KAKO ZIVE devojke koje...

[Lena]

Interesuje me kako devojke prevazilaze traume vezane za abortus? Da li ih uopste imaju? Naravno mislim kad je sve vec gotovo. Ja to jako tesko podnosim, ne prodje dan a da ne pomislim na to, nedavno sam ukljucila i dodatnu terapiju za smirivanje zivaca. Volela bih da mi odgovore devojke koje ima ju slicna iskustva, jer zaista nemam sa kim da porazgovaram. Ne usudjujem se.

[smeh]

Iako nisam imala licnih iskustava sa abortusom, imam potrebu da ti kazem da je jako vazno da kad jedan problem resis - to ostavis iza sebe. Imala si sigurno svoje razloge zasto si to uradila, ukljuci se u normalne tokove zivota, i to sto si dozivela sacuvaj samo kao iskustvo... Zivot ima svoja pravila, daleko od toga da nikad ne gresimo, ali sve je ljudski. Ne osudjuj sebe, ne razmisljaj na temu "sta bi bilo da je bilo", i vreme ce uciniti svoje... tim pre sto pretpostavljam da si vrlo mlada.

[Sasha85]

Nemoj to sebi da radis... Da nervozom unistavas svoj zivot... Neke stvari,ma sta god uradila ne mozes da promenis,jednostavno... Moras dalje... To je nesto sto se desava svaki dan i moras to da prihvatis... Ni ja nisam imala iskustva sa abortusima,ali ti ovo pisem jer sam se mnogo nervirala,tako da sada pijem neke lekove koji su kao sedativi,opada mi kosa i srce me zeza... Zar hoces da prodjes kao ja? A imam samo 18 godina...
Glavu gore... Nemoj sebi da dozvolis da patis... Ako sebi ne pomognes,ko ce onda?

Hvala vam sto mi napisali reci utehe. Nisam bas tako mlada, mnoge stvari sam pregurala, ali ovo jednostavno ne mogu, jer istovremeno krivim sebe sto sam dozvolila da se tako nesto desi, osecam stid pred onima koji znaju sta se desilo, plasim se onih koji ne znaju jer ih sve dozivljavam kao potencijalne sudije, a o posledicama (zdravstvanim) ne smem ni da razmisljam. Znam da se nezeljene trudnoce stalno desavaju i zavrsavaju ili na ovaj nacin ili ulaskom u brak. I znam da su sve moje prijateljice pre braka mahom ostajale u drugom stanju i da nisam jedina koja je koristila konrtacepciju "nece valjda da se desi", ali nista mi to ne pomaze da sve to ostavim iza sebe. U svakom slucaju, hvala vam.

[Sasha85]

Nemas razloga da se stidis,jer ti nisi prva ni poslednja kojoj se to desilo... A to sta ce drugi da kazu... Nemoj da ti bude bitno...
Moras sebe da nateras da zaboravis to ili da nadjes utehu u nekom poslu... Zivot ide dalje...

[tsetsa]

Hvala vam sto mi napisali reci utehe. Nisam bas tako mlada, mnoge stvari sam pregurala, ali ovo jednostavno ne mogu, jer istovremeno krivim sebe sto sam dozvolila da se tako nesto desi, osecam stid pred onima koji znaju sta se desilo, plasim se onih koji ne znaju jer ih sve dozivljavam kao potencijalne sudije, a o posledicama (zdravstvanim) ne smem ni da razmisljam. Znam da se nezeljene trudnoce stalno desavaju i zavrsavaju ili na ovaj nacin ili ulaskom u brak. I znam da su sve moje prijateljice pre braka mahom ostajale u drugom stanju i da nisam jedina koja je koristila konrtacepciju "nece valjda da se desi", ali nista mi to ne pomaze da sve to ostavim iza sebe. U svakom slucaju, hvala vam.

DRAGA moja, a ko smo pa mi da sudimo o postupku nekog drugog? Da li smo mi( ili ti tvoji prijatelji) bili u tvojo kozi?Da li smo se mi zbog toga nervirali, brinuli, patili? Ne, to je sve bio i jeste tvoj problem. I ti ces to prevazici, lepo, polako, ali uspeces. Idi na kontrolu, ne koristi vise "istu vrstu konracepcije", galvu gore i uzivaj_- zivot ide dalje!Puno te pozdravljam-i zelim da se ponovo cujemo ali da vise nemas ovih problema. :wink: :wink:

Hvala vam sto ste mi se javili. Nadam se da cu uspeti da prevazidjem ovu uzasnu depresiju, i nastaviti da zivim normalan zivot.

[kacatina]

Nemoj sebi da stvaras nervozu dok nisi poremetila nervni sistem.Kada si se odlucila za abortus,sigurno si imala veliki razlog za to,jer je tesko podizati dete bez nicije pomoci.
Mislim da je bolje abortirati,nego roditi nevino dete pa ga onda ostaviti negde po gradu ili ga baciti u neki kontejner kao sto su to mnoge mlade mame uradile.
Pitam se dali njih grize savest i dali se one pitaju gde su im decica .Ti bar znas da si stvar sredila pre rodjenja deteta zato ti jos jedanput predlazem da se oriberes i da krenes dalje,jer povratka nema,
a drugi put pamet u glavu pa se prvo pobrini za sebe pa tek onda budi sa muskarcem.

[Contesse]

da li znas engleski?
ako znas, ima na netu raznih grupa za podrsku. I tu mozes naci osobe koje su prosle isto ili slicno kroz sta ti prolazis.

Bozo,ne razumem zasto si napisao stihove te pesme.Da li je bilo upuceno meni ili svim devojkama koje imaju slicno iskustvo? Ne osecam da sam bacila ljubav, jer se pitam, mada znam odgovor, da li je ljubav kad nekog zelis da zadrzis kraj sebe na taj nacin, a taj neko ni ne pomislja da bi onaj u koga imas bezgranicno poverenje mogao svesno da uradi tako nesto.Ja jesam planirala zajednicku buducnost sa tim covekom, ja jesam imala viziju naseg zajednickog zivota, a to da ostanem u drugom stanju nije bilo sastavni deo plana u narednih par godina. I on je to znao.Ne,apsolutno ne okrivljujem njega za sve sto se desilo, mada ne mogu da kazem da ne gajim izvesne negativne emocije, ali su one daleko manje u odnosu na one koje osecam prema sebi.Nije kriv on, kriva sam ja-sto nisam JA pazila o sebi i sto sam verovala da MI pazimo jedno o drugom i imamo iste zelje i ciljeve.Nije mi zao sto nisam rodila.Zao mi je sto sam dovela sebe u lavirint depresije iz koje ne mogu da izadjem.Mozda zvuci sebicno,ali jeste tako.

[smeh]

Hvala vam sto mi napisali reci utehe. Nisam bas tako mlada, mnoge stvari sam pregurala, ali ovo jednostavno ne mogu, jer istovremeno krivim sebe sto sam dozvolila da se tako nesto desi, osecam stid pred onima koji znaju sta se desilo, plasim se onih koji ne znaju jer ih sve dozivljavam kao potencijalne sudije, a o posledicama (zdravstvanim) ne smem ni da razmisljam. Znam da se nezeljene trudnoce stalno desavaju i zavrsavaju ili na ovaj nacin ili ulaskom u brak. I znam da su sve moje prijateljice pre braka mahom ostajale u drugom stanju i da nisam jedina koja je koristila konrtacepciju "nece valjda da se desi", ali nista mi to ne pomaze da sve to ostavim iza sebe. U svakom slucaju, hvala vam.

Dva puta su devojke iz moje bliske okoline imale abortus... Prva je to obrazlozila ovako: "Svi se mi j... samo neka zakaci, a neka ima srecu da joj se to ne desi" i uopste je na sve to gledala vrlo komicno i vedro... Danas je majka dvoje dece i sasvim zadovoljna svojim zivotom...
Druga mi je veoma bliska i strasno tesko je podnela raskid svoje ljubavne veze i abortus koji je iza toga usledio... Ali je prebolela. Danas, godinama nakon toga je pametna, zrela, odgovorna osoba i kada o tome razgovaramo kaze da nije bilo lako, ali je jako dobro sto je to tada uradila...
Ne znam da li sam ti pomogla, ali vidim da se mucis, pa zelim da pokusam da ti pomognem da nadjes svoj nacin razmisljanja i svoju odbranu... Znam da mora da boli, ali je vazno da se ne prepustis tome. Pozdrav.

smeh, e bas si me nasmejala. Izvini,da ti nisi neka dobra vila? Nema bas puno ljudi koji o normalnim stvarima mogu da pricaju normalno.Drago mi je da si izuzetak. Valjda sam i ja zato pod uticajem "sta ce drugi reci", pa sam se dodatno poremetila. Nadam se da se nisi pogresno shvatila moju konstataciju o tebi.Veliki pozdrav!

[pa, sta sad?]

Naravno da ostavlja traume...
Moja komsinica radi u starackom domu, i kaze da senilne bake pamte abortuse od pre 50 godina....
Ne mozes da zaboravis, ali tom secanju daj mesto koje mu pripada.....PROSLOST
I pogledaj statistiku, koliko je zena to uradilo...u Narodnog fronta veca guzva nego kog zubara
Kad covek donese tako tesku odluku, sigurno je dooobro razmislio, pa je to onda bilo najbolje resenje
Nisam bas koncizna, ali opusti se, eto, desilo se....
pa sta?

Drago mi je, i prilično sam iznenedjena sto se javljaju ljudi koji o ovoj temi, po meni, normalno razmisljaju. Iskreno, kada sam se javila, ocekivala sam da mi se jave ljudi(prvenstveno zene) sa onim stavom "sta ti sad hoces, sto nisi na vreme razmisljala, treba te na lomacu i sl". Da , ocekivala sam i da me neko nazove "ubicom" i vec tome slicne epitete koji su ljudi u stanju da prikace. Jedino mi nije jasno zasto mi se ne javi neka devojka koja je imala slicno iskustvo. Volela bih da cujem kako one razmisljaju i kako uspevaju da arhiviraju takve dogadjaje. Vidim da je ova tema cesto pregledana, ali jos mi se niko nije javio sa slicnim problemom.Verovatno ne zele da ga dele sa drugima. Na osnovu vasih pisama sticem utisak da pravim frku ni oko cega, to mi malo olaksava stanje, mada znam da nije bas tako. Volela bih da mi se javi neka devojka koja prolazi kroz isto sto i ja ,ili na sasvim drugaciji nacin prihvata sve to, samo da mogu sa nekim ko je u slicnoj kozi da malo razmenim razmisljanja i osecanja. Jer ih za sada delim sa grupom sedativa koji su mi prepisani da bih mogla da guram dalje.

[smeh]

Hej... a da ti ja dam broj telefona moje poznanice o kojoj sam ti pricala (stvarna je, ne brini)? Jedini problem je sto je mala verovatnoca da se ona tog iskustva jos uvek seca... mozda samo u "grubim crtama"...
Mada... Secam se na drugoj godini faxa (znaci imali smo nekih 20-tak godina) dolazi cura u sred pauze i mrtva-hladna saopstava: "U PM, tamo stalno guzva! A onaj kasapin radi sporo kao da ima sve vreme ovog sveta!" Pitamo je gde je bila i zasto kasni, ona nam saopstava: "Ma bila sam da abortiram!" kao da je bila da cisti kamenac! Mozda se i folirala (nisam je dobro poznavala), ali stvarno neke stvari treba i tako doziveti...
Naravno, nisam ja neozbiljna bas toiliko kako ti se cini, ali nema coveka koji nema problema. Ne sumnjam u to da ti je iskustvo traumaticno (uostalom to kako sve to prezivljavas samo potvrdjuje da imas emocije - sto nije mala stvar), ali pokusaj da prihvatis nesto i od filozofije mojih drugarica... Citajuci ono sto pises, dodje mi skoro zao sto nisam dozivla isto - cisto da mogu bolje da ti pomognem!
Bez sale, ako si raspolozena za dalju komunikaciju, posalji mi privatnu poruku sa e-mailom, naci cu vremena da odgovorim.
I drago mi je ako uspevam da te nasmejem... Na zalost, nemam moc "dobre vile" iako veoma volim bajke...

smeh, hvala ti sto mi se javljas. Ne bih uzimala brojeve telefona tvojih prijateljica da ih podsecam na te romanticne trenutke,da je povod druge vrste ne bih imala nista protiv. Stvarno ti puno hvala, sve to pokusavam i ja da uglavim u svoju glavu slicno onako kako mi ti pises, ali onda pocne frka, a to je najvise u vidu drugih ljudi koji u mojoj glavi sokirani otvaraju usta, i sa nevericom pokazuju prstom na mene, neverujuci sta se desilo. Da, znam ti ljudi(mama, tata, drugarice, rodbina, poznanici),sve sam to ustvari ja i projektujem na njih sopstvenu reakciju.Pa mozda je i to dokaz da na neki nacin ipak volim sebe, cim sam sokirana da se meni takvoj pametnoj nesto tako glupo dogodilo. Volela bih da se sretnemo na nekoj drugoj temi, glupo mi je da budes moj privatni "SOS telefon".
Sve najbolje ti zelim.

[M]

Malo mi je glupo sto te ljudi tese kao da to nije nista - svi to rade pa sta? To je glupo, i ti sama znas da abortus nije "dobar dan". Ono sto je bitno je da si se pokajala za to sto si uradila, a ono za sta shvatis da si pogresila i za sta se pokajes to ti je i oprosteno. Uzmi Bibliju pa procitaj. Bice ti lakse kada vidis kakve sve grehe Bog prasta, pogotovo ce ti biti lakse kada procitas redove u kojima pise da se samo budala moze saplesti o kamen koji je vec davno prosla. To sto ti se desilo ti je jos davno oprosteno - jos kada si prvi put osetila kajanje sto si to uradila. Sada samo treba da shvatis da je to kamen koji je ostao vec daleko iza tebe na tvom putu, i vise se ne mozes saplesti o njega. Furaj dalje - ili sto bi Isus rekao: "Idi i ne gresi vise"

[smeh]

smeh, hvala ti sto mi se javljas. Ne bih uzimala brojeve telefona tvojih prijateljica da ih podsecam na te romanticne trenutke,da je povod druge vrste ne bih imala nista protiv. Stvarno ti puno hvala, sve to pokusavam i ja da uglavim u svoju glavu slicno onako kako mi ti pises, ali onda pocne frka, a to je najvise u vidu drugih ljudi koji u mojoj glavi sokirani otvaraju usta, i sa nevericom pokazuju prstom na mene, neverujuci sta se desilo. Da, znam ti ljudi(mama, tata, drugarice, rodbina, poznanici),sve sam to ustvari ja i projektujem na njih sopstvenu reakciju.Pa mozda je i to dokaz da na neki nacin ipak volim sebe, cim sam sokirana da se meni takvoj pametnoj nesto tako glupo dogodilo. Volela bih da se sretnemo na nekoj drugoj temi, glupo mi je da budes moj privatni "SOS telefon".
Sve najbolje ti zelim.

hej... evo mene opet! Jesam li ti nedostajala?
Cuj... prema mojim skromnim saznanjima, jedini nacin da sustinski prezivimo udarce koje nam zivot nanosi (uz nasu svesrdnu pomoc, na zalost - sto samo pogorsava stvari) je da se ne obaziremo, ne okrecemo unazad i ne opterecujemo onim sto je bilo vise nego sto je to neophodno da greske ne bismo, daleko bilo, ponovili...
Pogledaj ovako: da je tvoja najbolja drugarica ili bilo koja tebi draga osoba, bila u slicnoj situaciji i uradila isto sto i ti, da li bi je osudjivala?
Posto znamo odgovor, postavljam novo pitanje: Zasto sebi nisi najbolji prijatelj?
U svakom slucaju, volela bih da se jos negde sretnemo... Tvojih podataka ovde nema, pa te molim da se javis...
Pozdrav! :wink:

[vanjaa]

Interesuje me kako devojke prevazilaze traume vezane za abortus? Da li ih uopste imaju? Naravno mislim kad je sve vec gotovo. Ja to jako tesko podnosim, ne prodje dan a da ne pomislim na to, nedavno sam ukljucila i dodatnu terapiju za smirivanje zivaca. Volela bih da mi odgovore devojke koje ima ju slicna iskustva, jer zaista nemam sa kim da porazgovaram. Ne usudjujem se.


CAO!
NAZALOST I JA SAM IMALA TO ISKUSTVO!
VOLELA BIH DA POPRICAMO MALO U VEZI TOGA!
OSTAVI MI MAIL PA DA POPRICAMO!

vanjaa, izvini ali nisam baš raspoložena da ostavljam svoj mail ovde. Nadam se da razumeš i da se na ljutiš, jer znam da ti je razgovor poteban koliko i meni.

[ghost1]

cudis se da ti se nije javio neko ko je to preziveo... evo ja jesam. sada imam tri divne cerke a uradila sam to kao devojka... iskreno, ponekada je zaista najbolje to uraditi jer tesko je podizati dete sam, tesko je objasniti mu mnoge stvari od nema do toga ko je moj tata... bilo je tesko,tada prvi put, dugo sam imala nocne more, ali razlozi zbog kojih sam to uradila su mi bili jedini i najbolji odbrambeni mehanizam da ne poludim....nemoj gledati u juce, a ako vec ne ozes da izbegnes, seti se razloga koji su proizveli tu odluku.... ti mucis sebe jer sada mislis da to nisu bili dovoljno jaki razlozi, a verujem da jesu.... i, normalno je da osecas krivicu... odlepices tako, a takva nikome ne trebas, prvo ne trebas sebi, a drugi dolaze na kraju... uhvati se u kostac sa danas, zaboravi juce, jer-moras to zbog sebe... a da boli, djavolski boli...

ghost1, hvala ti na javljanju. Jesam se malo sredila, bolje se osecam... Ne mogu da kazem da mi nije jasno zasto mi se niko pre tebe nije javio sa slicnim iskustvom. Ocigledno je da se to ostavlja negde duboko u sebi i da osobe zenskog pola ne zele da se prisecaju takvih stvari. Opravdano. Mislila sam samo da s obzirom da znamo koliko se to cesto desva (nazalost), da ce se javiti neko ko je u slicnoj situaciji. Ali, vidim da nece. Mozda je i bolje. I za mene i za bilo koga drugog. Da ne cita ono sto i nije bas romanticno. Ajde, necemo vise o tome. Tako valjda svi rade. Cute.

[Ivanaaaa]

Interesuje me kako devojke prevazilaze traume vezane za abortus? Da li ih uopste imaju? Naravno mislim kad je sve vec gotovo. Ja to jako tesko podnosim, ne prodje dan a da ne pomislim na to, nedavno sam ukljucila i dodatnu terapiju za smirivanje zivaca. Volela bih da mi odgovore devojke koje ima ju slicna iskustva, jer zaista nemam sa kim da porazgovaram. Ne usudjujem se.



Pa veoma tesko. Ja sam imala slicnu situaciju i jos uvek (vec 1,5 god.) nemogu da se pomirim sa tim. Najgore od svega toga je to sto svaki dan razmisljam o tome i to me stvarno opterecuje. Sada sam udata i veoma tesko mogu da razmisljam o stvaranju porodice (mislim na decu). Samo kad se setim kroz sta sam sve prosla, najezim se. Nikada mi nije bilo teze nego tada. Od prevelike sekiracije i trauma smrasala sam 10 kg u roku od 10-tak dana.

Veruj mi, toliko mi je tesko da sada planiram porodicu samo kada se toga setim...

I neznam kako da resim to!

Udata sam zena a najezim se kada pomislim da imam decu! Mnogo mi je tesko. :cry:

[lycia]

lena,posalji mi privatnu poruku i tvoj e-mail ako zelis jos uvek da razgovaras o tome.Znam kroz sta si prosla,veruj mi.Mozemo da podelimo to.

[baba saveta]

E drage "gimnazijalke" i ostali "odgovorni"!
Bas na ovu temu sam mislila kada sam vam rekla da procesljate malo Forum i na osnovu onoga sto procitate pokusate da naslutite koliko su ozbiljne posledice neodgovornog ponasanja i koliko nezeljenih posledica ima nezeljena trudnoca...
Devojkama koje imaju ovu vrstu problema se zaista izvinjavam, nisam nameravala da ih uvredim niti bilo sta slicno... Imale ste tu nesrecu da se suocite sa tim jezivim problemom, a sad samo glavu gore i ne vracajte se na to i neopterecujte se time... Zivot ide dalje, svi gresimo, ali je vazno da iz toga nesto naucimo...
I za one prve: Pametan covek se uci na tudjem iskustvu, budala na sopstvenom!

[Miss_worms]

U shta ti verujesh?
To je zalosno,jadno i sebicno.Ne ocekuj oproshtaj!Nisam tu da sudim ali od toga nikada necesh pobeci.Gutaj bensedine i trodone,i moli se Bogu.

Daljih komentara cu se suzdrzati,za tvoj postupak nema opravdanja u_ _ _ _...

[baba saveta]

U shta ti verujesh?
To je zalosno,jadno i sebicno.Ne ocekuj oproshtaj!Nisam tu da sudim ali od toga nikada necesh pobeci.Gutaj bensedine i trodone,i moli se Bogu.

Daljih komentara cu se suzdrzati,za tvoj postupak nema opravdanja u_ _ _ _...

Devojko, ne dao ti Bog, da dodjes u slicnu situaciju... Nemoj biti previse gorda i nadobudna, to nicemu ne vodi... Ljudski je gresiti, ali i prastati... Ako vec ne zelis da pomognes, onda se okani komentara na temu o kojoj ne znas bas mnogo.
Pozdrav!

[Miss_worms]

U shta ti verujesh?
To je zalosno,jadno i sebicno.Ne ocekuj oproshtaj!Nisam tu da sudim ali od toga nikada necesh pobeci.Gutaj bensedine i trodone,i moli se Bogu.

Daljih komentara cu se suzdrzati,za tvoj postupak nema opravdanja u_ _ _ _...

Devojko, ne dao ti Bog, da dodjes u slicnu situaciju... Nemoj biti previse gorda i nadobudna, to nicemu ne vodi... Ljudski je gresiti, ali i prastati... Ako vec ne zelis da pomognes, onda se okani komentara na temu o kojoj ne znas bas mnogo.
Pozdrav!Ja verujem u Boga a ti?Koliko ja znam nisi ti strucna da sudish.. :evil:

[baksuz]

Zahvaljujuci kvaliteti kondoma imala sam 3 abortusa do svoje 25 godine.E to se zove baksuz!Sta da se radi- jednostavno nesretan slucaj.Svaki put kad bih se ocistila danima bi neutesno plakala.Imala sam osecaj kao da sam sahranila bebu..Kao da sam sahranila 3 bebe.Mojoj tuzi nema kraja.Sada imam 33 god. i jos nemam decu neznam ni dali cu ih i moci imati posle svega mada bih zelela.

Ja verujem u Boga a ti?Koliko ja znam nisi ti strucna da sudish.. :evil:

ako verujes u boga, nisi ni ti

[uzasss]

Zahvaljujuci kvaliteti kondoma imala sam 3 abortusa do svoje 25 godine.E to se zove baksuz!Sta da se radi- jednostavno nesretan slucaj.Svaki put kad bih se ocistila danima bi neutesno plakala.Imala sam osecaj kao da sam sahranila bebu..Kao da sam sahranila 3 bebe.Mojoj tuzi nema kraja.Sada imam 33 god. i jos nemam decu neznam ni dali cu ih i moci imati posle svega mada bih zelela.

potpuno te razumem i meni se desilo isto zahvaljujuci durex kondomima!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Znam da se steta nemoze nadoknaditi ali ipak ih trba tuziti i zabraniti prodaju jer nesluze svrsi!!!!!!!!!

lena,posalji mi privatnu poruku i tvoj e-mail ako zelis jos uvek da razgovaras o tome.Znam kroz sta si prosla,veruj mi.Mozemo da podelimo to.

lycia, nisam baš raspoložena za razgovor. Javiću ti se ako ti to želiš tj. ako je tebi potrebno da samnom porazgovaraš.

Inače, nisam upošte očekivala da će ova tema opet postati aktuelna. Mislim da mi je pomalo i krivo što sam postavljala ovaj topic. U tom trenutku mi je to bilo više nego potrebno, da podelim svoju muku i patnju sa nekim i smeh mi je zaista pomogla. Sada vidim da je to tema o kojoj ne vredi pričati. Kad sve prođe. Nema svrhe.

Hvala svima koji su se javili da mi pomognu da prebrodim krizu.

Još jednom ti ponavljam, ako želiš javiću ti se na private.

[Miss_worms]

Ja verujem u Boga a ti?Koliko ja znam nisi ti strucna da sudish.. :evil:

ako verujes u boga, nisi ni tiPratice vas sve to...Ne zasluzujete zivot,gadite mi se...sve

[dr]

Verovatno cu da zapocnem novu diskusiju ali sta mislis o medicinskim indikovanim abortusima,da li po tom tvom stavu treba dozvoliti da se rodi dete sa teskim nakaznostima,invaliditetom,da ga gledas kako umire u mukama,samo zato sto je to bozije delo?
Zena je gospodar svog tela,i kao zena ponajmanje bi trebala da osudjujes neciji izbor,nikada ne znas u kakvoj situaciji se mozes naci.
Budi samo srecna sto se to nije tebi desilo!

[Alexandra9]

Ja verujem u Boga a ti?Koliko ja znam nisi ti strucna da sudish.. :evil:

ako verujes u boga, nisi ni tiPratice vas sve to...Ne zasluzujete zivot,gadite mi se...sve

A ti si merodavna da donosis tu odluku ko zasluzuje zivot, a ko ne... ebote...

[MALA MALENA]

Ovako, ni malo te ne krivim sto si abortirala, ne znam koliko imas godina ali ja imam 19 i meni se to dogodilo da ostala sam u drugom stanju tako mlada ALI jednostavno nisam mogla da abortiram. ali imala sam podrsku i roditelja, prijatelja i rodbine i naravno NJEGA iako on ima 18. Ludo zar ne? Cesto se pitam sta bi bilo da jesam :?: ali sad je gotovo jednostavno iako sam MLADA ODLUCILA SAM SE ZRTVOVATI NA NEKI NACIN MORAM TAKO RECI I BORITI JER STA SAM JA PROSLA SA MOJIH 19 A PORED TOGA ON MI JE I PRVI DECKO!? Pisem ti jer sam htela studirati psihologiju bila sam skroz odlicna ali sad..., i sve je to u tvojoj glavi znam da ti je tesko ali sedi i razmisli ako si abortirala sigorno si imala veliki razlog i nemoj samo sebe kriviti! Nego IDEMO DALJE!!!
:lol: MISLIS DA JE MENI SAD LAKO IMAM SAMO 19 GOD NE, NIKAKO ALI TO JE MOJ ZIVOT I BORIM SE DOKLE GOD IMAM SNAGE, MAKAR MI JE NEKAD JAKO TESKO!
Slusaj mislim da si jako osecajna osoba ali nemoj da te to splutava da se boris i da te to sto si abortirala unisti, i sama si rekla da si puno toga presla shvati i ovo kao jedan period teskih dana kao sudbiu da je tako moralo biti! Jer MISLIM DA TO MOZES I DA U SEBI IMAS SNAGE ZA TO! Veliki pozdrav!!!

[tiksi]

Verovatno cu da zapocnem novu diskusiju ali sta mislis o medicinskim indikovanim abortusima,da li po tom tvom stavu treba dozvoliti da se rodi dete sa teskim nakaznostima,invaliditetom,da ga gledas kako umire u mukama,samo zato sto je to bozije delo?
Zena je gospodar svog tela,i kao zena ponajmanje bi trebala da osudjujes neciji izbor,nikada ne znas u kakvoj situaciji se mozes naci.
Budi samo srecna sto se to nije tebi desilo!


Naravno da je zena gospodar svoga tela, ali nije gospodar nad zivim bicem koje nosi! Mislim da niko na ovome svetu nema pravo da sudi o tome da li neko treba ili ne treba da zivi, da postoji. Dobro znas da zigot, dakle, tek oplodjena jajna celija, u sebi sadrzi genetski kod zahvaljujuci kome ce se formirati jedno bice, tj. jedna licnost, jedinstvena, neponovljiva... Mozda taj zigot, kasnije embrion pa fetus, necemo nazvati bebom vec "delom tela majke", ali od njega ce se nesumnjivo razviti covek! Smatram, dakle, da tu nema mesta konvencijama, do tad i tad nije zivo bice i samim tim nije greh abortirati itd... Koliko god nam ponasanje u skladu sa izvesnim moralnim principima tesko pada treba biti iskren prema sebi i svestan cinjenice da je moral jedno, a nase ponasanje u tom momentu nesto drugo. Ne treba moral oblikovati prema svojim mogucnostima, vec se truditi, koliko je to moguce, svoje postupke uskladiti sa moralom. Sto se tice invaliditeta ili nakaznosti mislim da nije lako gledati dete kako se muci u nemogucnosti da mu pruzis pomoc, ali opet smatram da je svaki zivot bolji od smrti... Sumnjam da majka takvo svoje dete voli manje od one cije je dete zdravo. I ako bismo pitali majku cije je dete drugacije od ostalih da li bi radije svoje dete ubila jer suvise pate i ona i dete, mislim da se sa time nikad ne bi slozila. Mozda se covek sa teskim invaliditetom mnogo razlikuje od zdravih ljudi, ali postoji nesto sto ga i dalje cini covekom, to je sposobnost da voli i potreba da bude voljen... Nije to ni malo zanemarljiva stvar, cak i onda kad zivot krene vijugavim putem kojim se je zaista tesko probijati. Ja, naravno, ne osudjujem devojku koja je abortirala ne zbog toga sto odobravam abortus vec zato sto nikoga covek ne treba osudjivati! To je jedna od hriscanskih vrlina, ali cini mi se i po drugim merilima jasna stvar. Zato imam zamerku na onaj komentar u kome se pominje Bog.A druga zamerka je i ta da Bog nije tu da kaznjava, vec da prasta i voli. Zao mi je kad naletim na pogresan stav i iskrivljenu sliku o veri jer sam i sama vernik, vera ne treba da opterecuje ljude nego da im odgovori na neka pitanja i time olaksa zivot. Pozdrav!

[21012001]

Ja verujem u Boga a ti?Koliko ja znam nisi ti strucna da sudish.. :evil:

ako verujes u boga, nisi ni tiPratice vas sve to...Ne zasluzujete zivot,gadite mi se...sve

A ti si merodavna da donosis tu odluku ko zasluzuje zivot, a ko ne... ebote...

Ma sta ti znas o tome kada to nisi prezivela. Ja sam bila trudna i prezivela tu kiretazu zbog medicinski indikovanog problema. Sta sam trebala da uradim da ostavim to dete pa da ga ceo zivot gledam kako se muci. Prestani da pricas gluposti molim te. I u ostalom nisi ti merodavna da nikome dajes savete a i ocigledno je da si ti jedno stvorenje bez i malo srca......... Niko nevoli da to radi...........

[RadoznalostJeUbilaMacku]

Pratice vas sve to...Ne zasluzujete zivot,gadite mi se...sve

Imaš li pravo da osudjuješ ikoga? Ukoliko nisi poželela da utešiš onoga ko je u nevolji, ne moraš mu ni stati na muku!

Nisam nikad bila u situaciji da odlučujem da li da rodim ili ne, jer nikad nisam ni zatrudnela. Godinama sam ispitivala i lečila sterilitet, rezultata nema. Ali to i dalje nije razlog da osudim nekog ko se suoči sa takvim izborom, ko donese tu bolnu odluku.

[dr]

Verovatno cu da zapocnem novu diskusiju ali sta mislis o medicinskim indikovanim abortusima,da li po tom tvom stavu treba dozvoliti da se rodi dete sa teskim nakaznostima,invaliditetom,da ga gledas kako umire u mukama,samo zato sto je to bozije delo?
Zena je gospodar svog tela,i kao zena ponajmanje bi trebala da osudjujes neciji izbor,nikada ne znas u kakvoj situaciji se mozes naci.
Budi samo srecna sto se to nije tebi desilo!


Naravno da je zena gospodar svoga tela, ali nije gospodar nad zivim bicem koje nosi! Mislim da niko na ovome svetu nema pravo da sudi o tome da li neko treba ili ne treba da zivi, da postoji. Dobro znas da zigot, dakle, tek oplodjena jajna celija, u sebi sadrzi genetski kod zahvaljujuci kome ce se formirati jedno bice, tj. jedna licnost, jedinstvena, neponovljiva... Mozda taj zigot, kasnije embrion pa fetus, necemo nazvati bebom vec "delom tela majke", ali od njega ce se nesumnjivo razviti covek! Smatram, dakle, da tu nema mesta konvencijama, do tad i tad nije zivo bice i samim tim nije greh abortirati itd... Koliko god nam ponasanje u skladu sa izvesnim moralnim principima tesko pada treba biti iskren prema sebi i svestan cinjenice da je moral jedno, a nase ponasanje u tom momentu nesto drugo. Ne treba moral oblikovati prema svojim mogucnostima, vec se truditi, koliko je to moguce, svoje postupke uskladiti sa moralom. Sto se tice invaliditeta ili nakaznosti mislim da nije lako gledati dete kako se muci u nemogucnosti da mu pruzis pomoc, ali opet smatram da je svaki zivot bolji od smrti... Sumnjam da majka takvo svoje dete voli manje od one cije je dete zdravo. I ako bismo pitali majku cije je dete drugacije od ostalih da li bi radije svoje dete ubila jer suvise pate i ona i dete, mislim da se sa time nikad ne bi slozila. Mozda se covek sa teskim invaliditetom mnogo razlikuje od zdravih ljudi, ali postoji nesto sto ga i dalje cini covekom, to je sposobnost da voli i potreba da bude voljen... Nije to ni malo zanemarljiva stvar, cak i onda kad zivot krene vijugavim putem kojim se je zaista tesko probijati. Ja, naravno, ne osudjujem devojku koja je abortirala ne zbog toga sto odobravam abortus vec zato sto nikoga covek ne treba osudjivati! To je jedna od hriscanskih vrlina, ali cini mi se i po drugim merilima jasna stvar. Zato imam zamerku na onaj komentar u kome se pominje Bog.A druga zamerka je i ta da Bog nije tu da kaznjava, vec da prasta i voli. Zao mi je kad naletim na pogresan stav i iskrivljenu sliku o veri jer sam i sama vernik, vera ne treba da opterecuje ljude nego da im odgovori na neka pitanja i time olaksa zivot. Pozdrav!
Svaka cas na veri,ja priznajem nisam vernik ali mi malo smeta tumacenje vere kome i kako odgovara.A pogotovo ona prica kako se to desava sa razlogom,mnogo majki je zahvaljujuci savremenoj medicini otkrilo probleme u trudnoci i okoncalo takve trudnoce.Ja prva bih to uradila,ne zato sto ne bih volela takvo dete nego zato sto mislim da to nije humano prema coveku,pri tome ne mislim na invaliditete nego na ozbiljne poremecaje za koje covek zna kako ce se zavrsiti,zasto muciti drugo bice.
Nisam za abortus kao vid kontracepcije koja je kod nas vrlo popularana,ali tema o veri u boga i more losih stvari koje se desavaju mi nikako ne idu zajedno.
Postujem vernike,ali kao lekar ne bih mogla da pustim da se neko muci,to bi bilo isto kao da kazemo nemojmo leciti rak to je boziji izbor ili sidu ili 1000 drugih bolesti.Zato kazem da se vera cesto tumaci kome i kako odgovara.

[tiksi]

Svaka cas na veri,ja priznajem nisam vernik ali mi malo smeta tumacenje vere kome i kako odgovara.A pogotovo ona prica kako se to desava sa razlogom,mnogo majki je zahvaljujuci savremenoj medicini otkrilo probleme u trudnoci i okoncalo takve trudnoce.Ja prva bih to uradila,ne zato sto ne bih volela takvo dete nego zato sto mislim da to nije humano prema coveku,pri tome ne mislim na invaliditete nego na ozbiljne poremecaje za koje covek zna kako ce se zavrsiti,zasto muciti drugo bice.
Nisam za abortus kao vid kontracepcije koja je kod nas vrlo popularana,ali tema o veri u boga i more losih stvari koje se desavaju mi nikako ne idu zajedno.
Postujem vernike,ali kao lekar ne bih mogla da pustim da se neko muci,to bi bilo isto kao da kazemo nemojmo leciti rak to je boziji izbor ili sidu ili 1000 drugih bolesti.Zato kazem da se vera cesto tumaci kome i kako odgovara.[/quote]
Kad kazes "nije humano prema coveku" pretpostavljam da mislis na dete koje se radja sa neizlecivom bolescu, sa ozbiljnim poremecajima... ALI, sta je humanije, ubiti coveka koji se muci, ili prihvatiti stvari onakve kakve jesu, koliko god one bili teske i za njega i za roditelje i okolinu koji su svedoci njegove patnje? Ne pitam sta je LAKSE, vec sta je HUMANIJE, MORALNIJE! Mislim da je svaki zivot bolji od smrti! O tome sam vec pisala. Znaci, ne osudjujmo one koji iz slabosti nisu u stanju da se sa tim nose, ali takodje ne gradimo principe moralnosti i humanosti prema svojim sposobnostima i potrebama. Nadam se da cemo se oko ovoga sloziti. Sto se tice vere, ne bih o tome sada nasiroko pisala jer je vera nesto sto daleko prevazilazi okvire ovakvog foruma. Odgovoricu samo na ono sto kazes "nemojmo leciti rak to je boziji izbor ili sidu"... Nadam se da to navodis kao primer pogresnog, proizvoljnog tumacenja vere, jer ne leciti se sigurno nije Bozji izbor! Bozjom voljom moze se nazvati ono na sta ne mozemo da uticemo, npr. upravo situacija o kojoj polemisemo. O tome se moze puno govoriti, ali ukratko cu reci da u takvim situacijama stvari treba prihvatiti onakvim kakve jesu, NE ne leciti se i NE dici ruke od svega, ali NE ni abortirati i ubiti dete koje ima prava na zivot, u najmanju ruku onolika kolika imamo i mi sami... I jos samo nesto: mislim da se nikako okoncavanje zivota jednog coveka pozivajuci se na nenakvu humanost ne moze poistovetiti sa duznoscu lekara da leci razne bolesti! Pa mogucnost da se neko rodi i bude ziv ne moze biti bolest! Bolest sigurno nije zanemarljiva stvar, ali je zivot ipak iznad svake bolesti. Pravo na zivot ne smemo oduzeti nikome...

[dr]

Pa ja upravo govorim o humanosti,ne mislim da je svaki zivot bolji od smrti,ako je zivot ispunjen patnjom,bolom,mucenjem i malog bica jer tema se odnosila na abortus(ja se vezem za onaj medicinski indikovan)i njegovih roditelja i drustva u celini ja u tome ne vidim nista humano.
Pa ne mozemo po svaku cenu insistirati na zivotu ako je taj zivot pun bola i muke.Kome ce takva situacija doneti srecu.
Vrlo je lako teoretisati na tu temu ali je tesko ziveti sa takvim detetom,ne sumnjam da roditelji takve dece ne vole svoju decu ali ti garantujem da im nije lako,da mnogi zbog strahova se nikad ne odluce na drugo dete a budi sigurna da su bar jednom gledajuci muke svog deteta pozeleli da se nije rodilo.
Niko ne voli da gleda patnju svog bliznjeg,deteta po najvise.

[baba saveta]

Bilo bi lepo ovde razdvojiti neke stvari...
Devojka je imala abortus (svojom voljom ili medicinski indikovan - mislim da se cak nije ni izjesnila) i nakon toga joj je bilo tesko. Prirodno je i ljudski je pomoci joj... ako je ikako moguce. Cim je resila da ovde prica o svojoj muci - ona sama je verovala da joj mozemo pomoci.
Koliko vidim, kasnije se pojavljuju i druge cure sa istim problemom, i verovatno im je lakse kada vide da nisu same... Pretpostavka je da su citale i mnoge druge koje nisu imale hrabrosti da se jave ili su smatrale da je sve vec receno.
Svaka rasprava na temu abortus da ili ne, ovde nema mnogo smisla... A ima i prilicno neumesnih komentara koji nemaju veze sa humanoscu, hriscanstvom ili bilo kojom verom...
I naravno da abortus ne treba da bude vid kontracepcije, ali ako se desi da dodje do nezeljene trudnoce, to je manje zlo nego roditi dete o kome nema ko da brine...
I da ne bude zabune: nisam imala abortus, obozavam decu a ne mogu da ih imam. No, to nije razlog ni za gorcinu, ni za osudu nekih koji su mogli, ali su to odlozili za kasnije...

[dr]

Potpuno se slazem,abortus je fizicka i psihicka trauma za svaku zenu,bilo bi dobro da ih je kod nas manje ali sta da se radi...u svakom slucaju to je odluka zene,ona je gospodar svoga tela i ako se ne moze pruziti podrska osobama koje su to prezivele onda sigurno im ne treba stajati na muku.
Kao sto rece baba saveta ,bolje je uraditi i abortus nego doneti na svet jedno malo bice,za nista krivo o kome nece imati ko brinuti.
A u celoj toj prici mislim da Bogu nije mesto,moj licni stav.

[baba saveta]

Bas tako...
Drago mi je da se slazemo.

Ovo piše Lena.

Ajde da se više ne družimo.

Nikom nisu potrebni ovakvi razgovori. Meni najmanje da se ovde čitaju moji postovi, a javljaju mi se oni koje nisam zvala.

Hvala svima koji su hteli da pomognu. Pomogli su koliko su mogli i na tome sam im zahvalna. A sad zaključavajte, brišite, radite bilo šta... Volela bih da ove teme nema ovde.

Bila je to pogrešna odluka da ovde tražim podršku. Vapaj.

[dr]

Ti si samo jedna od mnogih sa takvim ruznim iskustvom iza sebe,misljenja ce uvek biti i ovakvih i onakvih ali bar sto se tice ovih na forumu zbog njih nemas potrebe da se sekiras,necu zakljucavati niti brisati temu jer mislim da postoji mnooogo zena kojima ce znaciti ono sto ovde mogu procitati.
Ti probaj da nastavis svoj zivot,vreme ce uciniti da ti bude lakse,da se ponovo radujes zivotu a ovo iskustvo ce polako bledeti i vremenom nece biti tako bolno.
Samo budi hrabra!

[smeh]

Ovo piše Lena.

Ajde da se više ne družimo.

Nikom nisu potrebni ovakvi razgovori. Meni najmanje da se ovde čitaju moji postovi, a javljaju mi se oni koje nisam zvala.

Hvala svima koji su hteli da pomognu. Pomogli su koliko su mogli i na tome sam im zahvalna. A sad zaključavajte, brišite, radite bilo šta... Volela bih da ove teme nema ovde.

Bila je to pogrešna odluka da ovde tražim podršku. Vapaj.

Zaista je steta sto se kod ovakvih tema ne moze napraviti neka cenzura, pa da zlonamerne komentare ne mogu da procitaju oni kojima je vec dovoljno tesko...
Velika je stvar sto si imala "petlju" da glasno izgovoris ono sto te muci i opterecuje. Prirodno je sto ne zelis da se podsecas, ali sam sasvim sigurna da ti imas snage i volje da nastavis dalje, a vreme ce uciniti svoje... veruj mi. Veeeliki pozdrav!