви (али баш сви) са свима сарађивали и ратовали осим Љотићеваца и комуниста. Да смо сви били на Љотићевој страни неби толико изгинули а вјероватно ни комунисти неби дошли на власт.
А није ли Ђујић сарађивао са талијанима против усташа???
Ако постављаш информације из Самарџићевих књига, боље немој, ту преливоду ми немој ни спомињати.
PhlOqIVQhWc

[cp6aj]

cp6aj pa đe nađe Degrela ebte.
To je kao da si za Ljotića argumentovao Najdanovićem (iako što jest'-jest', Najdanović je za degrela Hegel), a o kakvoj se objektivnosti kod belgijskog kvislinškog psa može govoriti lijepo ilustruje i to da je za njega Adolf jednom prilikom rekao:" Ako bi ikada imao sina, onda bi htio da on bude sličan Degrelu."

Nego 'ajd' ti ako ti nije teško nađi na netu nešto o Deutsche Arbeitsfront pa ćeš da vidiš (ebne) socijalne idile u III Rajhu.

A uporedo sa tim pročitaj nešto o braći Štraser (i Hićinom obračunu sa njima), kao i o razlozima masakra u Noći dugih noževa, a kao šlag raspitaj se i o tome šta je to 27.01.'32. u tzv. "Dizeldorfskom govoru", budući kancelar obećao gospodi iz Industriklub-a (a u tom govoru ima i o ulozi države u ekonomiji, ali bojim se da ti se neće baš svidjeti).
Знам да је Deutsche Arbeitsfront нека врста синдиката, знам и да је дио тога био и онај Durch Für Freude или шта већ, и не видим ништа лоше у томе, осим што је држава била пре моћна. Ја сам лично против либерализма али не подржавам потпуно тоталитарне државе, јер кад у таквој држави погрешна особа дође на власт она за годину дана може уништити нешто што је особа прије ње стварала читав живот.
Питање је у чему је Титин социјализам био бољи? или Лењинов, али ето да останемо на Титином.
Шта је за тебе прави социјализам, да није "Истински или њемачки социјализам" :per:

П.С.
Стално понављаш апсолутно исте ријечи:
Hitlerov socijalizam je veličanstvena farsa, sa kojom se on definitivno obračunao u Noći dugih noževa.
Socijalna osjetljivost (da je tako nazovem) bila je važan dio izborne taktike i u Rajhu je onda nastavila živjeti kroz famozni Deutsche Arbaitsfront i njegove sestrinske organizacije, kao što su "Snaga u radosti", "Ljepota rada" i tome sl. kao i kroz punu zaposlenost i blještave državne proslave 1. maja.
Tražiti u toj socijalnoj osjetljivosti linkove prema socijaldemokratiji ili naučnom socijalizmu je stvarno smiješno.
Зашто не користити србску ријеч? Зашто? (немој ме питати зашто срБску, мислим да знаш о чему се ради)

[Koča]

Борац за интересе британаца, оних који су нас тако лако прешли глумећи неко пријатељство. Дража је једноставно пао на ту њихову фору, А Љотић је сматрао да то није добро за Србски народ и успротивио се Дражи. А зашто је Дража пред крај рата стао на страну Љотића.
А ја ћу ово још једном поновити у том рату су сви (али баш сви) са свима сарађивали и ратовали осим Љотићеваца и комуниста. Да смо сви били на Љотићевој страни неби толико изгинули а вјероватно ни комунисти неби дошли на власт.
А није ли Ђујић сарађивао са талијанима против усташа???
Ако постављаш информације из Самарџићевих књига, боље немој, ту преливоду ми немој ни спомињати.
PhlOqIVQhWc

Sto se tice Britanije, tu se slazemo...oni su najveci izdajnici Srbije u II sv.ratu. Trazili su od Srba najvecu zrtvu za ''saveznicku stvar'', neuporedivo vecu od svih drugih naroda, a zauzvrat su Srbiju bacili u kandze komunizma...i Draza je bio svestan toga...

Ne znam da je Draza stao na stranu Ljotica na kraju rata, bilo je nesto drugo, a i sam kraj rata je neka druga prica...

Sigurno da je Srbija mogla da prodje sa mnogo manje zrtava ali to ne znaci staviti se na stranu okupatora...

Tako bi i bilo, naravno sa Drazom na celu, da u igru nisu usli komunisti na celu sa Titom, ciji je glavni cilj bio borba za vlast...

Sto se tice saradnje sa Italijanima, lepo si i sam u svom pitanju dao i odgovor, koji je njen cilj izmedju ostalih bio...

Dakle, nije bitno ko s kim saradjuje vec s kojim ciljem...

Ti govoris o stavljanju na stranu okupatora, a to nikada nije bilo u srpskoj tradiciji....za to imamo komsije...:mrgreen:

Dakle nema sumnje da bi Draza nasao neku zlatnu sredinu izmedju borbe za ''saveznicku stvar'' i zastite srpskih civila, ali komunisti su ti koji su uneli to seme razdora, i poremetili citavo funkcionisanje jednog pokreta otpora, koji bi se u normalnim okolnostima ponasao onako kako su se ponasali svi ostali pokreti otpora u Evropi, a opet zasigurno do kraja rata imao najzapazeniju ulogu...To jest Draza bi ostao ono sto je bio do politickih igrarija velikih sila - Prvi gerilac okupirane Evrope...

A sto se tice Ljoticevaca, tu nemam mnogo reci...oni su saradnici okupatora, slede ideju okupatora, u sluzbi su okupatora, i ne znam zasto sada to karikirati...

Za Nedica se moze reci da je nesto drugo....i o tome moze da se raspravlja...

opet zanimljivo kako Samardzica pljuju i komunisti i ljoticevci...Zar je bitno iz koje knjige postavljam informacije, ako iza izvestaja koje sam postavio stoji izvor poput ''Arhiv vojnoistorijskog instituta, Cetnicka arhiva'', itd...

pored toga sto sam izneo svoje misljenje, mislim da su to cinjenice...

[Koča]

Treba biti realan, a o samoj situaciji nema boljih dokaza od izvestaja...

Ovo su ljoticevci, a ovo cetnici....ovo je njihov odnos u toku rata:

10. avgusta 1943. Keserovic pise Drazi:

U Krusevackom okrugu proglaseno opsadno stanje. U Krusevcu velika hapsenja. Vojni zapovednik u Srbiji dao ljoticevcima neogranicenu vlast i obecao im je artiljeriju, borna kola i avijaciju. Ljoticevci su pojacani sa Arnautima i Bugarima. Na reonu prve trstenicke brigade sav narod nalazi se van svojih domova u bekstvu. Nemacki komandant trazi da se vrate svojim kucama u roku od deset dana, posle toga roka ljoticevci ce paliti sva sela. Vec se nalaze na terenu Arnauti u nemackim uniformama i Bugari sa bornim kolima i pomazu ljoticevce u borbi protiv nas.

Izvestaj od 24. avgusta kada se stanje pogorsava:

Na reonu ovoga korpusa nalaze se cetiri bataljona ljoticevaca. U vecim grupama zalaze po selima sreza Trstenickog, hvataju ljude, tuku ih i od njih traze priznanje, gde se mi nalazimo, gde nam se nalaze magacini hrane. Tuku zene i devojke u tolikoj meri da ove padaju u nesvest. U selu Brezovici sreza Trstenickog silovali su dve devojke i ubili jednog decka.

Nalazim se sa 600 ljudi u ovom srezu i cekam najpogodniji momenat da ih tucem. Komandantima brigada naredio sam potrebno u ovom pogledu.

Drazin odgovor Keserovicu sutradan:

Ljoticevce tucite nemilosrdno, kao i do sada, i iskoristite za ovo svaki pogodan momenat, da dobiju sta su zasluzili!

AVII, CA, K-278, reg.br. 18/1
AVII, CA, K-278, reg.br. 19/1

U toku 43. vodjene su najvece borbe izmedju cetnika i ljoticevaca...

______________________________

Takodje treba stati na put hrvatskim spamerima na ovoj i slicnim temama, koji sa neogranicenom dozom licimerja, govore o srpskim zrtvama, a njihov cilj je jasan i o tome sam pisao...pa ko su te srpske zrtve, nego cetnici, njihovi saradnici, narod koji ih podrzava...

A oni najvise vole komunisticke izvore:

Izvestaj 2. proleterske brigade 2. udarnom korpusu od 24. septembra 1943. godine. Komunisticki obavestajac je, kako proizilazi iz dokumenta, podatke o borbi kod Stopanje dobio od nedicevaca. U dokumentu se navodi:

Oni (ljoticevci - prim.aut) se vrlo cesto sukobljavaju sa cetnicima i medju njima ima ogromna mrznja. U jednoj bici kod Krusevca cetnici majora Keserovica ubili su oko 170 ljoticevaca.

Zbornik dokumenata, tom I, knjiga 16, 101.

izvestaji i izvori prepisani iz Miloslav Samardzic - Borbe cetnika protiv Nemaca i ustasa, 1941-1945

[kiseli1]

Koncentracija nacionalnih snaga u Sloveniji

Glavnina snaga SDK koja je tokom oktobra napustila Srbiju, koncentrisala se u Sremskoj Mitrovici, gde se ukrcala u vagone i krenula za Sloveniju. Pristigavši u Sloveniju, jedinice SDK prikupile su se na prostoru Postojna-Sveti Petar-Ilirska Bistrica. Komanda SDK bila je smeštena u Ilirskoj Bistrici, da bi se kasnije premestila u Postojnu. U Ilirskoj Bistrici bile su osnovane dve dobrovoljačke škole - političko upravna i za obuku oficira. Komandant za obuku oficira bio je sam Dimitrije Ljotić.

Peti puk SDK se polovinom novembra prebacio iz Srbije u Bosnu, odakle je trebalo vozom da se prebaci u Sloveniju i priključiti glavnini korpusa. Međutim, većina vojnika ovoga puka bila je 6. decembra 1944. godine na železničkoj stanici u Zagrebu uhapšena od strane ustaša i nedugo zatim streljana. Ostali vojnici su uspeli da, pod pratnjom Nemaca, napuste Zagreb i priključe se glavnini korpusa. Sličnu maršrutu prešao je i artiljerijski divizion SDK, ali je on uspeo da se bez većih gubitaka prebaci u Sloveniju.

Dimitrije Ljotić se početkom decembra obratio Hermanu Nojbaheru (bivšem Opunomoćeniku nemačkog Ministarstva spoljnih poslova kod vojnog komandanta Srbije) u nameri da izdejstvuje prolaz jedinica Dinarske četničke divizije u Sloveniju. Ova divizija, pod komandom vojvode Momčila Đujića, nalazila se u veoma teškoj situaciji, opkoljena od partizana i ustaša. Sam Nojbaher uložio je veliki pritisak na hrvatskog vođu Antu Pavelića da ovaj čin odobri. Izvlačenje Dinarske divizije izvršeno je 03. decembra, da bi se do kraja godine u Sloveniju koncentrisalo oko 6.000 boraca ove divizije.

Srpska državna straža (u narodu poznatija pod nazivom nedićevci) koncentrisala se tokom oktobra 1944. godine u Jagodini, gde je promenila naziv u Srpski udarni korpus (SUK) i priznala vrhovnu komandu Dragoljuba Mihailovića. Sa njegovim formacijama SUK je učestvovao u napadu na Tuzlu, da bi se posle neuspešnog završetka ovih operacija odvojio od Mihailovića. Polovinu ovih snaga pokosio je tifus, a ostalo ljudstvo uspelo je da se domogne Slavonskog Broda, odakle su kamionima bili prebačeni u Beč, na oporavak. Ljotić je, uz odobrenje Nojbahera, poslao u Beč svoje oficire koji su vršili agitaciju za prelazak ovih vojnika u Sloveniju. Pozivu izaslanika odazvalo se oko 1.500 vojnika SUK-a, koji su u većini slučajeva izrazili želju da se uvrste u SDK.

Odmah po dolasku u Sloveniju Ljotić je stupio u kontakt sa Komandantom slovenačke Bele garde generalom Lavom Rupnikom i biskupom Gregorijem Rožmanom. Na ovim sastancima (bila su ih dva) postignuta je saglasnost o saradnji slovenačkih i srpskih nacionalnih snaga. Pored ovih snaga nacionalnom frontu priključile su se i dve manje grupe oficira Jugoslovenske vojske koji su od Aprilskog rata dane provodili u zarobljeničkim logorima. Na ovim terenima nalazio se i Lički četnički korpus pod komandom vojvode Dobrosava Jevđevića, i nekoliko četničkih slovenačkih odreda Plave garde. Sve ove nacionalne formacije brojale su oko 40.000 vojnika. No, ova cifra nije nikako trebalo da bude konačna.

Od samog svog dolaska u Sloveniju, Ljotić je pokušavao da Mihailovića nagovori na prelazak na teritoriju Slovenije. Ljotić je u Mihailovićev štab poslao i jednu misiju februara 1945. godine na čijem čelu je bio Boško Kostić. Iako se Mihailović nije složio da sa svojim jedinicama krene u Sloveniju, on je na taj teren uputio svoje delegate na čelu sa generalom Miodragom Damjanovićem, koga je postavio za komandanta "Istaknutog dela štaba Vrhovne komande Jugoslovenske u Otadžbini. Između Mihailovića i Ljotića je uspostavljena i radio-telegrafska veza. Postoji više razloga zbog kojih Mihailović nije krenuo za Sloveniju. Mihailović je bio pogrešno informisan o situaciji u Srbiji (depeše koje je Mihailović primao iz Srbije slali su mu organi OZN-e u kojima mu se predočavalo opšte nezadovoljstvo naroda novom vlašću), pa je ozbiljno nameravao da se tamo sa svojim jedinicama vrati. Sledeći razlog bilo je Mihailovićevo ubeđenje da će se snage zapadnih saveznika iskrcati na teritoriju južnog Jadrana. Ovakav stav podgrevala je i američka vojna misija na čelu sa pukovnikom Mek Daulom. Mihailović je smatrao da su njegove jedinice dužne da se ovim snagama stave na raspolaganje. Postoje dokazi da Mihailović nije sa najiskrenijim namerama pristupio objedinjavanju nacionalnih snaga. Iz depeša koje je Mihailović uputio Jevđeviću može se lako uočiti njegovo nepoverenje prema dobrovoljcima. Najočitiji primer bio je telegram datiran na 31.01.1945. godine u kome je Mihailović rekao: "Nas jako interesuje pristizanje zarobljenika iz Nemačke u redove Ljotićevaca. U danom momentu mi ćemo ih lako prebaciti na našu stranu i zato obaveštavajte nas tačno o broju ovoga ljudstva...". Mihailovićeva netrpeljivost prema Ljotiću donela je negativne rezultate jer je doprinela slabljenju nacionalnih snaga u Sloveniji, i njihovom konačnom porazu. Na kraju, i njemu je ta sujeta došla glave.

Krajem marta 1945. godine Đurišić je ušao u sukob sa Mihailovićem i sa svojim jedinicama odvojio se od glavnine i krenuo put Slovenije. Da bi sa svojim snagama što bezbednije prešao preko Hrvatske, Đurišić je stupio u pregovore sa crnogorskim separatistom Sekulom Drljevićem. Rezultat ovih pregovora bio je sporazum po kome je Đurišić priznao Drljevića za crnogorskog poglavara. Drljević je ovu skupinu momentalno hteo priključiti ustaškoj vojsci u borbi protiv snaga JA. To se nije slagalo sa planovima Đurišića da stigne do Slovenije. Kao posledica toga došlo je na Lijevčem Polju do žestokog sukoba između četnika i ustaša. Odmornija ustaška vojska, potpomognuta tenkovima, uspela je da desetkuje četnike. Našavši se u bezizlaznoj situaciji, Đurišić se sa preostalim delom ljudstva morao predati ustašama. Ustaše su preostalu vojsku prebacile u Novu Gradišku, a Đurišića i druge četničke prvake pobili su u Jasenovcu. Time je okončan plan prelaska crnogorskih četnika u Sloveniju..................

[cp6aj]

Ti govoris o stavljanju na stranu okupatora, a to nikada nije bilo u srpskoj tradiciji....za to imamo komsije...:mrgreen:

opet zanimljivo kako Samardzica pljuju i komunisti i ljoticevci...Zar je bitno iz koje knjige postavljam informacije, ako iza izvestaja koje sam postavio stoji izvor poput ''Arhiv vojnoistorijskog instituta, Cetnicka arhiva'', itd...

1. Ја мислим да Њемци неби ни требали бити окупатори, ми смо под утицајем страих савезника (лажова) издали новог савезника Хитлера. Он није ни требао бити окупатор и у томе је сва мудрост.
2.Самарџић је преливода и то је чињеница.

[Koča]

neko se opet stidi da postavi izvore, mada smo navikli da kopira sa Stormfronta...sta stigne i sta nadje, vezano za temu, tj.cilj....uzroci, posledice, situacija, nista nije bitno...:mrgreen:


Ne vidim sta je sporno i senzacionalno u ovome sto je podvuceno...naprotiv, to je za svaku pohvalu....Nedicevci se stavili pod Drazinu komadnu...a sta je to znacilo, da docaramo i slikom...

http://forum.axishistory.com/download/file.php?id=79767&sid=96ac7dc20adaaa01be06e25c98e0cd61

Dva Nedicevca u oslobodjenom Krusevcu, sa Keserovicem i Kramerom

Kao sto Dejvid Martin rece ta saradnja koja se kasnije zavrsila i prelaskom velikog broja Nedicevaca (to su ljudi, a ne aparat, ili sam Nedic) u cetnike, imala je cisto nacionalnu liniju kao sto je s druge strane bio slucaj sa komunistima i ustasama, izmedju ostalog i predratnim prijateljima...

kako god bilo, kraj rata je neka sasvim druga prica...i nema veze sa tokom rata i cinjenicama koje sam ovde izneo, u vidu izvestaja, koji su krunski dokazi desavanja, a nikako ne idu u prilog onome sto zele da prikazu sitni hrvatski provokatori, tkzv. crvene ustase, koji vise ne znaju ni sta govore (Slovenija, 45.), ni sta zele da kazu, ni koje izvore koriste......ali tako je to kada je neko totalna neznalica, a zlonameran...

i tako dok se ozbiljno bavimo istorijom, neko ce da kopira biografije sa Stormfronta...



_____________

@cp6aj

Ne prijatelju, to je vise za ove komsije koje obitavaju forumom....vidis da i dan danas ne mogu da skinu taj zig, saradnika okupatora, koji i danas za posledicu ima neizlecive komplekse i frustracije....oni bi najvise voleli da je bilo tako i u nas, danas bi im bilo krajnje lakse, al *** nije...

[Милунка Савић]

1. Ја мислим да Њемци неби ни требали бити окупатори, ми смо под утицајем страих савезника (лажова) издали новог савезника Хитлера. Он није ни требао бити окупатор и у томе је сва мудрост.
То је тачно у неком смислу. Најбоље је било да се проклети пуч није десио, Хитлер нас не би напао. Али, на жалост, све се тако десило како се десило, и Љотић и Недић су, помажући Немцима, који су убијали Србе, кривци за смрт хиљада Срба.
Љотић поготово, к и као најдиректнији убица, рецимо, Равногораца.
(То, што су за смрт хиљада Срба криви и комунисти, не умањује кривицу ове двојице).

2.Самарџић је преливода и то је чињеница.
Шта мислиш прецизно под тим?

[cp6aj]

@cp6aj

Ne prijatelju, to je vise za ove komsije koje obitavaju forumom....vidis da i dan danas ne mogu da skinu taj zig, saradnika okupatora, koji i danas za posledicu ima neizlecive komplekse i frustracije....oni bi najvise voleli da je bilo tako i u nas, danas bi im bilo krajnje lakse, al *** nije...
Ја само говорим да нисмо требали издати Хитлера, неби оволико изгинули зарад лажних савезника. Можда би требао погледати онај видео још једном, мислим да би могао извући неку поуку.

25. марта 1941. Драгиша Цветковић је у дворцу Белведере у Бечу потписао је приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Пакт је садржао следеће одредбе:

"а) Приликом приступања Југославије Тројном пакту, влада немачког Рајха, потврђује своју одлуку, да ће у сваком моменту поштовати интегритет и суверенитет југословенске територије.

б) Влада немачког Рајха потврђује споразум закључен између Влада сила Осовине и југословенске Краљевске Владе, да за све време трајања овога рата, Владе сила Осовине неће тражити пролаз, или транспорт за своје војске кроз југословенску територију.

ц) Владе Италије и Немачке изјављују, да неће тражити од Југославије никакву војну помоћ".

(немачка Бела књига бр. 7, година 1941)

[kiseli1]

svi tzv. vazni akteri srpske ratne drame ( ako bi se to uopste moglo nazvati drama, a ne mafijaski obracun, vodja razlicitih hunti, u labavom namesnistvu pavla karadjordjevica, koji je vodio vladu, od dana , do dana, bez ikakve strategije ...), imaju u modernom narativu neku oreolu romantike, garnirane sa zrtovavanjem u ime samo jednog ideala; srpstvo=pravoslavlje
medjutim, posto nasa tri junaka, nedic, ljotic, mihailovic, nisu sveci ( a i oni koji su takvima proglaseni, nisu bas bili bezgresni), bilo bi bolje da ih malo spustimo na razinu zemaljskog zivota. svi oni su voleli da jedu, spolno opste, i imali male personalne ambicije, garnirane sa enormnom tastinom i svesti o svojoj velicini, koja nije bila priznata u kraljevini. ukratko , luzeri, koji su hteli da dokazu , svetu i sebi , da mogu....

ljotic, sa svojom filozofijom, ovoga i onoga, koji je izdavao i nemacke i srpske novine, je , ukratko bio nacista hitlerovoh ideja, ali bez njegove karizme. kao politicar, se nije proslavio, ali zbog svog nacistickog pogleda, odgovarao je nemcima. on je bio taj , koji je predlozio nedica za predsednika "vlade nacionalnog spasa", a da nije uzeo javnu ulogu u njoj, nego ostao u kuloarima , kao siva eminencija, koja je potezala konce , i cirkulirao izmedju nedica i njegovih nemackih naredbodavaca.vojna ruka ZBOR-a su bili SS fanatici, koje su i nemci priznavali kao takve. ljotic je sve stavio na kartu nemacke pobede, ali pri kraju rata, logika mu je rekla da nemci nece dobiti rat, i zato mu je trebao mihailovic, da , ako , i kada saveznici dobiju rat, bude za njega neko mesto, u nekoj novoj srpskoj vladi

nedic, kao ministar vojni , je izbacen iz vlade, zbog svojih pro-nemackih stavova, predao je svoju armiju bez borbe, i bio lisen cina i odlikovanja od kraljevske vlade. verovao je u namcku pobedu, i video sebe, kao pravog predsednika (mozda kralja), neke reducirane srbije (moze i u granicama njegovog protektorata , znaci srbija iz 1912). ali i on je 1944/45, igrao na kartu mihailovica, jer, ipak, draza , bez obzira sto vise nije u vladi, ipak ima veze kod saveznika, pa nece biti streljan ili vesan, i mozda dobije neki minorni polozaj u mihailovicevoj vladi

mihailovic je verovao u saveznicku pobedu, ali ju je hteo docekati sa sto vise vojnika, pa nije imao nameru da se aktivno suprostavlja okupatoru.ali i mihailovic je imao ambiciju da bude nesto, u bilo kojoj vladi, bez obzira, tko pobedio. zato je igrao na kartu nedic, ljotic

hitler nije nikada postovao ono sto je rekao. da je hitler dobio rat, ne bi bilo nikakvih drzava na balkanu. bile bi ukinute

[Koča]

koja nasa tri junaka?...koji su to tvoji junaci...

hehe...

kako ovo smesno zvuci od nekog ko ovde ''predstavlja'' komuniste...i to hrvatske...Draza se nije aktivno suprotstavljao okupatoru a komunisti jesu....lol....isti oni komunisti koji do dolaska Crvene armije nisu oslobodili jedno jedino mesto u Srbiji, naspram cetrnika koji su oslobodili preko 30....isti oni koji su citav rat bili aktivni, ali samo protiv jedne vojske - cetnika :mrgreen:...isti oni kojima je glavni i osnovni cilj borba za vlast, a okupacija samo povoljna prilika za pokretanje revolucije...

No, da se okrenemo cinjenicama, i zanemarimo glupava pisanija...

Nemacka statistika o gubicima neprijatelja u leto i jesen 1941. i u zimu 1941/42, govori da su u borbama protiv njihovih trupa cetnici imali 33.485 poginulih i 718 zarobljenih, dok broj ranjenika nisu utvrdili. S druge strane Nemci su evidentirali 1.415 poginulih i 80 ranjenih partizana, a broj zarobljenih komunista nije im bio poznat. Dakle u borbama protiv Nemaca 96 posto gubitaka bili su cetnicki, a svega cetiri procenata partizanski.

Uros Susteric, Od Ljubljane do Ravne Gore, 76. Prema Aleksandar Bajt; Bermanov dosije, Zalozba Mladinska knjiga, Ljubljana 1999, str 385

[kiseli1]

Nemacka statistika o gubicima neprijatelja u leto i jesen 1941. i u zimu 1941/42, govori da su u borbama protiv njihovih trupa cetnici imali 33.485 poginulih i 718 zarobljenih
:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:

[krauterbox]

cp6aj - Знам да је Deutsche Arbeitsfront нека врста синдиката, (...)
To nema veze sa sindikatom.

Sindikat je instrument klasne borbe, a po Hitleru DAF je trebao da simbolizuje obštenacionalno jedinstvo, jer u Njemačkoj po njemu više neće biti socijalnih konflikata, Njemačka će “postati jednom porodicom, koja će sve svoje sile uložiti u napor ka realizaciji opštih interesa”.

Nema cp6aj sindikata kojim zajednički upravljaju poslodavci i radnici … jednostavno tako nešto ne postoji.
Питање је у чему је Титин социјализам био бољи? или Лењинов, али ето да останемо на Титином.
Pitanje je blentavo jer Hitlerov naci-sistem nije bio socijalizam.

Socijalizam je prelazna faza između „carstva nužnosti“ i „carstva slobode“ ... Marks o toj prelaznoj fazi piše u „Kritici Gotskog programa“ i u III tomu „Kapitala“, ali tek ga, čini mi se, Engels počinje nazivati socijalizmom.

Marks između ostalog kaže da se u socijalizmu sredstva proizvodnje nalaze u društvenom vlasništvu, pa eto cp6aj nađi mi matere ti u SSSR-u ili u SFRJ jednog Tisena, Simensa, Boša, Feglera ... ili (kako sam samo njega zaboravio) Gustava Krup fon Bolen i Halbaha!

Ili nađi mi cp6aj u naci-Njemačkoj još jednu karakteristiku „socijalizma“ – diktaturu proleterijata.
Шта је за тебе прави социјализам, да није "Истински или њемачки социјализам"
Kakav „istinski“ i kakav „njemački“ socijalizam?
Зашто не користити србску ријеч?
Zato što mi se „link“ baš pravo sviđa.

[Skydancer]

Mito, Mitoooo, fasistooo...:azdaja:

[krauterbox]

cp6aj - П.С.
Стално понављаш апсолутно исте ријечи:
Svakih ... ma najviše dva mjeseca, nađe se neki genijalac koji nacizam proglašava ljevicom i sada bi ja trebao sa svakim iznova da počinjem polemiku ... pa nemam ja vremena za bacanje.

Iznesem mu suštinu (a ona se ne mijenja iz mjeseca u mjesec) problematičnosti te "njegove" tvrdnje i neka brate pobija tezu po tezu.

Zar to nije pošteno?

[Skydancer]

Svakih ... ma najviše dva mjeseca, nađe se neki genijalac koji nacizam proglašava ljevicom i sada bi ja trebao sa svakim iznova da počinjem polemiku ... pa nemam ja vremena za bacanje.

Iznesem mu suštinu (a ona se ne mijenja iz mjeseca u mjesec) problematičnosti te "njegove" tvrdnje i neka brate pobija tezu po tezu.

Zar to nije pošteno?

Bona za strpljenje cim se otvori bombonjera.:zag:

[krauterbox]

Jedva čekam.
:rumenko:

[Milanne]

Zar nije strogo zbranjeno vaskrsavanje bajtih tema?

Sta ce opet ovo djubre od teme o ovom izdajnickom klosaru?

[Владан ИПХ]

Димитрије, сине Србски и мучениче Христов, моли Бога за нас. Наслађуј се гледањем свог Творца, верно чедо Цркве Христове! Вечно ти хвала!

91GrGd0S7wE&feature



Nije mrtav Dimitrije Ljotic. On sada pripada citavom srbstvu. On sada pripada Nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jaci nego zivi. On je sada jaci, nego kad je bio ziv i sputan. On sada jos vise radi i poseduje jos vise snage. On tek sada radi. HVALA mu.

Sv. Nikolaj Srbski

[Петар Адамов]

Димитрије, сине Србски и мучениче Христов, моли Бога за нас. Наслађуј се гледањем свог Творца, верно чедо Цркве Христове! Вечно ти хвала!
Nije mrtav Dimitrije Ljotic. On sada pripada citavom srbstvu. On sada pripada Nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jaci nego zivi. On je sada jaci, nego kad je bio ziv i sputan. On sada jos vise radi i poseduje jos vise snage. On tek sada radi. HVALA mu.

Sv. Nikolaj Srbski

Браво,мајсторе!
Димитрије, сине србски и мучениче Христов, много је оних који те воле од свег срца!

[Komunistkinja]

Мислим да је био издајничко ***** и срамота ме да је припадао мом народу !

Али хвала овим палим херојима који су осветлили образ српског народа и борили се против фашизма.

<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/TzXqncb93fw&hl=en&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/TzXqncb93fw&hl=en&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>


<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/Y4PTdeUhi3U&hl=en&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/Y4PTdeUhi3U&hl=en&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>

[Милунка Савић]

Хеботе, сви само к'о покварена плоча верглају једно те исто. :roll:

Дајте, мало прионите на право проучавање историје, необојено идеолошки, или већ не знам чиме све замагљено. :think:

[Samson2009]

Заиста из много разлога. Један од тих малобројних је и то што је Димитрије Љотић и група истомишљеника окупљена у покрету ЗБОР били једини политичари тог доба који су јасно уочили, још пре Другог светског рата, шта доноси зло звано комунизам, као и масонерија и настојали да народу скрену пажњу на надолазећу пошаст и да га спасу од исте.
У ратном вихору су, Димитрије Љотић, организовањем Српске добровољачке команде, а Милан Недић, организовањем Владе националног спаса, настојали да спасу српски народ од бесмислених жртава које су одношене масовним немачким одмаздама, а проузроковане бесмисленим акцијама партизана и, нажалост, неких четника, против немачке окупационе власти.
Врло је мали број људи који одаје данас признање овој двојици хероја двадесетог века, али, пошто нама, поштоваоцима њиховог имена и дела, НИЈЕ ВАЖАН БРОЈ, НЕГО СОЈ и пошто ми НЕ ИДЕМО ЗА ВЕЋИНОМ, НЕГО ЗА ИСТИНОМ, сматрам да треба јаче и енергичније да радимо на идеји, мисли и дела Љотића, с обзиром да се наш народ данас налази у још опаснијој ситуацији него пре пола века имајући у виду надолазећу еру глобализације. позз



Ово је једна верзија.

[Samson2009]

Из књиге Милослава Самарџића "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета")

На први поглед, биографије генерала Милана Недића (Гроцка, 1878 - Београд, 1946) и генерала Драже Михаиловића веома су сличне. И Недић је учествовао у свим ратовима (Први и Други балкански, Први светски), са одличним оценама завршио је све наше војне школе, као и специјализацију у Француској. Објавио је две запажене књиге: "Српска војска и солунска офанзива" (Издавачка књижара "Напредак", Београд, 1932) и "Српска војска на Албанској Голготи" (Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, Београд, 1937). Међутим, генерал Недић је увек на време унапређиван и уочи Другог светског рата направио је одличну каријеру: постао је министар војске и морнарице. У рату, не само што је признао капитулацију, него долази на чело окупационе владе у Београду.
Шта одводи два генерала тако супротним путевима?
То је најпре разлика у карактерима. Разред Крагујевачке гимназије који је похађао млади Недић, договорио се једном приликом да сутрадан бојкотује наставу. И на час су дошла само два ученика: један је био Милан Недић. Непријатности га спашава очев премештај на нову службу у Београду. Тако се и даље кроз живот Недић држао правила важних за каријеру. Као хедониста, иначе огромне телесне тежине, по природи ствари држао се даље од фронта. У ратовима од 1912. па све до 1917. успевао је да увек остане на позадинским дужностима. Тек 1917. престолонаследник Александар га због неизвршења једног наређења - одбио је да учествује у Солунском процесу, због пријатељства са Драгутином Димитријевићем Аписом - шаље на фронт. Потпуковник Недић примио је команду једног пука Тимочке дивизије, али само накратко: брзо је успео да се врати у позадину.14 После рата Недић је умео да направи и име и каријеру Али, када се поново заратило, његова неборбеност опет долази до изражаја. Априлски рат 1941. године затиче га на Косову и Метохији, као команданта Групе армија. Средином априла дошао је у Косовску Митровицу. Војска је била у расулу, иако Немце још није ни видела. Јединих сукоба било је са албанским бандама, које су отпочеле терор над Србима. Зато је, по сведочењу наредника Станојла С. Плазине, "вест о доласку генерала Недића била велико охрабрење и нада", јер се сматрало да је он "један од најелитнијих и најспособнијих генерала и војсковођа у војсци Краљевине Југославије".

[Samson2009]

Генерал Недић је, међутим, одржао следећи говор:
"Краљ и влада напустили су Београд. Вероватно су до сада већ напустили земљу. Врховна команда Југословенске војске више не постоји. Ја немам никаквих вести ни веза. Никаква упутства и наређења не могу вам дати. Наша војска је свуда у расулу. Непријатељска војска је ушла у нашу земљу и не постоји сила која би је могла зауставити. Нека сваки од вас узме иницијативу у своје руке. Свако може поступити онако како му савест и дужност налаже и нека сноси одговорност за оно што је урадио."15
У исто време, на другом крају земље, Дражина реакција била је сасвим другачија. На вест о капитулацији, он је окупљеним војницима, подофицирима и официрима одржао следећи говор:
"Јунаци! Наша је влада, као што видимо из ових летака, срамно потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацију не признајем. Жив се Немцима нећу предати. Немачка мора да изгуби овај рат... Ово није био рат, ово је била забуна. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима..."16 Да се којим случајем нашао на Косову, Дража би одмах повео борбу против Албанаца, као што је то у Славонији и Северној Босни учинио против усташа. Косово је иначе пружало повољније услове за акцију. Ту је мобилисана војска била готово искључиво српске националности, препуни војни магацини још нису били опљачкани, а околни планински масиви нудили су сигурност и заштиту. Али генерал Милан Недић све то није могао да види. По његовом одласку из Косовске Митровице, војска је овако причала:
"Побогу брате, зар је смео и могао Недић ове речи да изговори? Да нисам чуо, тврдио бих, да би генерал Недић пре извршио самоубиство но што би изговорио ове речи, додаје други. Ето, у Недића смо сви веровали и полагали сву наду а чусте ли шта нам рече, додаје трећи. А шта и куда сада, додаје четврти, итд. Речи падају и секу као оштра сабља, закључује Плазина."17
Генерал Милан Недић бежи од своје војске и аутомобилом долази у конфорни стан у Београду. Немци га не одводе у заробљеништво, као друге генерале на високим положајима, већ га задржавају у кућном притвору. По свој прилици, у овоме је пресудила реч његовог брата од тетке Димитрија Љотића, вође профашистичког покрета "Збор" и верног немачког сарадника од првих дана. У ствари, Недић је још пре рата био симпатизер Љотићевог покрета, па су тако, за време његовог министровања, у војсци растурани билтени "Збора", који су иначе били забрањени.18 Важнија последица братовљевих утицаја је Недићево опредељење за Тројни пакт 25. марта 1941. године.19 У ствари, Недић је у предратним годинама, а нарочито после посете Берлину 1939, припадао оној мањој групи официра која је била прогермански расположена, насупрот већинском опредељењу за традиционалне Западне савезнике. Управо због овога кнез Павле Карађорђевић је принудио генерала Милана Недића да поднесе оставку са положаја министра војске и морнарице, октобра 1940. Тада је италијанска офанзива довела грчку војску у тежак положај. Најжешће борбе водиле су се уз нашу јужну границу, а у једном тренутку Италијани чак бомбардују Битољ. Кнез Павле наређује генералу Недићу да пошаље 100.000 војника у реон Битоља и Струмице, али он одбија наређење и бива смењен.20

[Samson2009]

Одлазећи са положаја, генерал Недић је написао један реферат, за који његове присталице тврде да је био против Немачке, док опоненти кажу да је био у пријатељском духу према Трећем рајху, што је, судећи по развоју догађаја, вероватније.21
Непосредно по окупацији Србије, 30. априла 1941, у Београду је основана Комесарска управа. Њоме је председавао Милан Аћимовић, а чинили су је истакнути чланови водећих предратних странака. Немци су Комесарску управу основали према Међународној ратној конвенцији, која предвиђа да неке установе (општине, полиција, жандармерија, судови и школе) наставе са радом и после окупације. Међутим, Међународна ратна конвенција не предвиђа формирање владе и војничких јединица у окупираној земљи. У нашем уставу то није било посебно наведено, али је и за Краљевину Југославију, као и за друге окупиране земље, важило оно што је на основу Међународне ратне конвенције преписано на пример у белгијски устав:
Службеници, који на основу Међународне ратне конвенције и под непријатељском окупацијом наставе да врше своју дужност, по ослобођењу земље неће одговарати за сарадњу, али ако непријатељ некога од њих смени и на његово место одреди другог, тада ће по ослобођењу земље, тај од непријатеља постављени, одговарати због сарадње са непријатељем.22
То се десило у Србији: Комесарска управа је смењена, да би на њено место била постављена влада на челу са генералом Миланом Недићем, 29. августа 1941. године. Затим је укинута жандармерија и замењена Српском државном стражом (недићевци), Српским добровољачким корпусом (љотићевци) и легализованим четницима војводе Косте Пећанца.
Зашто је немачки окупатор ово учинио?
Недићеве присталице тврде да и није реч о немачкој, већ о српској одлуци, условљеној комунистичком акцијом. Са том акцијом Комесарска управа наводно није могла да се обрачуна, па је поднела оставку. "Највиђенији Срби", међу којима је у условима окупације свакако најутицајнији био Димитрије Љотић, потом су дуго молили генерала Недића да преузме ствар у своје руке, "јер он ужива највећи ауторитет у земљи".
Ево једног карактеристичног објашњења од стране Недићевих и Љотићевих присталица:
"У току јула и августа 1941. године безмало цела окупирана Србија била је у пламену. Окупатор је напустио поједине крајеве и градове, чувајући важне саобраћајне линије. Западна Србија била је скоро сва у рукама устаника. Партизански одреди дошли су чак и под сам Београд, држећи Липовачку шуму, Авалу и Болеч. Национални четници, противно својој вољи и првобитној намери, били су гурнути у устанак, поставши на тај начин савезници комуниста на територији окупиране Србије. Поједини Дражини команданти били су увучени у револуцију противу воље и наређења Драже Михаиловића. Тако је, на пример, ппуковник Мисита повео своје људе у Крупањ, Богатић и Лозницу у заједници са комунистима... Тако су и још неколико четничких команданата увучени у револуцију од стране комуниста у нападима на Шабац, Краљево, Горњи Милановац, Чачак..."23
И друга објашњења која долазе са те стране су у основи иста. Ево још једног примера:
"...Такво стање ствари трајало је само до 22. јуна, као дана када је Хитлер отпочео ратну акцију противу Совјета. А тада се земља одједном претворила у прави пакао и постала земља ужаса...
Немци су одговорили оштрим мерама. Отпочели су масовна хапшења, депортације и стрељања. За једног убијеног немачког војника стрељано је 100 Срба... Рат између Немачке и Совјетског Савеза 22. јуна 1941. изазвао је у Србији многе промене... Убрзо су се саботаже повећале и пренеле на друга места по Србији... Иза ових саботажа и одмазда дошло је и до масовног убијања српског народа у Крагујевцу, Мачви, Шапцу, Краљеву, Нишу итд...
Комесарска управа није била у стању да поврати ред у Србији... Они су поднели колективну оставку. То је био главни повод и разлог да се у Србији потражи велики народни ауторитет. Нађен је у личности Милана Недића."24
Ова верзија Недићевих и Љотићевих присталица није тачна. Влада генерала Недића постављена је 29. августа 1941. године, што значи да је тај план постојао најмање месец дана раније. Међутим, у јулу месецу (као и у августу), у Србији је још било мирно. Спорадичне комунистичке акције биле су усмерене пре свега против намерно ослабљене жандармерије. Пуковник Јован Тришић, који је 24. јуна 1941. постављен за вршиоца дужности команданта жандармерије у Србији (по тајном одобрењу пуковника Драже Михаиловића, да би са тог положаја користио покрету са Равне Горе), пише да је почетком јула тражио од Димитрија Љотића да се жандармерија наоружа, али да је све остало на обећањима. С друге стране, тог месеца Београдом су заједно са Немцима већ патролирали и први наоружани љотићевски одреди, који су, када их је било довољно, 15. септембра формирали "Српски добровољачки корпус". Захтеви су понављани како су недовољно наоружани жандарми све више постајали жртве сурових комуниста. Међутим, жандармерија није наоружана, као што је то било предвиђено Међународном ратном конвенцијом, да би могла да одржава ред и мир у окупираној земљи. Најзад је, противно тој Конвенцији, укинута декретом генерала Недића. О томе пуковник Тришић пише:
Никакве околности - а у вези са њеном службом - нису изазивале потребу да се ликвидира жандармерија, јер је сигурно да нико није могао боље вршити жандармериску службу у окупираној Србији од жандарма, само их је требало наоружати и побољшати им материјално стање...
Недић је ликвидирао жандармерију само зато што је знао да се је махом определила за Дражу. Недић лично није хтео дозволити да се жандармерија наоружа. Пример за ово наводим следеће: Једнога дана септембра месеца 1941. године добио је Недић око 2.000 пушака и одмах је телефоном позвао новопостављеног команданта жандармерије ђенерала Стеву Радовановића. У исто време и ја сам се налазио у канцеларији поред телефона у разговору са командантом, те сам и ја могао јасно да чујем разговор преко телефона. Недић је извештавао команданта жандармерије, ђенерала Стеву Радовановића, да је добио од Немаца 2.000 пушака и да их ставља њему на расположење да их подели по своме нахођењу, али са наређењем: "Само знај, да жандармима не смеш дати ни једне пушке". И тако, док комунисти убијају тако рећи голоруке или слабо наоружане жандарме, дотле претседник тако зване српске владе Недић наређује команданту жандармерије да српским жандармима, познатим антикомунистичким борцима, не сме дати ни једну пушку, па ни за њихову личну одбрану...
Да је Комесарска управа, а доцније и Недић, наоружала жандарме како треба и како сам ја тражио, па макар и упола како су били наоружани Љотићеви добровољци, сигурно је да ни комунисти не би могли онако вршљати и слободно се организовати.25
Догађаји које Недићеве и Љотићеве присталице наводе као разлоге због којих се генерал Милан Недић прихватио положаја председника владе, под притиском "најугледнијих Срба", одиграли су се после тих "притисака" (најкасније око 1. августа), па чак и после инаугурације владе, 29. августа 1941. Потпуковник Веселин Мисита ослободио је Лозницу 31. августа 1941. Напад на Шабац, под командом капетана Драгослава Рачића, почео је 22. септембра.
Таковски четнички одред поручника Звонка Вучковића, у садејству са партизанима, ослободио је Горњи Милановац 28. септембра

[Samson2009]

Наређење о одмаздама стотину Срба за једног убијеног Немца Хитлер је потписао 16. септембра.
Стрељање грађана у Крагујевцу било је 21. октобра, а у Краљеву, Шапцу и другим местима такође током месеца октобра.
Окупатор се није повукао из Западне Србије у јулу и августу, већ крајем септембра; партизански одреди нису дошли "чак и под сам Београд, држећи Липовачку шуму, Авалу и Болеч".
Дакле, генерал Недић не само што није "угасио пламен" у Србији, него је пламен букнуо баш под његовом управом. Форсирањем Недића, Димитрије Љотић није спречио комунистичку акцију, већ јој је, напротив, омогућио да се размахне, најпре спутавањем а потом и укидањем жандармерије, које је било део читавог тог процеса.
Наиме, реч је о покушају да се односи између Србије и Трећег рајха подигну на виши ниво. Док су Комесарска управа и жандармерија деловали према Међународној ратној конвенцији, "српска влада" и новоформиране наоружане јединице су део немачког плана, спроведеног уз помоћ домаћих германофила, да се Србија укључи у "Нови поредак". Генерал, који је уочи рата командовао читавом армијом, постављен је на чело једне такве владе у покушају да јој се да кредибилитет. Покушај је остао безуспешан, јер влада која је заклетву положила пред једним Хитлеровим генералом (Данкелманом) није била српска. Њена власт није се пружала даље од домета немачких тенкова, док су највећи део земље контролисале Дражине јединице, благодарећи подршци у народу.
Као највећи успех генерала Милана Недића његове присталице најпре наводе "спашавање народа" од немачких казнених експедиција и масовних стрељања. Као што смо видели, овде је реч о историјском фалсификату, јер је до масовних стрељања дошло после формирања "српске владе". Познатија и истрајнија је њихова тврдња о спашавању избеглица, нарочито из "Независне Државе Хрватске":
"Недић је издејствовао код немачких окупаторских власти пристанак, да може примити невољне српске избеглице које беже из ужасног пакла... Заиста, Недић је спасао од сигурне смрти више од четврт милиона људских живота који су прихваћени и смештени у Србији. Пре овог Недићевог корака, безброј несрећних мајки носиле су своју децу и бацале ове анђелчиће у мутне речне таласе, а са последњим и оне скакале, јер је то била дивна смрт при оној од које су бежали."26
И сам Недић је своје прихватање улоге председника окупационе владе објашњавао бригом за избеглице:
"Ја јасно видим свој пут и своју судбину: ви ћете ме стрељати или обесити. Али пре него што душу предам Богу, висећи уз неку бандеру на Теразијама, ја ћу тамо далеко испред небеског престола видети бар један милион Срба, који ми у једном часу кажу: остали смо у животу благодарећи теби и твојој издаји. Ви ћете ме убити а они ће ме мртвог бранити, и пред Богом, и пред Србима, и пред судом историје. Они су моје судије, а не Михаиловић и његова безбрижна лондонска господа. Михаиловић може жртвовати живот, али ја ради тог милиона и целог свог народа жртвујем нешто више од свих људских живота... Жртвујем своју част и своје светло име."27
Међутим, питање спашавање и прихвата избеглица решила је још Комесарска управа Милана Аћимовића, образовањем Комесаријата за избеглице на челу са Томом Максимовићем. До настанка Недићеве владе у Србију је већ стигло преко 100.000 избеглица. Тома Максимовић и његов Комесаријат наставили су да раде и под Недићем, који им је, у то нема сумње, помагао колико је могао. Али, за спашавање избеглица није заслужан један човек, па ни Тома Максимовић, који се у овоме највише истакао - већ српски народ.
Није истинита ни тврдња да је генерал Недић помагао четнике и спасао "од сигурне смрти хиљаде националних бораца из редова Драже Михаиловића".28 Као што смо видели, генерал Недић је, заједно са Љотићем, распустио жандармерију због њених веза са четницима. Потом је у своју службу мобилисао официре под претњом упућивања у немачки логор, а осумњичене за сарадњу са четницима и даље је хапсио. Међу њима и пуковника Јована Тришића, који је током свог боравка у логору на Бањици, од 9. новембра 1941. до 16. јануара 1942. године, видео како недићевци, заједно са Немцима, одводе на стрељање у Јајинце Дражине присталице, Јевреје и Цигане. За сваког стрељаног добијали су по 200 динара.29
Када се уверио да већина официра који се још налазе у земљи неће са њим без обзира на последице, већ је склона покрету отпора са Равне Горе, генерал Недић је наредио да се сви похапсе и одведу у логоре. Тако је на Божић 1942. године ухапшено 1.200 српских официра. Уочи одласка из Београда, један немачки официр је дошао и саопштио им "да су ухапшени по захтеву српске владе као непоуздани и да ће бити спроведени у заробљеништво".30
Већ у свом првом јавном прогласу генерал Милан Недић је напао Дражине четнике, назвавши "страним плаћеником" потпуковника Веселина Миситу, који је погинуо на челу своје јединице приликом ослобађања Лознице 31. августа 1941. године. Затим је позвао пуковника Дражу Михаиловића на састанак у Београд, не би ли решио "четничко питање". Дража, међутим, шаље мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића, који му доноси Недићеву понуду да се мане гериле, дође у Београд и постане министар рада у "српској влади"! За конформисту Недића то је била врхунска понуда, али за неког као што је Дража ништа друго до увреда. Недић се, пак, увредио што један њему до јуче потчињени пуковник, "кога је он као министар кажњавао, сада са презиром одбија његове предлоге".31
Недићева омраза на Дражу расла је, затим, како је народ све више славио "Чичу са Равне Горе". И мада је претежни део Недићеве војске и администрације био вољан да сарађује са четницима, "Недић и Љотић, и известан број њихових војних и политичких сарадника, енергично су тражили од Немаца да сломе војничке снаге Михаиловићеве", како је то стајало у једном Меморандуму др Живка Топаловића.32
На страну љотићевци, који су чинили немачке претходнице у операцијама против четника, али и тај ужи врх из Недићеве владе отерао је у смрт многе Дражине људе. Најзагриженијим је сматран пуковник Милош Масаловић, Недићев шеф кабинета и кум Димитрија Љотића. Зато је он убијен у атентату у Београду 1944. године. Овим убиством односи између генерала Недића и Михаиловића дошли су до најниже тачке. Али, за разлику од фанатизованог Љотића, Недић увиђа скори слом Трећег рајха и прелазећи преко свега покушава да се обезбеди на другој страни. Свог новог шефа кабинета, генерала Миодрага Дамјановића, управо враћеног из заробљеништва, он не спутава у везама са Равном Гором. И он лично сада покушава да наоружа четнике, мада без успеха. На крају сва Недићева војска прелази под Дражину команду, али он сам ипак бежи из земље, заједно са Немцима. Енглези га већ 1946. изручују комунистима. Према њиховим изворима, приликом једног спровођења на саслушање Недић се отргао стражару и извршио самоубиство скоком кроз прозор.
Као један од највећих грехова генерала Недића, пуковник Тришић наводи чињеницу да је положио заклетву пред немачким генералом Данкелманом, приликом постављања на чело "српске владе":
Недић, као личност која је заузимала највише војничке положаје, и са тако високим чином, морао је знати да полажући заклетву непријатељу греши и о војна правила и војне законе, јер заклетва је исто што и давање часне речи, а војним лицима по војничким правилима забрањено је да непријатељу дају часну реч.33
Па ипак, Тришић сматра да Недић није био издајица:
"За издају је потребна унапред створена одлука, тј. умишљај да свесно ради против своје земље. Код Милана Недића тога није било. Он је био толико свестан Србин да - по моме мишљењу - никада не би ни помислио да изда Српство. Код Милана Недића била је само слаба рачуница. Он је погрешио у предвиђању. Недић је, ваљда под утицајем свога брата од тетке Димитрија Љотића, био уверен да је немачка победа сигурна и помирио се са капитулацијом Југославије, предвиђајући коначну пропаст Савезника, те и цео његов даљи рад под окупацијом био је ради тога заснован на погрешној процени."34

[Samson2009]

А ово је прича друге стране.Манимо се.Ми смо Срби.Пустимо поделе у страну.Ја неподржавам Димитрија Љотића .Ни љотићевце.Ја немам неко лепо мишљење о њима.И да је он био добар,они нису.Није добро да се враћамо у историју.И сада кроз неке нео љотићевце и неке ново ове и оне поново будимо поделе.Ни идеје неољотићеваца немају везе са православљем.Нити ове поделе.Једина идеја која треба србе да окупља је идеја Истинског Православља.Односно вера у Христа Господа.

[Samson2009]

Димитрије, сине Србски и мучениче Христов, моли Бога за нас. Наслађуј се гледањем свог Творца, верно чедо Цркве Христове! Вечно ти хвала!

91GrGd0S7wE&feature



Nije mrtav Dimitrije Ljotic. On sada pripada citavom srbstvu. On sada pripada Nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jaci nego zivi. On je sada jaci, nego kad je bio ziv i sputan. On sada jos vise radi i poseduje jos vise snage. On tek sada radi. HVALA mu.

Sv. Nikolaj Srbski

Чекај ,али да нису Немци затворили владику Николаја у конц логор Дахау?

[Komunistkinja]

<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/LF0RlQAkQJo&hl=en&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/LF0RlQAkQJo&hl=en&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>

Што спалише оволики народ?

Мислим где је био Недић и остали?

[Ултрас Ментал]

Детаљно сам прегледао ову тему, и неки моји ставови према њему, су се променили после оваквих чињеница... Али и даље мислим, да је био про-фашистички орјентисан, мислим да је то очигледно, што потпуњују његови поступци...

[Samson2009]

Детаљно сам прегледао ову тему, и неки моји ставови према њему, су се променили после оваквих чињеница... Али и даље мислим, да је био про-фашистички орјентисан, мислим да је то очигледно, што потпуњују његови поступци...

Али Свети Николај српски се 1955.године најлепше израшаво о њему.Наравно и о другима који су били против комуниста.:think: