Anorexia i bulimija

[JaH_G|rL]

Pa,sta mislite o tome?
Da li poznajete osobe koje su bile anorexicne ili bulimicne?

[Lana]

da, ja znam jednu devoku, anoreksicnu.Divan je osoba, jako pametna, poseduje neverovatnu moc da razume druge, ali nikako ne moze sebe da ubedi da se mora jesti....Visoka je 1.78cm a ima svega 38 kg.....Strasno je, pila je razne napitke za dobitak tezine, ali uzalud....Ako pojede jedan gram manje od propisanog na dan, gubi jedan kilogram.....

[JaH_G|rL]

i moja najbolja drugarica ima anorexiu...to je zaista strasna bolest ali vise psihicka nego fizicka!

[ket klou]

Drage i dragi,

mislim da i sama spadam u anoreksicne osobe, iako nikad nisam trazila zvanicnu dijagnozu. Moja tezina, doduse, nije bila manja od 45 kilograma, ali za visinu od 173 to je ipak premalo.
Mislim da mi se otpor prema hrani javlja kao specificno kaznjavanje sebe zato sto u necemu nisam bila dovoljno dobra, ili zato sto sam uradila nesto sto nije trebalo, ili nisam uradila... vezano je i za nervozu, pa sam ubedjena da je sve posledica psihickog stanja.
Ne jedem ja puno ni kad sam Ok, ali kad sam u bilo kakvoj frci, onda danima ne mogu da jedem nista... Pomoc nikada nisu osobe koje mi govore da moram jesti, vec samo toplina i razumevanje... Obzirom da sve mogu da objasnim, i da razumem mehanizme, mislim da sam na putu izlecenja.
Sada imam 52kg, ali i dalje ako samo ne doruckujem gubim po jedan kilogram...

Probaj da svojoj drugarici pomognes, da je podrzis, ali da je ne osudjujes i ne savetujes...

Pozdrav svima

[malecka]

ja sam letos bila u predanoreksicnoj fazi. jednostavno, prosle godine sam nabacila 7 kg, nisam polozila ni jedan ispit u junu i nije mi bilo ni do hrane ni do cega... sama sam sebe trovala idejama kako sam gubitnik i tako to... onda sam smrsala 8 kg za 2 nedelje i onda mi je pao imunitet i dan pre nego sto sam zaglavila temperaturu 39* upoznam jednog slatkog deckica... i posto nisam mogla da se vidjam sa njim onako bolesna, nateram se nekako da jedem, a ono organizam nece da prima... sve sto pojedem /a jela sam ok hranu/ izbaci kao proliv.
uspela sam nekako da se iscupam iz toga /izmedju ostalog i zbog toga sto me je on terao da mu spremam super klopu a ja sam inace veliki gurman/.

sada vise ne razmisljam o tezini. u prvo vreme sam bila do dijeteticarke i dala mi je neku ostru dijetu da se ne gojim, ali sam ipak resila da napravim kompromis, da jedem koliko sam gladna i da koristim svaku mogucu priliku da se sto vise krecem. usput, ja sam inace malokrvna tako da znam sta znaci lezati u bolnici zbog lose krvne slike, tako da se nisam na vreme zaustavila,...

ono sto sam naucila iz svega ovoga je da je svaka dijeta individualna, i da treba voleti organizam takav kakav je iz vise razloga. odvojeno sto se menstrualni ciklus totalno poremeti.

ja sam imala srece da se zacopam u pravom trenutku, a imala bi jos vise srece da se nisam tad razbolela...

nadam se da ce ti koristiti moje iskustvo...

e, da! setila sam se jos necega. posto je to ujedno i psihicka bolest, konsultovala sam se i sa psihijatrom... to je ok, jer kad sam malo smrsala imala sam jos vece ambicije i... to je morao neko drugi da mi objasni. jos uvek mi se desava da imam takve krize, ali jednostavno moj kontra argument za to izgladnjivanje je da se time samo kaci celulit, tj. kad se posle toga neko vrati u normalu dobije celulit.
druga stvar, glupo je da neko zbog takvih stvari rizikuje da postaje sterilan. zivi primer je kalista flokhart kojoj je anoreksija unistila mogucnost da radja decu...

[Sasha85]

Znam da je ovo staro,ali ajde i ja da odgovorim...
Ja sam imala bulimiju... Znaci,sve sto jedes,ti to povratis... Odvratno... Nikad necu da zaboravim kad sam pojela onako izgladnela 5 velikih lepih pomarandzi i posle 15 minuta ispovracala... Uzas... Pocela sam da gubim naglo tezinu,kosu... Jedno vreme nisam ni imala snage da ustanem... Ovi nasi glupi lekari nisu imali pojma sta mi je... Posle 2-3 nedelje su videle sta je u pitanju... Davali su mi neku odvartnu gorku tecnost da pijem i poceo je polako ali sigurno organizam da mi prihvata hranu... Kad sam se posle oporavila jela sam sve zivo... Sada sam se malo ugojila... I sad ne mogu da smrsam... A moram da pazim sta radim,da se opet isto ne bi ponovilo... Doktori su mi rekli damoj stomak tako nesto ponovo ne bi izdrzao... Ali dobro... Normalno,ne predajem se tako lako...

[dr]

Aktiviram ponovo ovu temu!

[Banini]

Pa mogu i ja da kazem za sebe da sam se nalazila u istom stanju i anoreksije i bulimije.Nisam imala vecih posledica jer sam malo i pazila oko tih stvari,ali psihicki se sve zaista odrazilo na mene,to jeste bolest ali zaista pocinjem da smatram da je i opsednuce,misli vise nisu slobodne nego su vezane samo jednom idejom-smrsati!!!!!!!!Mada ima leka i za to,treba iznad svega voleti i ceniti sebe,prihvatiti se.Na putu sam izlecenja!
Pozdrav :D

[tomorow never dies]

Ja se lecim od bulimije...ide nekako...ranije je bilo mnogo gadno...i sada cesto pomislim izvukla sam se pa onda prekinem sa flunirinom (to je blaaaagi antidepresiv koji pijem i koji pomaze) i onda je sve ok pa mi onda neko nesto ruzno kaze ili ne ispunim nesto sto sam isplanirala ... pa se ponovo desi...ali mnogo mi pomaze to sto sam otisla kod dr Dimitrijevic u studentsku polikliniku (nju mi je inace preporucila nutricionistkinja Birovljev iz iste ustanove, i ona je odlicna!), i tako...

[ne znam ni sama]

ja nisam ni anoreksicna, ni bulimicna, ali neki poremecaj u ishrani imam sigurno...kad kupujem hranu prvo sto gledam su sastav, kalorije i ostalo, nerviram se svaki put kad pojedem nesto slatko, ne mogu da zamislim dan bez nekog oblika sporta (ako ne stignem u toku dana, radim vezbe i u 1, 2 nocu), nekoliko puta sam probala da povracam posle jela, ali mi nije poslo za rukom...inace sam visoka 176 i trenutno imam 55 kg, a smatram da bi moja idealna tezina bila oko 52, 53 kg mozda i manje...

[dr]

Duso moja ti jesi anoreksicna,samo si na samom pocetku ...potrazi pomoc dok jos nisi zaglibila.

[ne znam ni sama]

mislis zbog tezine? ali zar se anoreksicari ne uzdrzavaju potpuno od hrane (to ipak nije moj slucaj)?

[dr]

Pa da,ali pocinju bas takvim ponasanjem koje ti navodis.Na moju veliku zalost u najblizoj okolini imam nekoga ko ima problema sa anoreksijom,vec godinama znam kako se ta osoba ponasa i kako je sve pocelo.Za tvoju visinu ti cak i nemas dovoljno kilograma a radis sve da ih jos smanjis.
Razmisli malo o svemu.Niko ko ima anoreksiju nije odjednom prestao da jede,to je proces koji traje vise godina dok ne dodje do samog dna.

[ne znam ni sama]

pa znam, mozda 55 kg zvuci malo za moju visinu, ali ja vise delujem vitko, nego mrsavo (nigde mi se ne vide kosti ili tako nesto). ustvari je mozda osnovni problem u tome, da ja nisam zadovoljna svojom gradjom (imam malo sire kukove) i uvek mislim da ce se i to promeniti, ako budem malo mrsavija...ali ti kompleksi su druga tema...jao, jao!

[dr]

Kompleksi ili nesto drugo...kad se jednom krene tim putem tesko se vraca u normalu.Ne maltretiraj svoje telo zbog necega sto ti je priroda dala i sto ne mozes izmeniti.

[ne znam ni sama]

da, mogu da zamislim koliko je tesko vratiti se u normalu- kad covek smanji ishranu, a pritom ne mrsavi, onda ima osecaj da ce se ugojiti ako unese samo malo vise hrane nego obicno...

[jagodica]

pa opsednuta si time malo zar ne!
i ja sam bila u slicnoj fazi da sam opterecena hranom, po malo ali sad ne znam kako vise nisam, cak sam sad i ugojena... valjda me mrzi da se maltretiram

[ne znam ni sama]

da, tacno- stvarno sam malo opterecena ishranom. mozda ima neke veze i to sto zivim u svajcarskoj, a ovde je to vecita tema, i otprilike svaka 3, 4 devojka ima neki poremecaj...vecina mojih drugarica na faksu pojede salaticu i to je to za ceo dan...

[Meril]

da, tacno- stvarno sam malo opterecena ishranom. mozda ima neke veze i to sto zivim u svajcarskoj, a ovde je to vecita tema, i otprilike svaka 3, 4 devojka ima neki poremecaj...vecina mojih drugarica na faksu pojede salaticu i to je to za ceo dan...
Pazi,mozda jesi malo opterecena ali ako tako nastavis najgore tek dolazi!!!Ja sam takodje patila od bulimije mada se sad lecim ali to je strasna stvar!!!Ne bih ponovo podnela da se vratim u to stanje kad mrzim sebe,mrzim hranu a opet sednem i prezderem se...A, ponekad toliko dugo nejedem i ondam dobijem napade nesnosljivih glavobolja i sl.Ma tvoja tezina je idealna i prihvati sebe i voli sebe,jer ustvari covek je zadovoljan tek kad je slobodan a ne rob hrane i izgleda.
Pozdrav!

[Tražeći_ljubav]

....anoreksija može biti jedan od znakova pojave depresije,ali i posledica zloupotrebe AMFETAMINA i njegovih derivata (čitaj EKSTAZI)!!! :shock:
Ukoliko je znak depresije,ili subdepresije posjet psihijatru koji će prepisati neki od antidepresiva novije generacije iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina RIJEŠIT će problem anoreksije za mjesec dana(ne manje),ali bez neželjenih efekata(sedacija,gubitak sposobnosti koncentracije,upravljanje motornim vozilom)...

[dr]

Anoreksija nije,niti ce ikada biti znak depresije...uzroci su mnogo ozbiljniji i anoreksija nece nestati ako nekome prepisemo antidepresive.
Lepo od tebe sto delis svoje strucno znanje sa nama ali vrlo lako se moze pogresno protumaciti.Bilo bi jako lepo da se ova dva stanja uz pomoc lekova mogu sanirati,medjutim to nije tako.Oba stanja zahtevaju dugogodisnju psihoterapiju da bi se pacijent uveo u iole normalno stanje a ti ga predstavi kao da lecimo nesto krajnje banalno.
Nijedan medikament iz grupe antidepresiva se ne uvodi i ne izvodi iz terapije za mesec dana.

[Tražeći_ljubav]

Anoreksija nije,niti ce ikada biti znak depresije...uzroci su mnogo ozbiljniji i anoreksija nece nestati ako nekome prepisemo antidepresive.
Lepo od tebe sto delis svoje strucno znanje sa nama ali vrlo lako se moze pogresno protumaciti.Bilo bi jako lepo da se ova dva stanja uz pomoc lekova mogu sanirati,medjutim to nije tako.Oba stanja zahtevaju dugogodisnju psihoterapiju da bi se pacijent uveo u iole normalno stanje a ti ga predstavi kao da lecimo nesto krajnje banalno.
Nijedan medikament iz grupe antidepresiva se ne uvodi i ne izvodi iz terapije za mesec dana.

Anoreksija JE u NAJVEĆEM BROJU SLUČAJEVA POSLEDICA DEPRESIJE!!!!TO PROUČAVAM VEĆ 5 godina rada!!!
A što se tiče upotrebe antidepresiva....htio sam reći da upotreba lijekova koji sprečavaju ponovno preuzimanje serotonina ima jedan latentan period od nekih 21-30 dana dok pozitivan efekat ne krene da se manifestuje...A terapija traje znatno duže...

[dr]

Prvo nemoj da vices,tako se tumace velika slova.
A drugo i ja imam puno iskustva sa anoreksijom i mogu ti reci da za veliki broj osoba ne bih rekla da su depresivne...ono na sta ti mislis je da kod depresije postoji smanjen zivotni elan,samim tim i smanjena zelja za jelom,ali to nije anoreksija.
Tema se odnosila na anoreksiju nervozu.Kod lecenja se koriste naravno i vrste sedativa ali je psihoterapija prva i osnovna.
Depresivnu osobu vrlo lako primetis a osobu sa anoreksijom tesko,tek kad dohvati dno jer osim poremecaja u vezi sa hranom takve devojke su i studenti,i djaci sa dobrim uspehom,pametne,izlaze,imaju veze...ne bi ti na kraj pameti palo da sendvice bacaju kroz prozor,lazu za jelo,rade vezbe ko manijaci...

[Tražeći_ljubav]

Prvo nemoj da vices,tako se tumace velika slova.
A drugo i ja imam puno iskustva sa anoreksijom i mogu ti reci da za veliki broj osoba ne bih rekla da su depresivne...ono na sta ti mislis je da kod depresije postoji smanjen zivotni elan,samim tim i smanjena zelja za jelom,ali to nije anoreksija.
Tema se odnosila na anoreksiju nervozu.Kod lecenja se koriste naravno i vrste sedativa ali je psihoterapija prva i osnovna.
Depresivnu osobu vrlo lako primetis a osobu sa anoreksijom tesko,tek kad dohvati dno jer osim poremecaja u vezi sa hranom takve devojke su i studenti,i djaci sa dobrim uspehom,pametne,izlaze,imaju veze...ne bi ti na kraj pameti palo da sendvice bacaju kroz prozor,lazu za jelo,rade vezbe ko manijaci...

Ma,nisam vikao.....Samo u istraživanju u kojem ja učestvujem,kao jedan član multidisciplinarnog tima (kao farmaceut koji se bavi mjerenjem nivoa lijeka,ovdje antidepresiva u krvi...)takve su osobe definirane kao depresivne ili nalčešće subdepresivne osobe.tu dijagnozu nisam ja dao,pošto ja nisam stručan za to,pošto sam farmaceut,već Psihijatar,član tima,koji je doc.dr med.sci.
Imamo i veliki broj radova o tome objavljenih u najelitnijim što psihijatrijskim,što farmakokinetičkim časopisima.
Pozdrav, 8)

[dermatolog]

Imala sam proshlog leta primer bulimije u komshiluku(devojka je ostala tu 2 meseca,pa sam mogla da je pratim)!!Dobila je antidepresiv i posle 5-6 dana bila je boljeg raspolozenja,logoroicna,u plus fazi,ali se i dalje krila i povracala posle jela!!!Porodica je u pocetku bila ohrabrena njenim boljim ponasanjem(ranije je zbog kritika i preklinjanja da to ne radi,bio pakao u kuci),ali su simptomi bulimije ostali(njen mladji,duhoviti brat je znao to"plasticno"da mi objasni"Ona se i dalje krije,zakljucava u kupatilu i povraca,ali sada u kupatilo ide pevusheci i sa osmehom")I posle 2 meseca sve je ostalo isto!!

[dr]

Da to je to o cemu ja pricam.Imam anoreksicnu osobu u najblizoj okolini,niko zivi ne provaljuje njen problem...izuzev roditelja i nekoliko bliskih prijatelja.Par slucajeva jos znam,ni za jednu osobu se ne bi reklo da ima problem sa ishranom.Oni tako dobro kriju svoje probleme da je to zaista fantasticno.
Imaju momente kada su losijeg rspolozenja ali nisu klasicne deprsivne osobe kod kojih postoji strah od samoubistva...mracne misli...

[julia]

stvarno je neverovatno, koliko dobro oni to prikrivaju! ponekad cak ni clanovi porodice ne provale...znam za jedan slucaj, gde je devojka drzala teglu u koju je povracala, u sobi, ispod kreveta, jer su je njeni kontrolisali svaki put kad je u kupatilu! jezivoooo!

[Tražeći_ljubav]

Da to je to o cemu ja pricam.Imam anoreksicnu osobu u najblizoj okolini,niko zivi ne provaljuje njen problem...izuzev roditelja i nekoliko bliskih prijatelja.Par slucajeva jos znam,ni za jednu osobu se ne bi reklo da ima problem sa ishranom.Oni tako dobro kriju svoje probleme da je to zaista fantasticno.
Imaju momente kada su losijeg rspolozenja ali nisu klasicne deprsivne osobe kod kojih postoji strah od samoubistva...mracne misli...

Potpuno si u pravu.....Neznam samo zašto ih svrstavaju u grupu sa depresivnim ljudima....Možda im je poremećaj u nivou neurotransmitera isti... :?

[miss]

bavila sam se manekenstvom i zbog tog svog pritiska (iako su mi u agenciji govorili da ne treba da smrsam) obolela sam od anirexie i bulimije i to istovremeno! (po periodima).od bulimije sam se lako izlecila (posle par meseci mucenja) a anorexija mi je jos uvek problem jer nikako ne prihvatam sebe.mislim da su te bolesti najcesce u svetu mode mada se srecu i na drugim mestima

znam jednog tinejdžera,visok je preko 190,na dijetama je jedan period,a onda jedan period abnormalno jede!ima cas 55,a za manje od sedam dana dodje do 62-63!da li je to normalno?

[dr]

Pa valjda ste i sami svesni da nije normalno,nemojte da vas buni sto je musko u pitanju,to nije poremecaj vezan iskljucivo za zenski rod.

[julia]

a da li uopste normalno da tezina varira i do 4, 5 kg, u kracim vremenskim periodima od, recimo, desetak dana? negde sam procitala da za zene jeste, ali ne bi trebalo vise od 3 kg...

[dr]

Kod zena nevezano za ishranu je moguce variranje tezine,to je naravno vezano sa ciklusom ali ne treba da bude vece od 2 kg.Sto se tice tih 5 kg koje spominjete,to su velike varijacije za kratak period,znaci da takva osoba jede,pa gladuje...

užasna je!visoka je 180cm,a ima 45kg!sa 9 godina je bila malo,ali bas malo bucmasta i majka ju je zbog toga prekoravala,nabila joj komplekse!do 13 je jela po 3 tepsije pice,500gr čokolade i zatim povraćanjem i upotrebom emetika,purgativa,laksativa to izbacivala!posle 4 godine bulimije,početkim 2003 nastuoila je bulimareksija-koliko znam to je poremećaj koga prate periodi izgladnjivanja pa periodi prejedanja pa povraćanja!sada pojede odjednom 10 KESICA ČIPSA,15 ČOKOLADA I 2L SLADOLEDA OD JAGODE!!!!!TO SVE SABERE KALORIJSKI,PA SE ISPOVRAĆA I NAGUTA LAKSATIVA!INTERESUJE ME KAKO DA JOJ POMOGNEM!I DA LI ME MOŽETE REĆI KAKO SE LAKSATIVI,EMETICI...MOGU NABAVITI!HITNO!

[dr]

A zasto bi ti nabavljala emetike i laksative,izvini ali nije mi jasno.Njoj treba psihijatar i ako zelis da joj pomognes probaj da je odvedes na lecenje.

Drugarica?? Kako je ziva do sad uopste!! Kako funkcionise u zivotu inace

[Jovanaaa]

ako se kroz hranu ne uzima dovoljno vitamina, minerala, proteina, da li to moze da se nadoknadi uzimanjem proteinskih ili vitaminskih tableta? da li zaista osobe koje piju neke vitamine zadovolje svoje dnevne potrebe?

[Tražeći_ljubav]

ako se kroz hranu ne uzima dovoljno vitamina, minerala, proteina, da li to moze da se nadoknadi uzimanjem proteinskih ili vitaminskih tableta? da li zaista osobe koje piju neke vitamine zadovolje svoje dnevne potrebe?

Apsolutno NE!!!!Unošenjem hrane,naročito biljaka,i mliječnih proizvoda unose se i enzimi koji pojačavaju djelovanje vitamina i minerala!!! :cry:
A isto neuzimanjem hrane dolazi do atrofije i poremećaja funkcije organa za varenje...prestanka lučenja žuči.... :cry:

[Jovanaaa]

Da, to sam i mislila. Pa da li onda uopste ima bilo kakve koristi od tih vestackih vitamina? I kakve su to proteinske tablete- o cemu se tu zapravo radi?

[Tražeći_ljubav]

Da, to sam i mislila. Pa da li onda uopste ima bilo kakve koristi od tih vestackih vitamina? I kakve su to proteinske tablete- o cemu se tu zapravo radi?

To je namjenjeno kod osoba kod kojih postoji deficit vitamina,kao i kod onih koji se oporavljaju od teških bolesti,operacija,smanjene otpornosti organizma.... :D
Pozdrav, :D

DA,NEKI SE PITAJU KAKO JE ŽIVA 180CM,45KG!ZVUČI BOLESNO.ALI ONA NE MOŽE IZ TOGA DA IZADJE.VEOMA MI JE ŽAO.UVEK SVE PETICE U ŠKOLI,UVEK JE ZADOVOLJAVALA ILI SE BAR TRUDILA DA UDOVOLJI MAJCI KOJA JE ODVRATNA-DRSKA,NAMRŠTENA,UVEK JOJ PRIGOVARA,PA ČAK JE IDAN DANAS ZLOSTAVLJA DO KRVI!ONDA ONA POTRAŽI SPAS U 10000-12000 KALORIJA,KOJE NARAVNO ZAVRŠE U ŠOLJI!ALI NIJE UVEK TAKO!TO OBIČNO TRAJE 7 DANA I ZA TO VREME POTROŠI 10000 DINARA.ZATIM 10 DANA PROVEDE NA KOJOJ JABUCI ILI BANANI,PA ONDA SVE TAKO UKRUG GODINU DANA!PRE TOGA KAO ŠTO JE REČENO 4 GODINE JE BILA BULIMIČNA.POVREMENO DRŽI NEKE PROTEINSKE DIJETE I ZA 5-6 DANA OSLABI 5KG.ŠTO SE TIČE PURGATIVA,LAKSATIVA,EMETIKA...INTERESUJU ME GDE SE MOGU NAĆI POŠTO NEĆE DA MI KAŽE!ČISTO IZ RADOZNALOSTI!KAKO SE KUPUJU,TREBA LI RECEPT?KOLIKO KOŠTAJU?AKO NEKO ZNA...

ako se kroz hranu ne uzima dovoljno vitamina, minerala, proteina, da li to moze da se nadoknadi uzimanjem proteinskih ili vitaminskih tableta? da li zaista osobe koje piju neke vitamine zadovolje svoje dnevne potrebe?

Apsolutno NE!!!!Unošenjem hrane,naročito biljaka,i mliječnih proizvoda unose se i enzimi koji pojačavaju djelovanje vitamina i minerala!!! :cry:
A isto neuzimanjem hrane dolazi do atrofije i poremećaja funkcije organa za varenje...prestanka lučenja žuči.... :cry:

nece da se obrati nekom (centar za devojke itd)?? mozete vi da se obratite?? (mislim drugari) koji je ona kapacitet samo! mislim cela situacija je chudna

[dr]

Svi ti lekovi nazalost su dostupni bez recepta a nisu ni skupi.A osnova svakog takvog poremecaja je zapravo poremecen odnos izmedju deteta i roditelja pogotovo majke.Dete na taj nacin zeli da zadrzi paznju na sebi.Nije spremno da brine o sebi.
Probaj da je odvedes na lecenje.

ČUDNA SITUACIJA?JESTE.DA JE SAMO VIDITE NAPOLJU KAO DA SE NIŠTA NE DEŠAVA!KAD SMO BILE JEDNE VEČERI NA NA JEDNOM RODJENDANU ONA JE TAJ DAN-NARAVNO POSLE 10-AK DANA MUKOTRPNIH DIJETA-CELI DAN JELA I POVRAĆALA!VEROVALI ILI NE OD 14-20 ČASOVA IMALA JE 8 NAPADA PREJEDANJA PA POVRAĆANJA!ZA TIH 6 SATI ONA JE SVU UŠTEDJEVENU OD DŽEPARCA DALA NA HRANU!OTPRILIKE 2400 DINARA.TU VEČE NA RODJENDANU NASTAVILA JE JESTI.SVI SU GOVORILI:"KAKO NE MOŽE DA SE UDEBLJA?KOLIKO JEDE,A NA VISINU 180cm IMA SAMO 45kg!"NARAVNO;NIKO NIJE IMAO POJMA;NITI JE MOGAO DA NASLUTI O ČEMU SE RADI:TO SAMO ZNAM JA:I TAKO POSLE NEKOG VREMENA ONA JE HLADNOKRVNO OTISLA U KUPATILO I ISPOVRAĆALA SE!NAREDNE SEDMICE NASTAVILA JE S DIJETOM!I JA SAM UZ NJU POSTALA MALO OPSEDNUTA_JER VEĆ TRI MESECA ME MOLI DA IDEM S NJOM U SUPER_MARKET DA NAPUNIMO PET_ŠEST KORPI!JA SAM UVEK IMALA NORMALNU TEŽINU:KRAJEM DECEMBRA SA visinom STOOSAMDESETPET IMALA SAM OKO ŠESDESET I DEVET KILOGRAMA SKORO SEDAMDESET:ALI SAD IMAM JEDVA PEDESET PET!VEOMA SAM MRŠAVA;ALI NE KAO ONA:BROJIM KALORIJE;IMAM JEDAN DOBAR OBROK UJUTRO ČIM USTANEM;A OSTATAK DANA POJEDEM NEKOLIKO VOĆKI!ponavljam:visoka sam STOOSAMDESETPET i imam PEDESETPET kilograma! DA LI IMAM RIZIK DA OBOLIM OD ANOREKSIJE?HITNO!

ČUDNA SITUACIJA?JESTE.DA JE SAMO VIDITE NAPOLJU KAO DA SE NIŠTA NE DEŠAVA!KAD SMO BILE JEDNE VEČERI NA NA JEDNOM RODJENDANU ONA JE TAJ DAN-NARAVNO POSLE 10-AK DANA MUKOTRPNIH DIJETA-CELI DAN JELA I POVRAĆALA!VEROVALI ILI NE OD 14-20 ČASOVA IMALA JE 8 NAPADA PREJEDANJA PA POVRAĆANJA!ZA TIH 6 SATI ONA JE SVU UŠTEDJEVENU OD DŽEPARCA DALA NA HRANU!OTPRILIKE 2400 DINARA.TU VEČE NA RODJENDANU NASTAVILA JE JESTI.SVI SU GOVORILI:"KAKO NE MOŽE DA SE UDEBLJA?KOLIKO JEDE,A NA VISINU 180cm IMA SAMO 45kg!"NARAVNO;NIKO NIJE IMAO POJMA;NITI JE MOGAO DA NASLUTI O ČEMU SE RADI:TO SAMO ZNAM JA:I TAKO POSLE NEKOG VREMENA ONA JE HLADNOKRVNO OTISLA U KUPATILO I ISPOVRAĆALA SE!NAREDNE SEDMICE NASTAVILA JE S DIJETOM!I JA SAM UZ NJU POSTALA MALO OPSEDNUTA_JER VEĆ TRI MESECA ME MOLI DA IDEM S NJOM U SUPER_MARKET DA NAPUNIMO PET_ŠEST KORPI!JA SAM UVEK IMALA NORMALNU TEŽINU:KRAJEM DECEMBRA SA visinom STOOSAMDESETPET IMALA SAM OKO ŠESDESET I DEVET KILOGRAMA SKORO SEDAMDESET:ALI SAD IMAM JEDVA PEDESET PET!VEOMA SAM MRŠAVA;ALI NE KAO ONA:BROJIM KALORIJE;IMAM JEDAN DOBAR OBROK UJUTRO ČIM USTANEM;A OSTATAK DANA POJEDEM NEKOLIKO VOĆKI!ponavljam:visoka sam STOOSAMDESETPET i imam PEDESETPET kilograma! DA LI IMAM RIZIK DA OBOLIM OD ANOREKSIJE?HITNO!

[julia]

ČUDNA SITUACIJA?JESTE.DA JE SAMO VIDITE NAPOLJU KAO DA SE NIŠTA NE DEŠAVA!KAD SMO BILE JEDNE VEČERI NA NA JEDNOM RODJENDANU ONA JE TAJ DAN-NARAVNO POSLE 10-AK DANA MUKOTRPNIH DIJETA-CELI DAN JELA I POVRAĆALA!VEROVALI ILI NE OD 14-20 ČASOVA IMALA JE 8 NAPADA PREJEDANJA PA POVRAĆANJA!ZA TIH 6 SATI ONA JE SVU UŠTEDJEVENU OD DŽEPARCA DALA NA HRANU!OTPRILIKE 2400 DINARA.TU VEČE NA RODJENDANU NASTAVILA JE JESTI.SVI SU GOVORILI:"KAKO NE MOŽE DA SE UDEBLJA?KOLIKO JEDE,A NA VISINU 180cm IMA SAMO 45kg!"NARAVNO;NIKO NIJE IMAO POJMA;NITI JE MOGAO DA NASLUTI O ČEMU SE RADI:TO SAMO ZNAM JA:I TAKO POSLE NEKOG VREMENA ONA JE HLADNOKRVNO OTISLA U KUPATILO I ISPOVRAĆALA SE!NAREDNE SEDMICE NASTAVILA JE S DIJETOM!I JA SAM UZ NJU POSTALA MALO OPSEDNUTA_JER VEĆ TRI MESECA ME MOLI DA IDEM S NJOM U SUPER_MARKET DA NAPUNIMO PET_ŠEST KORPI!JA SAM UVEK IMALA NORMALNU TEŽINU:KRAJEM DECEMBRA SA visinom STOOSAMDESETPET IMALA SAM OKO ŠESDESET I DEVET KILOGRAMA SKORO SEDAMDESET:ALI SAD IMAM JEDVA PEDESET PET!VEOMA SAM MRŠAVA;ALI NE KAO ONA:BROJIM KALORIJE;IMAM JEDAN DOBAR OBROK UJUTRO ČIM USTANEM;A OSTATAK DANA POJEDEM NEKOLIKO VOĆKI!ponavljam:visoka sam STOOSAMDESETPET i imam PEDESETPET kilograma! DA LI IMAM RIZIK DA OBOLIM OD ANOREKSIJE?HITNO!

hm, ne znam sta da ti katem...ja sam visoka 176 i isto imam 55, 56 kg. ne mislim da sam premrsava, i tacno sam provalila koliko treba da jedem, da bi odrzala ovu tezinu. izbegavam masnu hranu, beli secer, belo brasno, jedem dosta povrca (sveze ili kuvano), mesa, zitarica, mlecnih proizvoda. uz to nastojim i da se redovno bavim sportom...moguce da i ovakva ishrana vodi ka nekom obliku poremecaja, ali ipak mislim da je bolje nego prejedanje i gladovanje (sto mi se ranije cesto desavalo), a da ne pominjem bulimiju ili anoreksiju. u svakom slucaju, ja bih se zamislila malo da sam na tvom mestu, cemu to sve vodi...brojanje kalorija, jedan obrok na dan, raspitujes se tu za nekakve laksative; ne znuci dobro sve skupa. covek moze da izgleda vitko, a da pritom ne gladuje, uz pravilnu ishranu i malo sporta!

[dr]

Ja cu te zamoliti da pises malim slovima jer na forumu velika slova znace vikanje.
Drugo ako krenes da se tesis time da imas jedan dobar obrok a ostatak dana zivis na vocu,imas sve sanse da zaglibis kao i tvoja drugarica.
Kao sto rece devojka pre mene i ja sam visoka i mrsava ali poenat cele price je da se uz potpuno normalnu ishranu moze biti vitak,druga stvar je sto smo mi napravljeni od krvi i mesa i priroda nije uredila da zivimo na vocu.
Zapitaj se na vreme sta ti se desava,tvojoj drugarici niko ne moze pomoci dok sama sebi ne pomogne.
Veruj mi ovo ti pricam iz iskustva ,bliska osoba ima problema sa anoreksijom a ja sam pored nje izgubila sve zivce i na kraju digla ruke,to da li je narkoman ili anoreksicna isto ti se vata.

[heh.elem]

sta kad bi svi saznali za to? kako bi reagovala? jel bi se postidela ili nastavila da tera svoje? a sta kad joj kazes da je bolesna? to stvarno izgleda ko narkomanija... :I mada imam i ja jedan oblik 'zavisnosti' ali nije toliko drastichan :I

ako se hrana sazvace, pa ispljune, da li se unose kalorije i koliko? znam da pitanje zvuci bolesno i odvratno, ali me cisto zanima...

[dr]

Pitanje ne da je odvratno nego ga je postavila bolesna osoba! :roll:

Da li mi mozete reći koji indeks uhranjenosti predstavlja početak anoreksije?I koja je idealna telesna težina za dečaka od 16 godina visokog 191cm?

[dr]

Pocetak anoreksije se ne vezuje za samu telesnu tezinu,to je psihijatrijsko stanje a tezina samo ukazuje na to.Sa druge stane uzima se konstitucija kao merilo za normalnu telesnu tezinu,ono sto je za nekoga normalno za drugog je malo ili previse.
Odvedite ga pedijatru i tamo cete dobiti sve potrebne informacije.

:( :( :( U redu je to sve,nego koja bi to masa bila za 191 cm?dečak je veoma dobrodušan,mada to skriva drskošću i agresijom?često je bio zlostavljan,sve petice u školi,ali on misli da nije dobar jer su ga u to ubedili njegovi roditelji poredeći ga sa nekom "boljom"decom!čaik su mu govorili da je jadan ,da je debeo,ali on je to sve lako podnosio,medjutim prosle godine je naglo porastao,namerno smrsao,drzao dijete,smarao se fizički-sve samo da bi udovoljio okolini.ta ista"okolina"mu sad govori da je ružan,bijedan...Od nekada veselog deteta koje sa takom radošću trči da kupi čokoladu,skuplja pare za pice,keksove,ostaola su samo sećanja.sada je povučen,nigde ne izlazi,pretvorio se u gundjalo koje zbraja zalogaje.pretvorio se u kalorimetra setnog pogleda koga niko ne prepoznaje!drži dijete,ali se s vremena na vreme toliko prejede...doživljava hranu kao bauka,a tako čezne...ponekad,mada veoma retko povraća pojedenih 5-6 čokolada,ali to je reko veoma retko!sta da radi?kako da izadje iz ovoga?pored hrane,on je još više željan ljubavi,naročito majčinske,žejan je toplog pogleda,nežne reči...

[dr]

Ako godine stavimo sa strane ,onda bi za tu telsnu visinu idealna tezina bilo sve od 70 do 90 kilograma,opet sve zavisi od konstitucije .Ako decko ima problema probajte da mu pomognete preko psihologa,pedagoga skole pa preko savetovalista za ishranu...

visoka sam 180cm,u decembru ove godine imala sam 130 kg!ali držeći striktne dijete krajem februara došla sam do 53!bila sam premršava!ali tu nije kraj,odmah zatim naručila sam "siluet tabs",normalno jela i za 2 sedmice svukla se na 41 kg!izgledam više nego strašno,180cm,41kg!za 3 meseca oslabiti 89 kg je užas!medjutim već mesec dana normalno jedem,ali težina je ista jer koristim tablete"turbo šlank".2 meseca nemam menstruaciju,puls mi je 50-koliki je normalan?neka mi neko da savet!šta da radim?

visoka sam 180cm,u decembru ove godine imala sam 130 kg!ali držeći striktne dijete krajem februara došla sam do 53!bila sam premršava!ali tu nije kraj,odmah zatim naručila sam "siluet tabs",normalno jela i za 2 sedmice svukla se na 41 kg!izgledam više nego strašno,180cm,41kg!za 3 meseca oslabiti 89 kg je užas!medjutim već mesec dana normalno jedem,ali težina je ista jer koristim tablete"turbo šlank".2 meseca nemam menstruaciju,puls mi je 50-koliki je normalan?neka mi neko da savet!šta da radim?

eh, draga, kako mi mozemo da ti pomognemo? jedino sto mozemo da ti savetujemo je da se obratis strucnom licu. nista drugo, i niko drugi ne moze da ti pomogne! puno srece u svakom slucaju!

p.s.
puls ti je usporen; sta je sa drugim telesnim funkcijama? verovatno ti je stalno hladno, mozda ti i opada kosa, pojavljuju se sitne dlacice po celom telu...ukratko telo je u nekoj polu-umrtvljenoj fazi...nisam strucnjak, pa samo pisem ono sto sam negde procitala ili cula...

[Marylin]

Pregledavam ovaj topic i ne mogu da verujem na šta su sve ljudi spremni da urade svom telu.
Psihologija je tu glavna.
Ljudi, da li vi nešto drugo radite u životu osim što jedete i povraćate? Toliko ste zagledani u sebe, da ne kažem narcisoidni (iako se to na prvi pogled ne bi moglo reći, jer sebe stalno kažnjavate - povraćate, ali i nagrađujete ogromnim količinama hrane)! Tolike novce trošite na hranu, koju kasnije ispovraćajte. Pomislite malo na gladnu decu u Africi i ko zna gde sve koja jadna umiru od gladi jer nemaju šta da jedu, a vi svu hranu pravo u WC - šolju. J*** vas manekenke i ostale cuculojke sa TV-a i magazina.
Nađite neku zanimaciju u životu. Posvetite se nekoj drugoj osobi (bilo dečko-devojka, roditelj, prijatelj, brat, sestra, neko nepoznat, kućni ljubimac itd.itd.). Uradite nešto korisno i svrsishodno, videćete, bolje ćete se osećati.
Život je jedan, a vi ga upropašćavate.
Pomislite koliko bola zadajete svojim bližnjima koji su se trudili da vas podignu na noge, čuvali vas i mazili i pazili dok ste bili bebice, slatka mala dečica ... Kako bi bilo vama da vam se neko drag upropašćava pred vašim očima?

[ccccc]

Pregledavam ovaj topic i ne mogu da verujem na šta su sve ljudi spremni da urade svom telu.
Psihologija je tu glavna.
Ljudi, da li vi nešto drugo radite u životu osim što jedete i povra?ate? Toliko ste zagledani u sebe, da ne kažem narcisoidni (iako se to na prvi pogled ne bi moglo re?i, jer sebe stalno kažnjavate - povra?ate, ali i nagra?ujete ogromnim koli?inama hrane)! Tolike novce trošite na hranu, koju kasnije ispovra?ajte. Pomislite malo na gladnu decu u Africi i ko zna gde sve koja jadna umiru od gladi jer nemaju šta da jedu, a vi svu hranu pravo u WC - šolju. J*** vas manekenke i ostale cuculojke sa TV-a i magazina.
Na?ite neku zanimaciju u životu. Posvetite se nekoj drugoj osobi (bilo de?ko-devojka, roditelj, prijatelj, brat, sestra, neko nepoznat, ku?ni ljubimac itd.itd.). Uradite nešto
korisno i svrsishodno, vide?ete, bolje ?ete se ose?ati.
Život je jedan, a vi ga upropaš?avate.
Pomislite koliko bola zadajete svojim bližnjima koji su se trudili da vas podignu na noge, ?uvali vas i mazili i pazili dok ste bili bebice, slatka mala de?ica ... Kako bi bilo vama da vam se neko drag upropaš?ava pred vašim o?ima?
Bravo!!!
Ma sve bih ja njih u rudnik pa kopaj,kopaj ceo dan da sunca ne vidis. Onda kad jednom izadju na svetlost dana znace valjda da cene svoj zivot i ono sto su propustili u njemu svojim obesnim ponasanjem a da ne govorim o bolu koji nanose svojim roditeljima i bliznjima. Ovo isto vazi i za narkomane, alkoholicare, kockare itd... Ma kakav psihijatari lecenje. Te pare a i pare za bacenu hranu mogu dati deci sirom sveta koja umiru od gladi. Znaci samo rudnik..

Juhu, imam jedno pitanje, vezano vise za ishranu uopste, nego za poremecaje u istoj.
Nesto sam ovih dana racunala koliko dnevno uzimam kalorija i broj se krece od 1200 do 1400, 1500, mada mi se svakih par dana desi da bude i vise- oko 2000 i preko. Najvise jedem ugljene hidrate (recimo oko 70%), zatim masti i proteine. Da li ovakav nacin ishrane moze da prodje kao zdrav, s obzirom da cesto unosim relativno malo kalorija?
Sportom skoro da se i ne bavim, imam 57, 58 kg (ne bi bilo lose da koju kilu smrsam...), visoka sam 172.
I, da, jos nesto- da li moze neko malo da mi pojasni onu piramidu ishrane? Znaci koliko procenata sta treba da je zastupljeno...

[dr]

Ako uzmemo prosecnu osobu,koja nema zdravstvenih tegoba,bavi se nekim umereno teskim poslom onda bi u ishrani trebalo da proteina bude oko 15%(polovina zivotinjskog porekla)oko 50% ugljenih hidrata i 20-30% masti(polovina biljnog porekla).
Naravno ovi procenti se krecu gore dole u zavisnosti od vrste posla kojom se covek bavi.

U svemu je najbitnija umerenost.Ukoliko neka osoba unosi zbog tezine posla vise masti onda se uz takvu ishranu savetuje i unosenje vitamina b jer on vezuje one lose masti i sprecava deponovanje u organizmu.
http://www.studpol.co.yu/savetovalista/dijetetika/Proteini.htm

[dr]

Aktiviram!

[Samantha Jouns]

E bravo DR sto je opet aktivirana ova tema,...
Znam jednu devojku koja je onako malo punacka i celog zivota je na nekim dijetama i skine 2-7 kg pa se opet ugoji posle zivesnog vremena kada prekine diejtu.Ona mi kaze da je opsednuta hranom,i da vise nije u stanju da drzi ikakve dijete jer ne moze bez slatkog i svega toga sto nema u dijatama i da moze da jede koliko pozeli i posle toga pokusava da povraca ali joj ne ide.
Celog zivota je slusala price "lepa a debela" ili "jao bas je slatka samo kad bi skinula 5-8 kg" I vljda zbog svega toga joj je dosta gojenja a jede stalnooo.Visoka je 166 ima 66kg.Da li je to po vasem misljenju velika tezina na tu visinu.Da li je to pocetak neke anoreksije?

[dr]

Ocigledno je da ima pogresan odnos prema hrani, prema svom telu i tu moze biti uzrok problema ali anoreksicne osobe nikada javno ne pricaju o tome, one to cine krisom i ni za zivu glavu ne bi priznale da imaju taj problem.
Mislim da tvoja drugarica ne spada u tu kategoriju, pre ce biti da su kompleksi u pitanju.

[Devilishgirl]

to sto neko stalno drzi dijetu nema veze s anorexijom i bulimijom..cica ima visak kg, kako bi to mogao da bude pocetak anorexije..mislim, ako stalno jede..poremecaj ishrane, istina, najcesce pocinje s nekom restriktivnom dijetom, ali to nije kraj..kao sad cu da izgubimn 5kg i zadovoljna sam..ne..one zele da gube 7, 10, 15..starving..organizam u haosu..ona na pocetku srecna kako ima kontrolu nad tim, kg se tope iz dana u dan, komplimenti na sve strane..jednog dana se prejede ..ogorcena i besna na sebe sto je sebi dozvolila taj luxuz..mislim hranu..odlazi u wc i gura prst u usta...ok, oslobodila se hrane, kakvo olaksanje..sad je otkrila toplu vodu..moze da jede koliko hoce ..a i dalje gubi tezinu..u fazonu kontrolisace ona to kad i sta...pocela je jednom nedeljno..vremenom taj 'binge-purge cycle' se desava svakodnevno, kasnije vise puta u toku dana...usla je u krug..opsesija..sve drugo je manje bitno..to je njen mali svet...niko joj ga ne moze oduzeti..vidi da propada..posledice su tu..ali ne moze da prestane..obecava sebi svaki dan...ali nista...s jedne strane zeli da se resi toga, s druge strane se plasi kako bez itd...odbija saradnju sa psihijatrom, odbija bilo ciju pomoc...odbija ljude..
'smatra se da samo 20% žena nije opsjednuto hranom, na neki način. Mora se naglasiti distinkcija između stepena i prirode okupiranja mislima o jelu, o tjelesnoj težini ili body-imageu. Samo uzimanje hrane je fiziološka potreba, ali poremećaj hranjenja je van okvira fiziološkog. Poremećaji hranjenja se odlikuju teškim smetnjama u prehrambenim navikama i ponašanju.

Gojaznost sama po sebi nije neophodno povezana sa psihološkim sindromom, kao i sindromom ponašanja. Samim tim, gojaznost se svrstava u poremećaj općeg zdravstvenog stanja. Ukoliko su u pojedinim slučajevima gojaznosti psihološki faktori važni u nastanku slučaja, onda se oni posmatraju u okviru faktora koji nepovoljno utiču na opće zdravstveno stanje. Ovi faktori mogu stvarati dodatne rizike toj osobi.

Dvije kategorije krajnjeg poremećaja ishrane su Anorexia nervosa i Bulimia nervosa. Osnovna karakteristika ova dva poremećaja je zapravo poremećaj u percepciji oblika vlastitog tijela i tjelesne težine. Poremećaji hranjenja nikada nisu bili jednostavni, a sami simptomi su multideterminirani i imaju mnogostruka značenja. Oni se mogu posmatrati kao psihosomatske bolesti. U posljednjih dvadeset godina su u porastu, zastupljenije su među djevojkama, ali broj mladića obuhvaćenih ovim poremećajem povećava se svake godine.

Od 5% do 18% anoreksičnih osoba umire usljed ove bolesti. Anoreksija je tipična bolest mladih djevojaka, dok je bulimija podjednako zastupljena i kod muškaraca i žena, a javlja se nešto kasnije. I jedan i drugi poremećaj imaju isti korijen - "željeti biti mršav", dok su psihološki ovi poremećaji različiti.

Anoreksija počinje kada individua postaje nezadovoljna izgledom svog tijela, tj. tjelesne sheme. Tada počinje period mršavljenja. Prosječna dob nastanka anoreksije je 17 godina. Početak bolesti je često udružen sa nekim od stresnih životnih događaja

Mnoge osobe sa anoreksijom pokazuju depresivne simptome, kao što su depresivno raspoloženje, socijalno povlačenje, razdražljivost, nesanica i umanjeni interes za spolni odnos. Ove osobe su stalno zaokupljene mislima o hrani. Ponekad se javlja zabrinutost oko jedenja na javnim mjestima, osjećaj neefikasnosti, jako izražena potreba za kontrolom vlastite okoline, nefleksibilno mišljenje, ograničena socijalna spontanost. U velikoj mjeri je prisutna smanjena inicijativa i pomanjkanje izražavanja emocija.

Tok Anoreksije nervose je varijabilan. Nekada može doći do spontanog oporavka, bez liječenja. Svi bolesnici čija je tjelesna težina ispod 20% od uobičajene zahtijevaju hospitalizaciju, ali oni koji imaju 30% ispod očekivane težine moraju se smjestiti u psihijatrijsku ustanovu u periodu od dva do šest mjeseci. Naravno, veliki broj bolesnika odbija bolničko liječenje, posebno psihijatrijsko. Hospitalni program je kombinacija bihejvioralnog pristupa, individualne psihoterapije, porodične edukacije i, u nekim slučajevima, medikamentozne terapije.

Kada se posmatra psihološka motivacija bulimije, onda se može zaključiti da se i ove osobe plaše biti debele. One istovremeno uživaju u jedenju, konzumiraju enormne količine hrane odjednom. Ove osobe su tipično postiđene zbog problema s uzimanjem hrane i pokušavaju sakriti svoje simptome. Prejedanje se odvija u tajnosti ili onoliko tajno koliko je to moguće. Sama epizoda konzumiranja hrane se može unaprijed planirati.

Samo prejedanje je pokrenuto disforičnim raspoloženjem, stresom u interpersonalnim odnosima, jakom gladi koja je posljedica dijete. Prejedanje može privremeno smanjiti disforiju, ali veoma često slijedi depresivno raspoloženje ili samokritika. Osoba za vrijeme prejedanja može biti u stanju bijesa. Prisutan je gubitak kontrole. Javlja se neodgovarajuće kompenzatorno ponašanje. Ove osobe znaju da će se udebljati ukoliko se ne oslobode hrane koju su upravo konzumirale. Kako bi kontrolisale napredovanje tjelesne težine, uzimaju laksative, diuretike ili provociraju povraćanje.

Bulimičari prepoznaju postojanje problema sa hranom, ali su nesposobni jednostavno da te probleme kontrolišu. Obično imaju impulsivno-ovisni personalitet. Bulimija je često udružena sa uzimanjem lijekova, depresijom ili graničnim poremećajem ličnosti.

Fizički simptomi bulimije su često skriveni duže vremena. Oboljeli mogu imati normalnu težinu, ali nekada debljaju ili mršave. Ukoliko samoinicijativno provociraju povraćanje, kao što se to često događa, njihov egofagus će postati iritiran, pljuvačne žlijezde će pojačano lučiti. Može se izazvati dehidracija, teška oštećenja u abdomenu, posebno debelom crijevu, kada se koriste diuretici ili laksativi. Zbog disbalansa elektrolita može se javiti iznenadni srčani napad. Ove individue troše enormne količine novca kako bi pribavile velike količine hrane. Samo jedenje hrane je tajno, a nekada se unosi i do 20.000 cal.

Tretman Bulimije nervose zahtijeva kombinovane tehnike kao što je individualna psihoterapija sa kognitivno-bihejvioralnim pristupom, grupna terapija, porodična terapija i farmakoterapija. ''

[Larra]

Nije istina da anoreksicne osobe uvek kriju svoj problem i "pate u tisini". Imala sam dobru drugaricu koja je imala taj problem, a i trenutno znam jednu devojku koja je u istoj prici. Sa obe je to bilo, pored psihickog problema, privlacenje paznje. Slusam skoro ovu drugu - Jao vidi kako sam mrsava, jao, eto, nigde nema garderobe za mene, jao, juce sam bila na anticelulit tretmanu (visoka je skoro 180 i ima 45 kila), sa svim ljudima iskljucivo prica o sebi, i kako je mrsava, i kako je ljudi gledaju, i kako jede samo jabuke i pije kafu bez secera, pa zagleda druge dok jedu... Bez obzira gde je tema joj je iskljucivo "ja, ja, ja, vidi me kako sam mrsava, noga mi je tri put tanja od tvoje..."

Znam da ima ljudi kod kojih je stvar u ozbiljnom psihickom problemu, ali isto tako ima masa devojaka koje nista pametnije ne znaju da rade sa sobom nego da misle o svojoj tezini i svom dupetu.

[Devilishgirl]

dr, jel' ima neki poseban razlog zbog kojeg ste mi editovali post?

[dr]

Zbog naziva leka, nista licno.

[dr]

Nije istina da anoreksicne osobe uvek kriju svoj problem i "pate u tisini". Imala sam dobru drugaricu koja je imala taj problem, a i trenutno znam jednu devojku koja je u istoj prici. Sa obe je to bilo, pored psihickog problema, privlacenje paznje. Slusam skoro ovu drugu - Jao vidi kako sam mrsava, jao, eto, nigde nema garderobe za mene, jao, juce sam bila na anticelulit tretmanu (visoka je skoro 180 i ima 45 kila), sa svim ljudima iskljucivo prica o sebi, i kako je mrsava, i kako je ljudi gledaju, i kako jede samo jabuke i pije kafu bez secera, pa zagleda druge dok jedu... Bez obzira gde je tema joj je iskljucivo "ja, ja, ja, vidi me kako sam mrsava, noga mi je tri put tanja od tvoje..."

Znam da ima ljudi kod kojih je stvar u ozbiljnom psihickom problemu, ali isto tako ima masa devojaka koje nista pametnije ne znaju da rade sa sobom nego da misle o svojoj tezini i svom dupetu.
Nemojmo brkati anoreksiju i pracenje trenda, privlacenje paznje i sl.
Anoreksija je ozbiljan zdravstveni problem, kompleksi su nesto sasvim drugo.

[Devilishgirl]

Zbog naziva leka, nista licno.
ok, naravno..

[Samantha Jouns]

Ocigledno je da ima pogresan odnos prema hrani, prema svom telu i tu moze biti uzrok problema ali anoreksicne osobe nikada javno ne pricaju o tome, one to cine krisom i ni za zivu glavu ne bi priznale da imaju taj problem.
Mislim da tvoja drugarica ne spada u tu kategoriju, pre ce biti da su kompleksi u pitanju.

E Dr dobro hvala na odgovoru,Bolje i komplexi nego anorexija ...kakva ironija

[hmm]

Ja sam imala anoreksiju,al sam se izvukla :D

[~FaLLeN_AnGeL~]

ja nisam ni anoreksicna, ni bulimicna, ali neki poremecaj u ishrani imam sigurno...kad kupujem hranu prvo sto gledam su sastav, kalorije i ostalo, nerviram se svaki put kad pojedem nesto slatko, ne mogu da zamislim dan bez nekog oblika sporta (ako ne stignem u toku dana, radim vezbe i u 1, 2 nocu), nekoliko puta sam probala da povracam posle jela, ali mi nije poslo za rukom...inace sam visoka 176 i trenutno imam 55 kg, a smatram da bi moja idealna tezina bila oko 52, 53 kg mozda i manje...

Kao da slusam sebe...

[indigo]

vidjam (relativno cesto poslednjih godina) devojke koje imaju bulimiju; zanima me par stvari o kojima ne vidim da je bilo govora.

Kako uspeti cuti od nekog da pati od toga?
da li devojke to kriju, ili ipak uspeju direktno da kazu? videla sam po vasim postovima koja retorika i zivotna filozofija je u pitanju, da li je to..pravilo?
da li devojke (inace, u rl) otvoreno govore o tome kako su debele, kako se ne dopadaju same sebi kako.....?
u sklopu ovoga - ove devojke koje sam ja vidjala i vidjam, su odreda i bez izuzetka SJAJNE: pametne, vrlo zgodne, doterane, dobri djaci i studenti, odreda perfekcionisti. mahom su bile ili jesu balerine, gimnasticarke, plesaci - da li je to rizicna grupacija?

koja je starosna amplituda ovih devojaka, kada se to javlja?

iz kakvih porodicnih okolnosti one dolaze?
za par njih znam da su im majke hiperambiciozni roditelji, koje su ih do besvesti "rihtale" da budu ovakve ili onakve, da li je i to pravilo?
kako roditelji gledaju na ovakve stvari, koliko je moguce sa njima uspostaviti saradnju?

imam problema sa dijagnostikom :). ja vidim jasno kao dan istrosenu gledj na zubima, i pokusavam da ustanovim sta JESTE u pitanju; nekad uspem, nekad ne. trenutno imam jednu pacijentkinju od oko 17 godina koja mi deluje kao bulimicna, ali ne mogu dobro da procenim. na sta treba da obratim paznju?
kako da uopste objasnim roditeljima o cemu mislim da je rec? kako oni to primaju, uopste?

svima pozdrav i hvala.

[dr]

Znas kako stoje stvari, nijedna od njih nece priznati da ima problem, kada se to desi to je vec ugrozen zivot pa nemaju kud kad navali familija i prijatelji na njih.
Uglavnom problem uoce najbolja drugarica, drug...bliski ljudi sa kojima provode dosta vremena od kojih ne mogu sakriti svoje nejelo ili povracanje.
Devojke s kojima sam se ja susretala cak imaju vrlo fine porodice ali nekako na povrsinu ispliva patoloska vezanost za majku, idealizovanje iste.U sustini u lecenje bi trebala da bude ukljucena cela porodica ali vrlo cesto nije jer roditelji nekad i pogorsaju stvar insistiranjem na jelu, samo ti jedi i sve je ok.
Naravno da nije ,ne resava se pravi uzrok problema.
Ako se suocis sa onom koja ima problem najcesce ce ti pobeci i vise je neces videti,pa cela ta prica mora da ide postepeno ,neprimetno.

[indigo]

da, razumela; moj problem je taj sto te devojke najcesce insistiraju na tome da se urade krune na ostecenim zubima, ili da se radi ortodoncija ili sta znam sta sve ne, sto (naravno) bazicno ne resava problem; pa treba da kazem (ako je maloletnik u pitanju, kao sto je, recimo, ova mala) roditeljima sta mislim, a pogotovo zasto necu da radim nesto jer nije kauzalna terapija.... zlo jedno.

ja sam juce nazvala majku ove devojke, ona me je vrlo pazljivo saslusala, i na kraju cele price me je pitala kako ona licno moze da izbeli zube.... sta da ti kazem :(.

hvala mnogo, dr :).

[?]

ja sam pocela da se prezdirem !!!!!!!!!!

[?]

pa to kad se smanjuju kolicine hrane jeste pocetak anorexije po meni, ali ne dodje svako do kraja, neko se usput trgne iz nekog razloga
mada mislim da meni bash prija kad jedem manje. ne treba mi realno mnogo hrane, ali nekad ukus nadvlada potrebe, a nekad organizam i vece kolicine nekako obradi i nema posledica...mozda pred pms???

[?]

ejebiga da odnos sa majkom je bitan...
aaaa moguce da sam pala pod takav odnos

mada ja imam ponekad super samokontrolu, a nekad odlepim, taj jo'jo efekat
to je i logicno, jer majka ti je hranitelj, pa jeto mozda neki bunt, kao, sam biras sta ces da jedes..jos u nasoj zemlji a recimo u mojoj porodici postoji kult hrane, volimo da jedemo..
posto mislim da u nekim zemljama hrana nije ako vazna a kod nas... : )) sto je neka karakteristika i mozda jeste simpatichno
mada lecenje je *****, koliko lecenih ludaka nastavi po starom..mnogo
nema leka, ko je lud, taj je lud...mora da se nadje...a to se retko desava..jer smo svi mnogo tupavi

[Angel_bgd]

Moj problem izgleda ovako:
Imam manje kilograma no sto bi trebalo i moj dr.endokrinolog mi je rekao da imam anorexiju i dao mi je uput psihijatru.Taj uput sam odbila jer znam da nije u pitanju anorexija.Inace,idem na psihoterapiju i dg.mi je depresija i anxioznost i sama ta depresija me i dovodi do gubitka u tezini.
Medjutim citajuci ovih dana o anorexiji u nekim delovima se pronalazim,obzirom da kad upadnem u depresiju ne mogu ni da jedem ni da spavam.
Zanima me da li je ipak moja dg.anorexija?

Da napomenem...ne misliim da sam debela,ne obracam paznju sta jedem i sve ono sto po definiciji anorexiju prati!

[WithdrawnWater]

Angel: kod koga ides na psihoterapiju? U principu i psiholog bi morao da zna da prepozna anorexiu kod klijenta, ali ako ides kod psihijatra na psihoterapiju (a sudeci da imas dijagnozu anksiozno-depresivni sy, lici mi na to) onda bi psihijatar morao da prepozna da li imas anorexiju ili ne.....Endokrinolog ti je sigurno rekao svoje misljenje na osnovu tvoje tezine, i tvog telesnog indexa koji je obzirom na njegov zakljucak ispod normale pa je na tome i bazirao svoj zakljucak. U principu anksiozno depresivne slike ne daju tako velik gubitak telesne mase, pa cak ni teze depresije ne mora da prati takav gubitak tezine; a nije ni iskljuceno da se dve razlicite stvari kombinuju (depresija i anoreksija). Ukoliko je tvoja depresija toliko jaka da izaziva krizu apetita i veliki gubitak tezine (sto zakljucujem iz tvog posta) onda je neophodno delovati antidepresivima u cilju regulisanja depresije. Da li ti uzimas nekakve lekove ili samo ides na psihoterapiju? Tesko je ovako bez ikakvih podataka uospte spekulisati o bilo cemu, no ako te ne brine to da li si debela i ne obracas paznju na to sta jedes i ne nalazis sebe pod definicijom anorexije, mozda da probas da se javis nutricionisti na Institutu za higijenu koji ce ti odrediti odredjenu dijetu u smislu nadoknade tezine u 5-6 manjih oboroka dnevno. Mozda nije lose da o svemu ovome porezgovaras i sa svojim psihoterapeutom (o tome sta kaze endokrinolog, o tome sta si ovde citala i o tome d ali postoji problem anoreksije zbog koga bi trebalo brinuti, o tome da li ima potrebe za lekovima itd). Ukoliko tvoj psihoterapeut nije psihijatar, , bez obzira da li imas ili nemas anorexiu bilo bi dobro za tebe da se obratis psihijatru za konsultaciju. Reci d aides na psihoterapiju, reci i svoju dijagnozu, reci sta endokroinolog misli i trazi misljenje psihijatra. Pozdrav!

[Jovanicaa]

Interesuje me,prilikom lecenja anorexije,koliko se krece njihov dnevni unos kalorija?Negde sam procitala oko 3.500 kcal,da li je to tacno ili vise?
Hvala unapred.

[dr]

Prilikom lecenja anoreksije ide se na izmenu odnosa prema hrani, pacijent vodi vrstu dnevnika sta svakodnevno jede i kako se zbog toga oseca.
Znaci psihoterapija je glavna, brojanje kalorija je vrlo opterecuje za svakogog obolelog od anoreksije, druga stvar je ako se terapija sprovodi u bolnickim uslovima pa pacijentu zavisi zivot od toga.

[love4ever]

Bila je nedavno dobra emisija na RTS1 o poremecajima u ishrani. I mislim da bi trebalo postaviti temu na podforum tinejdzeri, jer su oni najpodloznija grupacija. Znam po sebi. Ceo svoj inejdzerski period sam provela na dijetama. Vecinu vremena sam provodila razmisljajuci sta sam pojela, da li sam preterala i sta cu sledece. Na kilazi mi se poznavalo samo plus minus 4-5kg. Tako vidim da se to ovde oznacava kao kompleksi. Malo neozbiljno? Ali kad sam slusala ljude koji su govorili onomad o poremecajima u ishrani, shvatila sam da to nije to. Nije problem u kilazi vec u glavi.Imala sam ozbiljan problem, i sad mi se javlja u mnogo manjoj meri. Verujem da bih bila klasicna bulimicarka da sam imala, tj. da imam refleks povracanja malo osetljiviji.

[artemis]

ja sam bila bulimicna skoro 3 godine izlecila se ali vraca mi se ponekad mada se trudim da kontrolisem....stvarno pripadam onom stereotipu kod kojih kazu da se javlja bulimija. ja iskreno verujem da ako se jednom ova bolest javi nikad ne mozes da budes skroz izlecen jer je psiholoski ali se da kontrolisati ako si dovoljno jak....iskreno...ja sam jediina osoba za koju znam koja otvoreno i iskreno hoce da prizna da je imala taj problem..mozda zato sto sam uvek htela da ga odstranim..nije prijatno biti takav uopste mislim da su mi to godine kada sam bila najnesretnija sa sobom i sa zivotom...

[artemis]

Moj problem izgleda ovako:
Imam manje kilograma no sto bi trebalo i moj dr.endokrinolog mi je rekao da imam anorexiju i dao mi je uput psihijatru.Taj uput sam odbila jer znam da nije u pitanju anorexija.Inace,idem na psihoterapiju i dg.mi je depresija i anxioznost i sama ta depresija me i dovodi do gubitka u tezini.
Medjutim citajuci ovih dana o anorexiji u nekim delovima se pronalazim,obzirom da kad upadnem u depresiju ne mogu ni da jedem ni da spavam.
Zanima me da li je ipak moja dg.anorexija?

Da napomenem...ne misliim da sam debela,ne obracam paznju sta jedem i sve ono sto po definiciji anorexiju prati!


meni ne zvuci da imas anorexia nervosa...anoreksicni ljudi imaju problems a kontrolom u smislu da vole da kontrolisu kolicinu hrane koju unose ako gubis apetit jer si pod stresom to je onda vishe anksioznost i trebalo bi da ides kod terapeuta da se suocis sa tim problemmom ali mislim da ociglednom nije da neces da jedes....

[artemis]

Pregledavam ovaj topic i ne mogu da verujem na šta su sve ljudi spremni da urade svom telu.
Psihologija je tu glavna.
Ljudi, da li vi nešto drugo radite u životu osim što jedete i povraćate? Toliko ste zagledani u sebe, da ne kažem narcisoidni (iako se to na prvi pogled ne bi moglo reći, jer sebe stalno kažnjavate - povraćate, ali i nagrađujete ogromnim količinama hrane)! Tolike novce trošite na hranu, koju kasnije ispovraćajte. Pomislite malo na gladnu decu u Africi i ko zna gde sve koja jadna umiru od gladi jer nemaju šta da jedu, a vi svu hranu pravo u WC - šolju. J*** vas manekenke i ostale cuculojke sa TV-a i magazina.
Nađite neku zanimaciju u životu. Posvetite se nekoj drugoj osobi (bilo dečko-devojka, roditelj, prijatelj, brat, sestra, neko nepoznat, kućni ljubimac itd.itd.). Uradite nešto korisno i svrsishodno, videćete, bolje ćete se osećati.
Život je jedan, a vi ga upropašćavate.
Pomislite koliko bola zadajete svojim bližnjima koji su se trudili da vas podignu na noge, čuvali vas i mazili i pazili dok ste bili bebice, slatka mala dečica ... Kako bi bilo vama da vam se neko drag upropašćava pred vašim očima?


kako glupavo to nema nikakve veze sa time da li si narcisoidan ili ne kontrola ishrane je uglavnom vezana sa nemogucnost da se suocis sa nekim drugim problemima u zivotu osecaj da nemas kontrolu nad tim stvarima nekako uspes da ubedis sebe da ako kontrolises ishranu onda imas kontrolu nad zivotom..tesko je shvatiti jer je mentalna bolest....bolje malo procitaj o tome pre neko sto pocnes da sudis druge!

[WithdrawnWater]

Izmedju ostalog - jeste i narcisoidno. U psihodinamskom smislu reci.

[Ines1864]

ja iskreno verujem da ako se jednom ova bolest javi nikad ne mozes da budes skroz izlecen jer je psiholoski ali se da kontrolisati ako si dovoljno jak...
Draga moja, dok god budeš ovako razmišljala, nećeš se izlečiti sasvim. Jer, verovala ti ili ne, bulimija se može izlečiti u celosti, bez ikakvog recidiva. Baš zato što je sve na psihičkom, a ne na fizičkom nivou. Da bi se izlečila od bulimije, potreban je rad na sebi, na svojim stavovima i razmišljanju. Potrebno je da izmeniš celokupan pogled na sebe, svoje telo, svoj život. I do toga se dolazi teško, postepeno i polako, ali se ipak dolazi. Jer tada ćeš shvatiti da je bulimija najmanje potrebna u tvom životu i da ne priliči tvom zrelom biću.

Sve ovo ti govorim sa stanovišta bivše bulimičarke. Ako te nešto više zanima, možeš pročitati na Ženskom kutku, tamo sam više pisala o ovoj temi.

Želim ti puno uspeha, snage i upornosti na svom putu ka ozdrvljenju.

PS. I po meni, nema potrebe da se ljutiš na Marylin, jer je u većini stvari u pravu, samo nije rekla na lep način na koji ti to možda očekuješ (sasvim te razumem, jer sam se i ja nekad ljutila na ovako izložen način stvari, dok nisam shvatila koliko je bolno u pravu. Treba se suočiti sa sobom i priznati svoje mane).
PS2. Bulimija nije mentalna bolest, nego poremećaj ishrane.

[love4ever]

Marylin je tipican odgovor osobe koja zeli da pomogne, a ne razume problem. Bulimicnoj devojcici od 15 god, ne mozes spominjati gladne male afrikance, utucene roditelje, i rodbinu...To ce samo jos vise produbiti osecaj krivice i povecati kolicinu hrane koju unosi u sebe. A ta hrana ne mora biti skupa, bulimicarke jedu sve od slatkisa i sunke, do bajatog hleba. Bitna je kolicina.Tako da pare nisu problem.
Drugo, devojcica bolesna od bulimije je jako suzene svesti,. i svaki dogadjaj u svom zivotu, posmatra kroz prizmu svoje ishrane. Nema ona tog psihickog prostora, slobode i hrabrosti da se seti kako bi mogla da nadje drustvo i da igra sa drugarima u parkicu lastis, i da seta kucice po kraju...Njeni drugari izlaze, zezaju se, provode se. To ona zeli, ali se ne uklapa.Nije kao zgodne, otvorene mrsavice iz njenog razreda. A ona u ogledalu vidi slona, imala 55, 65, 75kg-svejedno.
Naravno, da je izlecenje moguce 100%, ali treba takvoj osobi dozvoliti da sazri i dati joj prostora da sagleda svet na drugaciji nacin. Sa decom teba razgovarati, treba ih slati psiholozima, podrzavati ih i kad se prejedu i kad ne jedu, i ne dozvoliti da introvertna osoba u svojoj 13. ili 18. godini, kaznjavajuci svoje telo, pokusava da popravi ceo svoj svet.

[monaxja]

znam da je ova tema zastarela na forumu ali mozda neko moze da mi pomogne. Moja sestra pati od bulimije vec,po mojoj proceni,13 godina...Mogu da kazem da je bolest uzela toliko maha da su njoj zubi bili propali,zubna gledj,izgubila je menstruaciju,kosti su joj slabe,slab imunitt,problem sa vidom....najveci problem je sto ne priznaje svoju bolest i sto ne zeli da se leci. Plasi se da ce izgubiti posao ako se procuje da je bolesna..mada ja to smatram izgovorom...ako neko zna tacan nacin kako i sta da uradimo da bi joj pomogli neka se javi...ili ako je neko prebrodio tu bolest neka mi se javi...molim Vas!!!

[DB 06]

Detaljnim citanjem ove teme,sigurno ces naci sve odgovore.
Ukratko,kod lekara sto pre.To je slucaj za psihijatra.
Bez psihijatrijske pomoci,moze se jako lose zavrsiti i to iznenada.

[belgrademum]

Pre jedno desetak godina bila sam opterecena i opsednuta time da sam debela (gluposti, imala sam oko 525kg na visinu 171) i bila sam mrsava. Jednim delom sam bila svesna kako lepo izgledam, sto bih potvrdila svaki put kada se pogledam ali drugi deo me je stalno maltretirao u glavi kako nevaljam, kako sam debela i sta vec sve ne!!
Sada imam dvadeset osam godina, nisam mrsava a ni debela, izgledam lepo! Borim se kao i svi, da se zdravo hranim i da se bavim sportom!! Ali sam naucila jednu vaznu stvar!!
Prava borba se ne vodi sa tezinom, vec sa tim "glasom" u Vasoj glavi koji pokusava stalno da Vam prica negativnosti o vama samima!! Ja sada imam mnogo vecu kontrolu nad tim glasom nego ranije i jos uvek radim na tome. Pocela sam tako sto sam mu jednog dana rekla: "OD SADA TI NISTA VISE NE VERUJEM! TI SI JEDAN VELIKI LAZOV!" Verovatno zvuci smesno. Ali zaista, mi ne treba da budemo onakvi kako nam kazu na TV-u, ili casopisu ili nasa okolina. Svako od nas je savrsen za sebe i treba da bude pnosan na svoje telo i um - jer je to jedan velicanstven sklop a imacemo samo jedno telo i jedan um u zivotu, i treba se boriti u svemu, i poslu i u tome da odrzis to telo zdravo, ali gluposti kao suvise sam debela, ruzna sam, ovakva onakva.. MA NEDOLAZI U OBZIR!!
Pre cu da vodim racuna da li sam se danas dovoljno smejala, i pokazala onima koji mi znace da ih volim, da li mi je bilo lepo danas i sta bih zelela da radim..
Pozdrav svima..

[Dune]

I ja sam jedno vreme bio anoreksican utuvio sam sebi u glavu da sam debeo bio sam smrsao do 48 kg i onda sam se vremenom opametio i poceo da jedem i sad uopste se ne opterecujem vise svojim izgledom.

[donna011]

Naletela sam na temu i mislim da o tim problemima treba vise da se govori! Podrzavam temu!
Radim u istom prostoru sa koleginicom koja neprestano broji kalorije... vodi cak i neki dnevnik kalorija. Primetila sam da sam i sama pocela da se opterecujem time i isto tako da prebrojavam zalogaje... Mene vec gooooodinama gricka onih "nekoliko" kilograma viska, ali sada su mi postali pravo opterecenje.
Gde je granica kada nam ishrana postaje opsesija? Da li stalno brojanje kalorija moze da se nazove opsesivnim odnosom prema hrani?
I jos to, kako to da neki ljudi ceo zivot zive na nekakvim dijetama i opsedeni svojom kilazom pa ne zaglibe u anorexiju, dok drugi za kratko vreme dodju do tog stadijuma?
Da li je to povezano sa strukturom licnosti?
Hvala

[NaNi_F1]

imam 53 kg,a visoka sam 176 cm..
nisam zadovoljna svojim izgledom,iako me i momci opisuju kao premrsavu,bez oblina,itd..
Nesto me koci,i 2-3 puta sam pokusala da povracam,i zelim da skinem bar 3 kg!

Sta da radim??

[_Look_Of_Expectancy_]

Da se obratis psihijatru.

[WithdrawnWater]

Vala bas!

[NaNi_F1]

a sad se osecam odvratno jer sam se nazdrala cokolade..

[_Look_Of_Expectancy_]

Sto je apsolutni pokazatelj da treba da me poslusas:)

[Nešto]

Jao ja više ne mogu da se nažderem :confused: prosto mi žao dođe :lol:

U tinejdžerskim godinama nije postojala granica. Ne jedem ništa po ceo dan (takvi bili uslovi, stvarno) i onda, pošto sam ceo dan bila nesrećna, nakupujem nekog keksa da se oraspoložim i tako požderem, pa od 300 do 500 grama kad se sve sabere..... za pola sata :eek: i onda mi bude muka. Ne bih se zaustavljala tu, ima još u frižideru :lol:
To su bili dani kada sam bila najmršavija, što je jako interesantno u svemu :confused:
Zanimljiv detalj kog se sećam je to da mi negde, posle nekoliko zalogaja, već bude muka od hrane, ne prija mi, nije mi lepa, ali osećam neku užasnu potrebu da to počistim iz kutije, pa se tako prežderavam, a da mi to uopšte ne prija. Joj kad sam to shvatila, a puno mi je trebalo, baš sam se smorila :lol:

Dobro, ovo nije bulimija pošto nikada nisam povraćala. Ne mogu da garantujem da ne bih :eek: u onim godinama, da mi je kad palo na pamet. Ironija. Pošto se, van svega, stvarno osetim loše što sam se preždrala i onda sutradan vrlo malo jedem - namerno. Sve ove stvari koje pročitamo na internetu možda nekoga baš sada uvlače u taj krug. Verujem da ima dosta toga u ličnosti. U svom mladom životu prepoznala sam X psihičkih poremećaja i većinu sam uspela da zaustavim na vreme.

Zato neko ovde napiše da jeste, neko da nije moguće u celosti se osloboditi te... opsesije.

Najgora je okolina. Ona podstiče i bodri ovo MA ŠTA DA URADI! Prave primere za ovu temu nalazim na svakom koraku. Nekad mi ih je strašno žao jer, dovoljno ih je pogledati i shvatiti koliko su nesrećni, yebote izgledaju tako..... a nekad mi se njihovo samoljublje i sklonost ka samosažaljenju gadi.
Što se mene tiče.....
Sad nešto kontam da je sve to bila depresija, u stvari. Ali je dovela do toga da budem baš, baš mršava... do momenta kad sam se pogledala u ogledalo i zgadila se sama sebi tako jadna i slaba. Mislim da sam imala oko 17. I onda sam počela malo da raspoređujem obroke.

Zaključak 2: ako se neko posle ko zna koliko godina nije oslobodio ove vrste opsesije sigurna sam da taj neko nikada to zaista nije želeo. Da li grešim? Pozdrav svima.

[_Look_Of_Expectancy_]

Ma da, da je zelja dovoljna niko ne bi imao problema.

[sva_svoja_u_svom_svetu]

Moze li neko da mi odgovori kako da znam kada je predjena granica izmedju samog pocetka anorexie i ozbiljnog problema kada je devojka vec "zaglibila"?

Kada je devojka iz praga anorexie zaista usla u tu bolest? (Isto i za bulimiju)

Koliki je uglavnom BMI anorexicnih/bulimicnih osoba?

[dr]

Nije stvar u BMI.

[ivab10]

Da li u Beogradu postoji neuropsihijatar koji se bas bavi poremecajima u ishrani ? Ili kojim slucajem tim koji radi bas sa takvim pacijentima ?Vec sest godina se borim i samo slusam i citam o tome ,raspitujem o svemu dok najblizi clan porodice na moje oci propada . Sve faze bulimije smo prosli i taman pomislim da sam je ubedila da poseti nekog lekara (najgora su zakazivanja jer dok dodje taj dan...) ona odustane.

U medjuvremenu je postala punoletna , to traaje , rasprave , molbe , ....i sta uraditi ? Primecujem druge oblike samodestrukcije i na neki nacin osecam da je sve upereno protiv mene ... Sve vidim a neznam nacin kako da pomognem

Nije ovo prvi put da napisem nesto na ovakve teme ali se svaki put desi da tema zamre i kao da se to nama ne dogadja nego nekom tamo daleko...Deca su nam jako ugrozena i ovaj problem je rasiren i ne samo medju omladinom...Imam i drugaricu , koja sad ima 40 i neku godinu i 20 godina povraca . S tim sto sad misli da je kontrolisana jer samo rucak izbaci . Ali , ..ne moze da ima decu i do sada je vec 4 puta probala sa vestackom oplodnjom i nista

Nisu svesni cemu to sve vodi .

Zato , ako neko zna konkretnu instituciju , lekara ...bilo koga ko se BAS ovim bavi ....napisite , a moze i na pp...ovo u svakom slucaju nije reklama , jer malo ih ima , a pomoc treba

[carapaUkletogHolandjanina]

http://www.youtube.com/watch?v=qUApo-Pywqo

Verovatno ste chuli za pro-anu..Odvratno.. ..

[gazela]

Анорексија и блумија се лече у Институту за ментално здравље у Палмотићевој улици.
И то изузетно добро раде.

[gazela]

Про - ана је још једна будалаштина пласирана са Запада.
То је стварно идиотски.

[ivab10]

Анорексија и блумија се лече у Институту за ментално здравље у Палмотићевој улици.
И то изузетно добро раде.

Hvala !!
Aj da vidim i tamo , kakav pristup da zauzmem , ne bi li je ubedila :ok: