Ima li Cincara na Internetu???

[praksis]

Nisam znao gde da pokrenem temu na forumu o Cincarima sem u Istoriji jer je to narod koji je bio znacajan za Srbiju (bitno) ali je jednovremeno i u nestajanju danas na ovim prostorima. Bojim se da se kao prema svakom blagu i prema njima odnosimo sa nemarom. OK, ima li na internetu Cincara?

[mirror man]

Ne znam da li ih i koliko ima na Internetu. Ja poznajem jednu Cincarku, i znam da koristi Internet (makar za dopisivanje). Za početak, ko ne zna (a ne znam ni ja mnogo o njima), možda bi od koristi mogao da bude feljton "Cincari - balkanski Hazari":
http://www.homolje.co.yu/cincari_zanimljivosti.htm

Evo kako taj tekst počinje (tek toliko da zainteresujem publiku):
"Tragajući za izvornim objašnjenjem zašto je jedna žena, koju sam video sad već daleke 1976. godine na pijaci u Radovišu, gradiću u istočnoj Makedoniji, istetovirala krst na čelu, susreo sam se enigmom zvanom Cincari. Zapitkivanja, razgovori i istraživanja toga detalja, koji je vrlo česta pojava samo kod pripadnika toga naroda, odvela su me u jedan običan ali neverovatno tajanstveni svet. U svet koji jeste i nije, u svet koji je bio i više ga nema, u svet koji može da vaskrsne u obliku u kojem se negde i nekada pojavio."

[kiria]

Cincari se tesko mogu da porede sa Hazarima jer nisam cuo da se javio danas neki Hazar da trazi svoje saplemenike. Cincari jos uvek (jos malo) postoje, ali neumitno idu ka izumiranju. "Zlatno runo" Pekica je saga o Cincarima. Predlazem da se svi koji imaju poreklo Cincara da se okupe na nekom forumu i da vidimo sta cemo i kako cemo ne bi li opstali. Ostali da se ne sekiraju, ne trazimo republiku jer je nikada nismo ni imali, samo malo secanja da smo postojali i da nas jos ima. Hvala na linku.
Praksis

[mirror man]

Znao sam vrlo malo o Cincarima. Sinoć sam i sam po prvi put pročitao tekst koji čiji sam link poslao. Preporučujem svima da ga pročitaju - izuzetno je zanimljiv. Ako neko ima nešto da doda, a čega nema u ovom tekstu, neka to uradi. Još jednom šaljem link:
http://www.homolje.co.yu/cincari_zanimljivosti.htm

Pošto u tekstu postoje različite teorije o poreklu Cincara, ali mi se čini da to nije dovoljno dobro i jasno objašnjeno (malo konfuzno, čini mi se), zamolio bih kira praksisa, ili nekog drugog, da to malo pojasni.

[kiria]

Poreklo Cincara? Ne znam. Znam samo da mi je jedan predak bio Bugarin, drugi Grk, a tre}i Srbin – a Cincari su, valjda. Nose uglavnom veoma srpska prezimena a secaju se i ponekog “po Grcki”. Moskopolj je u Albaniji, kao sredi{te (u svakom vidu) Cincara, Janjina (Solunska) u Grckoj je znacajno mesto za koje se vezuju (moji preci, bar) kao i Bitolje u Makedoniji (cincarska gimnazija). Za Cincare poreklo njihovo bolje da je dvosmisleno na ovim balkanskim prostorima nego da svoju fizicku i duhovnu energiju trose na “ubedjivanje” sa svojim poprilicno iskljucivim okruzenjem – pa umesto drzave (i istorije – setite se Pekiceve misli: za male narode je mala istorija, a veliki narodi mogu sebi priustiti luksuz velike istorije) pravili su trgovinu i kullturu (ravnopravno). Bije ih glas da su cicije (Kir Janja), a Cincare to veoma ljuti – ne mogu da oproste to Steriji. Jesu cicije nevidjene kada je u pitanju duvan, kocka, alkohol, pa i bioskop ( i uopste nesto sto samo zabavlja, trosi vreme) (iz licnog iskustva sa mojom babom ovo pisem), ali zato kada je hrana u pitanju tu se trosi (sa zadovoljstvom) nemilice, isto je i kada je obrazovanje u pitanju (na Sorbonu tridesetih godina proslog veka nosio se cup zlata za skolovanje). Hteo bih da budem kratak, pa samo nabacujem: hrane se maslinama, sirom, paradajizom (plavi posebno), crnim vinom i veoma dugo zive za nase prilike. Samo stosta znaju o svom poreklu (kroz maglu), ali ocigledno je da su drugaciji od svojih “domacina”, mada su oni pre “domacini” svim danasnjim “domacinima” na Balkanu. Nestajemo danas – to je sigurno, pa smo “los primer” narodima koji zive na Balkanu a koji bi da ne nestanu pa zato ne pristaju na cincarsku strategiju “utapanja” u sredinu i prikrivanja svoje razlicitosti – jer je to onda “problem”. A mozda bi ta strategija bila fantasticna kada bi slicnu strategiju imali i ostali na Balkanu pa ne bi nestali ni Cincari, a ne bi sve narode Balkana zadesilo sve sto je zadesilo. Ili da je u kulturi velikih balkanskih naroda prihvatanje razlicitosti kao normalnoga.

[mirror man]

Ono u čemu se slažu svi istoričari je da su Cincari poromanjeno stanovništvo Balkana, koje je tu živelo pre dolaska Slovena. Ali, teško je odgonetnuti tačno odakle su došli na Balkansko poluostrvo. Dobro, i kada su Srbi u pitanju, oko njihovog porekla se "lome koplja". Odakle su došli, kada su došli. Sigurno da je jako teško, bilo koji da je narod u pitanju, odrediti njegovo tačno poreklo.

[tsetsa]

Nisam znao gde da pokrenem temu na forumu o Cincarima sem u Istoriji jer je to narod koji je bio znacajan za Srbiju (bitno) ali je jednovremeno i u nestajanju danas na ovim prostorima. Bojim se da se kao prema svakom blagu i prema njima odnosimo sa nemarom. OK, ima li na internetu Cincara?
Ima Cincara na internetu, ja sam jedna od njih.

[luana]

poznati cincari kod nas bili su alkibijad nusa, (poznatiji kao branislav nusic), stojan novakovic (krsteno ime bilo mu je konstantin, pa ga je preveo na srpski), vladan djordevic, jovan jovanovic zmaj...
vise o cincarima imate u knjizi d.popovica "o cincarima" (pre koju godinu izaslo reprint izdanje i jos uvek moze da se nadje u knjizarama).
nisu ostavili pisane spomenike, nema dakle knjizevnosti, ali zna se da je moskopolje u 18.veku bilo veoma razvijen i bogat grad, daleko ispred soluna i mnogih drugih naselja na balkanu. grci ih svojataju kao svoje, ali jezik svedoci da je u pitanju ipak autohton narod, verovatno romanskog porekla.
poznati trgovci, veoma pokretljivi po poluostrvu i skloni brzoj asimilaciji, sto je jedan od uzroka njihovog "nestanka", zapravo doslo je do utapanja u narod sa kojim su ziveli (grci, albanci, bugari, srbi....)

[ЦарДушан]

Шта ће ти бре ти Цинцари уопште?

[luana]

Шта ће ти бре ти Цинцари уопште?

a sta ce nam car dusan uopste? on je bio srpski isto koliko i albanski, odnosno grcki (ili romejski) car. da si moj student, za ovo bih te oborila na ispitu :lol:

[disk]

OK. Vidim da poznajes "problematiku", a sada bih te pitao da li znas gde ima udzbenik, prirucnik ili nesto slicno cincarskog jezika? Ja sam cuo da se u Bitolju dugo odrzala cincarska gimnazija posle drugog rata i da bi trebalo da postoji. Sledece pitanje: odakle onoliko fraza i reci na cincarskom kod Pekica "Zlatno runo"? Gde ih je "izvukao" kada sam siguran da ako je Cincarin da nije imao od koga da uci toliko i u toj meri (baba i deda) jer su brzo (namerno) "zaboravljali" jezik i nisu ga rado prenosili na potomke?
Sta ce nam "bre" Cincari , sto rece "CarDusan"? Pa zato sto je taj narod opstao na nekoj instinktivnoj potrebi da se skoluje i da uci dok su Srbi to isto "radili" poslovicnim "secanjem" na zlatne viljuske. Uzgred, da li znate da su Cincari u svojoj pradomovini imali laktadukt kojim su sprovodili mleko na principu rimskog akvadukta?
Pozivam jos jednom Cincare na internetu da se javljamo i tako se uz pomoc "virusa" kljucne reci "cincar" vrtimo i opstajemo bar virtuelno.
Pozdrav luani.

[disk]

Uzgred, ja sam onaj "kiria" koji je zapoceo temu ali me vise kompjuter ne priznaje za clana pa se javljam sa pseudonimom disk. "Kiria" mi je i prvi deo e-maila, a drugi je samo "ptt.yu"

[disk]

Uzgred, ja sam onaj "kiria" koji je zapoceo temu ali me vise kompjuter ne priznaje za clana pa se javljam sa pseudonimom disk. "Kiria" mi je i prvi deo e-maila, a drugi je samo "ptt.yu"

Izvinjavam se zbog obracanja luani sa "ti", ali ja to tako zbog interneta jer to smatram i dozivljavam kao jedno pleme gde je puno ljudi koji rado saradjuju (cast izuzecima).

Pozdravljam Vas

[Дарко Б]

По мени ово питање уопште није битно, јер људе треба делити само по томе да ли је неко човек или не.

Колико се сећам Цинцари су својим знањем и парама веома допринели развоју Србије, тако да што се мене тиче свеједно ми је ко је ко.

[Njivanin]

Колико ја знам Драгутин Димитријевић Апис је рођен у Нишу, у породици цинцарског порекла

[Njivanin]

Колико ја знам Драгутин Димитријевић Апис је рођен у Нишу, у породици цинцарског порекла

[Elena 777]

S obzirom da vec izvesno vreme kopam po informacijama vezanih za Cincare,dospela sam i do ovog foruma.Odusevljena sam da je neko pokrenuo diskusiju (i za razliku od vecine,koje su izrazito negativne, kada su Cincari u pitanju)na ovu temu,posto sam i ja sama Cincarka,koliko-toliko.Ali sam se istovremeno i malo razocarala kada sam videla i datum kada je sve ovo pokrenuto, i koliko je trajalo....Da li je moguce da se skupio mali broj ljudi ovde sa dobrim namerama,a da vas vise nema?Jedna mala informacija-Gondza Bojadziju-ili Majka Tereza je, po ocu Nikoli Bojadzi,bila Cincarka.
Veliki pozdrav

[groza p.]

Pozdrav svima .I ja sam od onih sto prate temu Cincara po raznim forumima ali se tek sad pojavljujem.Smatram da sam i ja poreklom Cincar jer sam po nagovoru jednog prijatelja (takodje cincar) pronasao reprint knjige " O Cincarima" gde sam osim puno istorijskih informacija pronasao i svoje prezime--Groza--u spisku cincarskih prezimena u neizmenjenoj varijanti iako su cincari bili skloni da iz ovih ili onih samo njima znanih razloga koriguju svija prezimena.Iz jednog casopisa sam procitao da u Beogradu postoji udruzenje cincara i zove se Luna.

[antina]

Ima Cincara na internetu...ja sam jedna od njih ...Rodjena sam u Beogradu, ali poreklo mi je iz Kruseva...Govorim i citam cincarski jezik ... Cak je u realizaciji i odrzavanje seminara ucenja Cincarskog....Postoji udruzenje u Beogradu Lunjina,Zmaja od Nocaja 5, okupljanja su svakog drugog cetvrtka u mesecu...Svako ko je zainteresovan je dobro dosao :)

[Altar]

Toma Fila je Cincar recimo. Oko pola miliona danasnjih Srba je cincarskog porekla. No, za razliku od Crnogoraca oni su se uklopili u nasu kulturu i etnos

[Kulinov praunuk]

Đe je najveća grupacija Cincara? U Makedoniji? Na kojem području su većinski živjeli/žive?

Немој, Руфо, замлаћивати ове фине људе и важну тему својом неписменошћу.

Иди на Википедију ако је до основношколског образовања, а после дођи вамо да егленишемо http://forum.krstarica.com/forumdisplay.php?f=62

Не ваља ти кад излазиш ван сигурног.

[Porchu]

Zdravo sivma na forumu... Puno pozdrava iz Makedonije.. Ima li Cinacara na Internetu? Svakako da ima. Jedina mana im je sto su svi podeljeni... ko prema Rumunima, ko prema Grcima, ko prema Srbima, ko prema Makedoncima... Cincari kao apatridi (narod bez svoje drzave) u proslosti su bili na udaru najvece asimilacije na Balkanu... Danas posle toliko vremena pocelo je organiziranje na nivo naroda, a ne na nivo drzave. Mozemo da pocnemo sa razlicnim temema o Cinacirima, istorija, narod, sadasnjost, buducnost, sta ce ih spasti od totalne asimilacji i sta ce sacuvati njihov identite, lojalnost drzavama gde zive, drustveni status... itd itd..

Antina, puno pozdrava...

[buba-lu]

Cincari su stari Grci.To je ono pitanje,koji su narodi nekada ziveli na Balkanu?Cincari su od starih plemena .Kod nas ih je malo ostalo,jer su uzimali srpska imena i polako se utapali u druge tada vecinske narode.Toiko znam da li je tacno..?Imene ovo pitanje zanima.

[opencode]

Ima pa sta

[pandora]

i ja sam cincarka... zivim u Beogradu. Nazalost nisam naucila od svog pok. oca jezik... Sa njim sam isla par puta na cincarsku slavu koje organizuje "Lunjina". Inace mogu da kazem da je moj otac bio jedan od inicijatora stvaranja cincarskog drustva "LUNJINA" u BEOGRADU... Malo znam o svom poreklu sem da su moji pradeda i prababa iz Kruseva. Jako mi je tesko , ali sa ponosom mogu da Vam kazem da je Tose Proeski bio cincarin po prabaki koja se zvala Pandora.

[pandora]

Ima Cincara na internetu...ja sam jedna od njih ...Rodjena sam u Beogradu, ali poreklo mi je iz Kruseva...Govorim i citam cincarski jezik ... Cak je u realizaciji i odrzavanje seminara ucenja Cincarskog....Postoji udruzenje u Beogradu Lunjina,Zmaja od Nocaja 5, okupljanja su svakog drugog cetvrtka u mesecu...Svako ko je zainteresovan je dobro dosao :)

Draga antina, u koliko sati su ta okupljanja? Zelela bih da naucim jezik, da bih jednostavno bila ravnopravna sa Vama i da se nebih osecala glupo jer ne znam ni jednu rec cincarskog...TO JE BIO JEDINI RAZLOG STO SE NISAM ODAZIVALA POZIVIMA IZ UDRUZENJA DA DODJEM. Pozdrav!

[Porchu]

i ja sam cincarka... zivim u Beogradu. Nazalost nisam naucila od svog pok. oca jezik... Sa njim sam isla par puta na cincarsku slavu koje organizuje "Lunjina". Inace mogu da kazem da je moj otac bio jedan od inicijatora stvaranja cincarskog drustva "LUNJINA" u BEOGRADU... Malo znam o svom poreklu sem da su moji pradeda i prababa iz Kruseva. Jako mi je tesko , ali sa ponosom mogu da Vam kazem da je Tose Proeski bio cincarin po prabaki koja se zvala Pandora.

Pandora,

I jas sam cincar poreklom iz Kruseva... Ukolko uistinu hoces da naucis cinacrski jezik mogu da ti pomognem.... Imam vizuleni (sa slikama pored reci) makedonsko-cincarski-engleski recnik sa oko 2000 najcesce koriscenih reci. U makedoniji je bio (i jos uvek jeste) oficijalni recnik pri fakultativnom izucivanju cincarskog jezika.... Pozdrav svima...

[pandora]

divno bi bilo da mi to dostavis nekako... bila bih ti zahvalna veoma, jer zaista imam zelju da naucim... (valjda to ide sa godinama...?) Pozdrav za prelepo Krusevo...

[teosve]

Iskreno, dugo vremena u nekim razmacima se vracam na temu vezanu za Cincare. Deda je praveci porodicno stablo spomenuo da smo i mi Cincari. Tad sam bila dete i nisam ni znala na sta se to odnosi. Kad sam vec stasala u odraslo celjade koje moze da shvati nesto, on je vec umro. Bilo kako bilo, drago mi je da se pokrenuta jedna ovakva tema, pa makar i pre mnogo godina. I da, i ja sam zainteresovana za ucenje jezika kao i pandora.

[nbazuroski]

Ima, ima!

Buna dzua! Prilicno ste dobro opisali Cincare. Ja sam 100% Cincarin. Imam iste poteskoce kao i neki u forumu: nisam naucio jezik. Medjutim, prilicno mnogo sam citao na internetu i saznao poprilicno. Ono sto ste vi ovde samo dotakli je ustvari jedno ogromno polje. Ko engleski i nemacki zna, taj moze uzasno mnogo da sazna o Cincarima na internetu. Recimo jednu stvar: Cincari su od strane Evropske unije priznati kao narod. Evropska unija je preporucila svim zemljama u kojima zive Cincari da u najvecoj meri pomognu da se ocuva cincarski jezik. Tacno je da je Cincara sve manje na Balkanu. Ali to ne znaci da mora nas jezik i da nestane. Postoje knjige koje mozete da kupite od Cincarskog drustva "Lunjina", postoje recnici, postoje webstrane na cincarskom jeziku, postoje forumi u kojima se pise samo na cincarskom jeziku. Postoji i webprezentacija u zacetku o Cincarima na srpskom jeziku www.cincarnet.com. Postoji ogroman broj udruzenja Cincara u svetu. Cincari zive uglavnom u Makedoniji i severnoj Grckoj. Postojbina Cincara su Epir, Tesalija i Makedonija. Odatle poticu svi Cincari. Govore jezikom koji je nastao iz latinskog jezika. Nastali su mesanjem rimskih vojnika i Tracana odnosno romanizacijom Tracana koja je trajala jako dugo ( 500 god ). Dugo su ziveli sa Grcima zajedno zatim su dosli i Sloveni itd., itd. Osim u Makedoniji i Grckoj Cincari zive i u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Albaniji. U svim delovima istorijske Makedonije odnosno u granicama rimske Provincije Macedonia. Od kada je Savet Evrope resio da animira Cincare da se bave sobom i svojim jezikom nastala jeprava bujica informacija o Cincarima.S obzirom da su Cincari konstitutivni narod u Evropi i s obzirom da ce sve zemlje u kojima zive Cincari jednoga dana naci u EU, pitanje Cincara ce biti na taj nacin reseno.Komunikacija ce biti bolja medju Cincarima, ucice svoj jezik i upraznjavati svoje obicaje. Najvise je Makedonija ucinila za Cincare. Ona im i finansijski pomaze i uvodi Cincarski jezik u osnovne skole. Ima jos mnogo toga da se kaze, ali za sada dosta.


Pitu Bashur

[gordanaki]

Pozdrav svim Cincarima! Zbog ove teme sam se registrovala na forumu. Može li neko da mi pomogne da nabavim cincarske pesme i uopšte njihovu muziku? Mnogo bi mi značilo!

[gordanaki]

Ima Cincara na internetu...ja sam jedna od njih ...Rodjena sam u Beogradu, ali poreklo mi je iz Kruseva...Govorim i citam cincarski jezik ... Cak je u realizaciji i odrzavanje seminara ucenja Cincarskog....Postoji udruzenje u Beogradu Lunjina,Zmaja od Nocaja 5, okupljanja su svakog drugog cetvrtka u mesecu...Svako ko je zainteresovan je dobro dosao :)


Da li mogu da se nabave CD-ovi sa cincarskim pesmama i muzikom uopšte?
Pozdrav svim Cincarima!

[luna 30]

Zdravo svima!!! Po baki sam Cincarka. Vrlo malo znam o tome i žao mi je zbog toga. Ona je znala cincarski jezik i sa svojom sestrom je ponekad pričala cincarski, ali niko od njene djece i unuka ne zna jezik. Znam da je bakin brat uvijek govorio da su Cincari porijeklom iz Moskopolja ( valjda sjeverna Albanija ), ali da su odatle protjerani baš od strane Albanaca. Od nekog sam čula da je cincarski jezik najsličniji rumunskom. Da li je to tačno? Voljela bih da znam više o tome. :D:D:D

[Bogart]

Јесте, Цинцари су пореклом православци из северне и средње Албаније, и престоница им је било Москопоље, које је било врло развијен и богат град за оно време. Одатле су их протерали Арнаути, одакле су се раширили по околним државама, углавном по градовима где су се бавили трговином.

Много Срба је делимичног цинцарског порекла, јер су се Цинцари јако брзо сродили са Србима и измешали са њима кроз мешовите бракове. Најпознатији Србин цинцарског порекла је Бранислав Нушић, 100%-тни Цинцарин рођен под именом Алкибијад Нуша. Многи други знаменити Срби су пореклом или делимичним пореклом Цинцари. Тренутно, од најпознатијих живих Срба, цинцарског порекла је и адвокат Тома Фила, који је један од ретких Срба који нису променили своје цинцарско презиме, ваћ су га задржали у оригиналу.

За цинцарски језик кажу да је био најсличнији измурлом далматинском језику и влашком, а од живих језика, најсличнији је румунском. На Балкану су, између Италијана и Румуна, живели и други романски народи, са својим језицима који су буквално били као прелаз између италијанског до румунског. Ту су били млечански и далматински дијалекти, затим цинцарски, разне форме влашког, и на крају румунски.

Готово сви припадници тих некадашњих романских народа стопили су се са Словенима, и данас су Хрвати, Срби, Бошњаци, Бугари, Македонци итд.

[dimitraki]

Ooo dishtiptats frats Armanj, buna va oara!
Shi surari, s-akicaseashti. Antina cum eshti, candu va ti videm la Sutata.
Sta da vam kazem, osim da je super ova ideja da se na netu skupimo u sto vecem broju.
Pa da filosofiramo.

Ncliniciunj la tuts.:razz:
Nu ti aspari Armane, ca nu keari ni aza ni mane!

[buba-lu]

Ko su cincari?Zasto je vazno da su na internetu?

[dimitraki]

Ko su cincari?Zasto je vazno da su na internetu?

Pa uopšte nije važno, samo je korisno!
Predlažem da se ovde postavljaju i obaveštenja o događajima vezanim za Cincare, ili vesti o novim izdanjima CD, i slične stvari.

Tako je na primer pre skoro mesec dana u Disentisu, u Švajcarskoj, pod okriljem Saveta Evrope, a uz finansijsku pomoć Retoromanske zajednice, dogovoreno osnivanje Međugraničnog parlamenta Cincara. On će okupljati sve Cincare Balkana bez obzira na matičnu državu.

To je dobra vest, zar ne?

Nu ti aspari Armane, ca nu keari ni aza ni mane!

[gordanaki]

Ko su cincari?Zasto je vazno da su na internetu?

Slažem se da je korisno da svi koji su cincari a znaju nešto o svom poreklu i istoriji kažu to i ovim putem jer o njima se u stvari jako malo istine zna, brkaju se pojmovi a problem je i što postoje brojne predrasude o njima. Ja nisam cincarka ali moji najbolji prijatelji i u Beogradu a i u Grčkoj su upravo cincari. Zato znam dosta, pomalo i razumem jezik, nadam se da ću ga jednom i naučiti. Ja uživam družeći se sa njima i obožavam oštrouman smisao za humor svojih cincarskih prijatelja.
Volela bih jednog prijatelja da iznenadim i poklonim mu CD sa cincarskom muzikom, a kad bi bio klarinet bilo bi EXTRA!
Zato sam i videvši ovu temu molila da mi neko pomogne da nabavim muziku.
Pozdrav Dimitraki, mnogo mi se sviđa tvoj avatar!

[ljubo-muzicar]

I ja sam Cincarin po ocu.Voleo bih da mi se javis na martinoski@sol.dk Pozdrav iz Kopenhagena Ljubomir

[ljubo-muzicar]

Cincari su najskolovaniji narod na Balkanu.Makedonija ima jednog akademika,Nikolu Martinoskog,najveceg slikara Makedonije.A i najbolji pevac Makedonije je bio Tose Proeski.U Srbiji najveci dramopisac je bio Jovan Sterija Popovic,Branislav Nusic,Jovan Jovanovic Zmaj kao i naucnik Mihajlo Pupin.

[Bogart]

Cincari su najskolovaniji narod na Balkanu.Makedonija ima jednog akademika,Nikolu Martinoskog,najveceg slikara Makedonije.A i najbolji pevac Makedonije je bio Tose Proeski.U Srbiji najveci dramopisac je bio Jovan Sterija Popovic,Branislav Nusic,Jovan Jovanovic Zmaj kao i naucnik Mihajlo Pupin.

Змај и Пупин нису били Цинцари. Стерија јесте, делимично, а Нушић јесте.

[ivanaste]

I ja sam po dedi cincarka. moji su poreklom iz Pisodera kod Florine u Grckoj, postoji mogucnost da su i bakini poreklom Cincari, ali nisu dovoljno istrazili svoje poreklo da bi to potvrdili. Oduvek sam zelela da se vratim svojim korenima i jako zelim da naucim cincarski. Kao sto neko rece na ovom forumu, ne trazimo republiku, ali ne smemo da zaboravimo da postojimo. Ivana

[ljubo-muzicar]

I Zmaj i Pupin su bili Cincari.Procitajte knjigu Velikani,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriji Srba,dr.Pribislava Marinkovica i na strani 46 pise o Jovanu Jovanovicu Zmaju a na strani 249 o Mihajlu Pupinu ! Od nasih estardnih umetnika je Maja Odzaklijevska Cincarka po ocu a Oliver Njego Cincarin pio majci.Takodje Kosta Abrasevic je bio Cincarin po majci a i nas najveci kompozitor Stevan Mokranjac takodje po poreklu Cincarin.Najveci makeddonski junak Jane Sandanski kao i Pitu Guli su bili takodje Cincari.Pa Nikola Pasic,Laza Kostic,Herbet Von Karajan,dirigent Filharmonije i prof.muzike Stevan Hristic...I mnogi drugi

[luna 30]

Zdravo svima! Ne mogu mnogo da pišem o temi jer ne znam, ali rado vas čitam.

[Bogart]

I Zmaj i Pupin su bili Cincari.Procitajte knjigu Velikani,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriji Srba,dr.Pribislava Marinkovica i na strani 46 pise o Jovanu Jovanovicu Zmaju a na strani 249 o Mihajlu Pupinu ! Od nasih estardnih umetnika je Maja Odzaklijevska Cincarka po ocu a Oliver Njego Cincarin pio majci.Takodje Kosta Abrasevic je bio Cincarin po majci a i nas najveci kompozitor Stevan Mokranjac takodje po poreklu Cincarin.Najveci makeddonski junak Jane Sandanski kao i Pitu Guli su bili takodje Cincari.Pa Nikola Pasic,Laza Kostic,Herbet Von Karajan,dirigent Filharmonije i prof.muzike Stevan Hristic...I mnogi drugi

Пази, чак ни Нушић није био Цинцарин, него цинцарског порекла, или рођен као Цинцарин. А Змај и Пупин нису били Цинцари. Пупинова лоза је даљим пореклом пореклом из Македоније, али је човек Србин, Банаћанин из Идвора, Лала. Ако му је нека прабаба била Цинцарка, па га то чини делимично човеком цинцарског порекла, ипак је мало претерано рећи "он је био Цинцарин".

Да појасним, и велики мађарски песник и Мађар по националности Шандор Петефи је по рођењу православни Србин Александар Петровић, али није Србин, него Мађар српског порекла. А на тај фазон се некоме може пронаћи грчка прабаба, или јерменски чукундеда по неким бочним линијама, али то не чини човека нити Грком нити Јерменином, нити му је то претежно порекло.

Провери то за Змаја и Пупина, па постави, чисто да видимо о чему се ради. За Змаја нисам 100% сигуран, али оно за Пупина ми у најмању руку делује смешно. Како то да тако битну ставку није нашао за сходно да напише у својој биографији? Бранислав Нушић је макар без комплекса причао о томе.

[Bogart]

Pa Nikola Pasic,Laza Kostic,Herbet Von Karajan,dirigent Filharmonije i prof.muzike Stevan Hristic...I mnogi drugi

Претера га са Пашићем и Костићем. По тој логици слободно реци да су сви Срби Цинцари, јер гарант свако од нас има макар једну чукунбабу или аскурђела који су имали везе са Цинцарима.

[gordanaki]

Претера га са Пашићем и Костићем. По тој логици слободно реци да су сви Срби Цинцари, јер гарант свако од нас има макар једну чукунбабу или аскурђела који су имали везе са Цинцарима.

Nikola Pašić je bio poreklom Cincar iz moskopoljske porodice Pasku.

[Bogart]

Nikola Pašić je bio poreklom Cincar iz moskopoljske porodice Pasku.

То је сасвим друго него рећи "он је био Цинцарин". По тој логици бих ја за руског цара Ивана Грозног могао да кажем да је био Србин, јер му је баба била Српкиња (ово је истина).

[Bogart]

Nikola Pašić je bio poreklom Cincar iz moskopoljske porodice Pasku.

И чекај мало... У Пашићевој биографији пише да он уопште није био по рођењу Пашић, него да то презиме носи по свом очуху, за којег му се мајка удала тек након што се он родио. Ако му је очух/поочим био Паску родом из Москопоља, какве то везе има са њим?

[The Dule]

Glupo je smatrati coveka pripadniokm nekog naroda samo zato sto mu je neki neodredjeni predak imao mozda neke veze sa tim narodom. Kada bi mogli dovoljno duboko da kopamo ko zna koji bi se sve narodi pominjali u genealogijama ovih ljudi o kojima govorite. U svakom slucaju, vecina predaka su im bili Srbi, oni su sebe smatrali Srbima, i shta sad tu ima da ne bude jasno???

[ljubo-muzicar]

Mihajlo K.Pupin,rodjen 4.10.1858 god.u Idvoru,Banat, umro 1935 u Njujorku,cincarsko poreklo vodi po majci Olimpijadi (Pijadi) i babi Pupi iz Vevcana,Makedonija.Otac Konstantin,Kosta,umro 1873....Pa naravno da se koreni gledaju ko ti je bio otac,baba ili deda,mislim,koje nacionalnosti ili etnicke grupe su bili,bez obzira gde su se rodili ,ziveli ili se osecaju.Ako neko ima roditelje ili babu,dedu koji su Srbi pa naravno da je i on Srbin,bez obzira sto zivi u Madjarskoj,Rumuniji ili Nemackoj...

[ljubo-muzicar]

Glupo je smatrati coveka pripadniokm nekog naroda samo zato sto mu je neki neodredjeni predak imao mozda neke veze sa tim narodom. Kada bi mogli dovoljno duboko da kopamo ko zna koji bi se sve narodi pominjali u genealogijama ovih ljudi o kojima govorite. U svakom slucaju, vecina predaka su im bili Srbi, oni su sebe smatrali Srbima, i shta sad tu ima da ne bude jasno???
------------------
Pa kako glupo,ako ti je otac bio Grk i ti si Grk,nisi valjda Norvezanin???

[ljubo-muzicar]

Nikola Pasic,rodjen 18.decembra 1845 god.u Zajecaru,umro 1926.god u Beogradu.Preci su mu bili Cincari iz sela Rogaceva u blizini Tetova.Otac se zvao Petar ,obradjivao je zemlju i bavio se trgovinom,a majka se zvala Petrija.....

[ljubo-muzicar]

Jovan P.Jovanovic Zmaj,rodjen 24.novembra 1833.u Novom Sadu,umro 1904 u Sremskoj Kamenici.Lekar,pesnik,prevodilac,pripovedac.Zmajev deda,Cincarin,Konstantin,doselio se u 18. veku iz makedonskih krajeva u Novi Sad.Trgujuci zitom i stokom obogatio se pa je sinu Jovanu ostavio testament na grckom jeziku.....

[ljubo-muzicar]

Laza P.Kostic se rodio 31.januara 1841.godine u Kovilju,u Backoj a umro 1910.u Becu(sahranjen u Somboru).Od oca Petra i majke Hristine koja potice iz ugledne trgovacke porodice Jovanovica,Cincarskog je porekla....

[The Dule]

Ne vredi vam pricati.... Ako mislite da ste nesto pametniji zbog toga samo napred :)

[ljubo-muzicar]

Tema je> Ima li Cincara na internetu ???< pa mi koji smo Cincari se javljamo,ne da bi bili pametniji nego da se druzimo,upoznajemo nase korene,mozda i naucimo jezik nasih predaka jer mislimo da je to za nas vazno....

[dimitraki]

Tema je> Ima li Cincara na internetu ???< pa mi koji smo Cincari se javljamo,ne da bi bili pametniji nego da se druzimo,upoznajemo nase korene,mozda i naucimo jezik nasih predaka jer mislimo da je to za nas vazno....

Slažem se sa vama. Ne vidim zašto bi nekom smetalo što je neko bio cincarskog porekla.
Kako Hrvatima, ili Bošnjacima ne smeta što su Andrić i Selimović, hrvatskog odnosno muslimanskog porekla, respektivno, a oboje su bili srpski pisci.

[dimitraki]

Koga zanima da sluša cincarski radio ili da gleda emisije na cincarskom, za to je pravo mesto sledeći sajt
www.radiomakedonia.lx.ro
Takođe preporučujem sledeći sajt na grčkom jeziku
www.vlach.gr
Na ovom poslednjem sajtu ima puno zanimljivog snimljenog materijala.
Pa zatim sajt moga sela :razz:
www.kleisoura.gr

Što se tiče muzike koga zanima mogu da mu narežem CD. Ali ne znam koju vrstu muzike ko voli. Pop, rep, etno, rok ili narodnjake::):)

[Bogart]

Ne vredi vam pricati.... Ako mislite da ste nesto pametniji zbog toga samo napred :)

Мени се чини да ти не разумеш неке ствари. Бркаш делимично порекло са националношћу. Теби је неко 100% Цинцарин ако му је само баба по мајци Цинцарка, или далеког цинцарског порекла, без обзира на то шта му је био отац, и шта он сам о себи мислио.

Pa kako glupo,ako ti je otac bio Grk i ti si Grk,nisi valjda Norvezanin???

Тотално небитно. Већ сам ти навео пример Шандора Петефија који је по рођењу православни Србин Александар Петровић, а ипак није Србин, него је Мађар.

[nbazuroski]

Da se nadovezem na ono pitanje o muzici. Posetite sajt tra armani. Ukucajte to na googlu i dobicete adresu francuskih cincara. Ako imate brz internet mozete da skinete cincarsku muziku iz makedonije.

Pitu

[nbazuroski]

Samo jos nesto. Postoji cincarska gramatika na srpskom jeziku. tu gramatiku mozete da koristite za ucenje cincarskog jezika, ali se moze dobiti samo u cincarskom udruzenju Lunjina. Malo kosta!

Pitu

[nbazuroski]

Gramatika nije skupa, to sam hteo da kazem. Najbolje bi bilo kad bi imali profesore cincarskog jezika kao u Makedoniji. Interesantno da i ljudi koji su imali nekog Cincarina dalekog u porodici, a koji su u sustini potpuno Srbi, hoce da uce cincarski jezik.

[dimitraki]

Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari baltă mari śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Pescu mari va ńji mi facu śhi baltă va u trecu śhi io la voi va yinu.
Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari munti analtu śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Pitruńjicli va ńji mi facu śhi muntili va ĺi trecu śhi io la voi va yinu.
Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari gîrdu analtu śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Puilû va n’ mi facu śhi va s’ arăsboru śhi io la voi va yinu.
Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari soacră arauă śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Soacră arauă śhi noara bună doauli va s’ tritsem’ śi io la voi va yinu.

Ovo je moja omiljena pesma. Cista romantika.
Jel ima neko tekstove ratničkih pesama. Kao na pr.
Tu patrudzatsi di hoari noi foc bagam - Četrdeset sela smo zapalili

[Dikan]

У новом Политикином Забавнику изашао је чланак о Москопољу, Цинцарима и њиховој трагедији.

http://www.politikin-zabavnik.co.yu/tekst.php?broj=2911&tekst=02

[Armanescu Arman]

Ne znam odakle da pocnem.
Ne znam dobro srpski ali malo cu da se potrudim.
Mi cincari smo doshli sa Marsa..i sada na Balkanu smo Nevidljiv narod.
Znamo mi dobro ko smo i shta smo ali sadashnji bogovi nedaju nam da odrzimo nash jezik i kulturu.
shto se tice muzike mozda sam jedini na svetu koji ima veliku kolekciju kaseta, LP, cd, DVd sa nashom muzikom.

Posle svakog rata pobednici pishu istorriju.
Sve ovo shto se danash dogadja sa nama je produzetak sistema okupacije koji je pocela otomanska Imperija.

I danas smo u vrsti retkih zivotinja..Mozda ce nam WWF pomoci da opstanemo

Pozdrav svima i hvala za ovaj forum

[gordanaki]

Čim neko progovori nešto o sebi odmah bude optužen da mnogo pametuje ili se hvali, što je glupo. Cincari su pravi primer za ljude koji su radili i rade za dobrobit sredine u kojoj žive a pritom ne prave mnogo buke oko svega toga.Oni su upravo skrivajući svoj identitet i sami doprineli tome da im deca ne govore i ne razumeju jezik svojih roditelja. Postojanje interneta danas daje šansu mladima da stupe u kontakt, druže se i porade na tome da jezik i kultura jednog naroda ne nestane zauvek.
Ljudi uvek imaju rezervu prema onome što je drugačije i što ne poznaju ali ja lično smatram da je bogatstvo upravo u različitosti!
Pozdrav svim forumašima!

[bgdeckooo]

У новом Политикином Забавнику изашао је чланак о Москопољу, Цинцарима и њиховој трагедији.

http://www.politikin-zabavnik.co.yu/tekst.php?broj=2911&tekst=02

знам прочитао сам га, по оном што је написано изгледа да су били скромни паметни мирољубиви

[bgdeckooo]

Ne znam odakle da pocnem.
Ne znam dobro srpski ali malo cu da se potrudim.
Mi cincari smo doshli sa Marsa..i sada na Balkanu smo Nevidljiv narod.
Znamo mi dobro ko smo i shta smo ali sadashnji bogovi nedaju nam da odrzimo nash jezik i kulturu.
shto se tice muzike mozda sam jedini na svetu koji ima veliku kolekciju kaseta, LP, cd, DVd sa nashom muzikom.

Posle svakog rata pobednici pishu istorriju.
Sve ovo shto se danash dogadja sa nama je produzetak sistema okupacije koji je pocela otomanska Imperija.

I danas smo u vrsti retkih zivotinja..Mozda ce nam WWF pomoci da opstanemo

Pozdrav svima i hvala za ovaj forum

ех видиш ли шта нама србима данас раде, изгледа оно што су вама давно почели,

[Armanescu Arman]

Mozda smo jedini narod na svetu za koga 5 drigi narodi tvrde da smo njihovi.

Hvala na ovolikoj paznji ali mi hocemo da ostanemo ...samo Armànj (Cincari)

Pozdrav Svima

[ljubo-muzicar]

Cincari su najdalje otisli do Zakopana u Poljskoj gde imaju ista prezimena kao i u Makedoniji.I tamo su bogatiji i sposobniji od Poljaka.Na primer,najbolji majstori za violine u Evropi posle starih Italijana su upravo Cincari iz Zakopana ! A dosta ih zivi i u Konstanci,oko 100.000....

[dimitraki]

Šta nas briga šta ko kaže!
Može neko da kaže i da smo žirafe, ali šta mu to vredi kad sami znamo da smo ljudi, kao što znamo i da smo Armanj (Cincari).

Ni ti aspari Armane ca nu keari ni aza ni mane!

[ivanaste]

Ima itekako. Ja sam cincarka po dedi, moji su poreklom iz Pisodera kod Florine u Grckoj. Postoji mogucnost da su mi i bakini poreklom Cincari, ali nisu dovoljno istrazili svoje poreklo da bi to potvrdili. Velika mi je zelja da naucim cincarski jezik kao i mnogima na ovom forumu. Ko god ima neku knjigu ili udzbenik koji bi mi pomogao da naucim jezik moze da mi se javi na ivana_steric@yahoo.com

[LilaCona]

poznati cincari kod nas bili su alkibijad nusa, (poznatiji kao branislav nusic), stojan novakovic (krsteno ime bilo mu je konstantin, pa ga je preveo na srpski), vladan djordevic, jovan jovanovic zmaj...
vise o cincarima imate u knjizi d.popovica "o cincarima" (pre koju godinu izaslo reprint izdanje i jos uvek moze da se nadje u knjizarama).
nisu ostavili pisane spomenike, nema dakle knjizevnosti, ali zna se da je moskopolje u 18.veku bilo veoma razvijen i bogat grad, daleko ispred soluna i mnogih drugih naselja na balkanu. grci ih svojataju kao svoje, ali jezik svedoci da je u pitanju ipak autohton narod, verovatno romanskog porekla.
poznati trgovci, veoma pokretljivi po poluostrvu i skloni brzoj asimilaciji, sto je jedan od uzroka njihovog "nestanka", zapravo doslo je do utapanja u narod sa kojim su ziveli (grci, albanci, bugari, srbi....)

draga Luana, vidim da dosta o Cincarima znate, pa me tim pre cudi sto kazete da nemaju knjizevnost itd...Imamo bogato knjizevno stvaralastvo ( i savremeno, posebno poeziju) medjutim pitanje sto zivimo u nekoliko balkanskih zemalja ( a sada , prakticno i po celom svetu) distribucija te literature nije uvek laka. Ali, zelim da vam kazem da to nije narod bez svoje kulturne i knjizevne bastine, jezik se i danas neguje, u Makedoniji( gde su Cincari priznati po ustavu kao nacionalna manjina) imaju svoje skole ( u primarnom obrazovanju o trosku drzave), fakultativni kursevi za odrasle, a uskoro ce se na Filoloskom fakultetu u Skoplju biti otvorena i katedra za aromanski jezik). Postoje redovne emisije na dr\avnoj TV ( 3 puta nedeljno), vlaska redakcija pri Radiu sa svakodnevnim emisijama, bogata iydavacka delatnost ( cak je i Biblija prevedena na aromanskom ( cincarskom,,,,), tako da nismo poznati samo po tzv. trgovackom talentu...

[ljubo-muzicar]

www.youtube.com otkucajte ime Melina Kana-Armenaki i cucete najlepsu pesmu

[dimitraki]

Evo istog teksta iz Zabavnika, ali sa mnoštvom komentara:

http://blog.b92.net/text/1466/Svetlo%20Moskopolje/

Nu ti aspari Armane ca nu keari ni aza ni mane!

[dimitraki]

Lila, picurara...:D....mushat cadhur ai, curat armânescul!
Ghini vinish pi la forum!

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

[dimitraki]

).
.....nisu ostavili pisane spomenike, nema dakle knjizevnosti....

Pa kad se u školama uči svašta, a ne istorija Balkana, nije ni čudo što ljudi ne znaju neke stvari koje su im na dohvat ruke!

1731. godine je štampan Liturgijar na cincarskom - Lithurghierlu armânescu
1750.god. Teodor Anastas Kavalioti, profesor na Moskopojlskoj akademiji izdaje Octoih.
Nalazi se u Episkopiji srpskoj u Sent Andreji.
On izdaje i udžbenik Protopiria - Prota nvitsaturâ - Prvo učenje.
Nemački naučnik Gustav Vajgand u kući Mihajla Dimonia u Ohridu nalazi crkvenu knjigu Codex izdatu 1889. godine.
1794 . u Veneciji je štampan Lexicon tetraglosson - Dictsionar pi patru limbi - Četvorojezični rečnik: cincarsko - bugarsko - grčo - albanski.
Moskopoljac Konstantin Ukuta 1797. u Beču štampa Naua pedaghoghie ica abetsedar, udžbenik na cincarskom.
Mihail Boiadži 1813. izdaje prvu modernu gramatiku jednog balkanskog naroda, cincarsku naravno, Gramathica Armânâ.
Od istog autora je izdat Evanghelju- Jevanđelje 1860., zatim Svetačnik - Shcurta isturia di sâmti.

Da ne nabrajam više pošto je izlišno. Dakle, postoje i te kako pisana dokumenta. Druga je stvar što je to nebitno za narode na Balkanu koji imaju svoje države i svoje nacionalne istorije.

Knjige na cincarskom nikad nisu prestale da se štampaju. I Cincari nisu nestali, nego smo jednostavno miroljubiv narod, koji nema potrebu da natrljava svoju nacionalnost i kulturu drugima na nos. Jednom rečju gledamo svoja posla.

Nu ti aspari Armâne câ nu keari ni azâ ni mâne!

[Armanescu Arman]

http://www.youtube.com/watch?v=W6GGxS5nL9s

http://www.youtube.com/watch?v=GTvlprfPzNY

http://www.youtube.com/watch?v=zUVkrBLPZ9c

http://www.youtube.com/watch?v=Rv8BX27QMzM&feature=related

Ovo su najlepse pesme zato shto su na cincarskom.
Tu je sav bol i nepokor jednog naroda.
Dosta je da na youtube.com upishite armaneasca, atanase, maneca..

Pozdrav svima

Armanescu Arman

[LilaCona]

Lila, picurara...:D....mushat cadhur ai, curat armânescul!
Ghini vinish pi la forum!

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

GHINI V-AFLAI, MI HARSESCU SHI L-U HARISTUSESCU ATSEL ARMANU CARI L-U
DISHCHLISI AESTU FORUM.VEDU CA MULTSA AU MIRACHI S-ANVETSA LIMBA A STRAPAPANJLOR. UNA BUNA AHURHITA!
S- NA BANEADZA ARMANAMEA !

[LilaCona]

BRAVO DIMITRAKI, SPUNI CARI HIM...

[LilaCona]

CANTAS ARMANJ , LIMBA S-NU AGARSHEASCA....

[buba-lu]

zar cincarski ne podseca na albanski?
to jest siptari preuzeli reci iz svih okolnih jezika.Ovo sam negde procitala da oni imaju samo 300svojih reci.A citajuci ovde napisano me je podsetilo na to.Pa svi smo iz balkanskog lonca,neko je bio ovde ranije,neko dosao kasnije,Kao deca smo govorili ,dosli divlji isterali pitome......

[Armanescu Arman]

CANTAS ARMANJ , LIMBA S-NU AGARSHEASCA....

Nisam siguran ali hteo bih da znam dali su Olivera Vuco (katarina) i Tashko Nacic bili cincari..

Znao sam i za mnoge druge umetnike ali se sada ne secam..

Pozdrav

[dimitraki]

[QUOTE=katarina mihailovic;5452422]zar cincarski ne podseca na albanski?
QUOTE]

Pa ne baš! Mada to često čujem od ljudi koji ga po prvi put čuju. To je možda tako zbog dosta muklih glasova i čestog lj i nj u rečima.
Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski.

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

[Armanescu Arman]

[QUOTE=katarina mihailovic;5452422]zar cincarski ne podseca na albanski?
QUOTE]

Pa ne baš! Mada to često čujem od ljudi koji ga po prvi put čuju. To je možda tako zbog dosta muklih glasova i čestog lj i nj u rečima.
Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski.

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

Nije tako da lici na kalabrijski.
Znam to dobro.
U juznoj Italiji u svakom dijalektu ima tragova cincarskog jezika.
I ako smo mi poreklom Rimljani kako to da u okolini Rima nema onih obicaja koji se nalaze kod stanovnika juzne Italije i koji su maltene isti sa nashima.Struktura jezika, narodni obicaji, crkovna verovanja..sve je to tu ..na dlanu.

A moze li nash jezik da je stariji i od svih drugih na Balkanu?

Pozdrav

Armanescu Armàn

[ljubo-muzicar]

Nisam siguran ali hteo bih da znam dali su Olivera Vuco (katarina) i Tashko Nacic bili cincari..

Znao sam i za mnoge druge umetnike ali se sada ne secam..

Pozdrav
----------------------------------
Tasko Nacice je bio Cincarin a Muz Olivere Vuco je bio Cincarin a za Oliveru neznam....

[dimitraki]

G-dine Ljubo, a kako se zove tačno ta knjiga iz koje izvlačite ko je Arman, a ko nije?

[gordanaki]

[QUOTE=katarina mihailovic;5452422]zar cincarski ne podseca na albanski?
QUOTE]

Pa ne baš! Mada to često čujem od ljudi koji ga po prvi put čuju. To je možda tako zbog dosta muklih glasova i čestog lj i nj u rečima.
Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski.

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

Možda izgovor nekog podseća ali iz mog iskustva mogu da kažem da mi isključivo znanje francuskog i latinskog pomažu da razumem neke reči kao na primer da je Dimitraki poželeo dobrodošlicu Lili na forum! To je ista osnova, ista gramatika samo je razlika u izgovoru. A to opet mnogo govori o poreklu Cincara!
Meni lično, doduše kao totalnom laiku, izgovor više sliči portugalskom.

[gordanaki]

Da li neko zna nešto o tome da poreklo Cincara ima veze sa Etrurcima?

[dimitraki]

....Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski...

Pogrešio sam, sad sam se setio da mi je to rekao praunuk Coste Dabije, a on je ubedljiv kao i njegov pradeda sa slike.:D
Dakle nije lingvista. A to sam čuo isto od još jednog drugog Armana, pa mi je verovatno ušlo u glavu.

[ljubo-muzicar]

Knjiga se zove< VELIKANI,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriju Srba a napisao je dr.Pribislav Marinkovic,prof.ekonomije i predsednik srpsko-cincarskog drustva u Beogradu.Knigu mozete naruciti i licno od njega telefonom 011 323 8735 Pozdrav.PS.moj sric je bio najveci slikar Makedonije,Nikola Martinoski,a ja sam 50% Cincarin.Steta sto neznam jezik....

[buba-lu]

Meni je ,izgleda ,cincarka bila prababa.Zvala se Albiana.U porodici se pricalo da je bila grkinja,a da su cincari stari grci.U svakom slucaju to je stari narod,ali o jeziku nista ne znam.Ne lici na srpski.

[Armanescu Arman]

Knjiga se zove< VELIKANI,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriju Srba a napisao je dr.Pribislav Marinkovic,prof.ekonomije i predsednik srpsko-cincarskog drustva u Beogradu.Knigu mozete naruciti i licno od njega telefonom 011 323 8735 Pozdrav.PS.moj sric je bio najveci slikar Makedonije,Nikola Martinoski,a ja sam 50% Cincarin.Steta sto neznam jezik....

Ljubo Muzicar ..ispitaj dobro tvoje poreklo i onda cesh shvatiti ko ti je bio pra..pradeda

Za ostale: vidi se da malo znate o cincarima..

Dali je Vuk Karadzic znao cincarski?
I ko su bili Demeter i Nikolaos Dumba?

Pozdrav svima

[buba-lu]

Ma ne znamo nista.A i ovde se pise svasta,te rimljani ,etrurci,............

[Armanescu Arman]

Ma ne znamo nista.A i ovde se pise svasta,te rimljani ,etrurci,............


Prvo..idite na www.radiomakedonia.ro to je sajt sa muzikom i teve
Imamo jedan radio koji ide non stop
to je radio RadioMakedonia..

Treba da imate winamp i stavite adresu http://208.98.36.46:9000
Na File pa na play url..e, tu stavite adresu servera.

Onaj drugi radio RadioParnteasca Dimandari radi samo povremeno.

A kao poklon svima evo vam nekoliko pesma

http://www.zshare.net/audio/52353914fa7255/

http://www.zshare.net/audio/523563056918dd/

http://www.zshare.net/audio/523579547986c0/

http://www.zshare.net/audio/5236011fde49ba/

Drugom prilikom o Vuku Karadzicu

Pozdrav svima

[ljubo-muzicar]

Ljubo Muzicar ..ispitaj dobro tvoje poreklo i onda cesh shvatiti ko ti je bio pra..pradeda

Za ostale: vidi se da malo znate o cincarima..

Dali je Vuk Karadzic znao cincarski?
I ko su bili Demeter i Nikolaos Dumba?

Pozdrav svima
-Moj deda je ziveo u Krusevu i zvao se Kosta,baba se zvala Atina,a pradeda je verovatno bio Cincarin iz Kruseva ili Moskopolja...Pozdrav svim Armanima

[dimitraki]

Ma ne znamo nista.A i ovde se pise svasta,te rimljani ,etrurci,............

To je zato što i sami naučnici koji pišu na ovu temu ne znaju ništa. I kada neko nešto piše, uvek iz neznanja na kraju generalizuje ceo rad pričom o Vlasima. To je isto kao kad bi se svaka priča o Srbima završila pričom o Slovenima, bez isticanja posebnosti u okviru zajedničkog korpusa. Drugi proplem je što autori po pravilu koriste druge i treće izvore, a nikad iz prve ruke, od samih Cincara. Uvek su reference šta su Nemci, Rumuni, Grci i ostali pisali o Cincarima. Još ni jednom nisam video rad u kome je navedeno - A ovako kažu sami Cincari! - Otud i neznanje. Pišu radove, iz kancelarija, ne razgovaraju sa ljudima na terenu. Čast izuzecima.
Sto puta sam čitao Vlasi u Srbiji, Vlasi u Makedoniji, u Albaniji,Grčkoj, pa kao sve su to posebni Vlasi, a opet kao svi su jedno te isto. Pa kao kad su u Makedoniji onda se zovu Makedovlasi, kad su u Albaniji, Arvanitovlasi, a kad su u Grčkoj, možete misliti, zovu se Elinovlasi. A u Bugarskoj su, totalno iznenadjenje, Karakačani. Može da bude tako, ali samo u snu. Tako ih zovu Grci, Albanci i ostali dok se teše.
Vlasi u Makedoniji, Grčkoj, Albaniji i Bugarskoj su jedan narod koji sebe naziva Armanj ( Armani - Cincari). Govore jedan standardizovan jezik (na kome se piše hiljadama godina), imaju istu kulturu, običaje, imena i ostalo.
Vlasi u Srbiji nisu Armani, govore drugim slabo razumljivim jezikom, imaju drugu kulturu i običaje.

[dimitraki]

U knjizi Protili avdzâti zboarâ shi scrieri pi armâneashti ( Prve zapisane i zabeležene izgovorene reči na cincarskom), od autora, Armana, Dr Niko Popnikole, naveden je sledeći primer iz 1426 godine:
-La bisearicâ Ayiul Dimitri di Linotopi (torâ Gârtsii), ari unâ icoanâ pi cari pi armâneashti iasti scriatâ:
"Cari va s-yinâ shi va s-ncljinâ cu evloyii la aistâ bisearicâ, Dumnidzâ va s-lji agiutâ (1426)"

- U crkvi Sv. Dimitrija u mestu Linotopi (Grčka), postoji jedna ikona na kojoj je napisano na cincarskom:
"Ko uđe u ovu crkvu i sa blagoslovom se pomoli, Bog će mu pomoći (1426)"

Ono što može da zbuni neobaveštenog posmatrača, jeste to što su Armani do 18 v. koristili alfabet za pisanje. Tako neupućen može da pomisli da se radi o grčkom jeziku.
Posle egzila i raseljavanja širom Evrope, polako se prelazi na latinicu.
Za nama su tim putem promene pisma posle krenuli i drugi, prateći trendove reformacije,Turci, Rumuni i ostali.

[Armanescu Arman]

-Moj deda je ziveo u Krusevu i zvao se Kosta,baba se zvala Atina,a pradeda je verovatno bio Cincarin iz Kruseva ili Moskopolja...Pozdrav svim Armanima


Ljubo..
Braca Miladinovi, Kuzman Sapkarev, Rajk Zinzifov, Gligor Prlicev..

Svi ovi su bili iz Moscopolja i svi su bili cincari...Mozda se i tvoja familija uklapa sa nekima od ovih..Treba ti da istrazujesh..
Meni necesh verovati...

A Vuk Karadzic je bio u cincarskom kvartu u Vieni i tamo je upoznao Demetar koji mu je dao pare za svoju knjigu.
Na istom mestu je bio i Mihail Boiagi koji je 1813 otpecatio Aromansku gramatiku..

I ako nekad posetite vienu idite na groblje gde su pogrebani Betoven, Mocart, Shtraus, i mnogi drugi.
Svi su pokopani ispred nogu (groba) Nikolausa Dumbe.
Cincarin koji je izgradio zgradu gde se svake nove godine odrzava onaj vienski koncert.
I koji je placao sve muzicare za svoja dela.
Svu klasicnu muziku koja je izashla u to vreme je bila finansirana od Cincarina Dumbe.
I valcer "Na lepom plavom dunavu" je napisan za njega, po njegovoj narudzbini.

Shta josh?

Aha..I Gheorghi Dimitrov je ziveo jedno vreme u Vieni. Dali je i on bio u ovom kvartu ne znam..ali...
Ostaje uvek ono "Dvoumljenje"
A mi cincari se topimo kao sneg na suncu..
Jeste da se klima promenila ali kada i drugi to podgrevaju, nije dobro.

Danashnja civilizacija krije svoj zacetak. I unishtava svoja sopstvena korena.


Pozdrav

p.s. Dali znate ko je bio Koca Popovic?

[gordanaki]

Pozdrav svim forumašima ali posebno za Armanescu Armana!
Hvala za pesme koje si postavio, prva i četvrta mi se posebno svidjaju, a i radio sam počela da slušam.
Priznajem da o Cincarima ne znam mnogo ali ono što je žalosno je to što i mnogi Cincari o svojim korenima znaju manje od mene.
Ali zato je i pokrenut ovaj forum da oni koji znaju to podele sa nama a ne da nas osudjuju. U stvari, poenta je da nam pomognu da upoznamo Cincare, njihovu istoriju, kulturu, muziku.
Ja sam dosta vremena provela u Grčkoj, naučila jezik, a onda sasvim slučajno otkrila da su moji prijatelji skoro svi Cincari ili kako ih Grci zovu Vlasi, što lično mislim da unosi zabunu.
U porodicama mojih prijatelja koji imaju izmedju 30 i 50 godina samo još oni i njihovi roditelji govore u kućama cincarski jezik. Oni koji su oženjeni Grkinjama ili Cincarke udate za Grke svoju decu nisu učili cincarski tako da mladi uglavnom ne samo da ne znaju jezik nego i ne pokazuju veliko interesovanje. Naravno, ono što mi nisu otvoreno rekli ali je uočljivo je da je pritisak od strane grčkog roditelja uglavnom veliki i da deca uglavnom kriju svoje cincarsko poreklo. Kada sam tražila da mi daju rečnik, knjige, muziku ili nisu zaista imali ili su mi samo obećavali. Kada sam ih pitala zašto je sve tako uglavnom je odgovor bio da oni žive u Grčkoj i da jesu Cincari ali i da se osećaju i kao Grci.
Uostalom istorija je pokazala a i iz ličnog iskustva tvrdim da su Grci veliki rasisti.
Situacija je bolja samo u brakovima gde su oba roditelja Cincari tako da i deca nastavljaju tradiciju kao i u sredinama gde uglavnom žive Cincari kao što je na primer Metsovo gde i danas na ulici i u tavernicama možete čuti ljude koji govore cincarski.
Sve ovo je samo moje iskustvo što bi rekli na terenu i žao mi je zbog toga.
Ako se neko pita zašto ja koja nisam Cincarka ali nisam ni Srpkinja,samo par promila,i u svojoj porodici imam pretke nekoliko nacionalnosti koji su nekada davno krenuli iz Andaluzije i stigli do Beograda, pokazujem toliko interesovanje za Cincare, mogu samo da kažem da se i sama osećam kao apatrid ali i to da volim te dobre, inteligentne, duhovite i vredne ljude sa kojima je druženje pravo zadovoljstvo. I zato želim još bolje da ih upoznam.
p.s.
Armane, pesma Petranke Kostadinove je muzika koju bih želela da imam za koju sam te molila da mi pošalješ.

[dimitraki]

Evo linka zanimljivog članka objavljenog u novinama Neue Zürcher Zeitung pod naslovom "Kritično stanje armanske (cincarske) manjine na Balkanu"

http://www.nzz.ch/nachrichten/international/kritische_lage_der_aromunischen_minderheit_auf_dem _balkan_1.577716.html?printview=true

[dimitraki]

Evo zanimljivog snimka starog oko 100 godina!

http://www.youtube.com/watch?v=SeahWzA1ZZE

Nu ti aspari Armâne câ nu keari ni azâ ni mâne!

[Armanescu Arman]

Zdravo
Postavion sam ove pesme da opipam puls clanovima ovog foruma.
Evo josh jedne koja je moderna pesma.
http://www.zshare.net/audio/5298637e493f84/
Zashto to radim.
Pa da vidite svi da i mi imamo konja za trku. Ovaj Gheorghi Huliani je iz Bugarske.
Ono shto si napisala Gordanaki to je tacno.
Ja ne zelim da optuzujem ali doslo je vreme da se zamolimo da nas ostave na miru.
Bar u jednoj opshtini negde na Balkanu da cincarski jezik bude oficijalni. Samo tako ce da opstane kako jezik u uvo vreme globalizacije.
Nema sta da se pishe.
Sa Balkana u Evropi su ushle tre drzave.
Kakva je to Evropska kultura kada se ne priznaje postojanje jednog naroda koji je dao sve za ove drzave.

Ali u ove vode dzaba ce da plivamo jer i vode su tudje.
Hiljada godina se borimo za opstanak i mozda ce da se nadzu nove generacije koje ce da produze tu iskonsku borbu.

A mi ne zelimo teritoriju. Ne zelimo nikome da napakostimo.
Samo malo prava za opstanak ovog naroda kao manjina.
Kao shto su sve ostale manjine dobile uz veliku pomoc sadashnjih bogova.

Da se vratim na nashu estradu.
Imamo muziku iz sve drzave sa Balkana, iz Amerike, Kanade, Francuske.

Ja sam veliki kolekcionista ovih stvari.
Sakupljam sve sto je izashlo za nash jezik ili na nashem jeziku. Lp-vinili, casete-audio, vhs, cd, dvd.
Po mogucnosti orighinali kako bi ih sacuvali od zaborava.

I jos nesto: osim u Makedoniji i Rumunija imamo dve radio stanice u Australiji koje emituju emisije na nasem jeziku: Radio Melburn i Radio Sidney (etnicki radio)

Pozdrav svima

[salzbajone]

Pozdrav svima.
Juce sam se zaleteo u zmaja od nocaja 5 da kupim recnik i gramatiku cincarskog jezika (do sada ga nisam naucio, mada mi nije jasno kako) i bas bih voleo da naucim taj lepi jezik. Medjutim u zm od nocaja br 5 se nalazi neka livnica pehara i nekih gvozdjurija, nisam pronasao ni L od Lunjine! Cak sam usao u dvoriste, medjutim ni tu nisam nasao nikakvu oznaku koja bi me odvela na pravo mesto...

Nadam se da mi neko moze pomoci. Moj email je salzbajone@hotmail.com ako neka zna, zamolio bih da me nagradi informacijama

hvala unapred

[LilaCona]

Knjiga se zove< VELIKANI,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriju Srba a napisao je dr.Pribislav Marinkovic,prof.ekonomije i predsednik srpsko-cincarskog drustva u Beogradu.Knigu mozete naruciti i licno od njega telefonom 011 323 8735 Pozdrav.PS.moj sric je bio najveci slikar Makedonije,Nikola Martinoski,a ja sam 50% Cincarin.Steta sto neznam jezik....

Auror '' Velikana'' jeste dr P.Marinkovic koji je i clan LUNJINE , ali predsednik Srpsko-cincarskog drustva je gospodin Dimitrije Nikolajevic ( mlad covek koji je uspeo za kratko vreme da nauci savrseno jezik svojih predaka). Nadam se da cu uskoro cuti za jos takve mlade ljude koji ce u potrazi za svojim korenima ( arazga armaneasca) nauciti isto tako brzo i lako ovaj prekrasni jezik ....

[LilaCona]

Ljubo..
Braca Miladinovi, Kuzman Sapkarev, Rajk Zinzifov, Gligor Prlicev..

Svi ovi su bili iz Moscopolja i svi su bili cincari...Mozda se i tvoja familija uklapa sa nekima od ovih..Treba ti da istrazujesh..
Meni necesh verovati...

A Vuk Karadzic je bio u cincarskom kvartu u Vieni i tamo je upoznao Demetar koji mu je dao pare za svoju knjigu.
Na istom mestu je bio i Mihail Boiagi koji je 1813 otpecatio Aromansku gramatiku..

I ako nekad posetite vienu idite na groblje gde su pogrebani Betoven, Mocart, Shtraus, i mnogi drugi.
Svi su pokopani ispred nogu (groba) Nikolausa Dumbe.
Cincarin koji je izgradio zgradu gde se svake nove godine odrzava onaj vienski koncert.
I koji je placao sve muzicare za svoja dela.
Svu klasicnu muziku koja je izashla u to vreme je bila finansirana od Cincarina Dumbe.
I valcer "Na lepom plavom dunavu" je napisan za njega, po njegovoj narudzbini.

Shta josh?

Aha..I Gheorghi Dimitrov je ziveo jedno vreme u Vieni. Dali je i on bio u ovom kvartu ne znam..ali...
Ostaje uvek ono "Dvoumljenje"
A mi cincari se topimo kao sneg na suncu..
Jeste da se klima promenila ali kada i drugi to podgrevaju, nije dobro.

Danashnja civilizacija krije svoj zacetak. I unishtava svoja sopstvena korena.


Pozdrav

p.s. Dali znate ko je bio Koca Popovic?

Tinjisitu Arman Armanescu, aj s-ahurhim cu lektsii pi armaneashti, tsi dzats?

[dimitraki]

Вероватно је једна од најгорих ствари које човек може да осети у свом животу она када му кажу да он у ствари не постоји. Да не постоје његови родитељи, његови преци, историја, култура. Да он нема свој језик, а ако га и има, да не зна њиме да се користи. Када дођете у овакву ситуацију не остаје вам ништа друго него да се повучете, јер знате да нису појединци криви што образовни системи балканских земаља подржавају искључиво националне историје данашњих држава, а не и историју самог балканског полуострва.
Армани су можда само од Срба добили име којe заиста означава народ, име које прави разлику од осталих. Други називи за Цинцаре су увек коришћени у политичке сврхе, а пре свега за својатања. Када Румунија хоће да каже за Цинцаре да су то Румуни они их називају Арумунима или Аромунима. Када Грци желе да нас ставе под своје окриље, називају нас Еленовласима, иако су нас још колико до јуче звали Куцовласима (ћопави Власи). А када неко пожели да нас у потпуности негира он употреби национално недефинисан појам Власи, којим се називају многе, често различите групе, од Срба у Босни па до хомољских Влаха.
Све ово би било смешно да није најцрња иронија. Армани који су се одавно од Влаха профилисали у нацију спадају у најобразованије и најкултурније народе Европе, што је и сама Европа препознала кроз препоруку 1333 Парламетарне Скупштине Европе која се поименце односи на Цинцаре.
Прва граматика једног балканског народа базирана на модерним научним основама је била цинцарска граматика Михајла Бојаџија (презимењака мајке Терезе) издата 1813. године. Највећи цинцарски град Москопоље је био бисер Балкана. Сакривен у високим планинама данашње Албаније пре свог уништења имао је око 80.000 становника са 72 црквe. У то време (18.-19. век) Москопоље је један од највећих градова на Балкану. Град од камена и мермера, препознатљив по свом чувеном лактадукту, порцуланском млеководу, којим је стизало свеже млеко са околних пашњака. У овом истом граду за време Отоманске империје су одштампане многе црквене књиге и речници цинцарског језика: „Октоих“ (Octoih) (оригинал се налази у библиотеци Епископије српске у Сент Андреји), затим „Дикционар пи патру лимби“ (Dictsionar pi patru limbi) (грчко-цинцарско-бугарско-албански речник) итд. У овом периоду Армани полако прелазе са алфабета на латиницу коју и данас користе. Неко ће запитати: „А где је све ово нестало?“ У крвљу исписаној историји Балкана.
На Балкану и даље постоји најмање 1.5 милиона Цинцара, расељених из своје отаџбине Македоније, без могућности да поносно кажу оно што јесу – Армани. У БЈР Македонији можда и највише имају права, јер имају своје школе, тв и радио програме, часописе и остало. Дакле, када je (Бог да му душу прости) Тодор Проја (Тоше Проески) говорио на македонском за себе да је Влах, он хтео свима нама да каже: „ Мине еску Арман! (Mini escu Armân!) – Ја сам Цинцарин !“.
Грчка, Бугарска, Албанија, Румунија и Србија најблаже речено не показују интересовање за Армане, иако су сви Цинцари уткали своје животе, у најлепшем смислу, у ткиво држава где су живели, немајући своју, више пута у историји губљену државу. Сетимо се само првог србијанског дипломате Петра Ичка, устаника Цинцар Јанка и Цинцар Марка, Константина Риге (од Фере), верног Карађорђевог пратиоца Наума Крнара, финансијског генија Лазе Пачуа, оснивача стоматолошког факултета Атанаса Пуље, књижевника Јована Стерије (Поповића), Алкибијада Нуше (Бранислава Нушића), политичара Николе Пашића, научника Михајла Пупина и многих других. .

Верујмо у бољу будућност са арманским поздравом „С' банедза Арманаме!“ (S-bâneadzâ Armânamea!)

[LilaCona]

Gospodin prof.dr Marinkovic jeste autor '' Velikana'' , a predsednik srpsko-cincarskog drustva Lunjina iz Beograda je mladi inzenjer Dimitrije Nikolajevic koji je za vrlo kratko vreme naucio savrseno jezik svojih predaka i pokrenuo mnoge lepe inicijative za '' budjenje'' Cincara u nas.Nadam se da cu uskoro cuti da je jos mladih ljudi, poreklom Cincari , naucilo prelepi jezik svojih predaka...Imamo knjiga, udzbenika, recnika. Za sve one koji su nastanjeni u Beogradu, a zainteresovani su da saznaju vise o svom poreklu i ucenju jezika, neka dodju u Drustvo LUNJINA, u cetvrtak u 17,ooh , Zmaja od Nocaja 9 /

[Bogart]

Грчка, Бугарска, Албанија, Румунија и Србија најблаже речено не показују интересовање за Армане, иако су сви Цинцари уткали своје животе, у најлепшем смислу, у ткиво држава где су живели, немајући своју, више пута у историји губљену државу. Сетимо се само првог србијанског дипломате Петра Ичка, устаника Цинцар Јанка и Цинцар Марка, Константина Риге (од Фере), верног Карађорђевог пратиоца Наума Крнара, финансијског генија Лазе Пачуа, оснивача стоматолошког факултета Атанаса Пуље, књижевника Јована Стерије (Поповића), Алкибијада Нуше (Бранислава Нушића), политичара Николе Пашића, научника Михајла Пупина и многих других.

Ја бих рекао да су баш Срби, ако нико други, имали добре односе према Цинцарима. Али ако неко ко је по рођењу Цинцарин, попут Бранислава Нушића, толико запне да буде Србин, па чак и име промени иако га нико не тера, и поврх тога постане не само Србин, него чак и Србин-националиста и ватрени српски патриота - ко има право да га тера или опомиње да је по рођењу Цинцарин?

Са тим да, по хиљадити пут, Стерија, Пупин и Пашић нису били Цинцари, већ су евентуално само били цинцарског порекла. Ја према Цинцарима и њиховој прошлости гајим само симпатије, али ипак не треба претеривати и тражити Цинцаре тамо где их нема. За Пашића је већ на овој теми речено да тај Паску, по коме се презива Пашић, није његов отац, већ поочим, пошто му се мајка преудала. А Стерија и (поготово) Пупин су Срби-Банаћани. Начином на који се "доказује" њихово цинцарство могло би се доказати и да смо и ја и цела моја породица, пошто смо исто из тог краја, Цинцари. А нисмо. Треба имати меру и не излетати се непромишљено, иначе цела ствар звучи попут оних Румуна који тврде да је Србин Никола Тесла заправо био Румун Николае Тесла.

[Armanescu Arman]

Gospodine Bogart:
Imate pravo.
Mi i ne trazimo cincare tamo gde ih nema.
Pitanje je samo dali su ova gospoda znali cincarski jezik?
Mi cincari se dicimo samo sa onima koji su stvarali na cincarski jezik.
Sve ostale za mene su samo bili ljudi koj se zbog prestiza ili licnog interesa postali deo drugih naroda.
Uzalud je shto danas kazemo da je i majka Tereza bila cincarka kada se ona nije tako izjasnila.
Ili Branislav Nushic koji je po svaku cenu terao cicare u "Vardarskoj Banovini" da se posrbe.
Kako to da je bio u Bitolju? I shta je trazio u cincarseke familije?

Hteo bih da ovde svi razmislimo: Kako to da nas ima u svakom narodu na Balkanu?
A ipak smo opstali i imamo svoju literaturu, jezik i uopshte nashu kulturu.

Ako se ovako produzi razbijanje srba mozda ce za hiljadu godina neko da se pita: Ma ko su bili ti Srbi? I onda se nece znati ko su bili i shta su bili.
Isto kao se deshava danas sa nama...

Pozdrav..

Armanescu Armàn

[dimitraki]

Ја бих рекао да су баш Срби, ако нико други, имали добре односе према Цинцарима...........
Са тим да, по хиљадити пут, Стерија, Пупин и Пашић нису били Цинцари, већ су евентуално само били цинцарског порекла..

Pa u tome jeste poenta. Srbi su jedini bili dobri prema Cincarima. I Cincari nisu ostali dužni Srbima. Bili su najveći Srbi. Ali baš zato ne treba Srbi da zaborave ko je od Cincara bio veliki Srbin. Ne treba preškrabati Nušića i druge zbog toga. Cincari su jedinstveni u svetu po tome što imaju dovoljno duše da je daju za dva naroda. Nušić je pisao na cincarskom. Ali to ne možeš nigde da nađeš! Zašto? Zato što je bio veliki Srbin. A sadašnji mali Srbi to ne cene.
Raspitaj se malo kako je vladika N. Velimirović prozivao Pupina za cincarsko poreklo. A šta je Pupin sve uradio za Srbiju posle I sv. rata. A što se tiče Sterije, neću da se ubeđujem nije ovo pijaca. Očigledno je da ne shvataš, da neko može da bude Cincarin, da ostane Cincarin, a da bude i veliki Srbin, kao što su mnogi Cincari i danas, ali kao što su mnogi i veliki Rumuni, Grci i ostali. Uostalom poznajem njihove rođake koji su i danas Cincari.
Kako se po treba manifestovati nacionalnost cincarska kod Nušića, Pupina i ostalih?
Da pričaju sa svima na cincarskom, OK........putem s-zburam pi armaneashti, ama nu escu sigur ca va s-akicaseashti tsava,....oopuups ne ide nekako zar ne!? Ipak ćemo da pričamo na srpskom. Naravno, pa u Srbiji smo.
Jel su trebali da pre svakog javnog nastupa da kažu: "Znate ja sam Cincarin!" Pa nisu iskopleksirani.
Ili je došlo do čuvenog srbskog problema! Ko će nama da ostane ako su svi nešto drugo?!
Dakle nije dovoljno što su voleli Srbiju, što su dali živote za Srbiju, što su oslobađali Makedoniju i Albaniju za Srbiju! Šta ja imam od toga što je moj pradeda poginuo u Bugarskoj, u srbskoj uniformi. Jel su Srbi sačuvali nešto od toga. NE!
Ali zato Srbi imaju snage da insistiraju da ako neko voli Srbiju, mora da bude samo Srbin, samo Srbin i ništa drugo, jer zaboga pa svi koji nisu Srbi, u stvari na ovom svetu mrze Srbe.

[dimitraki]

Mene sada počinje da brine to što je moja prijateljica Cincarka podigla novu crkvu u Štrpcu, na Brezovici, za Srbe naravno a ne za Cincare, a sad vidim da će je svi pamtiti kroz 100 godina samo kao Srbkinju, ne i kao Cincarku.
O tome pričam. A ona nije podigla crkvu ni kao Srbin ni kao Armana nego kao ČOVEK!
Čovek.

[Dikan]

Свашта.
И њих смо изгледа мучили.

Док су били у старом завичају, чуо сам да су се снажно идентификовали са Грцима.
Кад су дошли били су добро прихваћени.

Били су вешти трговци, населили су српске паланке, врло упорни и радни, штедљиви, амбициозни, велике патриоте....
Увеличали свој капитал који су донели.
Није било баш све часно, бавили су се и зеленаштвом, па је било и негативних предрасуда према њима. Слично као и према Јеврејима, али много мање због верске блискости.
Заузимали су врло висока места у политици, друштву и културуи.
Неки носили презимена типа Цинцар-Марковић.

За Јована Стерју Попвића сам чуо да је по једном родитељу пореклом Грк. Исмејавао је среброљубље и тврдичлук грчких трговаца у својој комедији ''Кир Јања''. Могуће је да је реч о Цинцарима. Иако није живео у Србији цео живота био је велики српски патриота, који је имао немерљив допринос у српској култури, а долазио је да помаже и у тадашњу Србију.

Пупинову аутобиографију сам прочитао ''Од пашњака до научењака'' и није помињао цинцарско порекло.
Можда имате неке ваше генеологије што чувате па боље знате.

Начуо сам нешто да је Драгутин Димитријевић Апис цинцарског порекла.

Иначе свака част твојој пријатељици Цинцарки, за њено хумано дело....
Ако јој је стало да буде упамћена по свом етничком пореклу нека нагласи то у ктиторској повељи.
А да је човек, Човек је (са великим ч).

[dimitraki]

Свашта.
И њих смо изгледа мучили.


:D Niko nikog ne muči, naravno. Ali upravo si rekao poentu.
Drago mi što shvataš. Nušić nije bio veliki komediograf zato što je bio Cincarin ili Srbin, već zato što je bio talenat. Moja prijateljica je Čovek. I zašto bi naglašavala svoju nacionalnost!?
Ali kada se nađu Cincari, kao ovde na forumu, koji se ni ne poznaju međusobno, i koji su ponosni na neke ljude njihove krvi, pa makar i poreklom, to nekom ovde smeta.
To je baš zlobno!

[Bogart]

Димитраки,

Неке ствари једноставно не стоје у ономе што причаш, али на томе нећу инсистирати јер не желим да испадне да на било који начин вређам или ниподаштавам било тебе, било цинцарску етничку заједницу, пошто ми то заиста није намера. Али бесмислено је понављати, ево већ по трећи пут, да је Пашић био Цинцар, јер му је отац био Цинцар, пошто тај "отац" Пашић по којем Никола Пашић носи презиме, уопште није биолошки отац Николе Пашића, већ га је усвојио када се његова мајка преудала за њега. То ти је као када би сада неки Цинцарин усвојио црнче из Африке које би се декларисало као Србин, па да неко за тог црнца после прича да је Цинцар, јер му је поочим био Цинцар.

Уз сво поштовање, ни све приче о Нушићу, а поготово Стерији и Пупину - једноставно не држе воду. Нушић је рођен као Цинцар, и око тога нема спора, али он у националном смислу није обоје, већ само Србин. То не говорим као Србин, или као поборник неке стране, већ је то чињеница. Нушић прича о свом цинцарском пореклу, као што неко прича о пореклу са Космаја или Златибора, дакле не о нечем што га на било који начин дефинише као национално биће. Да не испаднем недоследан, опет узимам пример Шандора Петефија, који је био Мађар, а не "Србин и Мађар", иако је рођен као Србин Александар Петровић. Надам се да обоје добро знамо ко је и шта је Петефи, и колики је његов значај за мађарску и уопште европску књижевност, али он са ничим српским нема везе. Осим њега, на десетине, можда чак и стотине хиљада Словака, Срба и Хрвата су се асимиловали у Мађаре, али они су тиме за своје бивше нације отписани.

За Пупина опет понављам да је реч о Србину-Банаћанину, Лали из Идвора, врхунском интелектуалцу који је о себи и свом животу причао читав живот, чак написао и аутобиографско дело преведно као "Од пашњака до научењака", и током својих 70 кусур година ниједном није нашао за сходно да било он или неко од његових рођака спомене ту "ситницу" да је био "Цинцар", већ се хватамо за нешто што је негде написао владика Николај, за кога иначе припадници циганске етничке заједнице говоре да је био Циганин. То су неозбиљне приче у рангу деретићеваца, где су "Срби" били и Александар Велики, и руски цар Иван Грозни. То не иде у прилог откривању истине и упознавању са цинцарском етничком компонентом у савременој српској нацији, већ управо супротно, у нова пребројавања и маније величине. Само на овој теми најмање 10 пута је речено да је Пупин био Цинцар, а он целог свог живота није нашао за сходно да то спомене макар једном. А макар међу Србима није било срамота бити Цинцар.

Такође не бих понављао оно што сам већ једном рекао, да то што је нечија прабаба или чукунбаба по мајци, или нечији деда-стриц био цинцарског порекла, то особу не чини Цинцаром. Иначе слободно можете и мене да бројите у Цинцаре који су Цинцари, а да тога нису ни свесни.

[dimitraki]

Hemfri,
ima nešto što se zove kulturni obrazac koji je sastavni deo porodičnog vaspitanja.
Naši će za nas uvek biti naši, vaši će biti vaši.
Pa makar bili isti ljudi :D
Ne znam što ti to toliko smeta. Priča o tim ljudima je sastavni deo našeg odrastanja.
Ne verujem da je neko počeo da laže tako davno. A posebno to nema neku ideološku težinu (zavereničku pozadinu) jer Cincara ima toliko malo da mogu da stanu pod maslačak ispod srpske šljive.
Pa mi nemamo televiziju, novine i slične stvari za ispiranje mozga.
Samo porodično predanje. Pa ako je predanje u više porodica isto, za mene je to apsolutna istina.

S-banedz! (Živ bio)

Nu ti aspari Armane, ca nu keari ni aza ni mane!

[dimitraki]

Pitanje je samo dali su ova gospoda znali cincarski jezik?
Mi cincari se dicimo samo sa onima koji su stvarali na cincarski jezik.


Armanescu Arman, jedno pitanje?
Mom prijatelju su otac i majka Armani koji govore jezik.
Dakle on je 100% Arman. Ali on ne zna jezik!
Oseća se Armanom. Stvara na više jezika, ali ne na maternjem.
Šta je on?

[Bogart]

Hemfri,
ima nešto što se zove kulturni obrazac koji je sastavni deo porodičnog vaspitanja.
Naši će za nas uvek biti naši, vaši će biti vaši.
Pa makar bili isti ljudi :D
Ne znam što ti to toliko smeta. Priča o tim ljudima je sastavni deo našeg odrastanja.

Не смета ми нимало, већ сам рекао да против цинцарске етничке заједнице немам ништа, напротив, само искрене симпатије. Само кажем да бесмисленим инсистирањем на Пашићу, Змају и Пупину Цинцарима делујете неозбиљно и испадате смешни. Нисам се укључио у расправу зато што ми било шта смета (далеко било), већ због тога што ми је стало да сазнам што више објективних чињеница о овој тематици, а не да слушам бајке, нарочито неистините.

[Bogart]

Gospodine Bogart:
Imate pravo.
Mi i ne trazimo cincare tamo gde ih nema.
Pitanje je samo dali su ova gospoda znali cincarski jezik?
Mi cincari se dicimo samo sa onima koji su stvarali na cincarski jezik.

Поштовани Арманеску,
Нисам одмах приметио ваш пост. Димитраки у одговору вама има право, не одређује само цинцарски језик цинцарску припадност. Као пример имамо Јевреје, који су донедавно скоро у потпуности били у расејању, без познавања матерњег језика, чак и без националних имена и презимена. Они су дали уметнике на многим пољима, али не у својој национаној уметности, већ у уметности нација и држава у којима су стварали. Међутим, разлика са Цинцарима ипак постоји, а она је у томе да су ти Јевреји генерацијама чували свест о националној припадности, и да су националне интересе својих држава увек претпостављали својим личним, јеврејским, док са Цинцарима није било тако. Нушић јесте цинцарског порекла, али он је у националном смислу Србин, јер се тако изјашњавао и то и био. Као што је и Шандор Петефи Мађар, иако је по рођењу Србин. Може г. Димитраки понављати и по 1000 пута да је Нушић био Цинцарин, али остаје то да сам Нушић то никад није истицао, иако је могао и имао на то право. Чак је, као утицајна фигура на српској културној сцени, могао помоћи афирмацију Цинцара и цинцарског језика у Србији, међутим он то није учинио. То је његов избор, и не само његов, већ избор хиљада других Цинцара, који су себе уткали у српски национални корпус. На исти начин на који се Пупин проглашава за 100% Цинцарина, иако можда даље цинцарско порекло вуче једино по својој баби (а и подаци о томе су најблаже речено сумњиви), на исти начин се комотно може рећи да су сви Срби данас Цинцари. Свакоме од нас је сигурно нека чукунбаба имала неког свог чукундеду који је био Цинцарин.

Да бих још приказао о каквим се вештачким конструкцијама ради, навешћу још један пример. Поменути Пупин се у Америци оженио Американком, и родили су ћерку којој су дали име Сара. Она није знала српски језик. Питање је: "шта" је онда била Пупинова ћерка, "Цинцарка" или "Српкиња"? Ни једно, ни друго, већ Американка.

[dimitraki]

Hemfri,
ima i drugih foruma za isključive ljude i ove što naginju čistim rasnim teorijama.
Što bude više ljudi kao ti, to će biti manje Srba. Ali ne zameram ti. Svako misli najbolje što ume.
Ne čitaš dovoljno pažljivo postove. Nigde niko nije rekao da je neko 100% nešto, bar ja to nisam negde rekao. Spominjao sam ljude kojima je bar jedan roditelj Arman. Makar i očuh, taj čovek je odgajio dete u duhu svoje kulture. I jedan roditelj je dovoljan da bi uticao na formiranje svesti mladog čoveka. Cincarski kulturni obrazac je uvek bio slobodouman. Ne znam što si se uhvatio Nušića, kad svi Armani znaju da je njegov otac pocincareni Albanac, i to 100% Albanac.
Nušić je pisao na cincarskom jeziku, i tada se potpisivao kao Nuša. Verovatno je bio Dr Džekil i Mr. Hajd.
Pozdravi mi u Banatu sve srpske devojke Olimpijade. A Ljuba muzičar je rekao koliko se sećam da citira knjigu Velikani Srbije cincarskog POREKLA. Ne knjigu 100% Armani u istoriji Srbije.

[dimitraki]

Evo morao sam i ja da vidim šta piše u toj opasnoj knjizi koja se zove tačno ovako:
"VELIKANI-Znamenite ličnosti cincarskog porekla u istoriji Srba" - Dr Pribislav B. Marinković, prof
Obično u uvodu autor kaže sa kojom namerom je napisana knjiga. Pa da vidimo šta kaže sam autor:
".....Fleksibilni i pragmatični oni su se lako adaptirali na nove uslove i postepeno pretapali i spajali sa većinskim srpskim stanovništvom, pogotovu što im je pravoslavna vera zajednička. Može se sa pravom reći da oni predstavljaju vezivno tkivo svih balkanskih pravoslavnih naroda i da svojim svakako pozitivnim doprinosom razvijaju kulturu, nauku i privredu čitavog Balkana. Danas se njihovi potomci u Srbiji ogromnom većinom izjašnjavaju za srpsku nacionalnost, i ako u svojim genima, mentalitetu i shvatanjima nose značajne elemente cincarskog. Amalgam, stvoren na ovom tlu predstavlja novi pozitivni kvalitet, životni i progresivni, na kome nema mesta pobornicima uskog nacionalizma i sektaštva.
Veliki deo naših velikih ljudi, zaslužnih u raznim oblastima društvenog života, u privredi, nauci, kulturi i umetnosti pripada ovom elementu, spoju srpsko-cincarskog porekla. Cincari su svoju sudbinu vezali za srpsku istoriju i svaka aluzija njihovim potomcima na njihovo etničko pripadanje značilo bi i "greh i nevaljalstvo, jer ovi ljudi, iako stranog porekla, svojim osećanjem, željama i radom pripadaju potpuno nama" (Dušan Popović: O Cincarima). ......."

[nbazuroski]

Samo mala digresija:

Cincarski jezik je naravno najlepsi na svetu, i jezik moje sire rodbine, ali osim toga je latinskog porekla. On je romanski jezik. Postoji cak i istorija cincarskog ili aromanskog jezika na bazi dijalekta iz Metsova.


Pitu Basur

[Bogart]

Hemfri,
ima i drugih foruma za isključive ljude i ove što naginju čistim rasnim teorijama.
Što bude više ljudi kao ti, to će biti manje Srba. Ali ne zameram ti. Svako misli najbolje što ume.

Ајде сад... Има и форума за бајке и научну фантастику, па те не шаљем тамо. Једно је говорити "делимичног цинцарског порекла су били...", а друго "били су Цинцари". Ја само кажем да не могу да схватим да се 100 година после Нушића, Пупина, Пашића, Змаја и компаније јавља неко ко је био паметнији од свих њих заједно, и открива ствари о њима које ни они сами нису знали.

Уопште не говорим о било каквим "расама" (јер су Срби и Цинцари једна раса, тим пре што су се Цинцари асимиловали у Србе), а ако је искључивост говорити да је крајње блесаво на озбиљној теми убрајати Пашића у Цинцаре, коме је само очух био пореклом Цинцарин, ја не знам о каквој се искључивости ради.

А о томе да што ће бити све мање Срба, ништа се не секирај. Ионако ћемо по теби сви бити Цинцари, јер је изгледа важније шта је човеку била чукунбаба, него шта он о себи мисли, и важније шта му је био очух него рођени отац.

Nigde niko nije rekao da je neko 100% nešto, bar ja to nisam negde rekao. Spominjao sam ljude kojima je bar jedan roditelj Arman. Makar i očuh, taj čovek je odgajio dete u duhu svoje kulture. I jedan roditelj je dovoljan da bi uticao na formiranje svesti mladog čoveka.

Драго ми је што прихваташ идеју да Пашић уствари баш и није био цинцарског порекла, само сада већ почињемо да залазимо у метафизику, па цинцарство почињемо да дефинишемо као нарочито стање свести (Цинцарин је јер га је очух "васпитао у духу своје културе"). Кажем ја, слободно можемо рећи - сви смо ми Армани. Или армани (браћа), дође му на исто.

[nbazuroski]

Jel posetio vec neko Tra Armani sajt. ima ga na razlicitim jezicijma. Ko ne zna cincarski ima i sajt na stranim jezicima.

Pitu

[nbazuroski]

Da vam odgovori jedan pravi Cincarin na ovu temu. Cincari zive u raznim drzavama i verni su gradjani tih drzava, lojalni, neupadljivi itd. Tacno je da ne isticu da su Cincari, ali nema niti jednog Cincara da mu oci ne zablistaju kada mu spomenes njegov narod. Voli svoju istoriju, voli svoje ljude, voli svoj jezik, svoje pesme, a zasto bi to on tako javno isticao to je u njegovom srcu i on nece to na primitivan nacin da istice. On postuje i Srbe i Makedonce i Grke, ne samo svoj narod i to je u redu. Treba vise da slusate Cincare, jer su najstariji na Balkanu.


Pitu

[nbazuroski]

Ako se Nusic nije izjasnio da je Cincarin javno onda sigurno tajno i svako od njih zna da je imao nekog Cincarina u porodici i oseca se posebnim zbog toga.


Pitu

[Bogart]

Ako se Nusic nije izjasnio da je Cincarin javno onda sigurno tajno i svako od njih zna da je imao nekog Cincarina u porodici i oseca se posebnim zbog toga.

Изјаснио се јавно, и то је било општепознато. Али не у националном смислу, или смислу припадништва, већ у смислу порекла.

[dimitraki]

Naravno da je osećanje pripadništva jednom narodu, upravo osećanje, dakle stanje svesti.
A ne neka fizička stvar.
Postoji i fizička predispozicija, ona određuje na primer mentalitet.
Čudi me da ne znaš da je Alkibijad Nuša pisao na cincarskom. Pesme. One se pišu iz duše, a ne iz glave.
Naravno da Cincari govore o poreklu, jer su u Srbiji doseljenici.
Zato je i Nuša otišao da bude konzul u cincarskom gradu Bituli (Bitolju), da bi bio među Cincarima!? Kojih se odrekao kažeš.
Na ovu temu neću više odgovarati, sve dok mi ne citiraš reči njegovog odricanje: gde, kada, kako.
Očigledno je da ne možeš da shvatiš da neko kome je majka Irkinja, a otac Francuz, može biti istovremeno i jedno i drugo. Tako se ponaša dete normalnih roditelja, odraslo u atmosferi ljubavi. Za ostale slučajeve ne znam.

[Bogart]

Na ovu temu neću više odgovarati, sve dok mi ne citiraš reči njegovog odricanje: gde, kada, kako.

Уопште нисам рекао да се било чега одрекао, нити то мислим. Човек се не може одрећи свог порекла.

Očigledno je da ne možeš da shvatiš da neko kome je majka Irkinja, a otac Francuz, može biti istovremeno i jedno i drugo. Tako se ponaša dete normalnih roditelja, odraslo u atmosferi ljubavi. Za ostale slučajeve ne znam.

Наравно да могу то да схватим, јер живим у вишенационалној средини где има мешовитих бракова, нарочито српско-мађарских. Па тако има потомака који се више сматрају Србима, оних који се више сматрају Мађарима, оних који се подједнако сматрају и једним и другим, и они којима није стало ни до једног ни до другог.

И пример са Мађарима је добар. Сви знају да је Шандор Петефи пореклом Србин, а Лајош Кошут (ако се не варам) Словак. Међутим, нисам до сад чуо ни за једног Србина или Словака који би их убрајали у српске, односно словачке великане.

Кажем, не желим на било који начин да вређам било тебе, било етничку заједницу чијим се чланом осећаш, тако да не разумем тај непријатан тон којим ми се обраћаш. Ако сам те нечим увредио, ја се извињавам, али теме на форуму имају и помало едукативан карактер, и када неко прочита (без икаквог образложења) да су Пупин, Змај, Пашић итд. били "Цинцари", може да стекне утисак да су то били на исти начин као и Бранислав Нушић, дакле да су рођени у цинцарској заједници, а не да су им очух или баба били Цинцари.

[dimitraki]

Hemfri,
primi moje najdublje izvinjenje ako ti je izgledalo da ti se obraćam neprijatnim tonom.
Nije mi to bila namera.
Uz najdublje poštovanje, bez namere da te uvredim, imam utisak da ne čitaš postove temeljno, već da ih letimično pregledaš.
Sada kada smo najzad identifikovali pravi naziv knjige i njen uvod, mislim da tvoja primedba da neko tvrdi da je neko bio iz neke zajednice ne stoji. Ne samo zbog naziva knjige, već zbog toga što su Cincari uvek bili i danas ostali isključivo urbano stanovništvo. Najveći broj živi u gradovima, a u gradovima i sam znaš ne postoje zajednice.
Najljubaznije bih te takođe zamolio da nađeš bilo koji moj post u kome sam direktno rekao da je neko pripadnik neke zajednice, ili da sam direktno rekao da je taj i taj Cincarin, koji te je naterao da reaguješ na ovaj način.
Ja sam ubeđen da ni u jednom postu nisam svojatao nekoga, ali ako ga ti nađeš priznaću da sam pogrešio.

[Armanescu Arman]

Prvo odgovor za Dimitrakija:
Cincarin je onaj koji za sebe tvrdi da je cincarin. Moze i da ne zna jezik ali mora da ga nauci ili da se uklopi u stvaranju kulture svog naroda.

Bogarte..postavio sam pitanje: dali svi ovi ljudi koje spiminjemo poznavali cincarski jezik?
Dali je Nikola Pashic nekad bio u Ohridu? I ako je bio sho je trazio tamo: ribe ili Kostu Abrashevica?
Ili zashto je Mihailo Pupin sagradio zvono u jednoj crkvi u Ohridu? Kod koga je prenoceavo, jeo..sa kim se susrteao?
ili na kom jeziku je Branilav Nushic napraviu interviu sa Janetom Sandaskim u Solunu.
Na kom jeziku je bilo napisano Nushicevo pismo za Jane Sandaski da se sastanu?

To shto je Branislav Nushic mozda najbolji komediograf na svetu (za mene) to je druga stvar.

Hteo sam samo da vam ukazem da smo nekada bili veliki narod.
Posle dolaska turaka se promenilo sve.
Nisam nacionalista niti neki idealista.
Mnogo sam procitao i mnogo proputovao da vidim dali je tacno ono shto se pishe u knjigama
Mnoge stvare su sakrivene a za mnoge stvari ne mozete da poverujete kakva je u stvari bila istina.


Pozdrav svima

p.s. ja sam cincarin i stvaram na mom jeziku ali mnogi od moje rodbine ili su makedonci ili bugari ili grci...

[dimitraki]

Armanescu zburâshti bash ashi cum iasti dealihea! Haristo
Da vidimo koja srpska imena je Branislav Nušić dao svojoj deci.
Muško dete Ban Nušić.
Žensko dete Gita Nušić.
Gita Nušić je svu zaostavštinu svoga oca ostavila Muzeju grada Beograda.
Tako u tzv. Legatu Gite Nušić možemo da vidimo zanimljive fotografije iz života B.N.
Koga zanima neka pogleda u gore pomenutom Muzeju primerak zaveden kao BN 471.
Na toj slici se nalazi svadba B.N. Interesantno je da je u svom zanosu srpskog nacionalizma Branislav N. nije organizovao svadbu u Srbiji, već u zavičaju.
Na slici se ne vide trubači, niti i jedno lice u srpskoj nošnji.
Ali zato ostalih za koje neki smatraju da ih se odrekao ima u popriličnim količinama i to u narodnim nošnjama.
Da li je u svom životu B.N. učinio nešto značajno za Armane, ne!
Ali to ne znači da treba da ga ne volimo samo zato što je više voleo da se vozi u limuzini po Pelisteru, nego da se bavi nacionalnim radom za Cincare.

[Bogart]

Sada kada smo najzad identifikovali pravi naziv knjige i njen uvod, mislim da tvoja primedba da neko tvrdi da je neko bio iz neke zajednice ne stoji. Ne samo zbog naziva knjige, već zbog toga što su Cincari uvek bili i danas ostali isključivo urbano stanovništvo. Najveći broj živi u gradovima, a u gradovima i sam znaš ne postoje zajednice.
Najljubaznije bih te takođe zamolio da nađeš bilo koji moj post u kome sam direktno rekao da je neko pripadnik neke zajednice, ili da sam direktno rekao da je taj i taj Cincarin, koji te je naterao da reaguješ na ovaj način.
Ja sam ubeđen da ni u jednom postu nisam svojatao nekoga, ali ako ga ti nađeš priznaću da sam pogrešio.

Онда се опет извињавам, али која је разлика између "бити Цинцарин" и "бити део цинцарске етничке заједнице". Ја сам мислио да је то исто, јер бити делом српске етничке заједнице значи бити и Србин, и зато сам говорио о етничким заједницама.

Da vidimo koja srpska imena je Branislav Nušić dao svojoj deci.
Muško dete Ban Nušić.
Žensko dete Gita Nušić.

Да ли је истинит податак да су му се родитељи звали Ђорђе и Љубица Нуша?

[dimitraki]

Да ли је истинит податак да су му се родитељи звали Ђорђе и Љубица Нуша?

Da, s tim što je pravo ime oca Georges, a Srbi ga zvali Đorđe i da, Ljubica.

[dimitraki]

Da pogledamo sada jednu mnogo interesantniju stvar a to je spisak cincarskih đaka u Makedoniji (geografskoj). Ne možemo a da se ne zapitamo gde su svi ovi ljudi danas, posle samo sto pedeset godina.

The first school established :
Location: Tarnova (today FYR Macedonia)
year of founding: 1864
Functions on a regular basis since 1867
type: boys school
Teachers: Dimitrie Atanasescu (a native of Tarnova)
Number of pupils as registered in the school year 1888-89: 20 pupils
Names of the pupils year 1889-90:

Cocia Hr. Cotta
Cusu Natu
Ghiusu C. Natu
Petru Thimiu Cuciuchi
Sachi G. Saragiu
Tachi M. Saragiu
Tirciu Dzodzi
George P.G. Grecu
George D. Belcameniootu
Nida Hr. Cotta
Petru Z.G. Caranicu
Pandu M. Terpin
Vangheliu D. Atanasescu
Lachiu Nachi Duca
Stavre N. Slobacu
Tudorachi Hr. Cotta
Gusu G. Buze
Nicolachii D. Atanasescu
Steriu C.T. Belcameniotu




The second established school:
location: Gopesi (Gopesh) - (today FYR Macedonia)
year of founding: 1867
type: boys school
Teachers: Dimitrie Cosmescu (a native of Gopesi), Sterie Cionescu-Ciona, Nicolae Cosmescu, Gusu Nijopoleanu, Ghica Papa, D. Pilita, Gheorge Caracotta, Gorciu Tale
Number of the pupils as registered in the school year 1889-1890: 117
Names of the pupils