Ima li Cincara na Internetu???

[praksis]

Nisam znao gde da pokrenem temu na forumu o Cincarima sem u Istoriji jer je to narod koji je bio znacajan za Srbiju (bitno) ali je jednovremeno i u nestajanju danas na ovim prostorima. Bojim se da se kao prema svakom blagu i prema njima odnosimo sa nemarom. OK, ima li na internetu Cincara?

[mirror man]

Ne znam da li ih i koliko ima na Internetu. Ja poznajem jednu Cincarku, i znam da koristi Internet (makar za dopisivanje). Za početak, ko ne zna (a ne znam ni ja mnogo o njima), možda bi od koristi mogao da bude feljton "Cincari - balkanski Hazari":
http://www.homolje.co.yu/cincari_zanimljivosti.htm

Evo kako taj tekst počinje (tek toliko da zainteresujem publiku):
"Tragajući za izvornim objašnjenjem zašto je jedna žena, koju sam video sad već daleke 1976. godine na pijaci u Radovišu, gradiću u istočnoj Makedoniji, istetovirala krst na čelu, susreo sam se enigmom zvanom Cincari. Zapitkivanja, razgovori i istraživanja toga detalja, koji je vrlo česta pojava samo kod pripadnika toga naroda, odvela su me u jedan običan ali neverovatno tajanstveni svet. U svet koji jeste i nije, u svet koji je bio i više ga nema, u svet koji može da vaskrsne u obliku u kojem se negde i nekada pojavio."

[kiria]

Cincari se tesko mogu da porede sa Hazarima jer nisam cuo da se javio danas neki Hazar da trazi svoje saplemenike. Cincari jos uvek (jos malo) postoje, ali neumitno idu ka izumiranju. "Zlatno runo" Pekica je saga o Cincarima. Predlazem da se svi koji imaju poreklo Cincara da se okupe na nekom forumu i da vidimo sta cemo i kako cemo ne bi li opstali. Ostali da se ne sekiraju, ne trazimo republiku jer je nikada nismo ni imali, samo malo secanja da smo postojali i da nas jos ima. Hvala na linku.
Praksis

[mirror man]

Znao sam vrlo malo o Cincarima. Sinoć sam i sam po prvi put pročitao tekst koji čiji sam link poslao. Preporučujem svima da ga pročitaju - izuzetno je zanimljiv. Ako neko ima nešto da doda, a čega nema u ovom tekstu, neka to uradi. Još jednom šaljem link:
http://www.homolje.co.yu/cincari_zanimljivosti.htm

Pošto u tekstu postoje različite teorije o poreklu Cincara, ali mi se čini da to nije dovoljno dobro i jasno objašnjeno (malo konfuzno, čini mi se), zamolio bih kira praksisa, ili nekog drugog, da to malo pojasni.

[kiria]

Poreklo Cincara? Ne znam. Znam samo da mi je jedan predak bio Bugarin, drugi Grk, a tre}i Srbin – a Cincari su, valjda. Nose uglavnom veoma srpska prezimena a secaju se i ponekog “po Grcki”. Moskopolj je u Albaniji, kao sredi{te (u svakom vidu) Cincara, Janjina (Solunska) u Grckoj je znacajno mesto za koje se vezuju (moji preci, bar) kao i Bitolje u Makedoniji (cincarska gimnazija). Za Cincare poreklo njihovo bolje da je dvosmisleno na ovim balkanskim prostorima nego da svoju fizicku i duhovnu energiju trose na “ubedjivanje” sa svojim poprilicno iskljucivim okruzenjem – pa umesto drzave (i istorije – setite se Pekiceve misli: za male narode je mala istorija, a veliki narodi mogu sebi priustiti luksuz velike istorije) pravili su trgovinu i kullturu (ravnopravno). Bije ih glas da su cicije (Kir Janja), a Cincare to veoma ljuti – ne mogu da oproste to Steriji. Jesu cicije nevidjene kada je u pitanju duvan, kocka, alkohol, pa i bioskop ( i uopste nesto sto samo zabavlja, trosi vreme) (iz licnog iskustva sa mojom babom ovo pisem), ali zato kada je hrana u pitanju tu se trosi (sa zadovoljstvom) nemilice, isto je i kada je obrazovanje u pitanju (na Sorbonu tridesetih godina proslog veka nosio se cup zlata za skolovanje). Hteo bih da budem kratak, pa samo nabacujem: hrane se maslinama, sirom, paradajizom (plavi posebno), crnim vinom i veoma dugo zive za nase prilike. Samo stosta znaju o svom poreklu (kroz maglu), ali ocigledno je da su drugaciji od svojih “domacina”, mada su oni pre “domacini” svim danasnjim “domacinima” na Balkanu. Nestajemo danas – to je sigurno, pa smo “los primer” narodima koji zive na Balkanu a koji bi da ne nestanu pa zato ne pristaju na cincarsku strategiju “utapanja” u sredinu i prikrivanja svoje razlicitosti – jer je to onda “problem”. A mozda bi ta strategija bila fantasticna kada bi slicnu strategiju imali i ostali na Balkanu pa ne bi nestali ni Cincari, a ne bi sve narode Balkana zadesilo sve sto je zadesilo. Ili da je u kulturi velikih balkanskih naroda prihvatanje razlicitosti kao normalnoga.

[mirror man]

Ono u čemu se slažu svi istoričari je da su Cincari poromanjeno stanovništvo Balkana, koje je tu živelo pre dolaska Slovena. Ali, teško je odgonetnuti tačno odakle su došli na Balkansko poluostrvo. Dobro, i kada su Srbi u pitanju, oko njihovog porekla se "lome koplja". Odakle su došli, kada su došli. Sigurno da je jako teško, bilo koji da je narod u pitanju, odrediti njegovo tačno poreklo.

[tsetsa]

Nisam znao gde da pokrenem temu na forumu o Cincarima sem u Istoriji jer je to narod koji je bio znacajan za Srbiju (bitno) ali je jednovremeno i u nestajanju danas na ovim prostorima. Bojim se da se kao prema svakom blagu i prema njima odnosimo sa nemarom. OK, ima li na internetu Cincara?
Ima Cincara na internetu, ja sam jedna od njih.

[luana]

poznati cincari kod nas bili su alkibijad nusa, (poznatiji kao branislav nusic), stojan novakovic (krsteno ime bilo mu je konstantin, pa ga je preveo na srpski), vladan djordevic, jovan jovanovic zmaj...
vise o cincarima imate u knjizi d.popovica "o cincarima" (pre koju godinu izaslo reprint izdanje i jos uvek moze da se nadje u knjizarama).
nisu ostavili pisane spomenike, nema dakle knjizevnosti, ali zna se da je moskopolje u 18.veku bilo veoma razvijen i bogat grad, daleko ispred soluna i mnogih drugih naselja na balkanu. grci ih svojataju kao svoje, ali jezik svedoci da je u pitanju ipak autohton narod, verovatno romanskog porekla.
poznati trgovci, veoma pokretljivi po poluostrvu i skloni brzoj asimilaciji, sto je jedan od uzroka njihovog "nestanka", zapravo doslo je do utapanja u narod sa kojim su ziveli (grci, albanci, bugari, srbi....)

[ЦарДушан]

Шта ће ти бре ти Цинцари уопште?

[luana]

Шта ће ти бре ти Цинцари уопште?

a sta ce nam car dusan uopste? on je bio srpski isto koliko i albanski, odnosno grcki (ili romejski) car. da si moj student, za ovo bih te oborila na ispitu :lol:

[disk]

OK. Vidim da poznajes "problematiku", a sada bih te pitao da li znas gde ima udzbenik, prirucnik ili nesto slicno cincarskog jezika? Ja sam cuo da se u Bitolju dugo odrzala cincarska gimnazija posle drugog rata i da bi trebalo da postoji. Sledece pitanje: odakle onoliko fraza i reci na cincarskom kod Pekica "Zlatno runo"? Gde ih je "izvukao" kada sam siguran da ako je Cincarin da nije imao od koga da uci toliko i u toj meri (baba i deda) jer su brzo (namerno) "zaboravljali" jezik i nisu ga rado prenosili na potomke?
Sta ce nam "bre" Cincari , sto rece "CarDusan"? Pa zato sto je taj narod opstao na nekoj instinktivnoj potrebi da se skoluje i da uci dok su Srbi to isto "radili" poslovicnim "secanjem" na zlatne viljuske. Uzgred, da li znate da su Cincari u svojoj pradomovini imali laktadukt kojim su sprovodili mleko na principu rimskog akvadukta?
Pozivam jos jednom Cincare na internetu da se javljamo i tako se uz pomoc "virusa" kljucne reci "cincar" vrtimo i opstajemo bar virtuelno.
Pozdrav luani.

[disk]

Uzgred, ja sam onaj "kiria" koji je zapoceo temu ali me vise kompjuter ne priznaje za clana pa se javljam sa pseudonimom disk. "Kiria" mi je i prvi deo e-maila, a drugi je samo "ptt.yu"

[disk]

Uzgred, ja sam onaj "kiria" koji je zapoceo temu ali me vise kompjuter ne priznaje za clana pa se javljam sa pseudonimom disk. "Kiria" mi je i prvi deo e-maila, a drugi je samo "ptt.yu"

Izvinjavam se zbog obracanja luani sa "ti", ali ja to tako zbog interneta jer to smatram i dozivljavam kao jedno pleme gde je puno ljudi koji rado saradjuju (cast izuzecima).

Pozdravljam Vas

[Дарко Б]

По мени ово питање уопште није битно, јер људе треба делити само по томе да ли је неко човек или не.

Колико се сећам Цинцари су својим знањем и парама веома допринели развоју Србије, тако да што се мене тиче свеједно ми је ко је ко.

[Njivanin]

Колико ја знам Драгутин Димитријевић Апис је рођен у Нишу, у породици цинцарског порекла

[Njivanin]

Колико ја знам Драгутин Димитријевић Апис је рођен у Нишу, у породици цинцарског порекла

[Elena 777]

S obzirom da vec izvesno vreme kopam po informacijama vezanih za Cincare,dospela sam i do ovog foruma.Odusevljena sam da je neko pokrenuo diskusiju (i za razliku od vecine,koje su izrazito negativne, kada su Cincari u pitanju)na ovu temu,posto sam i ja sama Cincarka,koliko-toliko.Ali sam se istovremeno i malo razocarala kada sam videla i datum kada je sve ovo pokrenuto, i koliko je trajalo....Da li je moguce da se skupio mali broj ljudi ovde sa dobrim namerama,a da vas vise nema?Jedna mala informacija-Gondza Bojadziju-ili Majka Tereza je, po ocu Nikoli Bojadzi,bila Cincarka.
Veliki pozdrav

[groza p.]

Pozdrav svima .I ja sam od onih sto prate temu Cincara po raznim forumima ali se tek sad pojavljujem.Smatram da sam i ja poreklom Cincar jer sam po nagovoru jednog prijatelja (takodje cincar) pronasao reprint knjige " O Cincarima" gde sam osim puno istorijskih informacija pronasao i svoje prezime--Groza--u spisku cincarskih prezimena u neizmenjenoj varijanti iako su cincari bili skloni da iz ovih ili onih samo njima znanih razloga koriguju svija prezimena.Iz jednog casopisa sam procitao da u Beogradu postoji udruzenje cincara i zove se Luna.

[antina]

Ima Cincara na internetu...ja sam jedna od njih ...Rodjena sam u Beogradu, ali poreklo mi je iz Kruseva...Govorim i citam cincarski jezik ... Cak je u realizaciji i odrzavanje seminara ucenja Cincarskog....Postoji udruzenje u Beogradu Lunjina,Zmaja od Nocaja 5, okupljanja su svakog drugog cetvrtka u mesecu...Svako ko je zainteresovan je dobro dosao :)

[Altar]

Toma Fila je Cincar recimo. Oko pola miliona danasnjih Srba je cincarskog porekla. No, za razliku od Crnogoraca oni su se uklopili u nasu kulturu i etnos

[Kulinov praunuk]

Đe je najveća grupacija Cincara? U Makedoniji? Na kojem području su većinski živjeli/žive?

Немој, Руфо, замлаћивати ове фине људе и важну тему својом неписменошћу.

Иди на Википедију ако је до основношколског образовања, а после дођи вамо да егленишемо http://forum.krstarica.com/forumdisplay.php?f=62

Не ваља ти кад излазиш ван сигурног.

[Porchu]

Zdravo sivma na forumu... Puno pozdrava iz Makedonije.. Ima li Cinacara na Internetu? Svakako da ima. Jedina mana im je sto su svi podeljeni... ko prema Rumunima, ko prema Grcima, ko prema Srbima, ko prema Makedoncima... Cincari kao apatridi (narod bez svoje drzave) u proslosti su bili na udaru najvece asimilacije na Balkanu... Danas posle toliko vremena pocelo je organiziranje na nivo naroda, a ne na nivo drzave. Mozemo da pocnemo sa razlicnim temema o Cinacirima, istorija, narod, sadasnjost, buducnost, sta ce ih spasti od totalne asimilacji i sta ce sacuvati njihov identite, lojalnost drzavama gde zive, drustveni status... itd itd..

Antina, puno pozdrava...

[buba-lu]

Cincari su stari Grci.To je ono pitanje,koji su narodi nekada ziveli na Balkanu?Cincari su od starih plemena .Kod nas ih je malo ostalo,jer su uzimali srpska imena i polako se utapali u druge tada vecinske narode.Toiko znam da li je tacno..?Imene ovo pitanje zanima.

[opencode]

Ima pa sta

[pandora]

i ja sam cincarka... zivim u Beogradu. Nazalost nisam naucila od svog pok. oca jezik... Sa njim sam isla par puta na cincarsku slavu koje organizuje "Lunjina". Inace mogu da kazem da je moj otac bio jedan od inicijatora stvaranja cincarskog drustva "LUNJINA" u BEOGRADU... Malo znam o svom poreklu sem da su moji pradeda i prababa iz Kruseva. Jako mi je tesko , ali sa ponosom mogu da Vam kazem da je Tose Proeski bio cincarin po prabaki koja se zvala Pandora.

[pandora]

Ima Cincara na internetu...ja sam jedna od njih ...Rodjena sam u Beogradu, ali poreklo mi je iz Kruseva...Govorim i citam cincarski jezik ... Cak je u realizaciji i odrzavanje seminara ucenja Cincarskog....Postoji udruzenje u Beogradu Lunjina,Zmaja od Nocaja 5, okupljanja su svakog drugog cetvrtka u mesecu...Svako ko je zainteresovan je dobro dosao :)

Draga antina, u koliko sati su ta okupljanja? Zelela bih da naucim jezik, da bih jednostavno bila ravnopravna sa Vama i da se nebih osecala glupo jer ne znam ni jednu rec cincarskog...TO JE BIO JEDINI RAZLOG STO SE NISAM ODAZIVALA POZIVIMA IZ UDRUZENJA DA DODJEM. Pozdrav!

[Porchu]

i ja sam cincarka... zivim u Beogradu. Nazalost nisam naucila od svog pok. oca jezik... Sa njim sam isla par puta na cincarsku slavu koje organizuje "Lunjina". Inace mogu da kazem da je moj otac bio jedan od inicijatora stvaranja cincarskog drustva "LUNJINA" u BEOGRADU... Malo znam o svom poreklu sem da su moji pradeda i prababa iz Kruseva. Jako mi je tesko , ali sa ponosom mogu da Vam kazem da je Tose Proeski bio cincarin po prabaki koja se zvala Pandora.

Pandora,

I jas sam cincar poreklom iz Kruseva... Ukolko uistinu hoces da naucis cinacrski jezik mogu da ti pomognem.... Imam vizuleni (sa slikama pored reci) makedonsko-cincarski-engleski recnik sa oko 2000 najcesce koriscenih reci. U makedoniji je bio (i jos uvek jeste) oficijalni recnik pri fakultativnom izucivanju cincarskog jezika.... Pozdrav svima...

[pandora]

divno bi bilo da mi to dostavis nekako... bila bih ti zahvalna veoma, jer zaista imam zelju da naucim... (valjda to ide sa godinama...?) Pozdrav za prelepo Krusevo...

[teosve]

Iskreno, dugo vremena u nekim razmacima se vracam na temu vezanu za Cincare. Deda je praveci porodicno stablo spomenuo da smo i mi Cincari. Tad sam bila dete i nisam ni znala na sta se to odnosi. Kad sam vec stasala u odraslo celjade koje moze da shvati nesto, on je vec umro. Bilo kako bilo, drago mi je da se pokrenuta jedna ovakva tema, pa makar i pre mnogo godina. I da, i ja sam zainteresovana za ucenje jezika kao i pandora.

[nbazuroski]

Ima, ima!

Buna dzua! Prilicno ste dobro opisali Cincare. Ja sam 100% Cincarin. Imam iste poteskoce kao i neki u forumu: nisam naucio jezik. Medjutim, prilicno mnogo sam citao na internetu i saznao poprilicno. Ono sto ste vi ovde samo dotakli je ustvari jedno ogromno polje. Ko engleski i nemacki zna, taj moze uzasno mnogo da sazna o Cincarima na internetu. Recimo jednu stvar: Cincari su od strane Evropske unije priznati kao narod. Evropska unija je preporucila svim zemljama u kojima zive Cincari da u najvecoj meri pomognu da se ocuva cincarski jezik. Tacno je da je Cincara sve manje na Balkanu. Ali to ne znaci da mora nas jezik i da nestane. Postoje knjige koje mozete da kupite od Cincarskog drustva "Lunjina", postoje recnici, postoje webstrane na cincarskom jeziku, postoje forumi u kojima se pise samo na cincarskom jeziku. Postoji i webprezentacija u zacetku o Cincarima na srpskom jeziku www.cincarnet.com. Postoji ogroman broj udruzenja Cincara u svetu. Cincari zive uglavnom u Makedoniji i severnoj Grckoj. Postojbina Cincara su Epir, Tesalija i Makedonija. Odatle poticu svi Cincari. Govore jezikom koji je nastao iz latinskog jezika. Nastali su mesanjem rimskih vojnika i Tracana odnosno romanizacijom Tracana koja je trajala jako dugo ( 500 god ). Dugo su ziveli sa Grcima zajedno zatim su dosli i Sloveni itd., itd. Osim u Makedoniji i Grckoj Cincari zive i u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Albaniji. U svim delovima istorijske Makedonije odnosno u granicama rimske Provincije Macedonia. Od kada je Savet Evrope resio da animira Cincare da se bave sobom i svojim jezikom nastala jeprava bujica informacija o Cincarima.S obzirom da su Cincari konstitutivni narod u Evropi i s obzirom da ce sve zemlje u kojima zive Cincari jednoga dana naci u EU, pitanje Cincara ce biti na taj nacin reseno.Komunikacija ce biti bolja medju Cincarima, ucice svoj jezik i upraznjavati svoje obicaje. Najvise je Makedonija ucinila za Cincare. Ona im i finansijski pomaze i uvodi Cincarski jezik u osnovne skole. Ima jos mnogo toga da se kaze, ali za sada dosta.


Pitu Bashur

[gordanaki]

Pozdrav svim Cincarima! Zbog ove teme sam se registrovala na forumu. Može li neko da mi pomogne da nabavim cincarske pesme i uopšte njihovu muziku? Mnogo bi mi značilo!

[gordanaki]

Ima Cincara na internetu...ja sam jedna od njih ...Rodjena sam u Beogradu, ali poreklo mi je iz Kruseva...Govorim i citam cincarski jezik ... Cak je u realizaciji i odrzavanje seminara ucenja Cincarskog....Postoji udruzenje u Beogradu Lunjina,Zmaja od Nocaja 5, okupljanja su svakog drugog cetvrtka u mesecu...Svako ko je zainteresovan je dobro dosao :)


Da li mogu da se nabave CD-ovi sa cincarskim pesmama i muzikom uopšte?
Pozdrav svim Cincarima!

[luna 30]

Zdravo svima!!! Po baki sam Cincarka. Vrlo malo znam o tome i žao mi je zbog toga. Ona je znala cincarski jezik i sa svojom sestrom je ponekad pričala cincarski, ali niko od njene djece i unuka ne zna jezik. Znam da je bakin brat uvijek govorio da su Cincari porijeklom iz Moskopolja ( valjda sjeverna Albanija ), ali da su odatle protjerani baš od strane Albanaca. Od nekog sam čula da je cincarski jezik najsličniji rumunskom. Da li je to tačno? Voljela bih da znam više o tome. :D:D:D

[Bogart]

Јесте, Цинцари су пореклом православци из северне и средње Албаније, и престоница им је било Москопоље, које је било врло развијен и богат град за оно време. Одатле су их протерали Арнаути, одакле су се раширили по околним државама, углавном по градовима где су се бавили трговином.

Много Срба је делимичног цинцарског порекла, јер су се Цинцари јако брзо сродили са Србима и измешали са њима кроз мешовите бракове. Најпознатији Србин цинцарског порекла је Бранислав Нушић, 100%-тни Цинцарин рођен под именом Алкибијад Нуша. Многи други знаменити Срби су пореклом или делимичним пореклом Цинцари. Тренутно, од најпознатијих живих Срба, цинцарског порекла је и адвокат Тома Фила, који је један од ретких Срба који нису променили своје цинцарско презиме, ваћ су га задржали у оригиналу.

За цинцарски језик кажу да је био најсличнији измурлом далматинском језику и влашком, а од живих језика, најсличнији је румунском. На Балкану су, између Италијана и Румуна, живели и други романски народи, са својим језицима који су буквално били као прелаз између италијанског до румунског. Ту су били млечански и далматински дијалекти, затим цинцарски, разне форме влашког, и на крају румунски.

Готово сви припадници тих некадашњих романских народа стопили су се са Словенима, и данас су Хрвати, Срби, Бошњаци, Бугари, Македонци итд.

[dimitraki]

Ooo dishtiptats frats Armanj, buna va oara!
Shi surari, s-akicaseashti. Antina cum eshti, candu va ti videm la Sutata.
Sta da vam kazem, osim da je super ova ideja da se na netu skupimo u sto vecem broju.
Pa da filosofiramo.

Ncliniciunj la tuts.:razz:
Nu ti aspari Armane, ca nu keari ni aza ni mane!

[buba-lu]

Ko su cincari?Zasto je vazno da su na internetu?

[dimitraki]

Ko su cincari?Zasto je vazno da su na internetu?

Pa uopšte nije važno, samo je korisno!
Predlažem da se ovde postavljaju i obaveštenja o događajima vezanim za Cincare, ili vesti o novim izdanjima CD, i slične stvari.

Tako je na primer pre skoro mesec dana u Disentisu, u Švajcarskoj, pod okriljem Saveta Evrope, a uz finansijsku pomoć Retoromanske zajednice, dogovoreno osnivanje Međugraničnog parlamenta Cincara. On će okupljati sve Cincare Balkana bez obzira na matičnu državu.

To je dobra vest, zar ne?

Nu ti aspari Armane, ca nu keari ni aza ni mane!

[gordanaki]

Ko su cincari?Zasto je vazno da su na internetu?

Slažem se da je korisno da svi koji su cincari a znaju nešto o svom poreklu i istoriji kažu to i ovim putem jer o njima se u stvari jako malo istine zna, brkaju se pojmovi a problem je i što postoje brojne predrasude o njima. Ja nisam cincarka ali moji najbolji prijatelji i u Beogradu a i u Grčkoj su upravo cincari. Zato znam dosta, pomalo i razumem jezik, nadam se da ću ga jednom i naučiti. Ja uživam družeći se sa njima i obožavam oštrouman smisao za humor svojih cincarskih prijatelja.
Volela bih jednog prijatelja da iznenadim i poklonim mu CD sa cincarskom muzikom, a kad bi bio klarinet bilo bi EXTRA!
Zato sam i videvši ovu temu molila da mi neko pomogne da nabavim muziku.
Pozdrav Dimitraki, mnogo mi se sviđa tvoj avatar!

[ljubo-muzicar]

I ja sam Cincarin po ocu.Voleo bih da mi se javis na martinoski@sol.dk Pozdrav iz Kopenhagena Ljubomir

[ljubo-muzicar]

Cincari su najskolovaniji narod na Balkanu.Makedonija ima jednog akademika,Nikolu Martinoskog,najveceg slikara Makedonije.A i najbolji pevac Makedonije je bio Tose Proeski.U Srbiji najveci dramopisac je bio Jovan Sterija Popovic,Branislav Nusic,Jovan Jovanovic Zmaj kao i naucnik Mihajlo Pupin.

[Bogart]

Cincari su najskolovaniji narod na Balkanu.Makedonija ima jednog akademika,Nikolu Martinoskog,najveceg slikara Makedonije.A i najbolji pevac Makedonije je bio Tose Proeski.U Srbiji najveci dramopisac je bio Jovan Sterija Popovic,Branislav Nusic,Jovan Jovanovic Zmaj kao i naucnik Mihajlo Pupin.

Змај и Пупин нису били Цинцари. Стерија јесте, делимично, а Нушић јесте.

[ivanaste]

I ja sam po dedi cincarka. moji su poreklom iz Pisodera kod Florine u Grckoj, postoji mogucnost da su i bakini poreklom Cincari, ali nisu dovoljno istrazili svoje poreklo da bi to potvrdili. Oduvek sam zelela da se vratim svojim korenima i jako zelim da naucim cincarski. Kao sto neko rece na ovom forumu, ne trazimo republiku, ali ne smemo da zaboravimo da postojimo. Ivana

[ljubo-muzicar]

I Zmaj i Pupin su bili Cincari.Procitajte knjigu Velikani,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriji Srba,dr.Pribislava Marinkovica i na strani 46 pise o Jovanu Jovanovicu Zmaju a na strani 249 o Mihajlu Pupinu ! Od nasih estardnih umetnika je Maja Odzaklijevska Cincarka po ocu a Oliver Njego Cincarin pio majci.Takodje Kosta Abrasevic je bio Cincarin po majci a i nas najveci kompozitor Stevan Mokranjac takodje po poreklu Cincarin.Najveci makeddonski junak Jane Sandanski kao i Pitu Guli su bili takodje Cincari.Pa Nikola Pasic,Laza Kostic,Herbet Von Karajan,dirigent Filharmonije i prof.muzike Stevan Hristic...I mnogi drugi

[luna 30]

Zdravo svima! Ne mogu mnogo da pišem o temi jer ne znam, ali rado vas čitam.

[Bogart]

I Zmaj i Pupin su bili Cincari.Procitajte knjigu Velikani,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriji Srba,dr.Pribislava Marinkovica i na strani 46 pise o Jovanu Jovanovicu Zmaju a na strani 249 o Mihajlu Pupinu ! Od nasih estardnih umetnika je Maja Odzaklijevska Cincarka po ocu a Oliver Njego Cincarin pio majci.Takodje Kosta Abrasevic je bio Cincarin po majci a i nas najveci kompozitor Stevan Mokranjac takodje po poreklu Cincarin.Najveci makeddonski junak Jane Sandanski kao i Pitu Guli su bili takodje Cincari.Pa Nikola Pasic,Laza Kostic,Herbet Von Karajan,dirigent Filharmonije i prof.muzike Stevan Hristic...I mnogi drugi

Пази, чак ни Нушић није био Цинцарин, него цинцарског порекла, или рођен као Цинцарин. А Змај и Пупин нису били Цинцари. Пупинова лоза је даљим пореклом пореклом из Македоније, али је човек Србин, Банаћанин из Идвора, Лала. Ако му је нека прабаба била Цинцарка, па га то чини делимично човеком цинцарског порекла, ипак је мало претерано рећи "он је био Цинцарин".

Да појасним, и велики мађарски песник и Мађар по националности Шандор Петефи је по рођењу православни Србин Александар Петровић, али није Србин, него Мађар српског порекла. А на тај фазон се некоме може пронаћи грчка прабаба, или јерменски чукундеда по неким бочним линијама, али то не чини човека нити Грком нити Јерменином, нити му је то претежно порекло.

Провери то за Змаја и Пупина, па постави, чисто да видимо о чему се ради. За Змаја нисам 100% сигуран, али оно за Пупина ми у најмању руку делује смешно. Како то да тако битну ставку није нашао за сходно да напише у својој биографији? Бранислав Нушић је макар без комплекса причао о томе.

[Bogart]

Pa Nikola Pasic,Laza Kostic,Herbet Von Karajan,dirigent Filharmonije i prof.muzike Stevan Hristic...I mnogi drugi

Претера га са Пашићем и Костићем. По тој логици слободно реци да су сви Срби Цинцари, јер гарант свако од нас има макар једну чукунбабу или аскурђела који су имали везе са Цинцарима.

[gordanaki]

Претера га са Пашићем и Костићем. По тој логици слободно реци да су сви Срби Цинцари, јер гарант свако од нас има макар једну чукунбабу или аскурђела који су имали везе са Цинцарима.

Nikola Pašić je bio poreklom Cincar iz moskopoljske porodice Pasku.

[Bogart]

Nikola Pašić je bio poreklom Cincar iz moskopoljske porodice Pasku.

То је сасвим друго него рећи "он је био Цинцарин". По тој логици бих ја за руског цара Ивана Грозног могао да кажем да је био Србин, јер му је баба била Српкиња (ово је истина).

[Bogart]

Nikola Pašić je bio poreklom Cincar iz moskopoljske porodice Pasku.

И чекај мало... У Пашићевој биографији пише да он уопште није био по рођењу Пашић, него да то презиме носи по свом очуху, за којег му се мајка удала тек након што се он родио. Ако му је очух/поочим био Паску родом из Москопоља, какве то везе има са њим?

[The Dule]

Glupo je smatrati coveka pripadniokm nekog naroda samo zato sto mu je neki neodredjeni predak imao mozda neke veze sa tim narodom. Kada bi mogli dovoljno duboko da kopamo ko zna koji bi se sve narodi pominjali u genealogijama ovih ljudi o kojima govorite. U svakom slucaju, vecina predaka su im bili Srbi, oni su sebe smatrali Srbima, i shta sad tu ima da ne bude jasno???

[ljubo-muzicar]

Mihajlo K.Pupin,rodjen 4.10.1858 god.u Idvoru,Banat, umro 1935 u Njujorku,cincarsko poreklo vodi po majci Olimpijadi (Pijadi) i babi Pupi iz Vevcana,Makedonija.Otac Konstantin,Kosta,umro 1873....Pa naravno da se koreni gledaju ko ti je bio otac,baba ili deda,mislim,koje nacionalnosti ili etnicke grupe su bili,bez obzira gde su se rodili ,ziveli ili se osecaju.Ako neko ima roditelje ili babu,dedu koji su Srbi pa naravno da je i on Srbin,bez obzira sto zivi u Madjarskoj,Rumuniji ili Nemackoj...

[ljubo-muzicar]

Glupo je smatrati coveka pripadniokm nekog naroda samo zato sto mu je neki neodredjeni predak imao mozda neke veze sa tim narodom. Kada bi mogli dovoljno duboko da kopamo ko zna koji bi se sve narodi pominjali u genealogijama ovih ljudi o kojima govorite. U svakom slucaju, vecina predaka su im bili Srbi, oni su sebe smatrali Srbima, i shta sad tu ima da ne bude jasno???
------------------
Pa kako glupo,ako ti je otac bio Grk i ti si Grk,nisi valjda Norvezanin???

[ljubo-muzicar]

Nikola Pasic,rodjen 18.decembra 1845 god.u Zajecaru,umro 1926.god u Beogradu.Preci su mu bili Cincari iz sela Rogaceva u blizini Tetova.Otac se zvao Petar ,obradjivao je zemlju i bavio se trgovinom,a majka se zvala Petrija.....

[ljubo-muzicar]

Jovan P.Jovanovic Zmaj,rodjen 24.novembra 1833.u Novom Sadu,umro 1904 u Sremskoj Kamenici.Lekar,pesnik,prevodilac,pripovedac.Zmajev deda,Cincarin,Konstantin,doselio se u 18. veku iz makedonskih krajeva u Novi Sad.Trgujuci zitom i stokom obogatio se pa je sinu Jovanu ostavio testament na grckom jeziku.....

[ljubo-muzicar]

Laza P.Kostic se rodio 31.januara 1841.godine u Kovilju,u Backoj a umro 1910.u Becu(sahranjen u Somboru).Od oca Petra i majke Hristine koja potice iz ugledne trgovacke porodice Jovanovica,Cincarskog je porekla....

[The Dule]

Ne vredi vam pricati.... Ako mislite da ste nesto pametniji zbog toga samo napred :)

[ljubo-muzicar]

Tema je> Ima li Cincara na internetu ???< pa mi koji smo Cincari se javljamo,ne da bi bili pametniji nego da se druzimo,upoznajemo nase korene,mozda i naucimo jezik nasih predaka jer mislimo da je to za nas vazno....

[dimitraki]

Tema je> Ima li Cincara na internetu ???< pa mi koji smo Cincari se javljamo,ne da bi bili pametniji nego da se druzimo,upoznajemo nase korene,mozda i naucimo jezik nasih predaka jer mislimo da je to za nas vazno....

Slažem se sa vama. Ne vidim zašto bi nekom smetalo što je neko bio cincarskog porekla.
Kako Hrvatima, ili Bošnjacima ne smeta što su Andrić i Selimović, hrvatskog odnosno muslimanskog porekla, respektivno, a oboje su bili srpski pisci.

[dimitraki]

Koga zanima da sluša cincarski radio ili da gleda emisije na cincarskom, za to je pravo mesto sledeći sajt
www.radiomakedonia.lx.ro
Takođe preporučujem sledeći sajt na grčkom jeziku
www.vlach.gr
Na ovom poslednjem sajtu ima puno zanimljivog snimljenog materijala.
Pa zatim sajt moga sela :razz:
www.kleisoura.gr

Što se tiče muzike koga zanima mogu da mu narežem CD. Ali ne znam koju vrstu muzike ko voli. Pop, rep, etno, rok ili narodnjake::):)

[Bogart]

Ne vredi vam pricati.... Ako mislite da ste nesto pametniji zbog toga samo napred :)

Мени се чини да ти не разумеш неке ствари. Бркаш делимично порекло са националношћу. Теби је неко 100% Цинцарин ако му је само баба по мајци Цинцарка, или далеког цинцарског порекла, без обзира на то шта му је био отац, и шта он сам о себи мислио.

Pa kako glupo,ako ti je otac bio Grk i ti si Grk,nisi valjda Norvezanin???

Тотално небитно. Већ сам ти навео пример Шандора Петефија који је по рођењу православни Србин Александар Петровић, а ипак није Србин, него је Мађар.

[nbazuroski]

Da se nadovezem na ono pitanje o muzici. Posetite sajt tra armani. Ukucajte to na googlu i dobicete adresu francuskih cincara. Ako imate brz internet mozete da skinete cincarsku muziku iz makedonije.

Pitu

[nbazuroski]

Samo jos nesto. Postoji cincarska gramatika na srpskom jeziku. tu gramatiku mozete da koristite za ucenje cincarskog jezika, ali se moze dobiti samo u cincarskom udruzenju Lunjina. Malo kosta!

Pitu

[nbazuroski]

Gramatika nije skupa, to sam hteo da kazem. Najbolje bi bilo kad bi imali profesore cincarskog jezika kao u Makedoniji. Interesantno da i ljudi koji su imali nekog Cincarina dalekog u porodici, a koji su u sustini potpuno Srbi, hoce da uce cincarski jezik.

[dimitraki]

Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari baltă mari śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Pescu mari va ńji mi facu śhi baltă va u trecu śhi io la voi va yinu.
Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari munti analtu śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Pitruńjicli va ńji mi facu śhi muntili va ĺi trecu śhi io la voi va yinu.
Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari gîrdu analtu śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Puilû va n’ mi facu śhi va s’ arăsboru śhi io la voi va yinu.
Nu ńji ti arîdi feată ńjică s’ nu γinu la noi.
La noi ari soacră arauă śhi nu va s’ pots’ ta s’ trets’.
Soacră arauă śhi noara bună doauli va s’ tritsem’ śi io la voi va yinu.

Ovo je moja omiljena pesma. Cista romantika.
Jel ima neko tekstove ratničkih pesama. Kao na pr.
Tu patrudzatsi di hoari noi foc bagam - Četrdeset sela smo zapalili

[Dikan]

У новом Политикином Забавнику изашао је чланак о Москопољу, Цинцарима и њиховој трагедији.

http://www.politikin-zabavnik.co.yu/tekst.php?broj=2911&tekst=02

[Armanescu Arman]

Ne znam odakle da pocnem.
Ne znam dobro srpski ali malo cu da se potrudim.
Mi cincari smo doshli sa Marsa..i sada na Balkanu smo Nevidljiv narod.
Znamo mi dobro ko smo i shta smo ali sadashnji bogovi nedaju nam da odrzimo nash jezik i kulturu.
shto se tice muzike mozda sam jedini na svetu koji ima veliku kolekciju kaseta, LP, cd, DVd sa nashom muzikom.

Posle svakog rata pobednici pishu istorriju.
Sve ovo shto se danash dogadja sa nama je produzetak sistema okupacije koji je pocela otomanska Imperija.

I danas smo u vrsti retkih zivotinja..Mozda ce nam WWF pomoci da opstanemo

Pozdrav svima i hvala za ovaj forum

[gordanaki]

Čim neko progovori nešto o sebi odmah bude optužen da mnogo pametuje ili se hvali, što je glupo. Cincari su pravi primer za ljude koji su radili i rade za dobrobit sredine u kojoj žive a pritom ne prave mnogo buke oko svega toga.Oni su upravo skrivajući svoj identitet i sami doprineli tome da im deca ne govore i ne razumeju jezik svojih roditelja. Postojanje interneta danas daje šansu mladima da stupe u kontakt, druže se i porade na tome da jezik i kultura jednog naroda ne nestane zauvek.
Ljudi uvek imaju rezervu prema onome što je drugačije i što ne poznaju ali ja lično smatram da je bogatstvo upravo u različitosti!
Pozdrav svim forumašima!

[bgdeckooo]

У новом Политикином Забавнику изашао је чланак о Москопољу, Цинцарима и њиховој трагедији.

http://www.politikin-zabavnik.co.yu/tekst.php?broj=2911&tekst=02

знам прочитао сам га, по оном што је написано изгледа да су били скромни паметни мирољубиви

[bgdeckooo]

Ne znam odakle da pocnem.
Ne znam dobro srpski ali malo cu da se potrudim.
Mi cincari smo doshli sa Marsa..i sada na Balkanu smo Nevidljiv narod.
Znamo mi dobro ko smo i shta smo ali sadashnji bogovi nedaju nam da odrzimo nash jezik i kulturu.
shto se tice muzike mozda sam jedini na svetu koji ima veliku kolekciju kaseta, LP, cd, DVd sa nashom muzikom.

Posle svakog rata pobednici pishu istorriju.
Sve ovo shto se danash dogadja sa nama je produzetak sistema okupacije koji je pocela otomanska Imperija.

I danas smo u vrsti retkih zivotinja..Mozda ce nam WWF pomoci da opstanemo

Pozdrav svima i hvala za ovaj forum

ех видиш ли шта нама србима данас раде, изгледа оно што су вама давно почели,

[Armanescu Arman]

Mozda smo jedini narod na svetu za koga 5 drigi narodi tvrde da smo njihovi.

Hvala na ovolikoj paznji ali mi hocemo da ostanemo ...samo Armànj (Cincari)

Pozdrav Svima

[ljubo-muzicar]

Cincari su najdalje otisli do Zakopana u Poljskoj gde imaju ista prezimena kao i u Makedoniji.I tamo su bogatiji i sposobniji od Poljaka.Na primer,najbolji majstori za violine u Evropi posle starih Italijana su upravo Cincari iz Zakopana ! A dosta ih zivi i u Konstanci,oko 100.000....

[dimitraki]

Šta nas briga šta ko kaže!
Može neko da kaže i da smo žirafe, ali šta mu to vredi kad sami znamo da smo ljudi, kao što znamo i da smo Armanj (Cincari).

Ni ti aspari Armane ca nu keari ni aza ni mane!

[ivanaste]

Ima itekako. Ja sam cincarka po dedi, moji su poreklom iz Pisodera kod Florine u Grckoj. Postoji mogucnost da su mi i bakini poreklom Cincari, ali nisu dovoljno istrazili svoje poreklo da bi to potvrdili. Velika mi je zelja da naucim cincarski jezik kao i mnogima na ovom forumu. Ko god ima neku knjigu ili udzbenik koji bi mi pomogao da naucim jezik moze da mi se javi na ivana_steric@yahoo.com

[LilaCona]

poznati cincari kod nas bili su alkibijad nusa, (poznatiji kao branislav nusic), stojan novakovic (krsteno ime bilo mu je konstantin, pa ga je preveo na srpski), vladan djordevic, jovan jovanovic zmaj...
vise o cincarima imate u knjizi d.popovica "o cincarima" (pre koju godinu izaslo reprint izdanje i jos uvek moze da se nadje u knjizarama).
nisu ostavili pisane spomenike, nema dakle knjizevnosti, ali zna se da je moskopolje u 18.veku bilo veoma razvijen i bogat grad, daleko ispred soluna i mnogih drugih naselja na balkanu. grci ih svojataju kao svoje, ali jezik svedoci da je u pitanju ipak autohton narod, verovatno romanskog porekla.
poznati trgovci, veoma pokretljivi po poluostrvu i skloni brzoj asimilaciji, sto je jedan od uzroka njihovog "nestanka", zapravo doslo je do utapanja u narod sa kojim su ziveli (grci, albanci, bugari, srbi....)

draga Luana, vidim da dosta o Cincarima znate, pa me tim pre cudi sto kazete da nemaju knjizevnost itd...Imamo bogato knjizevno stvaralastvo ( i savremeno, posebno poeziju) medjutim pitanje sto zivimo u nekoliko balkanskih zemalja ( a sada , prakticno i po celom svetu) distribucija te literature nije uvek laka. Ali, zelim da vam kazem da to nije narod bez svoje kulturne i knjizevne bastine, jezik se i danas neguje, u Makedoniji( gde su Cincari priznati po ustavu kao nacionalna manjina) imaju svoje skole ( u primarnom obrazovanju o trosku drzave), fakultativni kursevi za odrasle, a uskoro ce se na Filoloskom fakultetu u Skoplju biti otvorena i katedra za aromanski jezik). Postoje redovne emisije na dr\avnoj TV ( 3 puta nedeljno), vlaska redakcija pri Radiu sa svakodnevnim emisijama, bogata iydavacka delatnost ( cak je i Biblija prevedena na aromanskom ( cincarskom,,,,), tako da nismo poznati samo po tzv. trgovackom talentu...

[ljubo-muzicar]

www.youtube.com otkucajte ime Melina Kana-Armenaki i cucete najlepsu pesmu

[dimitraki]

Evo istog teksta iz Zabavnika, ali sa mnoštvom komentara:

http://blog.b92.net/text/1466/Svetlo%20Moskopolje/

Nu ti aspari Armane ca nu keari ni aza ni mane!

[dimitraki]

Lila, picurara...:D....mushat cadhur ai, curat armânescul!
Ghini vinish pi la forum!

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

[dimitraki]

).
.....nisu ostavili pisane spomenike, nema dakle knjizevnosti....

Pa kad se u školama uči svašta, a ne istorija Balkana, nije ni čudo što ljudi ne znaju neke stvari koje su im na dohvat ruke!

1731. godine je štampan Liturgijar na cincarskom - Lithurghierlu armânescu
1750.god. Teodor Anastas Kavalioti, profesor na Moskopojlskoj akademiji izdaje Octoih.
Nalazi se u Episkopiji srpskoj u Sent Andreji.
On izdaje i udžbenik Protopiria - Prota nvitsaturâ - Prvo učenje.
Nemački naučnik Gustav Vajgand u kući Mihajla Dimonia u Ohridu nalazi crkvenu knjigu Codex izdatu 1889. godine.
1794 . u Veneciji je štampan Lexicon tetraglosson - Dictsionar pi patru limbi - Četvorojezični rečnik: cincarsko - bugarsko - grčo - albanski.
Moskopoljac Konstantin Ukuta 1797. u Beču štampa Naua pedaghoghie ica abetsedar, udžbenik na cincarskom.
Mihail Boiadži 1813. izdaje prvu modernu gramatiku jednog balkanskog naroda, cincarsku naravno, Gramathica Armânâ.
Od istog autora je izdat Evanghelju- Jevanđelje 1860., zatim Svetačnik - Shcurta isturia di sâmti.

Da ne nabrajam više pošto je izlišno. Dakle, postoje i te kako pisana dokumenta. Druga je stvar što je to nebitno za narode na Balkanu koji imaju svoje države i svoje nacionalne istorije.

Knjige na cincarskom nikad nisu prestale da se štampaju. I Cincari nisu nestali, nego smo jednostavno miroljubiv narod, koji nema potrebu da natrljava svoju nacionalnost i kulturu drugima na nos. Jednom rečju gledamo svoja posla.

Nu ti aspari Armâne câ nu keari ni azâ ni mâne!

[Armanescu Arman]

http://www.youtube.com/watch?v=W6GGxS5nL9s

http://www.youtube.com/watch?v=GTvlprfPzNY

http://www.youtube.com/watch?v=zUVkrBLPZ9c

http://www.youtube.com/watch?v=Rv8BX27QMzM&feature=related

Ovo su najlepse pesme zato shto su na cincarskom.
Tu je sav bol i nepokor jednog naroda.
Dosta je da na youtube.com upishite armaneasca, atanase, maneca..

Pozdrav svima

Armanescu Arman

[LilaCona]

Lila, picurara...:D....mushat cadhur ai, curat armânescul!
Ghini vinish pi la forum!

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

GHINI V-AFLAI, MI HARSESCU SHI L-U HARISTUSESCU ATSEL ARMANU CARI L-U
DISHCHLISI AESTU FORUM.VEDU CA MULTSA AU MIRACHI S-ANVETSA LIMBA A STRAPAPANJLOR. UNA BUNA AHURHITA!
S- NA BANEADZA ARMANAMEA !

[LilaCona]

BRAVO DIMITRAKI, SPUNI CARI HIM...

[LilaCona]

CANTAS ARMANJ , LIMBA S-NU AGARSHEASCA....

[buba-lu]

zar cincarski ne podseca na albanski?
to jest siptari preuzeli reci iz svih okolnih jezika.Ovo sam negde procitala da oni imaju samo 300svojih reci.A citajuci ovde napisano me je podsetilo na to.Pa svi smo iz balkanskog lonca,neko je bio ovde ranije,neko dosao kasnije,Kao deca smo govorili ,dosli divlji isterali pitome......

[Armanescu Arman]

CANTAS ARMANJ , LIMBA S-NU AGARSHEASCA....

Nisam siguran ali hteo bih da znam dali su Olivera Vuco (katarina) i Tashko Nacic bili cincari..

Znao sam i za mnoge druge umetnike ali se sada ne secam..

Pozdrav

[dimitraki]

[QUOTE=katarina mihailovic;5452422]zar cincarski ne podseca na albanski?
QUOTE]

Pa ne baš! Mada to često čujem od ljudi koji ga po prvi put čuju. To je možda tako zbog dosta muklih glasova i čestog lj i nj u rečima.
Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski.

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

[Armanescu Arman]

[QUOTE=katarina mihailovic;5452422]zar cincarski ne podseca na albanski?
QUOTE]

Pa ne baš! Mada to često čujem od ljudi koji ga po prvi put čuju. To je možda tako zbog dosta muklih glasova i čestog lj i nj u rečima.
Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski.

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

Nije tako da lici na kalabrijski.
Znam to dobro.
U juznoj Italiji u svakom dijalektu ima tragova cincarskog jezika.
I ako smo mi poreklom Rimljani kako to da u okolini Rima nema onih obicaja koji se nalaze kod stanovnika juzne Italije i koji su maltene isti sa nashima.Struktura jezika, narodni obicaji, crkovna verovanja..sve je to tu ..na dlanu.

A moze li nash jezik da je stariji i od svih drugih na Balkanu?

Pozdrav

Armanescu Armàn

[ljubo-muzicar]

Nisam siguran ali hteo bih da znam dali su Olivera Vuco (katarina) i Tashko Nacic bili cincari..

Znao sam i za mnoge druge umetnike ali se sada ne secam..

Pozdrav
----------------------------------
Tasko Nacice je bio Cincarin a Muz Olivere Vuco je bio Cincarin a za Oliveru neznam....

[dimitraki]

G-dine Ljubo, a kako se zove tačno ta knjiga iz koje izvlačite ko je Arman, a ko nije?

[gordanaki]

[QUOTE=katarina mihailovic;5452422]zar cincarski ne podseca na albanski?
QUOTE]

Pa ne baš! Mada to često čujem od ljudi koji ga po prvi put čuju. To je možda tako zbog dosta muklih glasova i čestog lj i nj u rečima.
Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski.

Nu ti aspari Armâne, câ nu keari ni azâ ni mâne!

Možda izgovor nekog podseća ali iz mog iskustva mogu da kažem da mi isključivo znanje francuskog i latinskog pomažu da razumem neke reči kao na primer da je Dimitraki poželeo dobrodošlicu Lili na forum! To je ista osnova, ista gramatika samo je razlika u izgovoru. A to opet mnogo govori o poreklu Cincara!
Meni lično, doduše kao totalnom laiku, izgovor više sliči portugalskom.

[gordanaki]

Da li neko zna nešto o tome da poreklo Cincara ima veze sa Etrurcima?

[dimitraki]

....Ovi što su lingvisti kažu da dosta liči na kalabrijski...

Pogrešio sam, sad sam se setio da mi je to rekao praunuk Coste Dabije, a on je ubedljiv kao i njegov pradeda sa slike.:D
Dakle nije lingvista. A to sam čuo isto od još jednog drugog Armana, pa mi je verovatno ušlo u glavu.

[ljubo-muzicar]

Knjiga se zove< VELIKANI,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriju Srba a napisao je dr.Pribislav Marinkovic,prof.ekonomije i predsednik srpsko-cincarskog drustva u Beogradu.Knigu mozete naruciti i licno od njega telefonom 011 323 8735 Pozdrav.PS.moj sric je bio najveci slikar Makedonije,Nikola Martinoski,a ja sam 50% Cincarin.Steta sto neznam jezik....

[buba-lu]

Meni je ,izgleda ,cincarka bila prababa.Zvala se Albiana.U porodici se pricalo da je bila grkinja,a da su cincari stari grci.U svakom slucaju to je stari narod,ali o jeziku nista ne znam.Ne lici na srpski.

[Armanescu Arman]

Knjiga se zove< VELIKANI,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriju Srba a napisao je dr.Pribislav Marinkovic,prof.ekonomije i predsednik srpsko-cincarskog drustva u Beogradu.Knigu mozete naruciti i licno od njega telefonom 011 323 8735 Pozdrav.PS.moj sric je bio najveci slikar Makedonije,Nikola Martinoski,a ja sam 50% Cincarin.Steta sto neznam jezik....

Ljubo Muzicar ..ispitaj dobro tvoje poreklo i onda cesh shvatiti ko ti je bio pra..pradeda

Za ostale: vidi se da malo znate o cincarima..

Dali je Vuk Karadzic znao cincarski?
I ko su bili Demeter i Nikolaos Dumba?

Pozdrav svima

[buba-lu]

Ma ne znamo nista.A i ovde se pise svasta,te rimljani ,etrurci,............

[Armanescu Arman]

Ma ne znamo nista.A i ovde se pise svasta,te rimljani ,etrurci,............


Prvo..idite na www.radiomakedonia.ro to je sajt sa muzikom i teve
Imamo jedan radio koji ide non stop
to je radio RadioMakedonia..

Treba da imate winamp i stavite adresu http://208.98.36.46:9000
Na File pa na play url..e, tu stavite adresu servera.

Onaj drugi radio RadioParnteasca Dimandari radi samo povremeno.

A kao poklon svima evo vam nekoliko pesma

http://www.zshare.net/audio/52353914fa7255/

http://www.zshare.net/audio/523563056918dd/

http://www.zshare.net/audio/523579547986c0/

http://www.zshare.net/audio/5236011fde49ba/

Drugom prilikom o Vuku Karadzicu

Pozdrav svima

[ljubo-muzicar]

Ljubo Muzicar ..ispitaj dobro tvoje poreklo i onda cesh shvatiti ko ti je bio pra..pradeda

Za ostale: vidi se da malo znate o cincarima..

Dali je Vuk Karadzic znao cincarski?
I ko su bili Demeter i Nikolaos Dumba?

Pozdrav svima
-Moj deda je ziveo u Krusevu i zvao se Kosta,baba se zvala Atina,a pradeda je verovatno bio Cincarin iz Kruseva ili Moskopolja...Pozdrav svim Armanima

[dimitraki]

Ma ne znamo nista.A i ovde se pise svasta,te rimljani ,etrurci,............

To je zato što i sami naučnici koji pišu na ovu temu ne znaju ništa. I kada neko nešto piše, uvek iz neznanja na kraju generalizuje ceo rad pričom o Vlasima. To je isto kao kad bi se svaka priča o Srbima završila pričom o Slovenima, bez isticanja posebnosti u okviru zajedničkog korpusa. Drugi proplem je što autori po pravilu koriste druge i treće izvore, a nikad iz prve ruke, od samih Cincara. Uvek su reference šta su Nemci, Rumuni, Grci i ostali pisali o Cincarima. Još ni jednom nisam video rad u kome je navedeno - A ovako kažu sami Cincari! - Otud i neznanje. Pišu radove, iz kancelarija, ne razgovaraju sa ljudima na terenu. Čast izuzecima.
Sto puta sam čitao Vlasi u Srbiji, Vlasi u Makedoniji, u Albaniji,Grčkoj, pa kao sve su to posebni Vlasi, a opet kao svi su jedno te isto. Pa kao kad su u Makedoniji onda se zovu Makedovlasi, kad su u Albaniji, Arvanitovlasi, a kad su u Grčkoj, možete misliti, zovu se Elinovlasi. A u Bugarskoj su, totalno iznenadjenje, Karakačani. Može da bude tako, ali samo u snu. Tako ih zovu Grci, Albanci i ostali dok se teše.
Vlasi u Makedoniji, Grčkoj, Albaniji i Bugarskoj su jedan narod koji sebe naziva Armanj ( Armani - Cincari). Govore jedan standardizovan jezik (na kome se piše hiljadama godina), imaju istu kulturu, običaje, imena i ostalo.
Vlasi u Srbiji nisu Armani, govore drugim slabo razumljivim jezikom, imaju drugu kulturu i običaje.

[dimitraki]

U knjizi Protili avdzâti zboarâ shi scrieri pi armâneashti ( Prve zapisane i zabeležene izgovorene reči na cincarskom), od autora, Armana, Dr Niko Popnikole, naveden je sledeći primer iz 1426 godine:
-La bisearicâ Ayiul Dimitri di Linotopi (torâ Gârtsii), ari unâ icoanâ pi cari pi armâneashti iasti scriatâ:
"Cari va s-yinâ shi va s-ncljinâ cu evloyii la aistâ bisearicâ, Dumnidzâ va s-lji agiutâ (1426)"

- U crkvi Sv. Dimitrija u mestu Linotopi (Grčka), postoji jedna ikona na kojoj je napisano na cincarskom:
"Ko uđe u ovu crkvu i sa blagoslovom se pomoli, Bog će mu pomoći (1426)"

Ono što može da zbuni neobaveštenog posmatrača, jeste to što su Armani do 18 v. koristili alfabet za pisanje. Tako neupućen može da pomisli da se radi o grčkom jeziku.
Posle egzila i raseljavanja širom Evrope, polako se prelazi na latinicu.
Za nama su tim putem promene pisma posle krenuli i drugi, prateći trendove reformacije,Turci, Rumuni i ostali.

[Armanescu Arman]

-Moj deda je ziveo u Krusevu i zvao se Kosta,baba se zvala Atina,a pradeda je verovatno bio Cincarin iz Kruseva ili Moskopolja...Pozdrav svim Armanima


Ljubo..
Braca Miladinovi, Kuzman Sapkarev, Rajk Zinzifov, Gligor Prlicev..

Svi ovi su bili iz Moscopolja i svi su bili cincari...Mozda se i tvoja familija uklapa sa nekima od ovih..Treba ti da istrazujesh..
Meni necesh verovati...

A Vuk Karadzic je bio u cincarskom kvartu u Vieni i tamo je upoznao Demetar koji mu je dao pare za svoju knjigu.
Na istom mestu je bio i Mihail Boiagi koji je 1813 otpecatio Aromansku gramatiku..

I ako nekad posetite vienu idite na groblje gde su pogrebani Betoven, Mocart, Shtraus, i mnogi drugi.
Svi su pokopani ispred nogu (groba) Nikolausa Dumbe.
Cincarin koji je izgradio zgradu gde se svake nove godine odrzava onaj vienski koncert.
I koji je placao sve muzicare za svoja dela.
Svu klasicnu muziku koja je izashla u to vreme je bila finansirana od Cincarina Dumbe.
I valcer "Na lepom plavom dunavu" je napisan za njega, po njegovoj narudzbini.

Shta josh?

Aha..I Gheorghi Dimitrov je ziveo jedno vreme u Vieni. Dali je i on bio u ovom kvartu ne znam..ali...
Ostaje uvek ono "Dvoumljenje"
A mi cincari se topimo kao sneg na suncu..
Jeste da se klima promenila ali kada i drugi to podgrevaju, nije dobro.

Danashnja civilizacija krije svoj zacetak. I unishtava svoja sopstvena korena.


Pozdrav

p.s. Dali znate ko je bio Koca Popovic?

[gordanaki]

Pozdrav svim forumašima ali posebno za Armanescu Armana!
Hvala za pesme koje si postavio, prva i četvrta mi se posebno svidjaju, a i radio sam počela da slušam.
Priznajem da o Cincarima ne znam mnogo ali ono što je žalosno je to što i mnogi Cincari o svojim korenima znaju manje od mene.
Ali zato je i pokrenut ovaj forum da oni koji znaju to podele sa nama a ne da nas osudjuju. U stvari, poenta je da nam pomognu da upoznamo Cincare, njihovu istoriju, kulturu, muziku.
Ja sam dosta vremena provela u Grčkoj, naučila jezik, a onda sasvim slučajno otkrila da su moji prijatelji skoro svi Cincari ili kako ih Grci zovu Vlasi, što lično mislim da unosi zabunu.
U porodicama mojih prijatelja koji imaju izmedju 30 i 50 godina samo još oni i njihovi roditelji govore u kućama cincarski jezik. Oni koji su oženjeni Grkinjama ili Cincarke udate za Grke svoju decu nisu učili cincarski tako da mladi uglavnom ne samo da ne znaju jezik nego i ne pokazuju veliko interesovanje. Naravno, ono što mi nisu otvoreno rekli ali je uočljivo je da je pritisak od strane grčkog roditelja uglavnom veliki i da deca uglavnom kriju svoje cincarsko poreklo. Kada sam tražila da mi daju rečnik, knjige, muziku ili nisu zaista imali ili su mi samo obećavali. Kada sam ih pitala zašto je sve tako uglavnom je odgovor bio da oni žive u Grčkoj i da jesu Cincari ali i da se osećaju i kao Grci.
Uostalom istorija je pokazala a i iz ličnog iskustva tvrdim da su Grci veliki rasisti.
Situacija je bolja samo u brakovima gde su oba roditelja Cincari tako da i deca nastavljaju tradiciju kao i u sredinama gde uglavnom žive Cincari kao što je na primer Metsovo gde i danas na ulici i u tavernicama možete čuti ljude koji govore cincarski.
Sve ovo je samo moje iskustvo što bi rekli na terenu i žao mi je zbog toga.
Ako se neko pita zašto ja koja nisam Cincarka ali nisam ni Srpkinja,samo par promila,i u svojoj porodici imam pretke nekoliko nacionalnosti koji su nekada davno krenuli iz Andaluzije i stigli do Beograda, pokazujem toliko interesovanje za Cincare, mogu samo da kažem da se i sama osećam kao apatrid ali i to da volim te dobre, inteligentne, duhovite i vredne ljude sa kojima je druženje pravo zadovoljstvo. I zato želim još bolje da ih upoznam.
p.s.
Armane, pesma Petranke Kostadinove je muzika koju bih želela da imam za koju sam te molila da mi pošalješ.

[dimitraki]

Evo linka zanimljivog članka objavljenog u novinama Neue Zürcher Zeitung pod naslovom "Kritično stanje armanske (cincarske) manjine na Balkanu"

http://www.nzz.ch/nachrichten/international/kritische_lage_der_aromunischen_minderheit_auf_dem _balkan_1.577716.html?printview=true

[dimitraki]

Evo zanimljivog snimka starog oko 100 godina!

http://www.youtube.com/watch?v=SeahWzA1ZZE

Nu ti aspari Armâne câ nu keari ni azâ ni mâne!

[Armanescu Arman]

Zdravo
Postavion sam ove pesme da opipam puls clanovima ovog foruma.
Evo josh jedne koja je moderna pesma.
http://www.zshare.net/audio/5298637e493f84/
Zashto to radim.
Pa da vidite svi da i mi imamo konja za trku. Ovaj Gheorghi Huliani je iz Bugarske.
Ono shto si napisala Gordanaki to je tacno.
Ja ne zelim da optuzujem ali doslo je vreme da se zamolimo da nas ostave na miru.
Bar u jednoj opshtini negde na Balkanu da cincarski jezik bude oficijalni. Samo tako ce da opstane kako jezik u uvo vreme globalizacije.
Nema sta da se pishe.
Sa Balkana u Evropi su ushle tre drzave.
Kakva je to Evropska kultura kada se ne priznaje postojanje jednog naroda koji je dao sve za ove drzave.

Ali u ove vode dzaba ce da plivamo jer i vode su tudje.
Hiljada godina se borimo za opstanak i mozda ce da se nadzu nove generacije koje ce da produze tu iskonsku borbu.

A mi ne zelimo teritoriju. Ne zelimo nikome da napakostimo.
Samo malo prava za opstanak ovog naroda kao manjina.
Kao shto su sve ostale manjine dobile uz veliku pomoc sadashnjih bogova.

Da se vratim na nashu estradu.
Imamo muziku iz sve drzave sa Balkana, iz Amerike, Kanade, Francuske.

Ja sam veliki kolekcionista ovih stvari.
Sakupljam sve sto je izashlo za nash jezik ili na nashem jeziku. Lp-vinili, casete-audio, vhs, cd, dvd.
Po mogucnosti orighinali kako bi ih sacuvali od zaborava.

I jos nesto: osim u Makedoniji i Rumunija imamo dve radio stanice u Australiji koje emituju emisije na nasem jeziku: Radio Melburn i Radio Sidney (etnicki radio)

Pozdrav svima

[salzbajone]

Pozdrav svima.
Juce sam se zaleteo u zmaja od nocaja 5 da kupim recnik i gramatiku cincarskog jezika (do sada ga nisam naucio, mada mi nije jasno kako) i bas bih voleo da naucim taj lepi jezik. Medjutim u zm od nocaja br 5 se nalazi neka livnica pehara i nekih gvozdjurija, nisam pronasao ni L od Lunjine! Cak sam usao u dvoriste, medjutim ni tu nisam nasao nikakvu oznaku koja bi me odvela na pravo mesto...

Nadam se da mi neko moze pomoci. Moj email je salzbajone@hotmail.com ako neka zna, zamolio bih da me nagradi informacijama

hvala unapred

[LilaCona]

Knjiga se zove< VELIKANI,znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriju Srba a napisao je dr.Pribislav Marinkovic,prof.ekonomije i predsednik srpsko-cincarskog drustva u Beogradu.Knigu mozete naruciti i licno od njega telefonom 011 323 8735 Pozdrav.PS.moj sric je bio najveci slikar Makedonije,Nikola Martinoski,a ja sam 50% Cincarin.Steta sto neznam jezik....

Auror '' Velikana'' jeste dr P.Marinkovic koji je i clan LUNJINE , ali predsednik Srpsko-cincarskog drustva je gospodin Dimitrije Nikolajevic ( mlad covek koji je uspeo za kratko vreme da nauci savrseno jezik svojih predaka). Nadam se da cu uskoro cuti za jos takve mlade ljude koji ce u potrazi za svojim korenima ( arazga armaneasca) nauciti isto tako brzo i lako ovaj prekrasni jezik ....

[LilaCona]

Ljubo..
Braca Miladinovi, Kuzman Sapkarev, Rajk Zinzifov, Gligor Prlicev..

Svi ovi su bili iz Moscopolja i svi su bili cincari...Mozda se i tvoja familija uklapa sa nekima od ovih..Treba ti da istrazujesh..
Meni necesh verovati...

A Vuk Karadzic je bio u cincarskom kvartu u Vieni i tamo je upoznao Demetar koji mu je dao pare za svoju knjigu.
Na istom mestu je bio i Mihail Boiagi koji je 1813 otpecatio Aromansku gramatiku..

I ako nekad posetite vienu idite na groblje gde su pogrebani Betoven, Mocart, Shtraus, i mnogi drugi.
Svi su pokopani ispred nogu (groba) Nikolausa Dumbe.
Cincarin koji je izgradio zgradu gde se svake nove godine odrzava onaj vienski koncert.
I koji je placao sve muzicare za svoja dela.
Svu klasicnu muziku koja je izashla u to vreme je bila finansirana od Cincarina Dumbe.
I valcer "Na lepom plavom dunavu" je napisan za njega, po njegovoj narudzbini.

Shta josh?

Aha..I Gheorghi Dimitrov je ziveo jedno vreme u Vieni. Dali je i on bio u ovom kvartu ne znam..ali...
Ostaje uvek ono "Dvoumljenje"
A mi cincari se topimo kao sneg na suncu..
Jeste da se klima promenila ali kada i drugi to podgrevaju, nije dobro.

Danashnja civilizacija krije svoj zacetak. I unishtava svoja sopstvena korena.


Pozdrav

p.s. Dali znate ko je bio Koca Popovic?

Tinjisitu Arman Armanescu, aj s-ahurhim cu lektsii pi armaneashti, tsi dzats?

[dimitraki]

Вероватно је једна од најгорих ствари које човек може да осети у свом животу она када му кажу да он у ствари не постоји. Да не постоје његови родитељи, његови преци, историја, култура. Да он нема свој језик, а ако га и има, да не зна њиме да се користи. Када дођете у овакву ситуацију не остаје вам ништа друго него да се повучете, јер знате да нису појединци криви што образовни системи балканских земаља подржавају искључиво националне историје данашњих држава, а не и историју самог балканског полуострва.
Армани су можда само од Срба добили име којe заиста означава народ, име које прави разлику од осталих. Други називи за Цинцаре су увек коришћени у политичке сврхе, а пре свега за својатања. Када Румунија хоће да каже за Цинцаре да су то Румуни они их називају Арумунима или Аромунима. Када Грци желе да нас ставе под своје окриље, називају нас Еленовласима, иако су нас још колико до јуче звали Куцовласима (ћопави Власи). А када неко пожели да нас у потпуности негира он употреби национално недефинисан појам Власи, којим се називају многе, често различите групе, од Срба у Босни па до хомољских Влаха.
Све ово би било смешно да није најцрња иронија. Армани који су се одавно од Влаха профилисали у нацију спадају у најобразованије и најкултурније народе Европе, што је и сама Европа препознала кроз препоруку 1333 Парламетарне Скупштине Европе која се поименце односи на Цинцаре.
Прва граматика једног балканског народа базирана на модерним научним основама је била цинцарска граматика Михајла Бојаџија (презимењака мајке Терезе) издата 1813. године. Највећи цинцарски град Москопоље је био бисер Балкана. Сакривен у високим планинама данашње Албаније пре свог уништења имао је око 80.000 становника са 72 црквe. У то време (18.-19. век) Москопоље је један од највећих градова на Балкану. Град од камена и мермера, препознатљив по свом чувеном лактадукту, порцуланском млеководу, којим је стизало свеже млеко са околних пашњака. У овом истом граду за време Отоманске империје су одштампане многе црквене књиге и речници цинцарског језика: „Октоих“ (Octoih) (оригинал се налази у библиотеци Епископије српске у Сент Андреји), затим „Дикционар пи патру лимби“ (Dictsionar pi patru limbi) (грчко-цинцарско-бугарско-албански речник) итд. У овом периоду Армани полако прелазе са алфабета на латиницу коју и данас користе. Неко ће запитати: „А где је све ово нестало?“ У крвљу исписаној историји Балкана.
На Балкану и даље постоји најмање 1.5 милиона Цинцара, расељених из своје отаџбине Македоније, без могућности да поносно кажу оно што јесу – Армани. У БЈР Македонији можда и највише имају права, јер имају своје школе, тв и радио програме, часописе и остало. Дакле, када je (Бог да му душу прости) Тодор Проја (Тоше Проески) говорио на македонском за себе да је Влах, он хтео свима нама да каже: „ Мине еску Арман! (Mini escu Armân!) – Ја сам Цинцарин !“.
Грчка, Бугарска, Албанија, Румунија и Србија најблаже речено не показују интересовање за Армане, иако су сви Цинцари уткали своје животе, у најлепшем смислу, у ткиво држава где су живели, немајући своју, више пута у историји губљену државу. Сетимо се само првог србијанског дипломате Петра Ичка, устаника Цинцар Јанка и Цинцар Марка, Константина Риге (од Фере), верног Карађорђевог пратиоца Наума Крнара, финансијског генија Лазе Пачуа, оснивача стоматолошког факултета Атанаса Пуље, књижевника Јована Стерије (Поповића), Алкибијада Нуше (Бранислава Нушића), политичара Николе Пашића, научника Михајла Пупина и многих других. .

Верујмо у бољу будућност са арманским поздравом „С' банедза Арманаме!“ (S-bâneadzâ Armânamea!)

[LilaCona]

Gospodin prof.dr Marinkovic jeste autor '' Velikana'' , a predsednik srpsko-cincarskog drustva Lunjina iz Beograda je mladi inzenjer Dimitrije Nikolajevic koji je za vrlo kratko vreme naucio savrseno jezik svojih predaka i pokrenuo mnoge lepe inicijative za '' budjenje'' Cincara u nas.Nadam se da cu uskoro cuti da je jos mladih ljudi, poreklom Cincari , naucilo prelepi jezik svojih predaka...Imamo knjiga, udzbenika, recnika. Za sve one koji su nastanjeni u Beogradu, a zainteresovani su da saznaju vise o svom poreklu i ucenju jezika, neka dodju u Drustvo LUNJINA, u cetvrtak u 17,ooh , Zmaja od Nocaja 9 /

[Bogart]

Грчка, Бугарска, Албанија, Румунија и Србија најблаже речено не показују интересовање за Армане, иако су сви Цинцари уткали своје животе, у најлепшем смислу, у ткиво држава где су живели, немајући своју, више пута у историји губљену државу. Сетимо се само првог србијанског дипломате Петра Ичка, устаника Цинцар Јанка и Цинцар Марка, Константина Риге (од Фере), верног Карађорђевог пратиоца Наума Крнара, финансијског генија Лазе Пачуа, оснивача стоматолошког факултета Атанаса Пуље, књижевника Јована Стерије (Поповића), Алкибијада Нуше (Бранислава Нушића), политичара Николе Пашића, научника Михајла Пупина и многих других.

Ја бих рекао да су баш Срби, ако нико други, имали добре односе према Цинцарима. Али ако неко ко је по рођењу Цинцарин, попут Бранислава Нушића, толико запне да буде Србин, па чак и име промени иако га нико не тера, и поврх тога постане не само Србин, него чак и Србин-националиста и ватрени српски патриота - ко има право да га тера или опомиње да је по рођењу Цинцарин?

Са тим да, по хиљадити пут, Стерија, Пупин и Пашић нису били Цинцари, већ су евентуално само били цинцарског порекла. Ја према Цинцарима и њиховој прошлости гајим само симпатије, али ипак не треба претеривати и тражити Цинцаре тамо где их нема. За Пашића је већ на овој теми речено да тај Паску, по коме се презива Пашић, није његов отац, већ поочим, пошто му се мајка преудала. А Стерија и (поготово) Пупин су Срби-Банаћани. Начином на који се "доказује" њихово цинцарство могло би се доказати и да смо и ја и цела моја породица, пошто смо исто из тог краја, Цинцари. А нисмо. Треба имати меру и не излетати се непромишљено, иначе цела ствар звучи попут оних Румуна који тврде да је Србин Никола Тесла заправо био Румун Николае Тесла.

[Armanescu Arman]

Gospodine Bogart:
Imate pravo.
Mi i ne trazimo cincare tamo gde ih nema.
Pitanje je samo dali su ova gospoda znali cincarski jezik?
Mi cincari se dicimo samo sa onima koji su stvarali na cincarski jezik.
Sve ostale za mene su samo bili ljudi koj se zbog prestiza ili licnog interesa postali deo drugih naroda.
Uzalud je shto danas kazemo da je i majka Tereza bila cincarka kada se ona nije tako izjasnila.
Ili Branislav Nushic koji je po svaku cenu terao cicare u "Vardarskoj Banovini" da se posrbe.
Kako to da je bio u Bitolju? I shta je trazio u cincarseke familije?

Hteo bih da ovde svi razmislimo: Kako to da nas ima u svakom narodu na Balkanu?
A ipak smo opstali i imamo svoju literaturu, jezik i uopshte nashu kulturu.

Ako se ovako produzi razbijanje srba mozda ce za hiljadu godina neko da se pita: Ma ko su bili ti Srbi? I onda se nece znati ko su bili i shta su bili.
Isto kao se deshava danas sa nama...

Pozdrav..

Armanescu Armàn

[dimitraki]

Ја бих рекао да су баш Срби, ако нико други, имали добре односе према Цинцарима...........
Са тим да, по хиљадити пут, Стерија, Пупин и Пашић нису били Цинцари, већ су евентуално само били цинцарског порекла..

Pa u tome jeste poenta. Srbi su jedini bili dobri prema Cincarima. I Cincari nisu ostali dužni Srbima. Bili su najveći Srbi. Ali baš zato ne treba Srbi da zaborave ko je od Cincara bio veliki Srbin. Ne treba preškrabati Nušića i druge zbog toga. Cincari su jedinstveni u svetu po tome što imaju dovoljno duše da je daju za dva naroda. Nušić je pisao na cincarskom. Ali to ne možeš nigde da nađeš! Zašto? Zato što je bio veliki Srbin. A sadašnji mali Srbi to ne cene.
Raspitaj se malo kako je vladika N. Velimirović prozivao Pupina za cincarsko poreklo. A šta je Pupin sve uradio za Srbiju posle I sv. rata. A što se tiče Sterije, neću da se ubeđujem nije ovo pijaca. Očigledno je da ne shvataš, da neko može da bude Cincarin, da ostane Cincarin, a da bude i veliki Srbin, kao što su mnogi Cincari i danas, ali kao što su mnogi i veliki Rumuni, Grci i ostali. Uostalom poznajem njihove rođake koji su i danas Cincari.
Kako se po treba manifestovati nacionalnost cincarska kod Nušića, Pupina i ostalih?
Da pričaju sa svima na cincarskom, OK........putem s-zburam pi armaneashti, ama nu escu sigur ca va s-akicaseashti tsava,....oopuups ne ide nekako zar ne!? Ipak ćemo da pričamo na srpskom. Naravno, pa u Srbiji smo.
Jel su trebali da pre svakog javnog nastupa da kažu: "Znate ja sam Cincarin!" Pa nisu iskopleksirani.
Ili je došlo do čuvenog srbskog problema! Ko će nama da ostane ako su svi nešto drugo?!
Dakle nije dovoljno što su voleli Srbiju, što su dali živote za Srbiju, što su oslobađali Makedoniju i Albaniju za Srbiju! Šta ja imam od toga što je moj pradeda poginuo u Bugarskoj, u srbskoj uniformi. Jel su Srbi sačuvali nešto od toga. NE!
Ali zato Srbi imaju snage da insistiraju da ako neko voli Srbiju, mora da bude samo Srbin, samo Srbin i ništa drugo, jer zaboga pa svi koji nisu Srbi, u stvari na ovom svetu mrze Srbe.

[dimitraki]

Mene sada počinje da brine to što je moja prijateljica Cincarka podigla novu crkvu u Štrpcu, na Brezovici, za Srbe naravno a ne za Cincare, a sad vidim da će je svi pamtiti kroz 100 godina samo kao Srbkinju, ne i kao Cincarku.
O tome pričam. A ona nije podigla crkvu ni kao Srbin ni kao Armana nego kao ČOVEK!
Čovek.

[Dikan]

Свашта.
И њих смо изгледа мучили.

Док су били у старом завичају, чуо сам да су се снажно идентификовали са Грцима.
Кад су дошли били су добро прихваћени.

Били су вешти трговци, населили су српске паланке, врло упорни и радни, штедљиви, амбициозни, велике патриоте....
Увеличали свој капитал који су донели.
Није било баш све часно, бавили су се и зеленаштвом, па је било и негативних предрасуда према њима. Слично као и према Јеврејима, али много мање због верске блискости.
Заузимали су врло висока места у политици, друштву и културуи.
Неки носили презимена типа Цинцар-Марковић.

За Јована Стерју Попвића сам чуо да је по једном родитељу пореклом Грк. Исмејавао је среброљубље и тврдичлук грчких трговаца у својој комедији ''Кир Јања''. Могуће је да је реч о Цинцарима. Иако није живео у Србији цео живота био је велики српски патриота, који је имао немерљив допринос у српској култури, а долазио је да помаже и у тадашњу Србију.

Пупинову аутобиографију сам прочитао ''Од пашњака до научењака'' и није помињао цинцарско порекло.
Можда имате неке ваше генеологије што чувате па боље знате.

Начуо сам нешто да је Драгутин Димитријевић Апис цинцарског порекла.

Иначе свака част твојој пријатељици Цинцарки, за њено хумано дело....
Ако јој је стало да буде упамћена по свом етничком пореклу нека нагласи то у ктиторској повељи.
А да је човек, Човек је (са великим ч).

[dimitraki]

Свашта.
И њих смо изгледа мучили.


:D Niko nikog ne muči, naravno. Ali upravo si rekao poentu.
Drago mi što shvataš. Nušić nije bio veliki komediograf zato što je bio Cincarin ili Srbin, već zato što je bio talenat. Moja prijateljica je Čovek. I zašto bi naglašavala svoju nacionalnost!?
Ali kada se nađu Cincari, kao ovde na forumu, koji se ni ne poznaju međusobno, i koji su ponosni na neke ljude njihove krvi, pa makar i poreklom, to nekom ovde smeta.
To je baš zlobno!

[Bogart]

Димитраки,

Неке ствари једноставно не стоје у ономе што причаш, али на томе нећу инсистирати јер не желим да испадне да на било који начин вређам или ниподаштавам било тебе, било цинцарску етничку заједницу, пошто ми то заиста није намера. Али бесмислено је понављати, ево већ по трећи пут, да је Пашић био Цинцар, јер му је отац био Цинцар, пошто тај "отац" Пашић по којем Никола Пашић носи презиме, уопште није биолошки отац Николе Пашића, већ га је усвојио када се његова мајка преудала за њега. То ти је као када би сада неки Цинцарин усвојио црнче из Африке које би се декларисало као Србин, па да неко за тог црнца после прича да је Цинцар, јер му је поочим био Цинцар.

Уз сво поштовање, ни све приче о Нушићу, а поготово Стерији и Пупину - једноставно не држе воду. Нушић је рођен као Цинцар, и око тога нема спора, али он у националном смислу није обоје, већ само Србин. То не говорим као Србин, или као поборник неке стране, већ је то чињеница. Нушић прича о свом цинцарском пореклу, као што неко прича о пореклу са Космаја или Златибора, дакле не о нечем што га на било који начин дефинише као национално биће. Да не испаднем недоследан, опет узимам пример Шандора Петефија, који је био Мађар, а не "Србин и Мађар", иако је рођен као Србин Александар Петровић. Надам се да обоје добро знамо ко је и шта је Петефи, и колики је његов значај за мађарску и уопште европску књижевност, али он са ничим српским нема везе. Осим њега, на десетине, можда чак и стотине хиљада Словака, Срба и Хрвата су се асимиловали у Мађаре, али они су тиме за своје бивше нације отписани.

За Пупина опет понављам да је реч о Србину-Банаћанину, Лали из Идвора, врхунском интелектуалцу који је о себи и свом животу причао читав живот, чак написао и аутобиографско дело преведно као "Од пашњака до научењака", и током својих 70 кусур година ниједном није нашао за сходно да било он или неко од његових рођака спомене ту "ситницу" да је био "Цинцар", већ се хватамо за нешто што је негде написао владика Николај, за кога иначе припадници циганске етничке заједнице говоре да је био Циганин. То су неозбиљне приче у рангу деретићеваца, где су "Срби" били и Александар Велики, и руски цар Иван Грозни. То не иде у прилог откривању истине и упознавању са цинцарском етничком компонентом у савременој српској нацији, већ управо супротно, у нова пребројавања и маније величине. Само на овој теми најмање 10 пута је речено да је Пупин био Цинцар, а он целог свог живота није нашао за сходно да то спомене макар једном. А макар међу Србима није било срамота бити Цинцар.

Такође не бих понављао оно што сам већ једном рекао, да то што је нечија прабаба или чукунбаба по мајци, или нечији деда-стриц био цинцарског порекла, то особу не чини Цинцаром. Иначе слободно можете и мене да бројите у Цинцаре који су Цинцари, а да тога нису ни свесни.

[dimitraki]

Hemfri,
ima nešto što se zove kulturni obrazac koji je sastavni deo porodičnog vaspitanja.
Naši će za nas uvek biti naši, vaši će biti vaši.
Pa makar bili isti ljudi :D
Ne znam što ti to toliko smeta. Priča o tim ljudima je sastavni deo našeg odrastanja.
Ne verujem da je neko počeo da laže tako davno. A posebno to nema neku ideološku težinu (zavereničku pozadinu) jer Cincara ima toliko malo da mogu da stanu pod maslačak ispod srpske šljive.
Pa mi nemamo televiziju, novine i slične stvari za ispiranje mozga.
Samo porodično predanje. Pa ako je predanje u više porodica isto, za mene je to apsolutna istina.

S-banedz! (Živ bio)

Nu ti aspari Armane, ca nu keari ni aza ni mane!

[dimitraki]

Pitanje je samo dali su ova gospoda znali cincarski jezik?
Mi cincari se dicimo samo sa onima koji su stvarali na cincarski jezik.


Armanescu Arman, jedno pitanje?
Mom prijatelju su otac i majka Armani koji govore jezik.
Dakle on je 100% Arman. Ali on ne zna jezik!
Oseća se Armanom. Stvara na više jezika, ali ne na maternjem.
Šta je on?

[Bogart]

Hemfri,
ima nešto što se zove kulturni obrazac koji je sastavni deo porodičnog vaspitanja.
Naši će za nas uvek biti naši, vaši će biti vaši.
Pa makar bili isti ljudi :D
Ne znam što ti to toliko smeta. Priča o tim ljudima je sastavni deo našeg odrastanja.

Не смета ми нимало, већ сам рекао да против цинцарске етничке заједнице немам ништа, напротив, само искрене симпатије. Само кажем да бесмисленим инсистирањем на Пашићу, Змају и Пупину Цинцарима делујете неозбиљно и испадате смешни. Нисам се укључио у расправу зато што ми било шта смета (далеко било), већ због тога што ми је стало да сазнам што више објективних чињеница о овој тематици, а не да слушам бајке, нарочито неистините.

[Bogart]

Gospodine Bogart:
Imate pravo.
Mi i ne trazimo cincare tamo gde ih nema.
Pitanje je samo dali su ova gospoda znali cincarski jezik?
Mi cincari se dicimo samo sa onima koji su stvarali na cincarski jezik.

Поштовани Арманеску,
Нисам одмах приметио ваш пост. Димитраки у одговору вама има право, не одређује само цинцарски језик цинцарску припадност. Као пример имамо Јевреје, који су донедавно скоро у потпуности били у расејању, без познавања матерњег језика, чак и без националних имена и презимена. Они су дали уметнике на многим пољима, али не у својој национаној уметности, већ у уметности нација и држава у којима су стварали. Међутим, разлика са Цинцарима ипак постоји, а она је у томе да су ти Јевреји генерацијама чували свест о националној припадности, и да су националне интересе својих држава увек претпостављали својим личним, јеврејским, док са Цинцарима није било тако. Нушић јесте цинцарског порекла, али он је у националном смислу Србин, јер се тако изјашњавао и то и био. Као што је и Шандор Петефи Мађар, иако је по рођењу Србин. Може г. Димитраки понављати и по 1000 пута да је Нушић био Цинцарин, али остаје то да сам Нушић то никад није истицао, иако је могао и имао на то право. Чак је, као утицајна фигура на српској културној сцени, могао помоћи афирмацију Цинцара и цинцарског језика у Србији, међутим он то није учинио. То је његов избор, и не само његов, већ избор хиљада других Цинцара, који су себе уткали у српски национални корпус. На исти начин на који се Пупин проглашава за 100% Цинцарина, иако можда даље цинцарско порекло вуче једино по својој баби (а и подаци о томе су најблаже речено сумњиви), на исти начин се комотно може рећи да су сви Срби данас Цинцари. Свакоме од нас је сигурно нека чукунбаба имала неког свог чукундеду који је био Цинцарин.

Да бих још приказао о каквим се вештачким конструкцијама ради, навешћу још један пример. Поменути Пупин се у Америци оженио Американком, и родили су ћерку којој су дали име Сара. Она није знала српски језик. Питање је: "шта" је онда била Пупинова ћерка, "Цинцарка" или "Српкиња"? Ни једно, ни друго, већ Американка.

[dimitraki]

Hemfri,
ima i drugih foruma za isključive ljude i ove što naginju čistim rasnim teorijama.
Što bude više ljudi kao ti, to će biti manje Srba. Ali ne zameram ti. Svako misli najbolje što ume.
Ne čitaš dovoljno pažljivo postove. Nigde niko nije rekao da je neko 100% nešto, bar ja to nisam negde rekao. Spominjao sam ljude kojima je bar jedan roditelj Arman. Makar i očuh, taj čovek je odgajio dete u duhu svoje kulture. I jedan roditelj je dovoljan da bi uticao na formiranje svesti mladog čoveka. Cincarski kulturni obrazac je uvek bio slobodouman. Ne znam što si se uhvatio Nušića, kad svi Armani znaju da je njegov otac pocincareni Albanac, i to 100% Albanac.
Nušić je pisao na cincarskom jeziku, i tada se potpisivao kao Nuša. Verovatno je bio Dr Džekil i Mr. Hajd.
Pozdravi mi u Banatu sve srpske devojke Olimpijade. A Ljuba muzičar je rekao koliko se sećam da citira knjigu Velikani Srbije cincarskog POREKLA. Ne knjigu 100% Armani u istoriji Srbije.

[dimitraki]

Evo morao sam i ja da vidim šta piše u toj opasnoj knjizi koja se zove tačno ovako:
"VELIKANI-Znamenite ličnosti cincarskog porekla u istoriji Srba" - Dr Pribislav B. Marinković, prof
Obično u uvodu autor kaže sa kojom namerom je napisana knjiga. Pa da vidimo šta kaže sam autor:
".....Fleksibilni i pragmatični oni su se lako adaptirali na nove uslove i postepeno pretapali i spajali sa većinskim srpskim stanovništvom, pogotovu što im je pravoslavna vera zajednička. Može se sa pravom reći da oni predstavljaju vezivno tkivo svih balkanskih pravoslavnih naroda i da svojim svakako pozitivnim doprinosom razvijaju kulturu, nauku i privredu čitavog Balkana. Danas se njihovi potomci u Srbiji ogromnom većinom izjašnjavaju za srpsku nacionalnost, i ako u svojim genima, mentalitetu i shvatanjima nose značajne elemente cincarskog. Amalgam, stvoren na ovom tlu predstavlja novi pozitivni kvalitet, životni i progresivni, na kome nema mesta pobornicima uskog nacionalizma i sektaštva.
Veliki deo naših velikih ljudi, zaslužnih u raznim oblastima društvenog života, u privredi, nauci, kulturi i umetnosti pripada ovom elementu, spoju srpsko-cincarskog porekla. Cincari su svoju sudbinu vezali za srpsku istoriju i svaka aluzija njihovim potomcima na njihovo etničko pripadanje značilo bi i "greh i nevaljalstvo, jer ovi ljudi, iako stranog porekla, svojim osećanjem, željama i radom pripadaju potpuno nama" (Dušan Popović: O Cincarima). ......."

[nbazuroski]

Samo mala digresija:

Cincarski jezik je naravno najlepsi na svetu, i jezik moje sire rodbine, ali osim toga je latinskog porekla. On je romanski jezik. Postoji cak i istorija cincarskog ili aromanskog jezika na bazi dijalekta iz Metsova.


Pitu Basur

[Bogart]

Hemfri,
ima i drugih foruma za isključive ljude i ove što naginju čistim rasnim teorijama.
Što bude više ljudi kao ti, to će biti manje Srba. Ali ne zameram ti. Svako misli najbolje što ume.

Ајде сад... Има и форума за бајке и научну фантастику, па те не шаљем тамо. Једно је говорити "делимичног цинцарског порекла су били...", а друго "били су Цинцари". Ја само кажем да не могу да схватим да се 100 година после Нушића, Пупина, Пашића, Змаја и компаније јавља неко ко је био паметнији од свих њих заједно, и открива ствари о њима које ни они сами нису знали.

Уопште не говорим о било каквим "расама" (јер су Срби и Цинцари једна раса, тим пре што су се Цинцари асимиловали у Србе), а ако је искључивост говорити да је крајње блесаво на озбиљној теми убрајати Пашића у Цинцаре, коме је само очух био пореклом Цинцарин, ја не знам о каквој се искључивости ради.

А о томе да што ће бити све мање Срба, ништа се не секирај. Ионако ћемо по теби сви бити Цинцари, јер је изгледа важније шта је човеку била чукунбаба, него шта он о себи мисли, и важније шта му је био очух него рођени отац.

Nigde niko nije rekao da je neko 100% nešto, bar ja to nisam negde rekao. Spominjao sam ljude kojima je bar jedan roditelj Arman. Makar i očuh, taj čovek je odgajio dete u duhu svoje kulture. I jedan roditelj je dovoljan da bi uticao na formiranje svesti mladog čoveka.

Драго ми је што прихваташ идеју да Пашић уствари баш и није био цинцарског порекла, само сада већ почињемо да залазимо у метафизику, па цинцарство почињемо да дефинишемо као нарочито стање свести (Цинцарин је јер га је очух "васпитао у духу своје културе"). Кажем ја, слободно можемо рећи - сви смо ми Армани. Или армани (браћа), дође му на исто.

[nbazuroski]

Jel posetio vec neko Tra Armani sajt. ima ga na razlicitim jezicijma. Ko ne zna cincarski ima i sajt na stranim jezicima.

Pitu

[nbazuroski]

Da vam odgovori jedan pravi Cincarin na ovu temu. Cincari zive u raznim drzavama i verni su gradjani tih drzava, lojalni, neupadljivi itd. Tacno je da ne isticu da su Cincari, ali nema niti jednog Cincara da mu oci ne zablistaju kada mu spomenes njegov narod. Voli svoju istoriju, voli svoje ljude, voli svoj jezik, svoje pesme, a zasto bi to on tako javno isticao to je u njegovom srcu i on nece to na primitivan nacin da istice. On postuje i Srbe i Makedonce i Grke, ne samo svoj narod i to je u redu. Treba vise da slusate Cincare, jer su najstariji na Balkanu.


Pitu

[nbazuroski]

Ako se Nusic nije izjasnio da je Cincarin javno onda sigurno tajno i svako od njih zna da je imao nekog Cincarina u porodici i oseca se posebnim zbog toga.


Pitu

[Bogart]

Ako se Nusic nije izjasnio da je Cincarin javno onda sigurno tajno i svako od njih zna da je imao nekog Cincarina u porodici i oseca se posebnim zbog toga.

Изјаснио се јавно, и то је било општепознато. Али не у националном смислу, или смислу припадништва, већ у смислу порекла.

[dimitraki]

Naravno da je osećanje pripadništva jednom narodu, upravo osećanje, dakle stanje svesti.
A ne neka fizička stvar.
Postoji i fizička predispozicija, ona određuje na primer mentalitet.
Čudi me da ne znaš da je Alkibijad Nuša pisao na cincarskom. Pesme. One se pišu iz duše, a ne iz glave.
Naravno da Cincari govore o poreklu, jer su u Srbiji doseljenici.
Zato je i Nuša otišao da bude konzul u cincarskom gradu Bituli (Bitolju), da bi bio među Cincarima!? Kojih se odrekao kažeš.
Na ovu temu neću više odgovarati, sve dok mi ne citiraš reči njegovog odricanje: gde, kada, kako.
Očigledno je da ne možeš da shvatiš da neko kome je majka Irkinja, a otac Francuz, može biti istovremeno i jedno i drugo. Tako se ponaša dete normalnih roditelja, odraslo u atmosferi ljubavi. Za ostale slučajeve ne znam.

[Bogart]

Na ovu temu neću više odgovarati, sve dok mi ne citiraš reči njegovog odricanje: gde, kada, kako.

Уопште нисам рекао да се било чега одрекао, нити то мислим. Човек се не може одрећи свог порекла.

Očigledno je da ne možeš da shvatiš da neko kome je majka Irkinja, a otac Francuz, može biti istovremeno i jedno i drugo. Tako se ponaša dete normalnih roditelja, odraslo u atmosferi ljubavi. Za ostale slučajeve ne znam.

Наравно да могу то да схватим, јер живим у вишенационалној средини где има мешовитих бракова, нарочито српско-мађарских. Па тако има потомака који се више сматрају Србима, оних који се више сматрају Мађарима, оних који се подједнако сматрају и једним и другим, и они којима није стало ни до једног ни до другог.

И пример са Мађарима је добар. Сви знају да је Шандор Петефи пореклом Србин, а Лајош Кошут (ако се не варам) Словак. Међутим, нисам до сад чуо ни за једног Србина или Словака који би их убрајали у српске, односно словачке великане.

Кажем, не желим на било који начин да вређам било тебе, било етничку заједницу чијим се чланом осећаш, тако да не разумем тај непријатан тон којим ми се обраћаш. Ако сам те нечим увредио, ја се извињавам, али теме на форуму имају и помало едукативан карактер, и када неко прочита (без икаквог образложења) да су Пупин, Змај, Пашић итд. били "Цинцари", може да стекне утисак да су то били на исти начин као и Бранислав Нушић, дакле да су рођени у цинцарској заједници, а не да су им очух или баба били Цинцари.

[dimitraki]

Hemfri,
primi moje najdublje izvinjenje ako ti je izgledalo da ti se obraćam neprijatnim tonom.
Nije mi to bila namera.
Uz najdublje poštovanje, bez namere da te uvredim, imam utisak da ne čitaš postove temeljno, već da ih letimično pregledaš.
Sada kada smo najzad identifikovali pravi naziv knjige i njen uvod, mislim da tvoja primedba da neko tvrdi da je neko bio iz neke zajednice ne stoji. Ne samo zbog naziva knjige, već zbog toga što su Cincari uvek bili i danas ostali isključivo urbano stanovništvo. Najveći broj živi u gradovima, a u gradovima i sam znaš ne postoje zajednice.
Najljubaznije bih te takođe zamolio da nađeš bilo koji moj post u kome sam direktno rekao da je neko pripadnik neke zajednice, ili da sam direktno rekao da je taj i taj Cincarin, koji te je naterao da reaguješ na ovaj način.
Ja sam ubeđen da ni u jednom postu nisam svojatao nekoga, ali ako ga ti nađeš priznaću da sam pogrešio.

[Armanescu Arman]

Prvo odgovor za Dimitrakija:
Cincarin je onaj koji za sebe tvrdi da je cincarin. Moze i da ne zna jezik ali mora da ga nauci ili da se uklopi u stvaranju kulture svog naroda.

Bogarte..postavio sam pitanje: dali svi ovi ljudi koje spiminjemo poznavali cincarski jezik?
Dali je Nikola Pashic nekad bio u Ohridu? I ako je bio sho je trazio tamo: ribe ili Kostu Abrashevica?
Ili zashto je Mihailo Pupin sagradio zvono u jednoj crkvi u Ohridu? Kod koga je prenoceavo, jeo..sa kim se susrteao?
ili na kom jeziku je Branilav Nushic napraviu interviu sa Janetom Sandaskim u Solunu.
Na kom jeziku je bilo napisano Nushicevo pismo za Jane Sandaski da se sastanu?

To shto je Branislav Nushic mozda najbolji komediograf na svetu (za mene) to je druga stvar.

Hteo sam samo da vam ukazem da smo nekada bili veliki narod.
Posle dolaska turaka se promenilo sve.
Nisam nacionalista niti neki idealista.
Mnogo sam procitao i mnogo proputovao da vidim dali je tacno ono shto se pishe u knjigama
Mnoge stvare su sakrivene a za mnoge stvari ne mozete da poverujete kakva je u stvari bila istina.


Pozdrav svima

p.s. ja sam cincarin i stvaram na mom jeziku ali mnogi od moje rodbine ili su makedonci ili bugari ili grci...

[dimitraki]

Armanescu zburâshti bash ashi cum iasti dealihea! Haristo
Da vidimo koja srpska imena je Branislav Nušić dao svojoj deci.
Muško dete Ban Nušić.
Žensko dete Gita Nušić.
Gita Nušić je svu zaostavštinu svoga oca ostavila Muzeju grada Beograda.
Tako u tzv. Legatu Gite Nušić možemo da vidimo zanimljive fotografije iz života B.N.
Koga zanima neka pogleda u gore pomenutom Muzeju primerak zaveden kao BN 471.
Na toj slici se nalazi svadba B.N. Interesantno je da je u svom zanosu srpskog nacionalizma Branislav N. nije organizovao svadbu u Srbiji, već u zavičaju.
Na slici se ne vide trubači, niti i jedno lice u srpskoj nošnji.
Ali zato ostalih za koje neki smatraju da ih se odrekao ima u popriličnim količinama i to u narodnim nošnjama.
Da li je u svom životu B.N. učinio nešto značajno za Armane, ne!
Ali to ne znači da treba da ga ne volimo samo zato što je više voleo da se vozi u limuzini po Pelisteru, nego da se bavi nacionalnim radom za Cincare.

[Bogart]

Sada kada smo najzad identifikovali pravi naziv knjige i njen uvod, mislim da tvoja primedba da neko tvrdi da je neko bio iz neke zajednice ne stoji. Ne samo zbog naziva knjige, već zbog toga što su Cincari uvek bili i danas ostali isključivo urbano stanovništvo. Najveći broj živi u gradovima, a u gradovima i sam znaš ne postoje zajednice.
Najljubaznije bih te takođe zamolio da nađeš bilo koji moj post u kome sam direktno rekao da je neko pripadnik neke zajednice, ili da sam direktno rekao da je taj i taj Cincarin, koji te je naterao da reaguješ na ovaj način.
Ja sam ubeđen da ni u jednom postu nisam svojatao nekoga, ali ako ga ti nađeš priznaću da sam pogrešio.

Онда се опет извињавам, али која је разлика између "бити Цинцарин" и "бити део цинцарске етничке заједнице". Ја сам мислио да је то исто, јер бити делом српске етничке заједнице значи бити и Србин, и зато сам говорио о етничким заједницама.

Da vidimo koja srpska imena je Branislav Nušić dao svojoj deci.
Muško dete Ban Nušić.
Žensko dete Gita Nušić.

Да ли је истинит податак да су му се родитељи звали Ђорђе и Љубица Нуша?

[dimitraki]

Да ли је истинит податак да су му се родитељи звали Ђорђе и Љубица Нуша?

Da, s tim što je pravo ime oca Georges, a Srbi ga zvali Đorđe i da, Ljubica.

[dimitraki]

Da pogledamo sada jednu mnogo interesantniju stvar a to je spisak cincarskih đaka u Makedoniji (geografskoj). Ne možemo a da se ne zapitamo gde su svi ovi ljudi danas, posle samo sto pedeset godina.

The first school established :
Location: Tarnova (today FYR Macedonia)
year of founding: 1864
Functions on a regular basis since 1867
type: boys school
Teachers: Dimitrie Atanasescu (a native of Tarnova)
Number of pupils as registered in the school year 1888-89: 20 pupils
Names of the pupils year 1889-90:

Cocia Hr. Cotta
Cusu Natu
Ghiusu C. Natu
Petru Thimiu Cuciuchi
Sachi G. Saragiu
Tachi M. Saragiu
Tirciu Dzodzi
George P.G. Grecu
George D. Belcameniootu
Nida Hr. Cotta
Petru Z.G. Caranicu
Pandu M. Terpin
Vangheliu D. Atanasescu
Lachiu Nachi Duca
Stavre N. Slobacu
Tudorachi Hr. Cotta
Gusu G. Buze
Nicolachii D. Atanasescu
Steriu C.T. Belcameniotu




The second established school:
location: Gopesi (Gopesh) - (today FYR Macedonia)
year of founding: 1867
type: boys school
Teachers: Dimitrie Cosmescu (a native of Gopesi), Sterie Cionescu-Ciona, Nicolae Cosmescu, Gusu Nijopoleanu, Ghica Papa, D. Pilita, Gheorge Caracotta, Gorciu Tale
Number of the pupils as registered in the school year 1889-1890: 117
Names of the pupils year 1889-90:

Nicolae Dimca
Vangheli Mazni
George Musturicu
Demetriu Belciu
Nicolae Petrescu
Teodor Torbu
Papa-Gheorghe Anastasi
Levu Ioan
Toma Mihi
Vangheli Pricu
Demetru Biju
George Lerca
Alexandru Cuju
Teodor Musturic
Mihu Pachionu
Hristu Padori
Ioan Tecu
Demetru Ghiricociu
George N. Belciu
Michail Nita
Toma Constantin
Alexandru Cosca
Vangheli Papa Levu
George Hotu
Hristu Belciu
Ioan Papa-Goga
Alexandru Torbu
Nicolae Demetrescu
Ioan Bandu
Ioan Traian
Vangheli Belciu
Anastasi Coci Craja
Ioan Dimasu
Constantin Dunca
Nicolae Dica
Tiju Hristu
Steriu Lerca
Demetru Mihutan
Constantin Musturic
George Papa-Coci
Demetru Papa-Goga
George Papa Levu
Demetru Sotiri
Ioan Iotu
Constantin Iotu
Hristu Nanci
Demetru Carajea
Vangheli Nasi
George Pitca
Anastasi Protueru
Teodor Dienescu
Anastasi Franga
George Belciu
Teodoru Mazni
Nicolae Nata
Constantin Spau
Nicolae Zagana
George Pitu
Demetru Lerca
Nicolae Tuta
Teodor Lerca
Demetru Stefu
Demetru Dimeca
Vangheli Dociu Carajea
George Traian
Demetru Marci
Naum Bela
Sotir Padori
Gligori Robi
Hristu Mazni
Nicolae Sboti
Constantin Dimitrescu
Vangheli Carajea
Torbu Naum
Demetru Belciu
Alexandru Petrescu
Demetru Taci
Mihail Suban
Ioan Boiagi
Teodor Rambi
Ioan Sotiri
Ioan Coci Carajea
Dimca Demetru
Nicolae Cusi
Ioan Cota Cuzman
Constantin Dotti
Anastas Niciu
Constantin Stefa
George Spau
Teodor Papa Naum
Vangheli Ghiricociu
Vangheli Papa Dori
Demetru Necui
Nicolae Robi
Demetri Stefu
Anastasi Iuvani
George Coci Craja
George Romu
Anastas Ghiricociu
Mitu Maciu
Vangheliu Fani
Pitu Santa
Ilie Terpci




The third established school:
Location: Avdela-Pindus (today Greece)
Year of founding: 1867
Type of the school: mixed
Teachers: Apostol Margarit, Ioan Somu Tomescu, G. Dautti, Papa Ioan Tofechi, Tuliu Mihali
Number of registred pupils school year 1889-90: 60-90 pupils
Name of the pupils year 1889-90:

Ioan Manachea
Nicola G. Civica
Nicola Papa Hagi
Nicola G. Cealara
Iuliu G. Matusiu
Iuliu Tapu
Steriu G. Papa Steriu
Dimitri G. Civica
Nacu G. Caragian
Aristide Papa Hagi
Pericli Civica
Nicola Papa Hagi
Pericli Civica
Nicola Papa Hagi
Nacu G. Exarhu
Constantin G. Exarhu
Atanasi G. Papa Hagi
Dimitri N. Guvita
Dimitri C. Cunomu
George D. Tuliu
Steriu D. Tuliu
Dimitri T. Beza
Todi I. Zarma
Manoli I. Zarma
Gheorghi B. Cutova
Steriu I. Mamali
Nicola T. Caragian
Lambre Papa Hagi
Tuliu D. Papa Hagi
Ion N. Guvia
Ioan D. Guvita
Busiu G. Zoae
Nacu D. Cealera
Nacu N. Papa Hagi
Tachi N. Papa Stergiu
Steriu A. Papa Hagi
Ion G. Dimache
Ion D. Beni
Nacu G. Pupi
Leonida G. Pupi
Busiu G. Papa Steriu
Dimitri G. Catohi
Ioan Giagea Bazuchi
Dimitri Giagea Bazuchi
Pericli I. Patajiogu
Nacu N. Tanbosi
Nicola D. Caciperi
Ghiorghi D. Casidi
Tuliu B. Coscari
Miltiade G. Papa Hagi
Gheorghi T. Beza
Dimitri G. Vira
Dimitri B. Miga
Nicola Siuguchi
Tachi G. Manachea
Tuliu T. Bodi
Pericle G. Paceaura
Ioan N. Zangana
Dimitri Giagia
Ioan D. Papa-Tulcia
Nicola Papa-Ioan
Steriu A. Teni
Tuliu G. Rosiu
Vanghelita Tomesc
Despa I. Tomesc
Tita Ciapara
Vanghelita Ciapara
Aglaia T. Tulliu
Maria N. Stamuli
Oympia Papa Hagi
Theologia A. Papa Hagi
Anastasia G. Beza
Ecaterina B. Baludima
Maria Androna
Marita T. Papa
Vasilichia G. Baracu




The fourth established school:
location: Vlacho-Klissoura (today Greece)
Year of founding: 1868
Type: boys school
Teachers: Tuliu Tacit, G. Adam, N. Nacea, Nicolae Pasca, Constantin Ghica Papa

Numbers of pupils as registered in school year 1889-90: 66
Names of the pupils year 1889-90:

Dimitri Dima
Cociu Papana
Gheorghi N. Teua
Iani G. Gafe
Cociu Salaiani
Hristu Marinca
Sili Siava
Gheorghi Siava
Iancu D. Adam
Catinio Nacea
Gheorghi Nica
Dimitri Cosma
Catinio Baravachi
Dimitri Xisfinghi
Alexi Iogu
Petre Hagi
Ionic B. Sirimet
Peter Iota Tare
Tegu G. Siochi
Gheorghi Samara
Tusu Siganaru
Tugu N. Siochi
Goga Caracuta
Cociu Iovani
Ioan N. Teuta
Gheorghi Tomu
Hristu Siochi
Tasula Hrisonasi
Catincea Caracuta
Via Ianachi
F. Muscaru
Cociu Muscaru
Ianachi Iogu
Colce Mice
Goga Anastasi
Dimitri Babusiu
Tusu Baravachi
Gheorghe Psata
Fani Giumurtu
Nicola Zahu
Nastasi Damasioti
Goga Hata
Gheorghi Papana
Dimitri Baba
Tusiu Peta
Dimitri Lazu
Nule Mangrosi
Tachi Dumitrescu
Simu Becu
Tasula Mera
Cociu A. Adam
Dimitri Mora
Toma Dimica
Cota Ghica Baravachi
Gheorgi N. Iogu
Tusiu Carastam
Ioan V. Lazu
Constantin V. Mona
Nicolae Gheronicu
Cociu Turnibuca
Gheorghi Mironiu
Gavril Dimcea
Nicolae Baba
Fani Hagi
Fani Blangara




The fifth established school:
Location: Ochrida (today FYR Macedonia)
Year of founding: 1868
type: boys school
Teachers: G. Tomara, Gheorge Pihion, Filip Apostolescu, Ioan Zgala
Numbers of pupils as registered in year 1889-90: 55
Names of the pupils year 1889-90:

Achilea Dafina
Costi Busaca
Constantin Bumba
Dule Gepar
Gheorghe Chita
Mihali Joma
Mihali Stefanescu
Mihali Ionescu
Miha Ioan
Mitra Tamina
Nacu Deala
Pandi Miha
Pitu Sambitel
Spiru Joma
Sotir Ionescu
Tachi Busaca
Tascu Atanasescu
Tascu Stoe
Vangeliu Poa
Zisu Parmachi
Anton Petrescu
Bana Tamina
Iancu Baliuc
Ilia Pitosu
Mihali Ianecu
Niculae Ghiscu
Nicolae Murghila
Nicolae Constantinescu
Naum Atanasescu
Stefan Ghergu
Spiru Niculescu
Tomu Chiohi
Tachi Ionescu
Nicolae Ianescu
Zizi Sacarecu
Alexandru Gerah
Aureliu Goju
Gavriil Petrescu
Leon Papa Stefan
Naum Anastasescu
Pascu Veroniu
Spiru Dimonia
Spiru Baliuc
Tascu Ruvina
Tascu Arsen
Vangeliu Gepar
Atatasie Rusaca
Andrea Pihion
Stavri Bija
Tascu Goju
Vasilie Sacu
Dimitrie Naumescu
Dimitrie Verusu
Gregoriu Veroniu
Virgiliu Apostolescu

[dimitraki]

The sixth established school:
Location: Calive-Veria (today in Greece)
Functioned in conjunction with the 1878 established summer school of Xirolivadi
Year of founding: 1870
Type of school: mixed
Teachers: Dimitrie Badralexi, Ioan Vurduni, Ioan Dalametra
Numbers of pupils as registered in year 1889-90: 154
Names of the pupils year 1889-90:

Demetriu Hondruandon
Costa Baba
Tolia Carafoli
Cola Prapa
Cola Gama
Tolia Titimeaua
Cola Duli
Dimitri Caranusi
George Caranica
C Culcichi
Cola Prapa
Ioan Pitu
Demetriu Caprati
Mitri Miha
Nicola Bazaca
Manoli Manacu
George Carastam
Mitri Cialera
Ion Dimitri
Pericli Nachi
Gusea Chisu Cialera
Gusea Dufoli
George Colio
George Blaciotti
Vasili Ciamitru
Gusa G. Nula
Tega Paliocola
Ghiani Paciaura
Tusea Zafiro Ghiani
Tusea Ciri
Cola Caraveli
Tusea Demo
Nicola Papa Stergie
Steriu Dalametra
Gusa Papa Dimitri
Nicola Atanasoca
George Demu
Gusa Papari
Ioan Bandi
Dimitri Tachi
Gheorghi Caranica
George I. Caranica
George G. Ghianuli
Tusea Culcichi
Gusea Baliata
Mitri Capitan
Steriu Taha
Tusea Vatamaca
Demostene Naumi
Constantin Iota
Tusea Vurduni
Ioan Zeana
Cola Hasura
Petre Ciarciani
Stregiu Iancu
Stergiu Papa Stergiu
Tusea Vasile
Atanasi Taha
Tusea Caranica
George Zarosi
Nicola Muzaca
Tuliu Hagi Goga
Gusa Guguleanu
Demetriu Ciumetti
Tusea Busulenga
Alexi Papa Demetriu
Tusea Dulica
Ioan Zagari
Nicola Busulenga
Peter Caranica
Nicola Ghianuli
Ioan Pitu
Demetriu Mucioni
Demetriu Hagi Nota
Nicola Mucioni
Ioan Matu
Nicola Capitan
George Busulenga
Ioan Zeana
Ioan Colce
Ioan Caraveli
Busa I. Caranica
Costa Vasilie
Nicolae Bujini
Demetriu I. Cionga
Demetriu M. Cionga
George Badralexi
Demetriu Iota
George Bandi
Tusea Zimba
Mitri Sutughiani
George Luri
George G. Cutova
Steriu Ciarciani
Steriu Duli
Mitri Gima
Vasili Peter
Toli Cutova
George Caraghiani
Niculae Cutova
Toli Moca
Gusea Sterghiuli
Ilia Pablicu
George Scodrani
George Prapa
George Paliocola
Ianachi Papari
Tuliu Cialera
George Condulimasi
Vasilachi Pavlicu
Nicolachi Pivloghiani
Constantin Papa Jani
Iona Blaciotti
Ioan Castanula
Tega Vurduni
Constantin Huleva
George Zeana
Nicoale Rava
George Capara
Nicolae Cutrula
Mihail Caprini
Steriu Blaciotti
Nicola Papa Nuli
Tusea Dicea
Ioan Ghianulli
Steriu Busbuchi
Demetriu Gima
Tuliu Garagheorgi
George Pagalea
Nicolae Luri
Ioan N. Matu
Ioan N. Zagar
Zisi H. Scudran
Alexi S. Ciumetti
Demetriu M. Cotva
Demetriu G. Anastasiu
Demetriu A. Dulica
George G. Ciara
Maria A. Tararira
Ioan N. Zissi
Demetriu G. Ciumetti
Demetriu Cuculiciu
Steriu T. Ciumetti
Nicola I. Hasura
Demetriu T. Busulenga
Gusa P. Iancu
George I. Papusu
Ecaterina Cionga
Anastasia Zissi
Sirma P. Badralexi




The seventh established school:
Location: Crusova (today in FYR of Macedonia)
type of the school: mixed
Year of founding: 1868
Teachers: Sterie Cionescu-Ciona, Vanghele Petrescu, Tascu Iliescu, Ion Unca, Papa Sterescu
Numbers of pupils as registered in year 1899-90: 133 boys and 20 girls
Names of the pupils year 1889-90:

Gheorghe Naidu
Vangheliu N. Petrasincu
Gheorghi S. Chiale
Teghia Cola
Aurel D. Papa Sterescu
Gheorghi S. Buracu
Halciu Tirciu
Ghiusu D. Papa Sterescu
Costu M. Nane
Mitu Terpce
Tachiu T. Chiale
Theghiu T. Chiale
Teghiu T. Ghiorghi
Nachiu Cola
Miha Dinu
Petra Anton
Ana N. Boiagi
Sunda Naidu
Unciu Anton
Iosif Tirciu
Ilciu Traian
Spiro Petre
Vasil Tascu
Miha Matheu
Costu Mihali
Vasile Gheorghi
Toma Unciu
Traian Petre
Gligor Cola
Vasili Ghiore
Miha G. Ciripar
Anton T. Dinischiot
Toma Petru
Gachiu S. Tiriviri
Costu T. Sunda
Vanciu C. Hassan
Teohari Buracu
Romul G. Bongu
Sula I. Chiale
Nata N. Logi
Costu Curte
Lachiu Cota
Costa Cocu
Nachi Cozaru
Stavre Degatace
Miha Gunusaru
Tascu Busa
Nascu Nicea
Costu Poat
Anton Petrasincu
Gorciu Levra
Todu Stabechi
Riste Traian
Vanciu Vretu
Domenic Unca
Nascu Dimitri
Mitu Mastur
Vana Baliu
Sotiri Blaje
Stoian Bote
Tachu Boiagi
Taciu Copaciu
Vasili Cacimaru
Vasili Ciriviri
Lachiu Demiri
Steriu Iotu
Unciu Leazi
Tascu Lefandi
Gheorghi Mucitane
Vana Nescu
Sotiri Naidu
Lachi Pure
Nachiu Stabechiu
Dimitri G. Giagiu
Lachiu Copaciu
Todu Domca
Toma Caracosta
Gheorgi Misiu
Steriu Nicia
Vanciu Ilio
Nachiu Mara
Chiriu Nedan
Gheorghi Domca
Lachiu Iana
Todu Pure
Lachiu Guchia
Giogiu Marcus
Costu Curte
Costu Ciusea
Pandu Cajea
Nachiu Curte
Sula Tana
Lachiu Cajea
Vasili Marcusu
Costu Cristu
Caciu Pure
Costu Iovan
Vasili Ida
Costu Mastur
Chiriu Dame
Nicolachi Ciulac
Nichiu Chiragi
Lezu Ghiatru
Ghicor Marcus
Cola Ciaciapina
Nascu Mane
Donciu Marcus
Chiriu Nascu
Gheorghi Leasca
Mateu Gherasi
Mihail Zissi
Nicolae C. Besca
Sergiu C. Petrasincu
Nicola C. Culuchita
Tascu Chiale
Vanciu G. Paliu
Vasili Cola
Christu Lozi
Lachiu T. Sunda
Petra Nedan
Todu Unca
Costu Buto
Demetriu S. Sunda
Demetriu Ciumca
Michail Diciacu
Nicolae Cornetescu-Cornetti
Tascu Cornetescu
Rafael Dinischiot
Matheu Siope
Frosa Curte
Tullia Mara
Victoria Ghiatru
Fania Ghiatru
Sevasta Bidini
Nusca Bidini
Lefta Cajea
Nusca Siope
Letta Bijia
Chia Pure
Domca Dima
Zugrafa Ito
Magdalina Presi
Opa Pure
Domca Curte
Lifca Curte



The eight established school
Location: Neveasta (today Neveska-Nympheion in Greece)
Year of founding: 1875
Type of school: mixed
Teachers: C. Ionescu-Chirana, Sergiu Dimitrescu, Gh. Ghica-Papa

Number of pupils as registered in 1889-90: 45
Names of the pupils year 1888-1889:
Nicolae Lusta
Dimitrie Stancu
Ioan N. Tirle
Naum G. Leca
George Bure
Dimitrie Cremo
Constantin G. Danu
Vasile N. Roza
Anastasi T. Beffa
Lenca G. Nace
Maria A. Lipuriciu
Zita C. Dannu
Atina G. Dannu
Nicolae Pardafeli
Ionica Bicciola
Miltiade Biccioli
Teodor Naca
Dimitrie Lipuriciu
Teodor Beta
Ianu Beta
Gheorghe Cionana
Gheorghe Mecicu
Alexi Hiabu
Victoria S. Nace
George S. Nace
Teodor S. Nace
Ioan N. Naideni
Stergiu Ciocu
Nicolae D. Chitu
Teodor G. Ghiaca
Peter Miliancu
Sterghiu Mecicu
Ioan Salicu
Teodor Cicio
Anastasi Naca
Peter G. Ghiaca
Dimitrie Palasi
Mihaili G. Leca
George Miliancu
Anastasi Fisto
Foti Palasi
Ioan Zega
Gheorghe Butaru
Anastasie Spiru
Zoita Chirana



The ninth established school:
Location: Perivoli-Pindus (today in Greece)
Year of founding: 1877, May
Type of the school: mixed
Names of the teachers: Gh. Perdichi, Father Dumitru Constantinescu (formerly of the school of Velestino near Volos), Zisi Papa-Tanase (Doctor in Medicine; Head Master)
Number of pupils as registered in year 1889-90: 90
Names of the pupils year 1889-90:

Aurelia Constantinescu
Tuliu Sdrula
Nicola Sdrula
Gheorghi Andachi
Tuliu Nusi
Nacu Papa Rizu
Franca Cociu Marcu
Panaioti Perdichi
Matusiu Nibi
Nicola Nibi
Gheorghi Sdrula
Nicola Bubata
Dimitri Nibi
Dimitri Musiu
Gogu Sdrula
Gheorghi Nibi
Constantin Sarandi
Gheorghi Perdichi
Gheorghi Ciubecu
Mihali Ciubecu
Iuliu Misaca
Gheorghi Sarandi
Gheorghi Sumurechi
Mihail Palata
Gogu Perdichi
Apostol Papa Atanasi
Gheorghi Papa Atanasi
Ioan Puspurica
Nicola Farserotu
Mihali Cutuliapu
Ion Cutuliapu
Nicola D. Marcu
Tina Marcu
Nicola G. Marcu
Steriu Mirminga
Gheorghe Mihuliti
Gogu Fusca
Gheorghi I. Fusca
Constantin Muha
Dimitri Coloir
Mihali Laitu
Iaca Belu
Panaioti Tegu Ioan
Mihali Fusca
Mihali Vangheli
Ghiorghi Vangheli
Ghiorghi Constantin
Gheorghi Apostolina
Steriu Apostolina
Matusiu Musiu
Apostol Brezna
Gusiu Andachi
Dimitri Cuscurida
Nicola Varduli
Nacu Varduli
Constantin Varduli
Dimitri Dalabira
Steriu Mechi
Iacali Scrima
Gheorghi Scrima
Apostoli Stamuli
Panaioti Ciucadana
Dim. Steriu Ciucaduna
Iuliu Ciucaduna
Steriu Vuloaga
Gheorghi Balamoti
Marusa Perdichi
Nicola Balamoti
Fanita Mirminga
Vanghelita Varduli
Vanghelita Sumurechi
Marusa Nasica
Franca Ghicea
Lusa Nasicu
Ster. Bubota Burduliacu
Gheorghi Burduliacu
Ecaterina Misaca
Fanita Baiati
Nicola Bela
Nicola Papa-Rizu
Gheorghi Caracaciu
Sirma Caracaciu
Marusa Papa-Riza
Nicola Ianusi
Nasi V. Ianusi
Tuliu Goma
Iaculi P. Iconomu
Ecaterina Bela
Nacu Pusconi



The tenth established school: Location: Perlepe - Prilep (FYR Macedonia)
Year of founding: 1878
Type of school: mixed
Teachers: D. Niculescu, I. Hondrozom, Dimitrie Lazarescu-Lecanta, Iordan Nica, N. Maracine
Number of pupils registered year 1889-90: 54
Names of the pupils year 1889-90:

Magiar Dimitrache
Mihailescu Petre
Argintar Alexandru
Bade Danail
Mitescu Iordan
Lanco Nicolae
Bidin Toma
Galeo Sergiu
Ghioca Gligore
Pletvareti Petre
Capidan Aspasia
Ciucur Tatia
Capidan Elena
Magiar Pandeli
Niculescu Taciu
Niculescu Petrache
Camberita Taciu
Pendifianga Pericle
Bidin Mihai
Plociar Costache
Petrescu Vlademir
Petrescu Magdalena
Ionescu Milan
Lazef Spiro
Vartan Haralambu
Lanco Niculae
Magiar Penelopa
Mitescu Vanciu
Ionescu Vasilichia
Magiar Bizanta
Gura-mica Vasilichia
Petrescu Maritza
Camberita Toma
Lanco Mance
Vartan Iordan
Giamo Stavrache
Gura-mica Petre
Cule Demetru
Capsali Dumitrache
Robescu Victoria
Pendifranga Magdalena
Slabeico Sofia
Capidan Tatia
Bidiu George
Vehe Vasile
Gligore Argintar
Lazef Hristu
Ghiuro Ionel
Constantinescu Hristu
Sapce Haralambie
Nica Sevasta
Constante Costa
Galeo George

[dimitraki]

The eleventh established school:
Location: Monastir - Bitule (today Bitolia in FYR Macedonia)
Year of founding: 1878
Type of the school: primary boys
Teachers: N. Popillian, P. Fundu, Lazu Dumi, G. Perdichi, Gh. Ghica-Papa
Numbers of pupils as registered in year 1888-89: 40
Names of the pupils year 1888-89:

Constantin Chiristigi
Stefan Constantin
Pandu Sunda
Vangheli Demetru
Mihail Tascu
Anastasi Mihail
Teodor Iona
Tache Eftimiu
Angheli Velo
Pandeli Chiurci
Alexi Cipu
Naum Sunda
Hristu Cipi
Teodor Nicola
Iancu Constantin
Leca Sunda
Petrusi Teodor
Mihail Sichirgi
Anton Milciu
Nicola D. Hangi
Geporge Buracu
Teodor Velu
Costachi Nicola
Traian Perdichi
Tachi Vlahu
Toma Fundu
Ghiusu Fundu
Nicolae Barzacu
Ioan Miclescu
Nacu Tale
Zisi Peta
Tachi Leasca
Toma Mihailescu
Ioan Ciomu
Tachi Sunda
Anastasie Comu
Petrachi Magiari
Petrachi Catergari
Tachi Naum
Demetre Hagi-Anton



The twelfth established school:
Location: Moloviste (today FYR Macedonia)
Year of founding: 1880
Type of school: boys
Teachers: Gusu Papa-Costa, Spiru Popescu, M. Dimonia

Number of pupils as registered in year 1888-89: 93
Names of the pupils year 1888-89:

Batalia Mihail
Batalia George
Bile Tascu
Barju Dimitrie
Damciu Stefan
Dosta Tascu
Bambula Petru
Cusca Vangheli
Cusca George
Ciapra Hristu
Ciapra Vangheli
Danciu Simion
Dunda Simion
Dunda Nicolae
Goli Tascu
Ghianciu Spiridon
Hagi-Marcu Ioan
Traicu Ioan
Topa Naum
Romce Ioan
Roata Trifon
Rizu Nicolae
Simce Nicolae
Stoian Grigoriu
StoianTascu
Soptia Tascu
Tasicale Tascu
Zoghe Tascu
Anghele Alexa
Bele Dimitrie
Bele George
Balgia Spiridon
Cerla Leonida
Cioada Stefan
Cusca Teodor
Dunda Constantin
Dame Spiridon
Dina Ioan
Franga Tascu
Licusa Stavre
Naunca Sotir
Olde Spiridon
Papa-Simu Teodor
Fundira Constantin
Maciu Lazar
Macavea Dimitrie
Nestor Mihail
Nanca Nicolae
Rizu Tascu
Anghele Nicolae
Cuca Constantin
Chitan Lambru
Cociu Spiridon
Tasicale Nicolae
Busicu Hristu
Bogu Steriu
Ciomu Consatntin
Ciomu Hristu
Cusac Vangheli
Goli Steriu
Hagi-Marcu George
Maciu George
Percea Vangheli
Papa-Costea Hristu
Paligora Ioan
Trista Vangheli
Ciomu Tascu
Ciomu Ioan
Cusca Pandeli
Cusca Stefan
Marti Constantin
Chiamo Dimitrie
Ciumandra Spiridon
Curanda Constantin
Gole Anton
Ilia Simion
Cerla Mihail
Meta Teodor
Paligora Stefan
Tigarida George
Papa-Costa Tascu
Poscu Dimitrie
Simcea Constantin
Terpu Constantin
Velo Nicolae
Vulcan George
Barda Tascu
Peca George
Mischia Dimitrie
Mufa Hristu
Paze Nicolae
Papa-Tarpu Ioan
Peca Constantin




The thirteenth school founded:
Location: Hrupistea (today Argos Orestikon, Greece)
Year of founding: 1880
Type of school: boys
Names of the teachers: D. Ionescu-Chirana, Vasilache Hagi-Stergiu
Number of pupils year 1888-89: 26
Names of the pupils year 1888-1889:


Dina Petcu
Ghirusa Nace
Gheorghe Hagi
Teodor Pisota
Nicola Constantin
Pascali Hristu
Toma Dimce
Nacu Stilian
Teodor Popa-Enache
Tasu Dice
Tahu Manciu
Unciu Dimce
Costa Nicola
Dimitri Nacu
Grigore Costa
Ghiusa Liciu
Nicola Lambru
Nicola Ciome
Maniu Nace
George Manciu
Dimitri Ciomo
Mihaili Ghiza
George Tezecaru
Dimitri Ziguli
Dimitri Ciupra
Atanasi Hertu





The fourteenth established school:
Location: Magarova (today in FYR Macedonia)
Year of founding: 1880, September
Type of school: boys
Number of pupils as registered year 1888-89: 47
Names of the pupils year 1888-89:


Tachi Stoice
Tascu Ghica
Pandu Vacar
Toda Vosiale
Tascu Gopisianu
Petru Lazarescu
Toma Alexu
Petru Chiria
Costi Colciu-Cara
Vangheli Naum-Tete
Tanasachi Petre
Miha Cole
Petre I. Terpa
Giamu Cociu
Marcu Cociu
Cocea Gopisan
Ciamita Butcaru
Pandu Softa
Bogdan Gioga
Tascu Samara
Gheca Nasi Morena
Dusu Dafin
Tanasachi I. Terpa
Nicolachi Schipitaru
Toma N. Caciun
Peter Ionescu
Nida Ciapan
Tusu Caramin
Unca Caramin
Gusu Casidi
Tachi Mihailescu
Toma Gheci
Pandu Rusachi
Vancu Mira
Tachi Tusu-Tega
Sotiri Bije
Coicea Rusdachi
Tachi Hrisicu
Tascu Petre
Dinu Mane
Costi D. Dova
Petre Eftimescu
Gogu Mina
Tachi Dafin
Hristu Tete
Nachi Dinu
Cocea Pavle


The fifteenth established school:
Location: Samarina - Pindus (today in Greece)
Year of founding: 1880
Type of school: mixed
Names of the teachers: Ioan Somu Tomescu, D. Cuvatti, A. Papa-Ioan, J. Hondrozom
Number of pupils as registered in year 1889-90: a total of 110 of whom 38 in Samarina (only during spring-summer). During the winter season, the school is moving at Vlacho-Iani near Olympus, where the population of village of Samarina migrates each autumn.
Names of pupils year 1888-89


Gheorghee Zisi
Zicu Matusiu
Mihaliciu Tole
Epaminonda Papacosta
Alcibiade Papcosta
Iona Papazisi
Zisi Caratana
Ioan Caratana
Chita Papacosta
Nicola Varsanu
Ioan Seracu
Ianuli Matusiu
Nicola Dadaliari
Tachi Zuca
Nicola Graba
Gheorghi Pineta
Ahile Pineta
Gheorghi Musiu
Iona Crae
Gheorghe Bufu
Tasa Papa Costa
Atanasie Graba
Dimitrie Crae
Dimitri Piti
Gheorghi Piti
Atanasi Dadaliari
Nacu Crae
Urania Pineta
Alexandre Papacosta
Alexandre Donda
Costa Aguriana
George Hagi Bira
Hrista Luca
Ioan Papa Manoli
Manoli Papa Manoli
Nicola Zuchi
Tachi Luca
Dimitri Ligura



The eighteenth established school:
Location: Baiasa (today Vouvousa, Greece)
Year of founding: 1880
Type of school: mixed
Names of the teachers: D. Sumba
Number of pupils as registered in 1889-90: 42
Names of the pupils as registered in year 1889-90:

Atanasie Zisi
Atanasie Cazana
Apostoli Zotu
Atanasie Vlahutu
Atanasie Bili
Apostoli Beza
Atanasi Gima
Atanasie Miha
Busiu Bili
Busiu S. Tahu
Dimitri A. Gima
Dimitri Rizescu
Gheorgi Gima
Gheorghi Belciu
Gheorghi Hagi
Gheorghi Dumbali
Hristu G. Gheorghi
Hroni Varvati
Ioan Bura
Ioan Rizu
Iuoan Gima
Ioan George
Ioan Casana
Ioan M. Bili
Ioan Cuscru
Iona Druia
Mantu Repa
Nicola Garace
Nicola Theodor
Nicola I. Cazana
Pericli G. Nicu
Petri Papa-Atanase
Petri I. Cazana
Pericle Miha
Sergiu Litu
Sergiu Cufu
Sergiu Zisa
Sergiu Belciu
Stefan Beza
Nicola Musiu
Tasula Zotu
Vasile Vova
Zise George
Ioan Vrazoti
Ita Goraciu
Maria Gima
Maria Theodori
Maria Druia
Maria Cazana
Maria Paloselit
Emilia Ianuli
Despa Druia
Sultana Gima
Zoita G. Rizu
Zoita C. Hagi
Zoia T. Tega

The nineteenth school established:
Location: Monastir - Bitolia (Bitule) (today FYR Macedonia)
Year of founding: 1880, March
Type: Lyceum (seven years term):
Name of the teachers: V. Glodariu, R. Corvin, Ioan Gheorghiade, Mrs. Gheorghiade (religion), C. Caieretti (mathematics), Agop Artinian (Turkish language), V. Petrescu (drawing and caligraphy), N. Maimuca (French language), I. Ciulli (mathematics, accounting), H. Pavliu (geography), Vangheli Petrescu (French language), D. Cosmoileiu (Head Master, also teaching Romanian and German languages), Father Faveyrial (philosophy and French), A. Stefanescu-Gudela (mathematics), N. Maimuca (chemistry, biology and natural sciences), G. Dautti (Latin language), I. Ciulli (religion and mathematics), M. Baliu (natural sciences), N. Craia (History, geography and Italian languages), Iusuf Efendi (Turkish language), Tache A. Margarit (French, 3rd and 4th classes), Gusu Sarmachesi (1st and 2nd classes), T.Sunda (tutor and pedagogue), D. Lazu-Dumi (pedagogue)
Numbers of the pupils as registered year 1888-89: Gymnasium: 70; Lyceum: 95 of whom interns 65
Numbers of pupils who receive stipendiums: 46
Names of the pupils year 1889-90:

Ioan Ciumetti
George Badralexi
Gusa Cionga
George Cica
Alexi Parjita
Stefan Velu
Teodor Nero
Apostolescu Hariton
Christu Birislav
Naum Moco
Sterie Dinischiot
George Carastam
Costa Ciara
Nicolae George
Constantin Chioca
Teodor Dimca
Demetriu Tono
Alexandru Cristoforidi
Iona Ghiulamila
Adam Coe
Harambi Coe
Nicolae Batzaria
Constantin Cille
Pericle Papa-Hagi
Gusu Apostolescu
Baracu Ioan
Nusi Tulliu
Ioan N. Papa-Hagi
Ilie Papa-Hagi
Nicolae Caracotta
Nicolae Dimonie
Eftimie Dafina
Satvre Buhia
Filip Misa
Constantin Meta
Tascu Purcarea
Vasilie Dimonic
Tachi Perdichi
Ercule Papa-George
Cusu Perdichi
Vangheli Narte
Ioan Papinian
Sterie Perdichi
Teodor Narte
Leon Constantinescu
Ioan Ciomu
Demetriu Pitza
Ioan Papa-Hagi
Ioan P. Hagi
Nicolae Cianta
Ioan Coian
Lazar Atanasscu
Nicolae Tacit
Ilie Ghicu
George Zverca
Pavel Hagi-Joga
Tuliu Mihail
Sterie Ciumetti
Ioan Argintin
Mihail Statu
Atanasi Papa-Ioan
George Cionga
Pericli Civica
Simu Berberi
Ion Dalametra





The twentieth established school:
Location: Nijopole (today FYR Macedonia)
Year of founding: 1881
Type of school: mixed
Names of the teachers: Gusu Nijopoleanu, D. Zugraf, Z. Papazi

Number of pupils as registered in year 1888-89:70
Names of pupils year 1888-89:


Stavre Spiru
Toda Steriu
Vasile Dimce
Goga Letzu
Tonca Ferfeli
Gusu Cutumina
Demetru Caracotta
Mihu Bechi
Tascu Bitaracu
Simon Petru
Petru Ferfeli
Teodor Ferfeli
Toda Placiu
Sidu Nijopolean
Petru Barba
Santa Caracotta
Santa Memtza
Natalia Spiru
Sana Calivianu
Nicolae Papazi
Mihu Sebe
Sotira Nicolae
Ioan Cota
Cocia Pariscu
Donca George
Goga Zugraf
Tascu Demetru
Dinu George
Giogea Zisi
Nicolae Anghelescu
Zoita Chendemen
Nicolae Baruta
Nacu Papazi
Hrista Anghelescu
Nicolae Mile
Cocia Hutza
Cocia Caracota
Sotiria Bitaracu
Goga Bechi
Banu Chendimen
Teodor Liacu
Naum Temelcu
Teodor Ferfeli
George Ferfeli
Ceorge Curculuchi
Cocia Ioan
Luisa Demetru
Petru Mihali
Mia Caracotta
Nacu Marcu
Tascu Statu
Mihali Spiru
Cocea Palea
Cocea Apostolescu




Cocea Gherza
Nicolae Ghioca
Teodor Bitaracu
Nida Bechi
Gusu Nita
Fusu Vreta
Cocia Zugraf
Teodor Curculuchi
Halciu Memta
Tascu Calivianu
Gusu Bechi
Iona Bitaracu
Nacea Barbu
Tachi Sebe
Teodor Marcu

[dimitraki]

The twenty first established school:
Location: Laitsa - Epirus (today in Greece
Year of founding: 1881
type of school: boys
Names of the teachers: Tanase Papa-Ioan, C. Furceanu
Numbers of pupils: n/a
Names of the pupils: n/a
This school was temporarily closed in 1883 due to unexpected circumstances


The twenty second established school:
Location: Pleasa (today in Albania)
type of school: mixed (boys and girls)
Names of the teachers: Father Haralambie Balamaci, P. Pucearea (during winter season at Ghiorgea), D. Fotu (at Pleasa)
Numbers of the pupils year 1888-89: 73 in summer.
Due to the fact that the inhabitants of Pleasa are spreading in the winter months in Thessaly, and another part in the nearby town of Ghiorgea (Corcea), the school is moving in the winter months in this town, where the classes are joined as well by local Ramani pupils. Since 1883 a school is functioning permanently at Ghiorgea too.

Names of the pupils in year 1888-89:

Nasu Drosu
Dimitri Costa-Cata
Mita Giogia
Nasu Costa-Vituljiu
Sotiri Piti-Baca
Gherghe Nicola
Nasu Spiru
Cili Spiru
Nasu Pacea
Rilea Vasili
Pandu Teja-Musi
Bana Pustoli
Mihu Sufra
Fanica Argintar
Vasili Drosu
Andrea Hristu
Pandu Leca
Vasili Argintar
Vasili Carameta
Nuci Postoli
Grigori Balamace
Cata Spiru
Nuci Leca
Pilea Cicani
Nicola Chirita
Vasili Balamace
Hristu Carabina
Andria Balamace
Ana Carabina
Atina Argintar
Tina Nicic
Constanta Drosu
Nastasia Argintaru
Cica Vasili
Tinca Nastu
Panait Musi
Nastasia Morait
Victoria Sufra
Caia Nicic
Elena Carabatachi
Vasile Balamace
Panaia Balamace
Nicutza Balamace
Vasili Tate
Nasu Mustara
Hristu Caramitru
Mita Babu
Hristu Postoli
Alexe Leca
Mita Nicie
Ahilea Fatsi
Mita Coca
Talea Balamaci
Dina Geavela
Toti Argintar
Tacu Rigia
Goli Giouia
Nicola Cican
Menca Balamace
Pilea Fate
Dina Balamace
Atanasi Geca
Alexe Vangheli
Hristea Costica
Miti Sufra
Pilea Joga
Dina Cecan
Chendra Balamace
Tache Vasila
George Sibra
Pandu Chirita
Vasili Vituljiu



The twenty third established school:
Location: Constantinople
Year of founding: 1882
Type of school: mixed (boys and girls)
Names of the teachers: Tascu Iliescu
In 1886, Mr. Iliescu, a native of Crusova, Macedonia, was moved to the school of his home-town.
Number of pupils at the date of establishing: 30 boys and 10 girls.
Names of the pupils: n/a


The school of Constantinople functioned for a while on the behalf of the children of the Aromanians of Constantinople. The ancient suburb of Vlacherna, in Fanar, as its name shows, could have been connected to the Vlach community who resided there.
The school of Constantinople ceased to function in 1886 due to the ill-will of the Greek patriarch Joachim the third, and the so-called Greek tsiorbagis who opposed Aromanian language education and denounced the "subversive" activity of the Aromanian teacher and the content of the school manuals to the Turkish authorities.



The twentyfourth established school:
Location: Turia (Crania) (today in Greece)
Year of founding: 1884
Type of school: mixed
Name of the teachers: G. Zisi, D. Ciacura (a native of Turia), M. Pineta
Numbers of pupils year 1889-90: 55
Names of the pupils: n/a



The twenty fifth established school:
Location: Ianina (today Ioanina, Greece)
Year of founding: 1886, September
Type of school: gymnasium (first and second years; gradually the terms were due to extend)
Name of the teachers: Ioan Hondrozum (a native of Samarina), D. Abeleanu (Romanian language, Latin and mathematics), Nicolachi A. Papa-Hagi (history and geography), Mr. Talaso (French language and pedagogy), D. Lazarescu-Lecanta, Pericli Civica, N. Craia, Rasim Efendi
Number of pupils year 1889-90:n/a
Name of the pupils (partly available):

George T. Papa
Ioan Patajio
Dimitri Reza
Dimitri Papa-Hagi
Hristu Giagia
Aristide Tuliu
Steriu Damasioti
Take Civica
Ioan Manchea
Teodor Zarma
Costachi Seaca
Iannaculi Papa Atanasie
Nicola Nibi
Constantin Nusiu
Iuliu Zdrula
Georhge Pisandachi
Atanasi Zissi
Iona Bura
Iona Dima
Iona Zissi
Gheorghi Zuca
Zicu Matusiu
Nicola Fole
Gheorghe Zissi
Nicola Ciacma
Chendra Balamaci
Gule Busulenga
Tusu Dicea
Nicolae Tusu Cionga


The twenty sixth school opened:
Location: Resna today FYR Macedonia
Year of founding: 1889
type of school: boys
Names of the teacher: P. Fundu
Number of pupils: n/a
Names of the pupils: n/a






The village of Avdela (Avdhela) in the depths of the Pindus mountains, to this very day one of the strongholds of the pro-Romanian Vlachs. It was burnt to the ground in June 1906 by the Greek andartes who tried thus in vain to convert its inhabitants to "Hellenism".

Avdela was the birthplace of such personalities as Apostol Margarit, Manaki Brothes (photographers of the Romanian Royal Court), Nushi Tulliu (inspector of the Aromanian schools in Macedonia, journalist and author of repute), Tache Papahagi (of Romanian Academy, the author of the massive "Dictionary of the Aromanian Dialect"), the Tambozzi family (whose members such as Justin Tambozzi is a Senator in the Romanian Parliament while others remarked themselves as scientists in America) and many others..





* * * * *

The first Girls school established:

Location: Ochrida today FYR Macedonia
Year of founding: 1879, January
Type of school: Girls
Teachers: Agatia Apostolescu, Fani Petru
Numbers of pupils year 1889-90: 20
Names of the girls year 1889-90:


Anastasia Biba
Calina Verus
Lenca Gerahu
Lenca Veroniu
Marita Apostolescu
Marita Traice
Nusca Dimonie
Nusca Dafa
Nusca Stoe
Polixenia Scuretta
Polixenia Veroniu
Clio Tote
Morfa Dimonie
Marita Coe
Marita Picina
Sandra Pendu
Vasa Nestoru
Victoria Veroniu
Calina Roca
Zaha Coe



The second Girls school established:
Location: Crusova today in FYR Macedonia
Year of founding: 1879, September
Type of school: girls
Names of the teachers: Victoria Petrescu, Sevastia Coloveloni, Zaha Iotu (nee Gruia), Constantina Curti, Zaharia Busa (Head Master)
Number of pupils as registered year 1889-90: 87 girls
Names of the girls year 1888-90:


Clasa incepatoare:

Anasatsia Cornetescu
Calliopa Chiale
Calliopa Chiurciu
Athina Dimitrie
Calliopa Naumescu
Chiacusa Dogu
Costa Pure
Domnica Dimitri
Elisabeta Matlacuca
Elisabeta Pure
Elisabeta Sterie
Eufrosina Balliu
Eufrosina Pure
Fania Chiose
Fania Moche
Fancia Marinca
Flora Nisca
Flora Sunda
Florica Tiriviri
Zisca Petrasincu
Cleanta Leapu
Vasilichia Zegataci
Hariclia Gogu
Florica Unca
Hariclia Leasca
Mahe Berberi
Magdalena Leasca
Magdalena Pota
Marioara Lesca
Nusca Pure
Nichia Besca
Nichia Busa
Lesca Chiurciu
Vasilichia Moche
Vasilichia Prenda
Vasilichia Tiriviri
Victoria Svolu
Vasca Bojini
Zaharia Moche
Zaharia Blaje
Vasilichia Topuzi
Tuca Petrasincu
Bucica Cornetescu
Elisabeta Tomu
Eufrosina Unca
Lenca Zegataci
Zisa Buca
Tallia Petrasincu
Nifca Cole
Virghilia Cornetescu
Pasca Bereberu
Caliopa Leapu
Antigonia Ghiutza
Dulcina Colochita
Hariclia Prenda
Nusca Odi
Magdalena Leasca
Hariclia Mitu
Domnica Nane
Fanca Liazi
Victoria Chiale
Tallia Moiche
Domnica Gopisian
Posa Sunda
Fania Moche
Magdalena Leasca
Hariclia Chiale
Nusca Cheale
Nusca Gabeli
Nusca Iani
Victoria Cornetescu
Victoria Lozi
Victoria Naumescu
Sevastia Pota
Zisca Comatti
Magdalena Blaje
Magdalena Cornetescu
Maria Topuzi
Polixenia Gheorghiu
Anastasia Cacardacu
Domnica Ioan
Fania Caciumani
Florica Cheale
Fania Glavina
Hariclia Leasca
Magdalena Petrasincu
Nita Dinischioti

[dimitraki]

The third Girls school established:
Location: Gopesi today FYR Macedonia
Year of founding: November 1879
Names of the teachers: Elisa Petrescu, Venera Chircu, Vasilichia Plaicu
Number of pupils as registered year 1888-89: 41
Names of the girls year 1888-89

Maria Carajea
Venera Tingra
Stefana Muzi
Stefana Cicotti
Vasilichia Mihi
Alezandrina Torbu
Domnica Mazni
Libertatea Muzi
Sofia Pitca
Zacharia Dimuza
Constantina Santi
Venera Cociu Sterghiu
Stefana Sbotti
Stefana Papa-Goga
Domnica Tola
Stefana Fijiu
Eugenia Neciu
Alexandrina Naciu
Vasilichia Ghiricoiu
Domnica Pitza
Stefana Belciu
Stefana Mihutani
Alexandrina Paciu
Carajea Domnica
Alexandrina Romul
Elena Belciu
Stefana Dapu
Constantina Carajea
Vasilichia Natu
Stefana Sbotti
Ecatherina Torbu
Stefana Papa-Cociu
Vsilichia Fani
Vangelitza Dotti
Stefana Ducarita
Vanghelita Fani
Subani Constantina
Sofia Buhu
Vasilica Hrissicu
Elena Stefa
Stefana Subani
Domnica Sbotti




The fourth girls school established:
Location: Vlacho-Clissoura today in Greece
Year of founding: 1881 March Functions on a regular basis since February 1882
Names of the teachers: Alexandrina Calotescu, Marigo Damianovici (nee Trandafil), Anastasia Christoforidi (Head Master)
Number of pupils year 1889-90: 60 girls
Names of the girls year 1889-90:

Tasa Papa Hagi
Elena Adam
Afrodita Hagi Bealu
Maria Cola
Maria Mangrosi
Maria Sotira
Sofia Boja
Maria Bura
Paraschiva Colinda
Maria Peta
Aspasia Gheronicu
Sultana Gociu
Sultana Stefichi
Tinca Mironiu
Sultana Cusma
Aspasia I. Mironiu
Aspasia Carabatacu
Veta V. Mironiu
Tinca Antoni
Andromachi Gheronicu
Sultana Antoni
Florica Ghica Papa
Maria Zissi
Atena Hristu
Elena Naum
Vita Cola
Atina Dima
Maria Fani
Elena Panaioti
Caliopi Sili
Elena Sava
Vasilichia Tasula
Tana Dimitriu
Echia Stamuli
Paraschevia Blangara
Arania Tasula
Afroditi Nicola
Paraschiv aDimu
Hiota Tuseata
Caliope Mitu
Tinca Ioan
Paraschiva Sili
Olga Carbatacu
Vasilichia Dola
Maria Fani
Atina Hristu
Caliope Naidu
Ecaterina Iota
Aspasia Dafa
Maria Duca
Tana Coma
Tinca Toti
Elena Iana
Elena Goga





The fifth Girls school open:
Location: Bitolia-Monastir today FYR Macedonia
Names of the teachers: Alexandrina Bizanti, Smaranda Diculescu, Sevastia Coloveloni, Eudochia Dumi (nee Dimitriu), Victoria Teohari
Number of pupils as registered year 1889-90: 63
Names of the girls year 1889-90:


Elena Tascu
Vasilichia Naum
Eftimescu Atina
Sol Iacob
Melpomeni Tale
Evantia Marcu
Malca Ianton
Sofia Simion
Siniora Buhor
Elena Steriu
Stel Refel
Fania Muja
Andromahi Maza
Sevastia Gheorghe
Maria Tale
Sehule Ianton
Aspasia Spase
Maria Timiu
Hana Iuda
Rondus Spase
Fania Ioan
Mariam Sacuciu
Eugenia Anghel
Hrisanta Mihail
Elena Alexi
Manda Binecu
Maria Simion
Reina Refel
Strela Muson
Maria Anton
Matia Buracu
Atina Binecu
Paraschiva Constantin
Agnia Eftimescu
Paraschiva Naum
Calliopa Tascu
Binecu Maria
Ecaterina Constantin
Atina Mihail
Olga Ioan
Athina Thimiu
Maria Masi
Victoria Nicolau
Emilia Ianchi
Aspasia Muja
Atina Plastaru
Lili Buhor
Pandora Ioan
Muson Mato
Elisavet Sunda
Maria Gheorghe
Elena Gheorghe
Fania Stavru
Santa Costi
Maria Ioan
Polixenia Marcu
Mato Mercado
Maria Perdichi
Victoria Petru
Civiva Sultana I
Civica Sultana II
Evanthia Ceapara
Elena Costi
Sofia Ionescu
Vasilichia Ionescu
Athina Naum
Fania Petra
Fania Steriu
Andronica Todi
Eudochia Tonu






The sixths girls school established:
Location: Molovistea today FYR Macedonia
Year of founding: 1881
Names of the teachers: Fania G. Papa-Costa (nee Tono)
Number of pupils year 1889-90: 49
Names of the girls year 1889-90

Constantina Bijiu
Fania S. Buza
Elisabeta S. Buseicu
Santa T. Buseicu
Zaharia Ciumandra
Constantina N. Goli
Victoria F. Nace
Constantina N. Rize
Paraschevia G. Save
Elisabeta S. Percea
Zaharia N. Batalia
Victoria T. Barju
Fania C. Biju
Santa M. Craia
Hariclia D. Liascu
Paraschevia D. Meta
Vasilichia F. Nace
Vasilishia Papa Terpu
Elena C. Paligora
Zaharia C. Paligora
Santa C. Paligora
Vasilichia Papa Nicola
Lubitza N. Pipercu
Paraschevia S. Percea
Anastasia L. Simcea
Santa S. Simcea
Fania G. Save
Hariclia N. Tone
Victoria T. Tovar
Constantina N. Tapu
Hariclia S. Tapu
Hariclia V. Mufa
Zaharia T. Buseicu
Anastasia C. Cusca
Domnica S. Mitri
Victoria C. Paligora
Caonstantina N. Romce
Domnica T. Terpu
Paraschevia H. Velciu
Fania G. Velciu
Hariclia T. Leascu
Constantina N. Vulcani
Domnica S. Buseicu
Domnica T. Nerti
Athina N. Nace
Vasilichia I. Olde
Domnica C. Paligora
Domnica N. Topa
Domnica I. Olde




The seventh girls school established:
Location: Salonica
Year of founding: 1881 November
Names of the teachers: Mrs. Antonescu
Number and names of the pupils: n/a
Due to unexpected circumstances, this school was not functioning in 1889-90


The eighth girls school established:
Location: Magarova today FYR Macedonia
Year of founding: 1882 February
Name of the teachers: Olimpia Paraschide
Number of pupils year 1889-90: 21


Sia Caramina
Fanca Steriu
Vasilichia C. Samara
Leanca Nachi
Falia Cociu
Tomaita G. Anghelina
Fania Gaichi
Maria Gheorghe
Vasilichia Chiria
Nusca Chiria
Crivita Tale
Vasilichia U. Tale
Polixene Nicola
Nusca D. Docu
Zoita G. Lice
Parusca Pangu
Maria I. Zica
Elena Dafin
Elena Stoia
Fania Eftimescu
Elena N. Ciapanu


The ninth girls school established:
Location: Ioanina
year of founding: 1887, February


The tenth girls school established:
Location: Tarnova today FYR Macedonia
Year of founding: 1890, September 3rd
Names of the teachers: n/a
Number of pupils first year of functioning 1890-91: 39
Names of the pupils year 1890-91:


Maria Eftimiu
Fania Caragea
Vasiliochia Georgescu
Fania Constantinescu
Venera Atanasescu
Elena Papa Dima
Domnica Atanasescu
Clia Atanasescu
Vasilichia Caragea
Maritza Niculescu
Hariclea Mulovisteanu
Atena Apostol
Fania Eftimie
Venera Svarno
Aglaia Naum
Fania Naum
Vasilichia Papa Steriu
Atena Basaculi
Constantina Atanasi
Anastasia Hagi
Constantina Terpca
Ecaterina Terpca
Iraclia Atanasescu
Maritza Ciuciuchi
Hrista Lambu
Vasilichia Lambu
Maritza Terpca
Sofia Guda
Atanasia Culusiu
Fania Spiru
Constantina Spiru
Zoita Schipitar
Sevasta Lica
Domnica Natu
Maria Rufo
Vasilichia Rufo
Nicolachi Visar
Fania Dimitrescu
Cocia Dimitrescu

[ljubo-muzicar]

Ја бих рекао да су баш Срби, ако нико други, имали добре односе према Цинцарима. Али ако неко ко је по рођењу Цинцарин, попут Бранислава Нушића, толико запне да буде Србин, па чак и име промени иако га нико не тера, и поврх тога постане не само Србин, него чак и Србин-националиста и ватрени српски патриота - ко има право да га тера или опомиње да је по рођењу Цинцарин?

Са тим да, по хиљадити пут, Стерија, Пупин и Пашић нису били Цинцари, већ су евентуално само били цинцарског порекла. Ја према Цинцарима и њиховој прошлости гајим само симпатије, али ипак не треба претеривати и тражити Цинцаре тамо где их нема. За Пашића је већ на овој теми речено да тај Паску, по коме се презива Пашић, није његов отац, већ поочим, пошто му се мајка преудала. А Стерија и (поготово) Пупин су Срби-Банаћани. Начином на који се "доказује" њихово цинцарство могло би се доказати и да смо и ја и цела моја породица, пошто смо исто из тог краја, Цинцари. А нисмо. Треба имати меру и не излетати се непромишљено, иначе цела ствар звучи попут оних Румуна који тврде да је Србин Никола Тесла заправо био Румун Николае Тесла.

------------------------------------------
Pitanje za gospodina Bogarta> Imena kao sto su Gita,Ban,Sterija,dali su srpska ili cincarska ? Pa Jovan Sterija Popovic je bas zbog toga stavljao u sredini imena i prezimena <Sterija >da bi se znalo poreklo.Kada bi napisao samo Jovan Popovic delovalo bi kao da je samo Srbin.Cista logika.Kada ste toliko pametni odgovorite mi na pitanje koje vec deseti put citam o Sandoru petefiju i sl>
a pitanje glasi > Ciganin od majke Ciganke i oca Ciganina, zivi u Srbiji,tj.Beogradu,oseca se Srbinom,sta je on ?..Po tvojoj logici bi trebao da bude Srbin???

[ljubo-muzicar]

Pitanje za Dimitrakija> Ko je bio Nikola Martinoski ? Ako neznate ko je i sta je bio taj velikan pronadjite na www.google.com
A ako hocete da znate o meni otkucajte ista na www.google.com Ljubomir Martinoski, prof.muzike i zastitnik vise patenata,veliki trgovac....Iako sam odrastao u Srbiji osecam se Cincarinom po svojoj prirodi i sposobnosti,talentu i sl.

[Bogart]

------------------------------------------
Pitanje za gospodina Bogarta> Imena kao sto su Gita,Ban,Sterija,dali su srpska ili cincarska ? Pa Jovan Sterija Popovic je bas zbog toga stavljao u sredini imena i prezimena <Sterija >da bi se znalo poreklo.Kada bi napisao samo Jovan Popovic delovalo bi kao da je samo Srbin.Cista logika.Kada ste toliko pametni odgovorite mi na pitanje koje vec deseti put citam o Sandoru petefiju i sl>
a pitanje glasi > Ciganin od majke Ciganke i oca Ciganina, zivi u Srbiji,tj.Beogradu,oseca se Srbinom,sta je on ?..Po tvojoj logici bi trebao da bude Srbin???

Љубо, оставите се ироније и пакосног подбадања. Од мене нећете направити анти-Цинцарина, ма колико се трудили. Ја се нећу представљати, али немојте то чинити јер имам утисак да бисте и мене прогласили за Цинцарина да ми пронађете и цинцарску свастику. Ја против Цинцара немам ништа, као ни против Херцеговаца, или Македонаца, али то не значи да због тога треба Пупина да проглашавам Херцеговцем, или Теслу Македонцем.

Иронишете са наглашавањем имена Бан и Гита. А ја Вас питам, чија је реч "бан"? На послетку, чије је име Љубица, лепо словенско име које је красило Нушићеву мајку. И немојте вршити замену теза, па да овде испада како ја тврдим да се Нушић није родио у цинцарској породици, или како је раније нетачно наведено, да сам ја писао да се он "одрекао" Цинцара. Ако говоримо о националности и националној приопадности, оставимо се баба и жаба. Ако се ја не варам, Цинцари су у прошлости донели одлуку да се не формирају као нација, већ да се укључе у стварање нација на новим државама које су настајале на Балкану. То и није било тешко, због исте вере и сличности у менталитету и култури. А Ви сад делујете као да ретроактивно покушавате да створите неку цинцарску нацију, јер ја не видим неки други разлог за онакве реакције на моје наглашавање те "ситнице" да је Нушић био Србин, и да је најблаже речено смешно Пупина, Пашића или Змаја звати Цинцарима, без икаквог образложења да се ради само о даљем пореклу, и то делимичном, негде чак и сумњивом.

На питање о Петефију (на које нисте дали одговор) одговарате ми потпитањем, па још и не чекате да на њега одговорим, већ сами дајете одговор. Због чега у причи о Цинцарима уводите поређење баш са Циганима? Због чега не са Грцима, Јерменима, Власима, Бугарима или Русима? Цигани су посебан пример због својих физичких карактеристика по којима се разликују од осталих становника Балкана и Паноније. Тамније су боје коже и изразитих црта лица, тако да се углавном могу препознати само по изгледу, без обзира били они Цигани, или интегрисани у српски, бугарски или цинцарски колектив. Сигурно сте чули небројено пута за неког тамнијег Србина да се каже да "личи на Циганина". Поређење са Цинцарима једноставно није одговарајуће, али зато поређење са Петефијем и Кошутом има неког смисла. Чак ни то поређење није баш одговарајуће, јер је Петефи имао као опцију и српску нацију и српску државу у настајању, док Цинцари то нису имали, али Вас свеједно питам: да ли је Шандор Петефи велики Србин, или велики Мађар? Или можда обоје? Ја унапред дајем мој одговор, а он гласи да је петефи велики мађарски песник и велики Мађар српског порекла, али не и Србин, док Ваш одговор са нестрпљењем очекујем.

Дакле, моје одговор на питање "Шта је Циганин рођен од оца Циганина и мајке Циганке у Србији", одговор је - Циганин. А сада Ви мени одговорите на питање, да ли тај тако рођени Циганин може да постане Цинцарин ако му је прабаба била Цинцарка? Претпостављам да је би то онда било сасвим логично.

[Bogart]

А иначе читам и да је порекло Стеријиног оца непознато, и да је био Грк, а само "по некима" Цинцар. А оно "Стерија" уз име му је само патроним, као и Вуку Караџићу "Стефановић". Пих... Сербо Макеридов и Александар III Карановић... :roll:

[dimitraki]

Moram da priznam da koliko god se trudio ne mogu da shvatim šta to razlikuje Pupina i Steriju od Nušića. Svo trojca imaju po jednog cincarskog roditelja rođenog i odraslog u Makedoniji, a ne u Srbiji:
Olimpijadu, Steriu i Georgesa. Ne razumem o kakvom daljem poreklu se govori, osim daljem u geografskom smislu. Ni jedan od roditelja nije rođen u Srbiji.

[buba-lu]

...na kraju koji su narod cincari,da li su to starosedeoci ,stari grci ili neko drugo starovekovno pleme sa ovih prostora?Jezik pisu latinicnim pismom....,a da ih ima na internetu,ocigledno ih ima,tema traje,a mene interesuje,koji je to narod?Ako neko moze da odgovori.

[ljubo-muzicar]

Љубо, оставите се ироније и пакосног подбадања. Од мене нећете направити анти-Цинцарина, ма колико се трудили. Ја се нећу представљати, али немојте то чинити јер имам утисак да бисте и мене прогласили за Цинцарина да ми пронађете и цинцарску свастику. Ја против Цинцара немам ништа, као ни против Херцеговаца, или Македонаца, али то не значи да због тога треба Пупина да проглашавам Херцеговцем, или Теслу Македонцем.

Иронишете са наглашавањем имена Бан и Гита. А ја Вас питам, чија је реч "бан"? На послетку, чије је име Љубица, лепо словенско име које је красило Нушићеву мајку. И немојте вршити замену теза, па да овде испада како ја тврдим да се Нушић није родио у цинцарској породици, или како је раније нетачно наведено, да сам ја писао да се он "одрекао" Цинцара. Ако говоримо о националности и националној приопадности, оставимо се баба и жаба. Ако се ја не варам, Цинцари су у прошлости донели одлуку да се не формирају као нација, већ да се укључе у стварање нација на новим државама које су настајале на Балкану. То и није било тешко, због исте вере и сличности у менталитету и култури. А Ви сад делујете као да ретроактивно покушавате да створите неку цинцарску нацију, јер ја не видим неки други разлог за онакве реакције на моје наглашавање те "ситнице" да је Нушић био Србин, и да је најблаже речено смешно Пупина, Пашића или Змаја звати Цинцарима, без икаквог образложења да се ради само о даљем пореклу, и то делимичном, негде чак и сумњивом.

На питање о Петефију (на које нисте дали одговор) одговарате ми потпитањем, па још и не чекате да на њега одговорим, већ сами дајете одговор. Због чега у причи о Цинцарима уводите поређење баш са Циганима? Због чега не са Грцима, Јерменима, Власима, Бугарима или Русима? Цигани су посебан пример због својих физичких карактеристика по којима се разликују од осталих становника Балкана и Паноније. Тамније су боје коже и изразитих црта лица, тако да се углавном могу препознати само по изгледу, без обзира били они Цигани, или интегрисани у српски, бугарски или цинцарски колектив. Сигурно сте чули небројено пута за неког тамнијег Србина да се каже да "личи на Циганина". Поређење са Цинцарима једноставно није одговарајуће, али зато поређење са Петефијем и Кошутом има неког смисла. Чак ни то поређење није баш одговарајуће, јер је Петефи имао као опцију и српску нацију и српску државу у настајању, док Цинцари то нису имали, али Вас свеједно питам: да ли је Шандор Петефи велики Србин, или велики Мађар? Или можда обоје? Ја унапред дајем мој одговор, а он гласи да је петефи велики мађарски песник и велики Мађар српског порекла, али не и Србин, док Ваш одговор са нестрпљењем очекујем.

Дакле, моје одговор на питање "Шта је Циганин рођен од оца Циганина и мајке Циганке у Србији", одговор је - Циганин. А сада Ви мени одговорите на питање, да ли тај тако рођени Циганин може да постане Цинцарин ако му је прабаба била Цинцарка? Претпостављам да је би то онда било сасвим логично.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Gospodine Bogarte,neko od nas dvojice je pobrkao loncice ! Sandor Petefi ako je rodjen od majke Srpkonje ii oca Srbina ma gde ziveo on je Srbin ! Pa culi ste valjda za Luzicke Srbe,oni se u Nemackoj izjasnjavaju i osecaju kao Srbi,bila je i emisija na televiziji ! Pa evo mog primera>ja zivim vec 15 godina u Danskoj ali nikada ne mogu biti Danac iako imam dansko drzavljanstvo i mogu biti i danski patriota ali ja uvek ostajem po poreklu odakle sam dosao ! Pa zamislite 2 miliona Srba koji zive u Nemackoj,oni bi se uvredili kada bi ih nazvali Nemcima.A sto se tice vaseg Ciganina,ukoliko je imao prababu Cincarku i on je delimicno Cincarin,i to se moze izracunati u procentima,sto je to tehnicki nemoguce jer se Cincari nikada nisu mesali sa Ciganima.Svi navedeni Velikani -Cincari su dosli iz Makedonije i adaptirali se u Srbiji,neki asimilirali,ali nikada nisu doneli odluku da se ne formiraju kao nacija.Cincari imaju svoj jezik,svoju kulturu,svoju muziku,zna im se poreklo,imaju svoja karakteristicna imena a to sto nemaju svoju drzavu ne znaci da nemaju nacije.Pa Kurda ima u 3 drzave i broje oko 27 milona pa i oni nemaju drzavu sto ne znaci da nemaju naciju i svoju kulturu.Danas smo svedoci pravljenja vestackih nacija koje nemaju svoj jezik,kulturu niti svoju muziku kao na pr.bosanac , crnogorac ili musliman,tj.isto kao kad bi ja napravio na pr,Fruskogorce ili Zlatiborce ili Vranjance,ha,ha...

[ljubo-muzicar]

Ja ne zelim stvoriti nekakvu cincarsku naciju ka sto kaze g.Borart,ona odavno postoji daleko pre dolaska Srba na Balkan,i ima svoj jezik,kulturu i muziku kao i ljude koje su je proslavile.A to sto je istorijska nepravda ucinila da se balkanskom podelom teritorija Moskopolje pripadne Albaniji i da su proterivanjem od strane otomanske imperije i albanaca Cincari,kao Pravoslavni narod,morali da se isele u takodje pravoslavne zemlje,Srbiju,Makedoniju ,Rumuniju i Bugarsku,pa cak i u Poljsku ne znaci da oni nisu nacija.Kako ja mogu stvoriti nesto sto je odavno stvoreno pre mene ???Ali takvi komentari uopste ne umanjuju vrednost i velicinu Cincara.Oni su se dokazali i kroz druge narode jer su u njihovim drzavama postali VELIKANI ! Tako VELIKI da im niko nemoze donesti ni vodu...

[dimitraki]

... А ја Вас питам, чија је реч "бан"?...

Drago mi je što na forumu ima ljudi koji žele nešto da nauče o cincarskoj kuturi, imenima i pesmama.
Na spisku gore navedenih učenika ima raznih lepih cincarskih imena.
Kao i u svim jezicima postoje neke slične reči ali različitog značenja.
Tako na primer reč ban iskren da budem ne znam šta označava na srpskom, osim titule.
Znam da postoje i teritorijalne jedinice, banovine.
Sa druge strane reč banâ (izgovor: ban') na armanskom znači život. Vrlo bitna reč u svakom narodu. Od nje su izvedene mnoge druge reči. Tako i vlastito ime.
Tom već više pominjanom vlastitom imenu odgovara prelepo srpsko ime Života.
Eto Bog nas je obdario pameću da svaki dan naučimo po nešto novo.

[dimitraki]

...na kraju koji su narod cincari,da li su to starosedeoci ,stari grci ili neko drugo starovekovno pleme sa ovih prostora?Jezik pisu latinicnim pismom....,a da ih ima na internetu,ocigledno ih ima,tema traje,a mene interesuje,koji je to narod?Ako neko moze da odgovori.

:D Draga Katarina drago mi je što to pitaš, jer izgleda da šlafujemo u mestu oko nebitnih stvari.
Bojim se da kad budemo o tome počeli da govorimo, nekima ima da se diže kosa na glavi.
Ovaj Forum zaista ima privilegiju da bude prvi na kome se Cincari obraćaju javnosti.
To je tako samo zato što je ovo jedini forum na kome ne postoji tema u kojoj se Cincari bezočno blate.

[dimitraki]

Na
http://radiomakedonia.ro/tv_rm.php
je u toku emitovanje cincarskog filma o istoriji cincara.
Emitovaće se svaki dan od 20:00 do petka.

[gordanaki]

:D Draga Katarina drago mi je što to pitaš, jer izgleda da šlafujemo u mestu oko nebitnih stvari.
Bojim se da kad budemo o tome počeli da govorimo, nekima ima da se diže kosa na glavi.
Ovaj Forum zaista ima privilegiju da bude prvi na kome se Cincari obraćaju javnosti.
To je tako samo zato što je ovo jedini forum na kome ne postoji tema u kojoj se Cincari bezočno blate.

Dragi Dimitraki, osim što cenim tvoj trud i tvoje nastojanje da u svakom trenutku barataš činjenicama, veoma mi se dopada i cenim takođe tvoju srčanost u polemisanju.:)
Polemike su uvek dobro došle kroz kulturan dijalog kakav smatram da na ovom forumu, hvala bogu postoji, ali isto tako se stiče utisak i da smo u jednom trenutku svi, i vi aktivni učesnici i mi pasivni pratioci upali u ćorsokak i da se polemika pomalo pretvorila u ubeđivanje. Lepo si rekao da nećeš da se ubeđuješ, nije ovo pijaca, pa pošto svako ostaje pri svom stavu možda je bolje da se ide dalje. U smislu da se i dalje iznose argumenti, podaci, dokumenti pa ko ZAISTA traga za istinom do nje će i doći.
Uostalom, velika je stvar da počne javno i otvorenije da se govori o Cincarima i da to čine sami Cincari na prvom mestu pa nek se diže kosa kome mora. Možda se nećeš složiti sa mnom ali pomalo su krivi i sami Cincari zbog svog pasivnog stava ili zatvaranja u sopstvene krugove. Ako grešim to je onda zbog neupućenosti pa se izvinjavam. U svakom slučaju treba malo više da se izađe u javnost jer sam sigurna da masa ljudi i ne zna baš ko su Cincari jer nisu imali prilike da ih upoznaju. Na jednom Forumu su čak podvedeni pod temu Vlasi i evi jednog posta sa tog foruma :

"Cincari zapravo i jesu isto sto i Vlasi, s tim sto su svi Cincari Vlasi, ali svi Vlasi nisu Cincari. Cincarima su u nasoj sredini nazivani gradski Vlasi poreklom iz Grcke.

Ono sto je svojevrstan fenomen je to sto su Cincari vazili za neku vrstu gradske aristokratije, a Vlasi za gorstake i cobane iako su isti narod.

Vlasi i jesu tradicionalno planinski gorstaci, ali su u srednjem veku na severnim padinama planine Pind (danasnja tromedja Grcke, Makedonije i Albanije) osnovali grad koji je po velicini bio drugi na Balkanu, odmah posle Carigrada.
Moskopolje je osnovano u 13. veku, ali je najveci prosperitet dozivelo tokom 16, 17. i 18. veka kada je imao oko 60 000 stanovnika. Razvoj Moskopolja je svojevrstan fenomen jer su u to vreme balkanski gradovi bili uglavnom bedne kasabe bez skola i kulturnih ustanova i sa uglavnom turskim stanovnistvom. U vreme najveceg prosperiteta Moskopolja Atina je imala samo 10 000 stanovnika, ali grcki istoricari navode da je tokom mracnog perioda turske vladavine Moskopolje postalo kulturno sediste u kojem su Cincari negovali tekovine grcke kulture i istorije. Cincari po nacionalnom osecanju i jesu bili Grci sto govori i cinjenica da je njihovo najvece gradsko sediste bilo centar grcke kulture za vreme turske vlasti.

Grad se razvio pre svega zahvaljujuci unosnoj trgovini sa Venecijom i Turskom. Moskopolje nazivaju i gradom mermera jer su se u njemu isticale prekrasne mermerne gradjevine uz mnostvo banaka, crkava, a grad je imao i svoju akademiju i stamparije. Za Cincare je Moskopolje vlaski Jerusalim i izgubljeni raj posle cijeg su unistenja Vlasi krenuli u emigraciju.
Moskopolje su unistili albanski pljackaski odredi na celu sa Ali-pasom Janjinskim.Danas su od Moskopolja ostale samo rusevine, a na nesrecu teritorija gde je grad postojao pripala je Albaniji.

Nakon unistenja Moskopolja deo grckih Vlaha je krenuo u emigraciju. Neki su dosli u Srbiju, neki u Habsbursku monarhiju, a neki su se nastanili u grckim gradovima.Tu vlasku dijasporu su cinili uglavnom bogatiji ljudi i intelektualci, dok su siromasniji Vlasi ostali na planinama Pinda, Olimpa i dr. gde su ponovo presli na uzgajanje ovaca. Zbog toga su i danas rastrkani po ruralnim naseobinama u severnoj Grckoj. Vremenom je Vlah u Grckoj postao sinonim za gorstaka i cobana, dok je termin Cincar u balkanskim zemljama postao sinonim za prefinjenost.

U nasoj sredini Cincare su pratile iste predrasude kao i Jevreje iz prostog razloga sto su pripadali bogatijem sloju. Medjutim, Cincari su se lakse asimilovali jer su bili pravoslavci.
Novoj sredini u koju su dosli nije bilo jasno da li su Cincari Rumuni ili Grci jer im je jezik bio romanski, ali su po nacionalnom osecanju bili Grci. U pocetku su pohadjali samo svoje posebne grcke skole koje su sami osnivali. Neki kod nas su ih nastojali podvesti pod Rumune jer su im Grci bili dragi, a Cincare nisu voleli. Mnogi istaknuti intelektualci kod nas su bili potpuno ili barem delimicno poreklom Cincari, ali ako se radi o pozitivnim licnostima njihovo cincarsko poreklo srpska sredina nije rado isticala. S druge strane, osobama koje nisu voleli, Srbi su nalazili cincarske korene i po cukun cukun prababi.

Na posebnu vezu Cincara sa Grcima ukazivao je 1921. godine Jovan Cvijic koji je pisao: "Aromunske oaze Balkanskog poluostrva mogu imati izvestan nacionalno politicki znacaj samo ako ostanu u vezi sa Grcima, u cijoj su blizini i pod cijim su kulturnim uticajem. Rumunska propaganda nije napravila velikih uspeha, ali je ipak grcki uticaj njome unekoliko oslabljen. Pored nje i protiv nje Aromuni se ipak u Makedoniji pretapaju u Grke"(str. 25.)

Za grcke istoricare nema spora oko toga da su Cincari/Vlasi romanizovani Grci. Druge teorije kazu da su to romanizovani Tracani ili izmesani romanizovani Tracani i romanizovani Grci.

Anticka Makedonija je obuhvatala danasnje podrucje severne Grcke gde zive Vlasi pa neke teorije kazu da su to potomci antickih Makedonaca koji su zapravo bili mesavina Grka i Tracana, mada prema grckim istoricarima samo grcko pleme.

Jedna od teorija je da su preci grckih Vlaha postali od romanizovanog trackog plemena Besi sa Rodopa koje je migriralo u Grcku i tu se stopilo sa ostalim romanizovanim stanovnistvom.
Neki dokazuju i svoju teoriju da su grcki Vlasi zapravo helenizovano - romanizovano stanovnistvo koje je migriralo sa zapadne obale Male Azije.

A po drugim teorijama svo romansko stanovnistvo razlicitog porekla se stopilo u jedan konglomerat na osnovu slicnosti u jeziku.

U svakom slucaju najverovatnije mogucnosti je da su grcki Vlasi nastali mesanjem Tracana, Grka i Rimljana ili samo Rimljana i Grka.

Sve do nedavno se malo znalo o trackoj antickoj kulturi pre rimskih osvajanja i romanizacije Tracana. Interesovanje svetske javnosti za Tracane dobro su iskoristili Bugari kada su na njihovoj teritoriji arheolozi iskopali preko 15 000 zlatnih i srebrnih predmeta (nakita, posudja itd.) iz 5. i 6.veka pre nove ere u vreme najveceg uspona trackih kraljeva. Predmeti su izlozeni u mnogim svetskim muzejima kao zastitni znak anticke tracke kulture, a mnostvo turista koje je zahvatila "zlatna groznica" je pohrlilo u Bugarsku.

O tracanskom zlatu

O religiji Tracana-Leksikon religija i mitova drevne Evrope


Ono sto nije sporno je da su se tracka plemena u periodu rimske vlasti romanizovala u Meziji (danasnja Srbija i deo Bugarske) i Dakiji (danasnja Rumunija), dok su se u Trakiji (deo jugoistocnog Balkana izmedju Rodopa i Mramornog mora u Maloj Aziji) za vreme helenizma (4. i 3.vek pre nove ere) helenizovala putem mesanja sa Grcima. Na zapadnoj obali Male Azije Tracani su se i ranije potpuno utopili u brojnije Grke.

Posle, u vreme rimske vlasti (od 2.veka pre nove ere pa kasnije) deo tog helenizovanog stanovnistva Trakije i zapadne obale Male Azije se romanizovalo putem mesanja sa Rimljanima. Tako su vise puta u nekoliko vekova menjali sopstveni identitet i jezik. I to je nije sve. Sa slovenskim nadiranjem od 6-7.veka nove ere, a narocito kasnije deo se slovenizovao i ponovo promenio identitet i jezik.

Kakvo god poreklo imali grcki Vlasi njihov jezik se razlikuje od grckog zbog cega su bili izlozeni pristiscima da ga se odreknu.

U periodu vojne diktature sezdesetih u Grckoj mnogi Vlasi su bili pod zestokim pritiscima, a deca su u skoli kaznjavana i ponizavana zbog toga sto su govorila vlaski. Ta nasilna asimilacija medju nekim Vlasima je stvorila anti grcku frakciju i kontra efekat koji je mozda uticao na usporavanje potpune asimilacije. "

Izvinjavam se pravom autoru zbog toga što sam ga iskopirala ali mislila sam da je možda korisno da se pojavi i na ovom forumu. Inače taj forum je zamro, niko više ne diskutuje mesecima a i onako je bilo možda samo jedan ili dva ozbiljna učesnika, ostali su blago rečeno lupetali, pa predlažem da svi ipak ostanemo gde jesmo.
Dakle, dajte priliku ljudima da vas upoznaju, da otkriju ko su Cincari, da shvate da su neki ljudi kojima se diče ili im se dive zapravo Cincari koji su nesebično utkali svoj život, znanje i trud u države u kojima žive.
Probudite svest ljudi da postojite.
A inače, ne postoji nijedan razlog da bilo ko blati Cincare na bilo koji način. Osim možda iz čiste zlobe. Zapravo mislim da se stvari u tom smislu ne mogu generalizovati.
Izvinjavam se zbog opširnosti i očekujem i dalje da se piše a i da se razmenjuju informacije.
Armane, pretpostavila sam da nas testiraš sa pesmama, ovaj poslednji muški vokal i pesma mi se jako dopadaju.
LilaCona, mogu li da Vas zamolim da ako pišete na cincarskom i nas koji ne znamo jezik uputite jer se inače sužava krug učesnika koji razumeju pa samim tim i onih koji bi možda nešto rekli a to i nije cilj ovog foruma.

Pozdrav svima!

[LilaCona]

Postovan(a) Gordanaki,
U vasem iscrpnom tekstu izneli ste mnostvo cinjenica koje razotkrivaju vise slojeva iz daleke nam proslosti ( balkanskih prostora i stanovnika) i pazljivom citaocu ovog foruma mogu ponuditi kvalitetne informacije i podatke o poreklu Armanskog naroda ( Cincara kod nas u Srbiji), i njegovom visestrukom doprinosu na razvoj svih segmenata srpskog gradjanskog drustva kroz generacije. O slavnim licnostima pripadnika Armanskog naroda( Cincara)i njihovoj ulozi i doprinosu receno je dosta , te ne bih nista vise dodavala.
U pravu ste kada kazete da sami Cincari (nisu) ne nalaze za shodno da sami o sebi puno govore, odabirajuci ( davno ko zna iz kojih razloga?) da svoje bice sjedine( stope) u nacionalno bice vecinskog
naroda u drzavama u kojima su ( nakon seobe iz svojih prvobitnih stanista) nastavili da zive.Stoji, medjutim i cinjenica da su svi Cincari ( pa i oni koji su se potpuno asimilovali) na neki volsebni nacin uspeli da sacuvaju bar secanje ( memoria, mimesa , sta li, ) na NESTO sto sustinski odredjuje njegovu autohtonost. Cinjenica je da se nakon svih seoba, asimilacija( voljnih i prinudnih), usled svih istorijskih, politickih , drustvenih i inih okolnosti, JEZIK kao jedna od bitnih odrednica sacuvan
je i tim jezikom se savrseno sporazumevaju Armani u Grckoj, Albaniji, Makedoniji, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj.Na ovom jeziku se i danas stvaraju visokokvalitetna knjizevna dela, posebno u poeziji , koju eto, prevodeci je i na jezike velikih naroda, pokusavamo da priblizimo i onima sa kojima zajedno zivimo u Evropi. Primer toga je nedavno objavljena Antologija savremene Armske poezije ( autor je pesnikinja Kira Mantsu- Yorgoveanu koja zivi i radi u Nemackoj) , u izdanju Belgijskog ministarstva za kulturu ( Sekcija za nacionalne manjine)- dvojezicna ( armnski i francuski). U najavi je i osnivanje Udruzenja kniizevnika Armana na nadnacionalnom nivou, kao i PEN klub u okviru medjunarodnog PEN cluba.
Na nasim prostorima je objavljena jedna zbirka poezije pesnika Georgi Vrana ( zivi u Rumuniji) dvojezicno( srpski i armnski). Ovo je tek jedna mala opaska da Cincari nisu samo jedan od najstarijih naroda na Balkanu oko cijeg se porekla pletu razne price , vec narod , iako rasut , prilicno vitalan i jednako vredan kao i u proslosti. I danas Cincari nastavljaju sa svojim tradicionalnim donatorstvom u korist naroda i drzave u kojoj zive ( jedna crkva na Brezovici u novije vreme izgradjena je sredstvima jedne Cincarke iz Beograda). I dakle, nastavljajuci tradiciju integrativnog faktora u drzavama u kojima zive , gradeci drustvo u kome obitavaju, Cincari po svojoj specificnosti mogu umnogome da doprinesu i boljem razumevanju izmedju balkanskih naroda generalno. A njihova teznja za ocuvanjem i negovanjem sopstvene tradicije, obicaja, kulturne bastine i ukljucivanjem u tkivo savremenog drustva moze samo da obogati kulturni diversivitet na ovim prostorima.

I da ne duzim vise, Gordanaki, oprostite sto sam pisanjem nekoliko opaski na armanskom jeziku izazvala nelagodnost kod ucesnika koji ga ne razumeju. Bilo je reci u pozdravima i recima ohrabrenja Cincarima sa foruma. Ako ponovo napisem nesto na ovom jeziku, dacu i paralelni prevod , ali je to bilo prosto izraz odusevljenja zbog postojanja ovog foruma ( O Cincarima...).
Srdacan pozdrav svim ucesnicima na forumu
S-NA BANEADZA ARMANAMEA SHI TUTS ATSELJ CU CARI BANAMU DEADUN! ( DA NAM ZIVI
ARMANSTVO I SVI ONI SA KOJIMA ZAJEDNO ZIVIMO)

[buba-lu]

Zahvaljujem se ucesnicima foruma,narocito gordanaki,koja je osvetlela poreklo ,jednog naroda i drago mi je da je on jos vitalan i ocuvao jezik.Mnogi od nas imaju nekog od predaka cincara,jer kao sto je receno ,oni su naseljavali ove prostore u srednjem veku i mesali se sa srbima i ostalim narodima,narocito u gradovima.Izgleda da je problem njihove asimilacije ,sto nisu imali svoju drzavu.Ovo je moje misljenje.Pozdrav svima na ovom forumu

[gordanaki]

Razumem Vaše oduševljenje LilaCona u potpunosti, reagovala sam samo zato što sam da kažemo hendikepirana zbog nepoznavanja jezika a osim što sam po prirodi radoznala zainteresovana sam da pratim ovu diskusiju do kraja. Nemam ništa protiv da napišete nešto na cincarskom, pa Dimitraki je i pesmu postavio, ali i sami znate koliko malo njih zna jezik između ostalih i samih Cincara. Nadajmo se da će se stvari u budućnosti promeniti.
Ako napišete paralelno i prevod to može biti i edukativno.
Inače, knjigu "Čuvar reči" ili "Avigljitorlu di zboara" pesnika Georgi Vrana imam ali je još uvek čitam samo na srpskom jer na cincarskom razumem samo malo pojedinih reči. Ali, možda se i to promeni u budućnosti.:)
Veliki pozdrav!

[Armanescu Arman]

Zahvaljujem se ucesnicima foruma,narocito gordanaki,koja je osvetlela poreklo ,jednog naroda i drago mi je da je on jos vitalan i ocuvao jezik.Mnogi od nas imaju nekog od predaka cincara,jer kao sto je receno ,oni su naseljavali ove prostore u srednjem veku i mesali se sa srbima i ostalim narodima,narocito u gradovima.Izgleda da je problem njihove asimilacije ,sto nisu imali svoju drzavu.Ovo je moje misljenje.Pozdrav svima na ovom forumu

Katarina:
Sva napreganja da se shvati poreklo cincara ido do dolaska turaka na balkanu.
NIKO ne ispiuje gde su bili cincari pre tog vremena.
A jedan jezik ne stvara se za par godina..nego mnogo vishe.
Pa ljudi moji dali ste nekada videli neshto originalno od vremena tako nazvane Vizantije? Nekub izlozbu ili knjige?
Znam da ih ima ali..
Ako je Rim bio oko 1000 godina pod uticajem Konstantinopolisa i ako svi ovi danashnji narodi nispu postoljli u ovom vremenu onda se stvarno treba upitati odakle su cincari.
Zar vam ne dolazi dvoumljene da svi mi znamo sve o Egiptu i o Okruznoj Masi kralja a nishta o zivotu i kulturu tako zvanih vizantijca.
Nisam istoricar ali ima mnoge stvari koje mi ne ulaze u glavu zato shto nemaju logiku.

Jer ako su Turci rushili hristijanske crkve i na tim mestima pravil djamije..kako to da su posle dali pravo grcima za otvaranje carigradske patrijarshije.

Ili ako je Kralj Piro iz Epira (centar cincara) imao pod okupacijom juznu Italiju, na kom jeziku se razumevao sa Rimljanima?

Jedan narod koji je autohtoman i mozda najstariji na balkanu, danas se novi narodi pitaju ..ma odakle su doshli.
Dovoljno je da dobro ispitate postanak svih ovih drzava pa cete shvatiti.

Pozdrav svima

[LilaCona]

Nemojte se osecati hendikepiranom , draga Gordanaki , ima leka i za to. Ako imate zelju i malo upornosti, uverena sam da cete za kratko vreme uspeti nadahnute i inspirativne stihove G. Vrane i ostale sjajne pesnike, kao na primer Vangho Dzega, Kira Mantsu i druge, ;da citate izvorno , na cincarskom jeziku , koji prekrasno zvuci, a kada ga razumete,i naucite da ga oslushkujete, donosi vam prastari eho minulih epoha, lepe vibracije, davno utihnulih taloga kolektivnog secanja jednog posebnog naroda.

S-NA BANEADZA DULTSEA LIMBA A STRAPAPANJLOR ( DA NAM ZIVI PREKRASNI JEZIK PREDAKA)

[dimitraki]

U najnovijem broju NIN-a, broj 2971 od 06.12.07. je izašao članak na dve i po strane o Cincarima.

[Armanescu Arman]

U najnovijem broju NIN-a, broj 2971 od 06.12.07. je izašao članak na dve i po strane o Cincarima.

Poslushajte ovo

http://www.zshare.net/audio/54499755e52bac/

Aj sad da vas vidim..i mi mozemo da pevamo kao Tozovac, Miroslav Ilic i Predrag Cune Gojkovic

Pozdrav svima

[dimitraki]

Možda je bolje da pre nego što krenemo unazad u daleku prošlost, prvo vidimo šta je bilo u bliskoj sadašnjosti.
Šta je bilo za vreme II svetskog rata i ko je bio Alkibijad Dijamandi?
Kakva je to država bila
Pindski principat na teritoriji Makedonije u talijanskoj okupacionoj zoni?

[Blansha]

Pozdrav Cincarima. Ja sam iz istocne Srbije, prvi put se srecem sa vasim divnim i srodnim jezikom, bilo mi je zanimljivo da citam recenice na armanskom i slusam vase pesme, osecala sam se kao kad recimo- sa znanjem srpskog citam slovenacke tekstove. Oko vlaskog jezika u istocnoj Srbiji i armanskog postoje nepotrebna sporenja, negde su ih cak izjednacavali u lingvistici. Mislim da je lingvisticka magla konacno rasterana, tj. uplitanje politike u lingvisticka pitanja. Naime, vlaski jezik u istocnoj Srbiji i armanski su razliciti jezici. Zbog straha od rumunske dominacije, previdela se jednostavna cinjenica. Vlasi u istocnoj Srbiji dele sa na dve velike jezicke grupe- banatsku i oltensku. To su dijalekti rumunskog sa savremenim pozajmljenicama iz srpskog, dok je armanski poseban jezik. Kako ce se nase jezicko pitanje resiti, ostaje otvoreno. Vama zelim puno uspeha! Sto se izuzetnih ljudi cincarskog porekla tice, i Sterija i Pekic su sasvim dovoljni. Na rumunskoj Wikipediji postoji spisak reci trackog porekla u rumunskom jeziku, to je zanimljivo, jer sam i u ovim kratkim odlomcima na vasem jeziku prepoznala neke od njih, a postoji i knjiga jednog bugarskog autora o trackoj kulturi, izvanredna je, kad se podsetim tacnog naslova preporucicu je onima koji tragaju za svojim korenima. Ne vidim da bi to nekome trebalo smetati, sve dok na ovom napacenom Balkanu imamo razumevanja jedni za druge i posle svih ovih nesrecnih ratova, zivimo u miru i toleranciji razlicitosti medju sobom. Zar ne bi bilo zastrasujuce da smo svi isti?

[gordanaki]

[QUOTE=Armanescu Arman;5520798]Poslushajte ovo

http://www.zshare.net/audio/54499755e52bac/

Interesantno,hm ;)

[dimitraki]

Ee, Pero Tsatsa :D Dealihea Armân.
Am DVD alui sum numâ "Armânlu nu keari".
Shi tradutseari iasti mushatâ......:D
S-bâneadzâ fara hrisusitâ anoastrâ!

[dimitraki]

Evo malo podataka o Alkibijadu Dijamandiju. Cela priča je zanimljiva, jer ukazuje na samu volju ljudi koji su živeli u to vreme da imaju svoju kakvu takvu državu. Politički kontekst je naravno priča za sebe. I može da podleže svakoj kritici. Ipak ostaje činjenica da u ime te države nisu počinjeni nikakvi zločini, i da su čak šta više u samoj vlasti učestvovali neki od pripadnika jevrejskog naroda. Još je interesantnije to da su danas najglasniji Grci upravo sinovi i unuci potpisnika dole navedenog Manofesta.

Diamandi was born in Samarina (at over 1,600 metres, the village situated at the highest altitude in Greece) to a family of wealthy Aromanian merchants. After attending the Romanian primary school in Samarina, he studied at the Greek Lyceum in Thessaloniki (at that time still part of the Ottoman Empire) and on the eve of the Balkan Wars in 1912 he left (as many other Vlachs of Greece) for Romania, where he enrolled at the Commercial Academy (Academia Comercială) in Bucharest, and graduated from it. As Romania entered World War I in 1916, Diamandi volunteered for military service, briefly serving as officer.

It is not clear whether he was discharged from the Romanian Army or rather dispatched by the Romanians to Albania where, under the Italian and French tutelage (see Birth of Albania), he became in 1918 co-founder of the short-lived Republic of Korytsá (Korçë in Albanian, Curceaua in Aromanian, Corizza in Italian language), which was supposed, under the makeshift name of the 'Republic of Pindus' to be the first autonomous state of the Vlachs of Epirus. While in Albania, Diamandi befriended the Albanian political figure Fan S. Noli, whose political ideals he shared.

After the withdrawal of the Italians, he sought refuge for a while at Sarandë in Albania, from where he fled to Rome - where he become involved with Benito Mussolini's Fascist political movement. He contacted the Romanian Legation and was issued a Romanian passport, with which he was able to travel to Greece. According to the Greek author Stavros Anthemides, Diamandi was 'pardoned' by the Greek authorities in 1927 for his resistance to Greek authorities.


[edit] The Athens years
Shortly after the presumed amnesty, he arrived in Athens as the "vice president of the National Petroleum Company of Romania", as an oil importer. This was coupled with importing lumber from Romania to Greece and some other business ventures. He rented a flat in the fashionable Kolonaki district, and frequented the bars and cafes of Piraeus, where he was involved in a brawl with a Greek navy captain. During the squabble, Diamandi was wounded by a bottle flung in his direction by his adversary, and the resulting scar was used to identify him later on when he was on the run.

Diamandi frequently traveled to Rhodes (which was at the time an Italian possession), managing to attract the attention of the Greek Counter-intelligence Services. It is widely assumed that the Greek government was aware that Diamandi was an undercover Romanian agent who was trying to incite the Aromanians against the Greek state. During Ioannis Metaxas's regime, Diamandi was served with an expulsion order, but he managed to avoid being forced out and conrinued his activities.


[edit] Experiments in statehood: The "Autonomous State of Pindus"
Main article: Principality of Pindus
See also: Axis Occupation of Greece
When the Greco-Italian War started, at the end of October 1940, Diamandi was already in Konitsa on the Albanian-Greek border. The invading Italians offered him the rank of Commandatore, and he served as translator and assistant to the Italian Chief of Staff General Alfredo Guzzoni. After Italy's initial defeat, Diamandi was forced to seek refuge in Tirana (at that time under Italian rule) and re-entered Greece with the Italian armies five months later in the spring of 1941.


The Italian press of the time, jubilant on the advance into Greek EpirusThis time he went on to form the so-called "Autonomous State of the Pindus" (Αυτόνομον Κράτος της Πίνδου) or "Autonomous Vlach State" (Αυτόνομον Βλαχικόν Κράτος) in the territory of Epirus, Thessaly and parts of Macedonia, which was supposed to constitute a "Vlach Homeland". He started self-styling himself Principe and sketched the outlook of the "Principality of Pindus" for the Vlach region. Diamandi's deputy and right-hand was the Larissa-based lawyer Nicola Matushi, while the third in the hierarchy of the nascent state was Rapoutikas Vassilis. The model for the Vlach state were the Swiss cantons, united into a confederation - which meant, in this case, the "Principality".

In June 1941, Diamandi found himself in Grevena and then he went to Metsovo, where he founded the "Party of the Kοutso-Vlach Community" (Κόμμα Κοινότητας Κουτσοβλάχων) which was part of the "Union of Romanian Communities" (Ένωσις Ρουμανικών Κοινοτήτων). A "Vlach Parliament" was summoned in Trikala, but no laws were adopted - since the Parliament was mostly for show; the Italians were not keen on sharing power in the region. Nevertheless, the parliament did issue a series of local regulations aimed at restricting the use of the Greek language in favour of Aromanian. It also carried out Dimanadi's wish to have the town and village entry signs in Greek replaced with new ones in Aromanian and Italian. Thus, Metsovo became Aminciu in Aromanian and Mincio in Italian, Nympheon became Nevesca and Nevesa, Samarina was made into Santa Maria etc.


[edit] A Vlach Manifesto in occupied Greece
On March 1, 1942, Diamandi issued an ample Manifesto which was published in the local press and republished by Stavros Anthemides in 1997 (in his book on the Vlachs of Greece; see bibliography). The Manifesto was co-signed by leading Vlach intellectuals such as:

the lawyer Nicola Matushi
Prof. Dimas Tioutras
the lawyer Vasilakis Georgios
the physician Dr. Frangkos Georgios
the teacher A. Beca
the businessman Gachi Papas
the physician Dr. Nikos Mitsibouna
Prof. Dim. Hatzigogou
the lawyer A. Kalometros
the engineer Niko Teleionis
Vasilis Tsiotzios
Prof. Kosta Nicoleskou
Prof. Toli Pasta
Dim. Tahas
Prof. Stefanos Kotsios
Prof. G. Kontoinani
Dr. Kaloera
Prof. Toli Hatzi
Giovani Mertzios of Neveska (whose son Nik. Merztios, in a twist of history, is a well known pro-Greek Vlach author of Greece)
Pericli Papas
Prof. Virgiliu Balamace (related to Nick Balamace, currently the Secretary of the 'Society Farsarotul' in the United States)
ing. S. Pelekis
K. Pitouli
the lawyer Toli Hatzis
Dim. Barba
Two Vlachs of Albania and Bulgaria, Vasilis Vartolis and the Samarina born writer Ziko Araias, known also as Zicu Araia also endorsed the Manifesto. In Romania, it was co-signed by the Veria-born George Murnu, a professor at the University of Bucharest. Diamandi travelled to Bucharest shortly after he met Murnu, and together they attended a meeting with the then Leader (Conducător) of Romania Marshal Ion Antonescu, and the Foreign Minister Mihai Antonescu. The status of the Principality of Pindos was discussed.

One option favoured by Diamandi was to put the Principality under the sovereignty of the Romanian Crown (as an associated "free state"). Diamandi, as a Prince, would then have the right to attend the Consilii de Coroană ("Crown Councils"), which were to be held in Bucharest or in the Transylvanian Alps mountain spa and ski resort of Sinaia. Another option was to link the principality to the ruling Italian House of Savoy. None of these options was to be realised.


[edit] Refuge in Romania
Towards the second year of the Italian occupation, guerilla actions broke out in the area, between the Greek Resistance supported by the Allied Forces and the Italo-German side. The chaos that ensued drove Diamandi to leave (either that or he was ordered back) to Romania. Diamandi was arrested by the Rumanian police on February 21, 1948. He died in the Prefecture of Police in Bucuresti some month later.

After Dimandi's abdication a baron of Hungarian-Aromanian descent named Gyula Cseszneky was proclaimed Prince of the Pindus as Julius I, but neither Prince Julius, nor his brother Michael ever set foot on the territory of the state - nevertheless, some Aromanian leaders governed in their name.

Matoussi escaped, first to Athens than to Romania too, while Rapoutikas was shot dead by one of the Greek factions involved in guerilla activities just outside Larissa {the Greeks then tied his corpse on the back a donkey and paraded him through the Vlach villages of the Pindus - this was intended in order to scare the local populace and as a final proof that the Pindus Principality had reached its end).

[dimitraki]

[edit] Mysterious Diamandi's incomplete life story
There are many gaps in the biography of the secretive Prince Diamandi, and he is scarcely mentioned in most of the few books that deal with the period). According the to the German scholar Dr. Thede Kahl (see bibliography), Diamandi was for a while Kingdom of Romania's Consul in the Albanian port Vlorë just opposite across the strait of the Italian town of Otranto. The Greek historians usually avoid mentioning him altogether, while other scholars who give vague reference to him (such as Lena Divani or Mark Mazower) make sure that they clearly distance themselves from Diamandi hence bestowing upon him apelatives like "extremist" and "shameful", failing to bring to the surface new data or impartial information as to the personality of Diamandi.

Alkiviadis Diamandi is given mention in 1995 by the British author Tim Salmon in his book about the Vlachs of Greece (see bibliography) as follows:

A pro-Mussolini teacher called Dhiamantis who returned to Samarina during the Occupation and tried to set up a fascist Vlach state the Principality of Pindus. It is possible that the idea of autonomy struck a chord in some nationalistic Vlach breasts but they certainly were not the collaborators he accused them of being.
The author finds the precedents of Diamandi's movement in the Vlachs' desire of separateness, which he sees as a sign of "strength". Other pasages of his book emphasize this aspect as well.

He writes:

Up to the 1920s the Vlakholoi - the Vlach clan as it were- had been so strong that the government could not really interfere with them. There had been Romanian schools (financed from Romania from around the Treaty of Berlin in 1881 which forced the Turks to cede Thessaly to Greece, drawing the frontier through Metsovo and thus dividing the Greek Vlachdom in Yannina, Thessaloniki and Grevena up until 1940. In fact, there was one in Samarina itself.

[edit] Vlach Legionnaires and Iron Guardists
There are today few references to Diamandi and his Roman Legion in the Greek media. Yet recently there seems to be a revived interest in this obscure period of Vlach history. The English Professor Clogg recently published an article for the daily newspaper Kathimerini, sheding light on this issue. The following is a fragment of it, with the permission of the author:[1] (Saturday, September 8th, 2005):

Just before Christmas 1944, as the Dekemvriana raged in Athens, the Germans called for Greek-speaking volunteers from among these Iron Guardists for a mission to Greece. Three Greek-speaking Vlach volunteers were dispatched to Guntramsdorf near Vienna. Here they were billeted with 11 Vlachs who had retreated from Greece alongside the German forces. These 11 may well have been involved with the Vlach Roman Legion, created by the Italians in Thessaly and Epirus.

The 14 were then trained for the mission by an Oberleutnant Prinz and a Lieutenant Lorre. This lasted for less than three weeks and involved the use of machine guns, automatic pistols and pistols, along with camouflage and sabotage techniques, including the use of time fuses and booby traps. Two of the party were sent to Murau for training as wireless operators. The entire group was trained for parachute landings, although in the turmoil of the rapidly disintegrating Third Reich they never completed a practice jump.

The mission team was initially scheduled to be parachuted into Greece on the night of January 30-31, 1945, when there was a full moon, but the flight was called off due to bad weather. A fortnight later, however, on February 13, the party was hauled out of a cinema and told they would be flying that night. They were given last-minute instructions by Lieutenant Lorre.

As they subsequently told their British interrogators, the mission was given £700 in pounds sterling and dollar bills, along with 50 gold sovereigns. Two radio transmitters, with appropriate codes, two light machine guns, two automatic pistols, together with explosives, detonators, fuses and timing mechanisms were packed into four containers which were to be dropped with them. The party was dressed in civilian clothes for they were not part of any military unit, neither German or Romanian, and each member was given a revolver before embarking on a Junkers 52 at Wiener Neustadt airfield base.

Their mission was to radio information three times a week on the political situation in Greece, with particular reference to EAM/ELAS; on the strength and location of British forces; and on the strength and popularity of the Greek government and of the forces at its disposal. Through intrigue and propaganda they were to foment civil strife and bad blood wherever possible. At a later stage, they were to sabotage roads and bridges. They would be supplied by parachute drops. It was intended that some members of the mission should, if possible, actually join ELAS. They were given no contacts in Greece and no arrangements were made for their evacuation. Instead, bizarrely, they were told to await the return of German forces to Greece. Presumably in their internment camps they had been so cut off from accurate information that they had little idea as to how badly the war was going for the Germans.

Upon parachuting into Greece at 3 a.m. on February 14, the party, as often happened with such missions, was widely scattered. A group of seven was unable to link up with the other members of the team. Nor were they able to recover the crates containing their supplies, which appear to have been collected by local villagers. The seven soon became aware of the hopelessness of their situation and decided to embark on the perilous journey from the Peloponnese overland to Romania.

They did not get very far before being captured. They had been dropped near Kerpini. After lying up for a day, they gradually made their way northward, via Valtesinikon, Karvouni and Kato Klitoria to Kalavryta, which they reached at midday on February 17. Here they took the train to Diakopton, where they arrived on the evening of the same day. That same evening, two members of the party went into a kafeneio in Diakopton where they made the mistake of offering a gold sovereign in payment. The cafe owner was unable to offer change for such a valuable coin, whereupon they proffered a dollar bill. They seemingly had no Greek money with them. Their behavior aroused suspicion and they were arrested by two members of the Greek armed forces. The arrested men revealed where the other five members of the party were staying. One of the members of the second group was also arrested on February 17 in hiding in Dafni, while there were reports of another member being held captive in Kalivia. Yet another member of this second group had parachuted into a tree and was reported to have been captured in Mouria.

A top secret account of their abortive mission is contained in a report compiled in Corinth on February 20, 1945, by a British officer, Captain P.M. Gardner. He took part in the interrogation of the leader of the party, Ion Adanucu, and of one of the wireless operators, George Varduli. The other members are listed as George Geagea, the deputy leader; Vasile Ciunga; Nicolae Anagnosta, the second wireless operator; Achile Gulea; Anton Janculi; Miltiadi Zeana; George and Vasile Dica (presumably related, perhaps brothers); Panaiot Simu; Sterie Cutova; Naum Colimitra and Spiru Hasioti. This mission party, which may not have been the only one despatched to Greece at the time, was launched two months to the day before Vienna was liberated by Soviet troops. The subsequent fate of the party is not clear. Were they repatriated to Romania? Here their fate in a country where the Communists, bitterly hostile to the Iron Guard, were remorselessly tightening their grip would have been harsh, just as it would have been had they found themselves in Russian-occupied Vienna. Did they disappear into the sea of displaced persons in a Europe freed from Nazi tyranny? Or did they, like a number of Iron Guardists, end up in Francisco Franco's Spain or in South America?

It has also been supposed that Diamandi ended up with them in hiding in the abovementioned locations and subsequently assumed another identity.

[dimitraki]

[edit] From medieval Thessalian Wallachia to Diamandi's 'Principality': an outline of Vlach secessionist trends in Greece
It has to be said that Diamandi never enjoyed 'good reviews' from the historians. Quite the contrary. Labeled as extremist and collaborationist, he is often presented as being an 'aberration'. Yet these scholars often forget that the history of the Vlachs in Greece is in itself a long struggle for achieving own statehood and separatness. Diamandi is not the odd exception but the rule. In fact, he based his secessionist doctrine on this long tradition of Vlach rebellion and penchant for separatness and secession.

As their Latin language to which they stubbornly clung for two thousand years shows, the Vlachs are a live proof of the presence of these Roman conquerors in Greece. As Tom Winnifrith points out, having conquered for good 'Greece' (in fact the Greek city sates) already at 146 B.C. the Roman legions settled their own kind in the strategic locations and along Via Egnatia. The Greek state ceased to exist as such. Greece was restored in its lesser version only at 1831.

The Vlachs were for the first time incorporated in Greece only at 1881 when Thessaly was offered to Greece by the Great Powers shortly after the Treaty of Berlin. The bulk of the Vlachs became part of the Greek state as recently as 1913 after Epirus and parts of Macedonia became part of Greece after the Treaty of Bucharest. Since the times of the Byzantine Empire, the Vlachs revolted permanently and did not stand the foreign rule. The Byzantine historian Kekaumenos writes about revolt of Vlachs of Thessaly in 1066 under their chieftain Verivoi. Niketas Honiatis describes a Great Wallachia comprising Thessaly, as opposed to other two "Wallachias" quoted by Frantzes: Little Wallachia in Acarnania and Aetolia, and an Upper Wallachia in Epirus. The existence of these free entities is confirmed by the Western chronicles Geoffroy de Villehardouin, Henri de Valenciennes, Robert de Clary, and by those who wrote about the rebellion of the Vlachs of the Chaemus (Chalcidice) Peninsula, 1196 A.D.

As the Greek historian John Koliopoulos points out, when Thessaly became to be part of Greece at 1881, the bulk of the Vlachs of this province petitioned the Great Powers of the time to be let to stay within the boundaries of the Ottoman Empire where they thought they enjoyed more freedom of movement.


[edit] Terminology
The Legion Diamandi had gathered under his leadership made reference to the Roman Empire's Legio V Macedonica. Chosen for the common belief that Legions were the factors behind the modern-day Romance languages and Latin Europe, the name particularly enhanced the connection with Romania - as the Vth Legion had spent time in both Macedonia province and Dacia - and presumably complimented Italian Fascism and its claim to Imperial dominance).
The names of the main institutions and of the Principality itself were given in Greek and, were possible, Romanian. Reference in Aromanian was not available.

[edit] Bibliography
Evangelos Averof-Tositsas, Η πολιτική πλευρά του κουτσοβλαχικού ζητήματος ["The political aspects of the Aromanian question"], Trikala reprint 1992 (1st edition Athens 1948), p. 94
Stauros A. Papagiannis, Τα παιδιά της λύκαινας. Οι ‘επίγονοι’ της 5ης Ρωμαϊκής Λεγεώνας κατά την διάρκεια της Κατοχής 1941-1944 ["Wolf children. The ‘descendants’ of the 5th Roman Legion during the occupation 1941-1944"], Athens, 1998
Anthemidis, Axilleas, The Vlachs of Greece. Thessaloniki: Malliaris 1998 (Greek).
Tim Salmon, Unwritten Places, Athens Lycabettus Press, 1995 (see p.149 and 215)
T. J. Winnifrith, The Vlachs: The History of a Balkan People, Palgrave Macmillan, 1987
Kahl, Thede, Ethnizität und räumliche Verteilung der Aromunen in Südosteuropa, Münstersche geographische Arbeiten, 43, Münster 1999. ISBN 3-9803935-7-7 (see pp. 55-56 on Diamandi)
Koliopoulos, John, Greece: The Modern Sequel, Hurst 2001
Herakles & the Swastika: Greek Volunteers in the German Police, Army and & SS 1943-1945, New York 2000

[dimitraki]

POŠLA ZA CINCARA

A što si se namickala
Kad si pošla za Cincara?
U Cincara seda brada,
Ti si, ćerko, vrlo mlada!
U Cincara bela kika,
A u tebe tesna pika!


Vuk Stefanović Karadžić

:D:D:D

[Armanescu Arman]

POŠLA ZA CINCARA

A što si se namickala
Kad si pošla za Cincara?
U Cincara seda brada,
Ti si, ćerko, vrlo mlada!
U Cincara bela kika,
A u tebe tesna pika!


Vuk Stefanović Karadžić

:D:D:D

Elem..pitanje je dali ima cincara na internet.
E aj da vidimo dali se cincarska pesma cuje i na ledenim polovima..
Malo sale na nas racun..
Evo linka za skidanja
http://rapidshare.com/files/76232322/piguin-arman.WMV.html
Tezak je samo 3,5mega..
Pa ko voli nek izvoli

Puno pozdrava i dobro se pripremite za novu godinu..
Mozda ce Deda Mraz ove godine i nama cincarima doneti poklon: - Jednu malu drzavu..

He..he..
Pozdrav svima

[Mille Dragic]

Mozda ce Deda Mraz ove godine i nama cincarima doneti poklon: - Jednu malu drzavu..
Pozdrav svima

Можда негде у Лапонији.
Јел одговара? :D

[ljubo-muzicar]

Pa tamo ce biti bezbednije jer ce i onako globalnim zagrevanjem zemlje ceo Balkan biti pustinja !

[Armanescu Arman]

Можда негде у Лапонији.
Јел одговара? :D

Ma samo nek je bude pa nek je i na mesecu...
Shalim se..

Proshlo vreme drzava i granica..
Dolazi vreme naroda i jeznih granica...i nekave Europe..

Pozdrav

[A@dabiza]

Ima Cincara na internetu...ja sam jedna od njih ...Rodjena sam u Beogradu, ali poreklo mi je iz Kruseva...Govorim i citam cincarski jezik ... Cak je u realizaciji i odrzavanje seminara ucenja Cincarskog....Postoji udruzenje u Beogradu Lunjina,Zmaja od Nocaja 5, okupljanja su svakog drugog cetvrtka u mesecu...Svako ko je zainteresovan je dobro dosao :)

Драго ми је рођако. Мада, ја сам Србин, осећам као Србин и мислим као Србин и част ми је бити Србин.Међутим, с друге стране поносан сам што имам цинцарске крви у себи.Антина, ако си уопште Цинцарка из мог ника ћеш видети зашто имам цинцарске крви. Никад нисам искористио прилику да научим цинцарски, мада сам јој читавог живота био у крилима, загрљају,наручју, до пре десет година, када је заувек напустила овај свет. Била је искрени Хришћанин,Православац, свакодневно се молила пред иконом св.Николе и својом вером и вољом ме је увек надахњивала.И никад се нисам стидео оног цинцарског што по баки носим у себи, мада се никад нисам осећао Цинцаром. Међутим, како сам старији тако је и моја жеља да се одужим Цинцарима, једном од најстаријих народа у Европи, све јача ако ни због чега а оно због некога кога сам упамтио као најискреније биће које сам срео. И та жеља се одједном претворила у пакао кад сам прелистао галерију сајта Луњина. О, каквог ли горког разочарења.Уживајући у фотографијама Цинцара у народним ношњама(баш као на бакиним избледелим сликама) на дну галерије очекивало ме је запрепашћење. И уопште ме не чуди што сензационалисти и они који врло мало знају о Цинцарима злоупотребљавају и експлоатишу термин Балкански Хазари. Да. Ако неко може да ми одговори који је разлог стављања Давидове звезде у дну галерије и ко је створио онакав симбол на коме почивају крстови освестиће ме.
Основно, Цинцари немају никакве, ама баш никакве везе са Јеврејима, не зато што имам нешто против Јевреја него што је потпуно бесмислено користити јеврејске атрибуте за један Православни народ. Фамилија моје баке није имала ниједног Јеврејина у породици и у мојим жилама не тече јеврејска крв нити је цинцарски језик који је тако милозвучно говорила и који ме у мислима увек подсећа на најстарији народ на Балкану икад мени личио на било какав ашкенази дијалект.
Хвала на позиву сестро, велика ми је жеља да научим цинцарски језик али већ се назидала огромна препрека између мене, Цинцара и цинцарског језика и све док не видим оригиналан симбол Армања и док ми ствари не буду јасније у смислу јесам ли ја једном својом четвртином Јеврејин или Цинцар имаћете једног Цинцара мање у својим редовима а мислим да мојој браћи значи макар и моја четвртина коју носим у себи.
Поносан што сам Србин, не стидим се цинцарског порекла!

[ljubo-muzicar]

Treba da se ponosis sto imas cincarske krvi u sebi,krvi najstarijeg i najskolovanijeg naroda na Balkanu a mozda i sire !!!

[dimitraki]

................Уживајући у фотографијама Цинцара у народним ношњама(баш као на бакиним избледелим сликама) на дну галерије очекивало ме је запрепашћење. И уопште ме не чуди што сензационалисти и они који врло мало знају о Цинцарима злоупотребљавају и експлоатишу термин Балкански Хазари. Да. Ако неко може да ми одговори који је разлог стављања Давидове звезде у дну галерије и ко је створио онакав симбол на коме почивају крстови освестиће ме.
.............

Mene pravoslavnog hrišćanina Davidova zvezda podseća isključivo na Davida, na Stari Zavet, na 10 Božijih zapovesti. To je onaj isti jevrejski car David čiji se Psalmi sabrani u Psaltir već skoro 1000 godina neprekidno čitaju na izust u isposnici Sv. Save u Kareji, na Sv. Gori, onako kako je to zapovedio sam Sv. Sava u Karejskom tipiku.

"Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka, koji čitajući Psalme ne oseti, da se to govori baš njemu lično, rešavajući zagonetke njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja i trzaji i mučenja i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu."

Episkop Nikolaj Velimirović

Cincari su planinski ljudi, a na planini, svi to znaju, važe strogi, ali pravični zakoni.

[A@dabiza]

Mene pravoslavnog hrišćanina Davidova zvezda podseća isključivo na Davida, na Stari Zavet, na 10 Božijih zapovesti. To je onaj isti jevrejski car David čiji se Psalmi sabrani u Psaltir već skoro 1000 godina neprekidno čitaju na izust u isposnici Sv. Save u Kareji, na Sv. Gori, onako kako je to zapovedio sam Sv. Sava u Karejskom tipiku.

"Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka, koji čitajući Psalme ne oseti, da se to govori baš njemu lično, rešavajući zagonetke njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja i trzaji i mučenja i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu."

Episkop Nikolaj Velimirović

Cincari su planinski ljudi, a na planini, svi to znaju, važe strogi, ali pravični zakoni.

Мени Давидова звезда не значи много а и Стари завет понекад доживљавам као поуку, у највећем броју случајева, какав човек не треба да буде(наравно не мислим на 10 Божјих заповести него на многобројне личности Старог завета чије примере не желим да следим) мада не желим да се уплићем у овај проблем јер ћу тиме негирати себе као Хришћанина.
Мало ми је непријатно што сам прилично брзоплето реаговао на присуство Давидове звезде јер као човек чији је национални идентитет Србин потпуно неправедно нисам посветио дубљу пажњу Цинцарима, њиховом наслеђу, обичајима,традицији и о тим питањима имао сам само базичне информације, онолико колико ме је интересовало моје цинцарско порекло(реч Цинцар никад нисам доживљавао увредљиво мада у основи реч се често користила да би означила циције што Цинцари колективно ни у ком случају нису).Упркос томе, никад није касно да почнете са откривањем дела својих корена које носите у себи па сам добио велику жељу да откријем и тај други идентитет који је чучао у мени читавог живота. Ево какав сам одговор добио када сам се обратио компетентној личности која ми је разбила све илузије о присуству давидове звезде(какво олакшање).Мислим да уједно никад нисам прочитао ни бољи коментар о пореклу Цинцара/Армања у тако мало речи чега сам одувек био свестан.
Цитирам:

Što se tiče Davidove zvezde i ostalih simbola, na žalost, na potpuno ste
pogrešnom tragu.
Ti simboli govore nešto drugo, i nose snažnu poruku u sebi.

Evropska kultura vuče svoje korene iz hrišćanstva koje opet proističe iz
judaizma. Ideje o moralu i religiji, proističu iz judaističkog hrišćanstva
koje je vremenom evoluiralo u svojoj doktrini do te mere da se kasnije
potpuno suprotstavilo judaizmu. To je paradoks hrišćanstva, ali rano
hrišćanstvo, kroz svoju formu gradjevina svakako prožima i judaizam, što se
najbolje vidi na ranohrišćanskim bazilikama, posebno onim koje su podizane
na teritoriji Istočnog Rimskog Carstva. To ovde nije slučaj, jer se ne radi
o tako staroj crkvi, ali je crkva sa ovim simbolima gradjena prema takvom
graditeljskom uzoru koji spaja ono sto je danas nespojivo Davidovu zvezdu i
Hristov krst. Ovakva umetnička forma prvenstveno govori o moralnim i verskim
vrednostima prvih Hrišćana. A govori i to kada su Cincari primili veru.
Grad-polis je nestao ali ne potpuno jer se ideje o polisu oživljavaju na
planinskom selu. Formira se seosko plemstvo uz trgovinu koja je opet na
početnom stadijumu i manufakturu koja ne izlazi iz okvira većeg sela. Dok
velika carstva /Rim, Persija i Skitsko Carstvo/ šire svoj uticaj i moć
osvajajući nova tržišta, Arman Makedoni odlaze u planine gde nastavljaju da
žive po principima sreće koji je za njih oličen kroz malu zajednicu - seoski
polis. To je razdoblje kada na političku i ekonomsku pozornicu sveta stupa
jedan novi narod nastao na helenistickim tekovinama a na rimskom tlu uz
snažan osećaj vere koje pruža rano hrišćanstvo - rec je o Cincarima. Oni
nisu stvorili ni jednu novu misao, ali su postojeće uobličili u jedan
potpuno novi stil. Kada gledate cincarske crkve možete samo da kažete da
ljudi koji su gradili ovakve grajevine, bez obzira koliko su to novog
naučili ili poprimili iz drugih sredina, nisu ništa staro zaboravili. Sfera
mišljenja našeg relativno malog naroda koji sebe naziva Arman Makedonima
ostaje i prepoznavaće se uvek preko gradjevina kojima su izgradjivali i
svoje običaje, stavove, verovanja i navike. Možda, običan (laik) posmatrač
neće uočiti spoj praizvora svesmisla oličenog u Suncu i oka koje gleda i
simbolizuje jednog Boga.
Svoje sumnje naravno možete da i odagnate odlaskom kod najbližeg obrazovanog
pravoslavnog sveštenika, koji će vam potvrditi ono što ste i sami rekli da
se radi o "verskoj aristrokratiji" (ovo je naravno nonsens, samo pravim
paralelu sa vašim osećajem pripadnosti jednom plemenitom narodu), odnosno o
narodu koji primio hrišćanstvo na njegovom samom izvoru.

Dakle, naravno da nema govora o kako ste vi naveli "izgubljenom Davidovom
plemenu". Cincari upoznati sa svojom istorijom vrlo su dobro svesni svog
porekla. Uvek bili pravoslavci, i uvek će ostati pravoslavci. I tako će uvek
i biti zahvaljujući strogom ranohrićanskom moralu i religiji koju
praktikuju.

Е, сад постоји основа да се дубље укључим у откривање својих цинцарских корена.Желим да најпре добро научим језик Армања и молим све оне који могу да ми помогну у томе да ме упуте на неки речник и граматику армањског јер живим далеко од Београда а и не верујем да језик могу да научим похађајући курс једанпут месечно.Енглески сам научио потпуно сам и биле су потребне године, мада врло ми је тешко да мислим на енглеском јер нисам живео у том језичком подручју. Не знам како би било са цинцарским.Свестан сам да је неопходна стална вербална комуникација да би се овладало једним језиком а уколико тешко мислим на неком језику који није матерњи онда моје знање није потпуно а мени је циљ да цинцарским којим су говорили и говоре моји рођаци у Македонији и Грчкој овладам у потпуности. Но, треба само учинити први корак. Наравно не бих се задовољио само учењем језика него и проучавањем свих поља културе, историје итд. И сматрам да би компетенти људи могли да се потруде да се цинцарска култура много чешће третира. Приметио сам да је чланак у НИН-у побудио интересовање за Цинцаре а и они цинцарског порекла који нису ни сањали о томе добили су жељу и прилику да открију део себе. Нормално је да ћу увек остати Србин али ми нико не може забранити да помало(или једнако) будем и Цинцар;).

Поздрављам све Цинцаре,нарочито фамилију Дабижа и Курте!!!!!!!! Поносан што сам Србин и Цинцар!!!!:D

[ljubo-muzicar]

Svim Cincarima i onima koji se tako osecaju zelim SRETNU NOVU 2008.GODINU i da se vise druzimo u njoj i naucimo cincarski jezik ! Pozdrav svima Martinoski

[A@dabiza]

Svim Cincarima i onima koji se tako osecaju zelim SRETNU NOVU 2008.GODINU i da se vise druzimo u njoj i naucimo cincarski jezik ! Pozdrav svima Martinoski
Hvala brate, nadam se da cu do sledece godine vec govoriti i misliti na Cincarskom i da cu biti srecan kad budem upoznao vise Cincara , jedva cekam da upoznam svoju bracu.Mi Srbi slavimo Bozic po starom kalendaru, da li je to slucaj i kod nas Cincara:D, posto znam da Grci slave 25.januara?
Pozdrav svim Cincarima, Srbima Cincarskog porekla a posebno Srpkinjama i Cincarkama:D:wink::wink::wink:

[A@dabiza]

hm,kako li mi se desilo da napisem 25.januara umesto 25.decembra;-)
Pozdrav Zoraidi, najlepsoj Cincarki/Srpkinji sa juga.Zoraida uloguj se i ti.

[A@dabiza]

Tsi nj-eshci nveasta
Ahãt jilosã, sh-cu mare dor?
Ti-cai jileshci?
Sh-ahãt uhtedzã?
Sh-lãcãrnje veshci pi tu ubor?
Ovo citam perfektno, imam dara za jezike, samo da ``uhvatim`` princip i duh jezika.Pozdrav.
R.I.P. Тоше

[dimitraki]

Tsi nj-eshci nveasta
Ahãt jilosã, sh-cu mare dor?
Ti-cai jileshci?
Sh-ahãt uhtedzã?
Sh-lãcãrnje veshci pi tu ubor?
Ovo citam perfektno, imam dara za jezike, samo da ``uhvatim`` princip i duh jezika.Pozdrav.
R.I.P. Тоше

Sretna NG, Hristos se rodi!

Dabiža, jel znaš ko je Brane Stefanoski al Dabiža iz Tetova?

[A@dabiza]

Brate Dimitraki, veruj mi da iz petnih zila zelim da upoznam bilo kog iz svoje cincarske familije ali na nesrecu nisam u kontaktu ni sa kim iz nekih objektivnih okolnosti o kojima ne zelim da raspravljam na forumu. Znam jedino da je bakina sestra zivela u Beogradu ali daj Boze da je jos uvek ziva (imala bi oko 100 godina sada).No sigurno je da cu preko ''Lunjine'' upoznati i Dabije i mnoge druge Cincare sto mi je velika zelja.
Brane Stefanoski al Dabiža? Znam za Brane Stefanoskog sa Rumunske akademije ako se ne varam ali nisam siguran da li je to onaj na kog mislis. A znam i za tog kog si pomenuo ali ga ne poznajem,mogu da ti kažem njegovu profesiju ali u privatnoj poruci, ne ovako javno pošto ne volim da iznosim bilo kakve lične podatke na forumima i uopšte na net-u. .Interesantno, izgleda da je Dabiža vrlo često prezime i u Litvaniji.
E, hajde da se malo više pozabavimo istorijom i kulturom Armanja. Vidim da je puno vas iznelo sjajne podatke u predhodnim postovima.

[dimitraki]

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=53529

[Razmena filmova]

Iuana je bolesna!!! Car Dusan Silni albanski? Ti nisi normalna...

[luna 30]

Srećni praznici svim mojim Cincarima:D:D:D

[vujadin]

Iuana je bolesna!!! Car Dusan Silni albanski? Ti nisi normalna...

Нормална је, Цар Душан Силни је био Цар и Албаније!

[A@dabiza]

Нормална је, Цар Душан Силни је био Цар и Албаније!
Територија данашње Албаније(осим Драча који је држала Венеција) јесте улазила у састав Српског царства, али Стефан Душан је након заузимања града Сера 1345. на Божић, акламацијом сарадника, властеле и војске проглашен за ``цара Срба и Грка`` те се са том титулом и крунисао у Скопљу 16. априла 1346.године на Ускрс. У српским повељама најчешће себе назива ``цар Србљем и Грком`` а у грчким његова титула је ``цар Србије и Романије``. Потпуно је јасно чији је цар био Душан, и потпуно је јасно да је Албанија припадала ``грчким`` земљама насупрот ``српским`` у оквиру самог Царства. Албанија као држава није постојала све до 1913. г.
Уосталом, не бих да расправљам о овом питању на теми која је посвећена Цинцарима.
Поздрав мојим Цинцарима!!

[vujadin]

Ти наводи су добри али нису потпуни Цар Душан се увек потписивао " Цар Срба Грка Западне стране звана Албанија и Поморских српских Земаља" Ти не требаш о томе дискутовати ако напишеш правилно.

[dimitraki]

........... и потпуно је јасно да је Албанија припадала ``грчким`` земљама насупрот ``српским`` у оквиру самог Царства......

Zašto je pripadala "grčkim zemljama"?! A gde je stolovao Sv. Jovan Vladimir kralj dioklejski? Ako ne na teritoriji današnje Albanije! U Elbasanu se nalazi njegov grob. I zašto su onda Ivan Kastrioti, otac Đorđa Kastriotija, i njegov sin Repoš Kastrioti (Đorđev brat), sahranjeni u Hilandaru. I ostali zabeleženi kao jedni od većih priložnika manastira, ako nisu bili vezani za cara Dušana.

Izvinjavam se na digresiji, jer zaista nije to tema.....

[vujadin]

Наравно, али кад се примети нешто неправилно на било којој теми то би требало бити пожељно исправити, и то иде у корист саме теме, наравно са аргументима и без полемике.

[groza p.]

Pozdrav svima na ovom forumu.
Poslednji put sam posetio ovaj forum u leto 2007 i nakon vise meseci neaktivnosti u njemu prestao sam da ga posecujem. Sada sam ga posetio ( bas da vidim imali sta novo) i iskreno sam se obradovao. FORUM JE ZIV.
Ja sam Srbin cincarskog porekla po ocevoj liniji. Moje prezime je Groza i pronasao sam ga u spisku cincarskih prezimena u reprintu knjige" O cincarima" u neizmenjenom obliku. Zna se da su Cincari svoja prezimena korigovali u zavisnosti od okolnosti.Zahvalan sam Vam na ovim za mene novim informacijama o nasem poreklu. Dosta korisnih istorijskih informacija mozete naci upravo u toj knjizi.
Pozdrav svim Cincarima i onima koji vode cincarsko poreklo,nadam se da cemo se jos dugo druziti na ovom forumu.

[A@dabiza]

Zašto je pripadala "grčkim zemljama"?! A gde je stolovao Sv. Jovan Vladimir kralj dioklejski? Ako ne na teritoriji današnje Albanije! U Elbasanu se nalazi njegov grob. I zašto su onda Ivan Kastrioti, otac Đorđa Kastriotija, i njegov sin Repoš Kastrioti (Đorđev brat), sahranjeni u Hilandaru. I ostali zabeleženi kao jedni od većih priložnika manastira, ako nisu bili vezani za cara Dušana.

Izvinjavam se na digresiji, jer zaista nije to tema.....

Димитраки, извињавам се и теби и брату Вујадину због неспоразума и опет и ја чиним малу дигресију.Можда је мој пост погрешно протумачен, односно сама намера. Наиме ја сам само желео да укажем на чињеницу да Албанија као држава није постојала у средњем веку(ако изузмемо творевину Анжујаца) јер би се из Вујадиновог поста тако некима можда дало закључити.Наравно да, пошто ово није тема нисам се упуштао у навођење чињенице да је добар део, једне од најстаријих Српских држава а касније наследне српске земље, Дукље(Зете), обухватао добар део данашње Албаније и да је Српска популација на тим просторима била аутохтона. Што се ``грчких земаља`` тиче мислио сам на оне области које је цар Стефан Душан освојио а које су пре тога припадале Византији.Због династичких веза потпуно је јасан твој навод везан за Кастриоте.
Брате Вујадине, мислим да нисам написао ништа неправилно јер у десет реченица не можеш изнети срж проблема а ето добро је што си навео пуну титулатуру која је стојала у Душановим повељама.Живели!
Поздрав свим Србима и Цинцарима

[dimitraki]

Groza ghini vinish la parea armâneascâ!

Što se tiče teritorije današnje Albanije, u čijoj je konstituciji aktivno učestvovala i Srbija, kao prva zemlja koja ju je međunarodno priznala (www.moraca-rozafa.org), a i sami Srbi i Cincari sa tih prostora hteo sam da ukažem na sledeće.
Grci se guraju tamo i gde im nije mesto.
1.Današnja Albanije jeste bila teritorija Vizantije, a ne Grčke.
2. Na njoj su bile kako srpske tako i druge vazalne "države" (cincarska? Mizukeja?)
3.Car Dušan je bio imperatora Srba, Romeja (a ne Grka, jer je Romania bila imperija, a Grci su možda bili dominantni etnos ali ne i jedini) i ostalih.

Zato bih voleo da mi neko objasni zašto se reč Romeji prevodi na srpski kao Grci, kao da je Romania bila neka nacionalna država Grka. Da je bila valjda bi se zvala Elada, a ne Romania.

I za kraj, ja koliko znam Dušan je "ušetao" (otvarana su mu vrata gradova) samo u Makedoniju, odnosno samo među cincarske zemlje. Do čistih Grka zbog prerane smrti nije ni stigao.

[groza p.]

Imao bih jednu molbu za pomoc.
Kako je moje prezime jako retko na ovim prostorima prilicno mi je tesko da saznam bilo sta o svom daljem poreklu.Koliko sam do sad saznao prezime " Groza" se pojavljuje u Rumuniji u nesto vecem broju a iz knjige " O Cincarima " sam saznao daje izvesni Groza Gavril jos 1846. evidentiran u popisu stanovnistva kao cincar i stanovnik Velikog Semiklusa. Da li iko ima predstavu iz kog kraja Cincarske postojbine potice moje prezime a samim tim i moje poreklo. Znam da ce neki posetioci ovog foruma ovo smatrati kao jalov i besmislen potez ali ja ipak mislim da bi bilo lepo saznati nesto vise o svom daljem poreklu.
Uzgred da pomenem nesto o knjizi koja je par puta spomenuta. Posto je literatura o Cincarima vise nego skromna ovu knjigu smatram kao korisno stivo.Knjiga " O Cincarima" profesora dr D.J.Popovica je stampana1927. god. a prosireno izdanje 1937.god. Izdavac je " Prometej " Beograd , Prve pruge 43 Tel/ fax 311 931 13.Stampa se u malom broju primeraka pa se teze dolazi do nje ( mozda kod izdavaca) ali mislim da je vredi imati.
Pozdrav svima.

[dimitraki]

............. Da li iko ima predstavu iz kog kraja Cincarske postojbine potice moje prezime a samim tim i moje poreklo. Znam da ce neki posetioci ovog foruma ovo smatrati kao jalov i besmislen potez ali ja ipak mislim da bi bilo lepo saznati nesto vise o svom daljem poreklu.
........................ Posto je literatura o Cincarima vise nego skromna ovu knjigu smatram kao korisno stivo.............

Groza, uopšte nije ni jalovo ni besmisleno želeti znati nešto više o sebi tragajući za precima!

Literatura o Cincarima uopšte nije skromna, već je više kako bih rekao nedostupna.
Postoje hiljade knjiga, na engleskom, nemačkom, francuskom, rumunskom, grčkom i naravno cincarskom.
Problem je što ne postoji na srpskom. A i kad postoji, gotovo po pravilu su to neke prepisivačke i neznalačke varijante. Pa čak i u samom Popoviću se konstatuje kako Cincara skoro pa da nema više, a evo sad ih pa ima na stotine hiljada po celom Balkanu.
Čak i u nekim selima u Grčkoj za koja po knjigama piše da su grcizovana već više od 200 godina, sada ispada iznenada da svi govore cincarski.

[Armanescu Arman]

Evo mene opet...
I u ovoj novoj godini cemo istrazivati ko su i zasto su cincari.
Moje pitanje je zasto sve balkanske drzave iz sve sile asimilavaju ovaj narod?
ako smo jedan obican mali narod zasto nas unistavaju?
Od cega se plase?
mi koji smo usli u ovu temu osecamo da postoji nesto vise od obicne asimiliacije.
ako je to sto mislimo onda je danasnja civizacija stvorila veliku zabunu.

Danas samo znamo da polako nestajemo.
Zasto nije moguce da barem u jednoj opstini postoji oficijalni cincarski jezik?
Vreme prolazi a nasa deca neznaju jezik.

I sve uz demokratiju i sva prava coveka.
Raduje me sto se mnogu vracaju na svoje poreklo i da hoce da nauce svoj jezik predaka.

Anclinàciunj

Shi s-pistipsim cà ultsà di voi va u anveatsà limba shi va s-màreascà cu sàndzul armànescu cari lu u tu eljì...

Armanescu Arman

Vinturli di Ovce Poli


Primuveara nã adutsi anvirdzari
Gioc di cafi an di ampuljari
Atumtsea vinturli di Ovce Poli
Poartã un hir di ciuciurari
Zboarã hrisusiti armãneshtsã
Bots buni niavdzãti zãmãneshtsã.

Veara cu cirche nã aputurseashti
Cãroari stri yiptul s-arãeashti
Suflã vinturli caldi di Ovce Poli
Cãnjina pi Bogoslovets u alinã
Di iu s-avdi nã boatsi tãrhioasã
Amplinã cu pon, dor shi jiloasã.

Toamna birchetea nã u da tu mãnj
Ploiori pisti dzenuri shi schinj
Aurlã vinturli arãts di Ovce Poli
Nji poartã bots di hor di-ncali
Bots di la harei, numtã, hãrseari
Bots di la murmintu, di chirearei.

Iarna tu albi stranji s-alãxeasti
Arcoarea psof nu nã pistipseashti
Cã vinturli anoastri di Ovce Poli
Vintureadzã pisti cãsãbats shi hori
Shi poartã nã boatsi di cãldurã,
Dishtiptari cãntitsi shi hlamburã.

Vinturli di Ovce Poli
Trag shi aurlã
Fãrtunj s-adarã.
Li cãnoscu vinturli di Ovce Poli
Cã nji cãntã zàmàneshtsà
Cãntitsi hrisusiti armãneshtsã.

[pirgosds]

Cincari se tesko mogu da porede sa Hazarima jer nisam cuo da se javio danas neki Hazar da trazi svoje saplemenike. Cincari jos uvek (jos malo) postoje, ali neumitno idu ka izumiranju. "Zlatno runo" Pekica je saga o Cincarima. Predlazem da se svi koji imaju poreklo Cincara da se okupe na nekom forumu i da vidimo sta cemo i kako cemo ne bi li opstali. Ostali da se ne sekiraju, ne trazimo republiku jer je nikada nismo ni imali, samo malo secanja da smo postojali i da nas jos ima. Hvala na linku.
Praksis

http://pirgosds.mojblog.co.yu/

[luna 30]

Anclinàciunj

Shi s-pistipsim cà ultsà di voi va u anveatsà limba shi va s-màreascà cu sàndzul armànescu cari lu u tu eljì...

Armanescu Arman

Vinturli di Ovce Poli


Primuveara nã adutsi anvirdzari
Gioc di cafi an di ampuljari
Atumtsea vinturli di Ovce Poli
Poartã un hir di ciuciurari
Zboarã hrisusiti armãneshtsã
Bots buni niavdzãti zãmãneshtsã.

Veara cu cirche nã aputurseashti
Cãroari stri yiptul s-arãeashti
Suflã vinturli caldi di Ovce Poli
Cãnjina pi Bogoslovets u alinã
Di iu s-avdi nã boatsi tãrhioasã
Amplinã cu pon, dor shi jiloasã.

Toamna birchetea nã u da tu mãnj
Ploiori pisti dzenuri shi schinj
Aurlã vinturli arãts di Ovce Poli
Nji poartã bots di hor di-ncali
Bots di la harei, numtã, hãrseari
Bots di la murmintu, di chirearei.

Iarna tu albi stranji s-alãxeasti
Arcoarea psof nu nã pistipseashti
Cã vinturli anoastri di Ovce Poli
Vintureadzã pisti cãsãbats shi hori
Shi poartã nã boatsi di cãldurã,
Dishtiptari cãntitsi shi hlamburã.

Vinturli di Ovce Poli
Trag shi aurlã
Fãrtunj s-adarã.
Li cãnoscu vinturli di Ovce Poli
Cã nji cãntã zàmàneshtsà
Cãntitsi hrisusiti armãneshtsã.[/QUOTE]




Kad napišete nešto na cincarskom, zašto ne date i prevod istog. Bilo bi dobro, ovako...nama koji ne znamo jezik, ovo ništa ne znači. :(

[Armanescu Arman]

Izvinite.. Ja nisam merodavan da prevedem
Necu drugi put da postavljam pesme na cincarskom..
Pozdrav svima

Armanescu arman


Vinturli di Ovce Poli


Primuveara nã adutsi anvirdzari
Gioc di cafi an di ampuljari
Atumtsea vinturli di Ovce Poli
Poartã un hir di ciuciurari
Zboarã hrisusiti armãneshtsã
Bots buni niavdzãti zãmãneshtsã.

Veara cu cirche nã aputurseashti
Cãroari stri yiptul s-arãeashti
Suflã vinturli caldi di Ovce Poli
Cãnjina pi Bogoslovets u alinã
Di iu s-avdi nã boatsi tãrhioasã
Amplinã cu pon, dor shi jiloasã.

Toamna birchetea nã u da tu mãnj
Ploiori pisti dzenuri shi schinj
Aurlã vinturli arãts di Ovce Poli
Nji poartã bots di hor di-ncali
Bots di la harei, numtã, hãrseari
Bots di la murmintu, di chirearei.

Iarna tu albi stranji s-alãxeasti
Arcoarea psof nu nã pistipseashti
Cã vinturli anoastri di Ovce Poli
Vintureadzã pisti cãsãbats shi hori
Shi poartã nã boatsi di cãldurã,
Dishtiptari cãntitsi shi hlamburã.

Vinturli di Ovce Poli
Trag shi aurlã
Fãrtunj s-adarã.
Li cãnoscu vinturli di Ovce Poli
Cã nji cãntã zàmàneshtsà
Cãntitsi hrisusiti armãneshtsã.[/QUOTE]




Kad napišete nešto na cincarskom, zašto ne date i prevod istog. Bilo bi dobro, ovako...nama koji ne znamo jezik, ovo ništa ne znači. :([/QUOTE]

[dimitraki]

Velika gužva beše na slavi Svetog Atanasa, možda čak i suviše velika za Vaznesenjsku crkvu.
Ali opet, bilo je lepo videti tolike Cincare na jednom mestu!

[ljubo-muzicar]

Brate Dimitraki,to je i moja slava,sv.Antanasije Veliki,cuvar aleksandrijske biblioteke koju su muslimani zapalili.Reci mi u kojoj crkvi je bio tako veliki skup Cincara ?...Pozdrav ... Martinoski

[vujadin]

Причате о слави! да ли је то црквена слава или крсна као код Срба, и да ли су Цинцари те славе славили и пре асимилације, јер сам ја увек слушао да само Србин има крсну славу, а црквене и националне славе имају скоро сви хришћани. Друго, сама асимилација је погрешна државна политика, јер на тај начин гуши национални осећај човека у корист његовог економског положаја и друштвених обавеза, али је због самих система владавине неизбежива. Као пример навешћу само три; у Немачкој се постаје Немац, кад се прими немачко држављанство, у Великој Британији се постаје Британац а у Србији Србијанац, само то државе и неке институције то тако не гледају. Ипак још увек није јасно ко је Србин а ко Србијанац. Ако се осећаш Србином, онда није логично да се осећаш и Цинцаром, Немцем или Енглезом. а ако се осећаш Србијанцем онда можеш замишљати да си уједно и било ко други, јер Србијанац је држављанство а не националност. Тај проблем Срби имају у Хрватској, и никако га не могу решити, јер Хрватска као и Немачка резонују на исти начин, ако неко постане хрватски држављанин онда Хрвати очекују да он буде Хрват, као што Немци очекују да буде Немац. А тај проблем се још више погоршао са доласком комунистичких теорија о интернационалности народних маса, где је националност гушена у корист партијске припадности, и сада имамо и Србе који нису национално Срби него нешто друго, нешто што ни они сами не знају шта су. Мислим да је добро што се о тим стварима прича, јер се на тај начин може мало боље разумети националност и држављанство, само то онда задире у државни поредак и изазива непријатности па чак и ратове.

[dimitraki]

Причате о слави! да ли је то црквена слава или крсна као код Срба, и да ли су Цинцари те славе славили и пре асимилације, јер сам ја увек слушао да само Србин има крсну славу, а црквене и националне славе имају скоро сви хришћани. Друго, сама асимилација је погрешна државна политика, јер на тај начин гуши национални осећај човека у корист његовог економског положаја и друштвених обавеза, али је због самих система владавине неизбежива. Као пример навешћу само три; у Немачкој се постаје Немац, кад се прими немачко држављанство, у Великој Британији се постаје Британац а у Србији Србијанац, само то државе и неке институције то тако не гледају. Ипак још увек није јасно ко је Србин а ко Србијанац. Ако се осећаш Србином, онда није логично да се осећаш и Цинцаром, Немцем или Енглезом. а ако се осећаш Србијанцем онда можеш замишљати да си уједно и било ко други, јер Србијанац је држављанство а не националност. Тај проблем Срби имају у Хрватској, и никако га не могу решити, јер Хрватска као и Немачка резонују на исти начин, ако неко постане хрватски држављанин онда Хрвати очекују да он буде Хрват, као што Немци очекују да буде Немац. А тај проблем се још више погоршао са доласком комунистичких теорија о интернационалности народних маса, где је националност гушена у корист партијске припадности, и сада имамо и Србе који нису национално Срби него нешто друго, нешто што ни они сами не знају шта су. Мислим да је добро што се о тим стварима прича, јер се на тај начин може мало боље разумети националност и држављанство, само то онда задире у државни поредак и изазива непријатности па чак и ратове.

Moj dobar prijatelj je doneo porodičnu slavu iz Albanije, Sv. Spiridona.
Cincari slave tri puta, svoj imendan, porodičnog zaštitnika i zaštitnika kuće.

[nbazuroski]

Izvini Vujadine, nisam te bas dobro shvatio.
Ja sam ziveo veoma dugo u Nemackoj i niko me nije terao da budem Nemac. Naravno, ako primis nemacko drzavljanstvo, onda jesi Nemac, ali imas pravo da upraznjavas svakakve narodne obicaje. Ne postoje ogranicenja niti vam neko nesto zabranjuje. Nemci grade npr. dzamije za Nemce turskog porekla, organizuju se dogadjanja za nemce hrvatskog porekla, grckog porekla, italijanskog porekla, makedonskog porekla, cincarskog porekla itd. Niko te nizasta ne pita , samo ako je u zakonskim okvirima. Cak dobijes i novac. To je tekovina demokratskog razvoja u Nemackoj poslednjih 50 godina. Ljudi se osecaju dobro u drzavi u kojoj mogu slobodno da se izrazavaju i da upraznjavaju sto god hoce. To je najbolji nacin integracije manjina u veliku drzavu. Ako cinis suprotno, onda imas drzavu koja nije sredjena i nije demokratska. Nikada represija nije donela nista dobro!! Jaku drzavu imas, ako su svi njeni gradjani zadovoljni. A to je veoma lako. Nista lakse od toga!

Pitu Bashur

[vujadin]

Јесте, али то је асимилација у којој се прелази, временом, из народности у националност, а тим се земљама не жури, јер они имају стабилну политику и националност. Погледај колико Немаца имаш са -оф, ски, берг и тако даље, али са -вић само понеки. То је та разлика у асимилацијами, коју сам ја истакао, и која делује на дуже време.

[kelti]

Mogu li da kazem nesto?
pot se spun čeva?
Govorim o Vlasima koji zive na teritoriji Srbije.
Simbiozu Vlaha treba traziti u korenima srednjobalkanskih tračkih plemena, Tribala, Meza,Tračana, Dačana i kelta(Gala) !
Vlasi iz maked. su Cincari, Aramani i Aromuni. Vlasi nikad nisu imali drzavu, ima ih na Balkanskom poluostrvu nekoliko miliona bez obzira na razl. termine naziva).
Po jeziku su najblizi rumunskom. U XIX veku arumunske grupe su nazvane Vlasi, Crnovunci,Karavlasi,Cincari,Karaguni,Cici, Aramani u Epiru i Tesaliji...
Tokom vekova delimicno isčezavaju i pretapaju se u Grke,Makedonce, Srbe, Bugare i Hrvate. Vlaha ima od Peloponeza do stare planine i od Jadranskog mora do Egejskog mora i donjeg Dunava.
Kao jedan od najstarijih naroda sa Balkana,docekali su Rimljane, Hune, Gote, Bugare, Juzne Slovene, i Turke Osmanlije. Uspeli su da se odrze u specificnim uslovimakroz saradnju sa ovim narodima. Vrhunac saradnje ostvaraju sa Juznim Slovenima i Grcima.
Odrzali su svoj jezik(sa malim izmenama u zavisnosti na kom podrucju zive), tradiciju, folklor, praznoverja i običaje prenosene od pokoljenja do pokoljenja, utkanih u hriscansku(uglavnom), pravoslavnu religiju.
Vlasi imaju svoje RODJAKE u Bugarskoj, Vlaskoj Rumuniji, Makedoniji, Istri i Gorskom Kotaru,Grckoj,Hrvatskoj, Reciji(Svajcarska), Velsu, Skotskoj i Francuskoj, bez obzira kako ih tamo zovu!
pozzzz:)

[dimitraki]

Noi him Armânj!!!!! Tuti alanti numili nu sântu dealihoasi!!

[dimitraki]

Numili ca Aromuni, Arumuni shi ashi manclo sântu tsiva altu di cât propaganda romanseacâ!!!!

[pitubashur]

Opa, opa! Samo polako!
Vlasi u istocnoj Srbiji i Cincari nisu isto! Izuzetno se naljute ako ih neko poistovecuje. To bi isto bilo kao kada bi neko rekao da su Srbi i Poljaci isto! Vodite racuna - razlika je u 600 godina duzoj rimljanskoj asimilaciji. Cincari su ziveli 800 godina u rimskoj kulturi.

Rumuni pokazuju jaku teznju da prisvajaju Cincare. Nije mi bas jasno zbog cega. Verovatno nam zavide na istoriji i uspehu i velikom ugledu( odlicni trgovci, pesnici, naucnici, crkveni velikodostojnici itd.) Cincari su jedan izuzetno talentovan narod cim su preziveli tako dugo na Balkanu.

Iskreno saucesce svim Srbima zbog Kosova, onako ljudski. Upucujem vas na sudbinu velikocincarskog grada, svetog Moskopolja koga su Siptari opljackali i porusili 1769. god. Ako hocete da znate sta se desilo pogledajte cincarnet.com. Pa kliknite na Moskopolje, onda cete shvatiti zasto Cincari saosacaju danas sa Srbijom. Ovo je moje licno misljenje ali i misljenje mnogih Cincara , koji su poreklom iz Moskopolja.

Samo napomena da su moji preci bili generali u Moskopolju!

Pozdrav

[buba-lu]

Ima cincara na internetu.
I vi trazite drzavu,kako su krenuli srbi ,dobicete uskoro ,iako je nikada niste imali.

[pitubashur]

S obzirom da smo pravoslavni sigurno znamo na kojoj strani cemo biti.

Sigurno ne trazimo drzavu! Nama je dobro ovde u Srbiji. Niko od Cincara nije protiv Srbije!
Svi Cincari u Srbiji su do gole koze asimilovani, sto se moze i videti i po poznatim licnostima cincarskog porekla. Samo upucujem na sudbinu Moskopolja koje je dozivelo istu sudbinu kao i Kosovo!!!!!!!!!! U ovom kontekstu zelim i da ispraznim svoje frustracije u odnosu na Siptare. Niste jedini narod koji je ovo doziveo od Siptara.


Jedino bih voleo kao drzavljanin Srbije da Srbija bude u Evropskoj Uniji! Neki se sada nece vise sloziti sa mnom.

Pozdrav svima

[kelti]

Pitubashur, sta su onda Vlasi u Srbiji? Ja mislim da cincari i vlasi nisu isto, oni su rodjaci. jer smo isto romanizovani, napisala sam kojih naroda su simbioza vlasi, bez obzira na ime. Nisam izmislila, jedan covek je ovo proucavao 30 god. da bi napisao knjigu. Volela bi da cujem tvoje misljenje o nama Vlasima, onda i zasto se vredjaju cincari kad ih mesaju s njima?? Dal su obicaji i jezik slicni? Vlasi su isto ortodoksni vernici, ni mi nemamo drzavu. A kad vec pricas o svojim precima, .. i moji i sa babine i sa dedine strane bili su knezevi, drzali su celu istocnu Srbiju.. A ima neceg jos veceg, samo to je porodicna tajna. pozzz

[zarkoni]

Pozdrav svim Cincarima,voleo bih ako medju vama ima nekog ko bi me uputio na literaturu vezanu za naseljavanje Cincara na podrucje Peci,a i interesuje me postoji li bilo kakva arhiva gde bih mogao da proverim podatke o promenama prezimena(cincarskih u srpska).

[ivanaste]

Zao mi je sto moram da kazem, ali u Srbiji ima ljudi koji prema nama Cincarima nisu bas prijateljski nastrojeni, to sam sama iskusila nekoliko puta. Mozda je sve to pod uticajem svega sto se na ovim prostorima desavalo prethodne dve decenije, ali tako jeste. Naravno i ja bih volela da Srbija bude u EU, ali.... Takodje, nisam neprijateljski nastrojena ni prema jednom narodu i ne razumem takve stvari.

[pusac]

Nije me bilo nekoliko godina, te se izvinjavam sto se tek sad ukljucujem u raspravu.
ne znam da li je do sada receno da se cincari kriju iza prezimena kao sto su Ilic, Kostic, Jovanovic, Popovic...
Naravno, tu je jos i poreklo sa juga Kosovo (pre svega Gnjilane i Ferizaj, koje je na puta kroz Klisuru i Skopsku Crnu Goru, na cijem se kraju nalazi Monastiri (Bitolj) i selo Megarevo koje je nekada bilo 100% Cincarsko selo, ka Albanskoj granici. A tu je negde i Moskopolje, koje je sada, na zalost, tek selo na topografskoj karti...
Da li je neko spomenuo knjigu prof. Popovica? Knjiga je izdata 30-tih godina XX veka.Reprint je mogao da se pronadje u knjizari "Nikola pasic"
Ja sam 3/4 Cincarin, poreklom iz Ferizaja. Moji su u doba kneza Milosa, preko Nisa, sa stokom i dukatima dosli u Beograd.
A baba po majci mi je rodjena u Larisi, zivela u Monastiriju, tako da i danas imam kucu u Megarevu
Danas medju poznatijim Cincarima su Vesna Pesic, Milan St. Protic, Sahovic, Goran Svilanovic...
Ima ih i medju obicnim svetom, profesorima, novinarima...
Cincari se okupljaju na slavi u Bristolu, a imaju i svoja mesecna okupljanja
...

[kelti]

Ma nemoj, pa ko su onda Vlasi iz istocne Srbije?
Nemamo mi veze sa Rumunima!
Vlasi su Vlasi, bez obzira kako ih zovu. Nekima to ne odgovara iz politickih razloga. A i ko ce to da razmrsi!
pozzzz

[dimitraki]

Ne verujem da iko ima nešto protiv vlaha. Uistinu su nam rođaci na Balkanu. Samo što je za nas reći vlah suviše uopšteno i neodređeno. I sam termin je izgubio značenje i danas više označava zanimanje. To što nam je neki čukun-deda bio čobanin, a možda i nije ništa nam ne znači, jer danas smo mi Armani. I tako smo se zvali i pre 300 godina.

[ivanaste]

Odgovor osobi pod pseudonimom Buba-Lu: Ne, niko ovde ne trazi drzavu, ali svako ima pravo na svoj identitet, kao uostalom i vi, zar ne?

[kelti]

Ovo sam nasla u novinama za Vlahe iz istocne Srbije, evo nesto iz mog kraja.. Mada to je samo deo..:heart:

Vekovno mesanje naroda raznih kultura ostavilo je Djerdapu duboke tragove i oni su vidljivi na svakom koraku.Etnolozi kazu da je vlaski zivljaj, posebno u istocnoj srbiji, u selima niz obalu Dunava, specifican ne samo po nosnji vec i po obredu, ponasanju, obicajima ili negovanju tradicionalne narodne religije. Tako se za pokojnike jos drzi pomana(secanje), na potocima se obavlja ritualno pustanje vode za mrtve..

Sve do polovine XIX veka ovde se negovao i obicaj vezan za kult Sunca, verovatno jedini takav na tlu Egipta. Cetrdeset dana nakon pogreba otkopavao bi se grob i vadio kovceg, u zoru, kad se Sunce radja. Kovceg se uspravljao i otvarao, a kad bi “Sunce primilo“ pokojnika, ponovo bi ga pokopali. Koliko se zna, poslednji ritual Suncevog primanja obavljen je 1999.god.
U selima je i dalje moguce videti zenu sa razbojem kako tka, prede vunu, plete. Mnoge zene na ulici, pijaci ili groblju nose suknene torbe na ledjima. Vlaska torba isarana je zivim bojama, ima vuneno remenje i sluzi za nosenje kotarice, namirnica, svakojakog tereta, pa cak i drvene kolevke sa malim detetom. Vlaska boja je zuta boja.

Tu nalazimo i na Trajanovu tablu- TABULA TRAIANA! Gde stoji latinski natpis- Imperator Cezar, bozanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni svestenik, zastupnik naroda, otac domovine konzul, po cetvrti put, savladao planinsko i Dunavsko stenje, sagradio je ovaj put…
Na rumunskoj obali, kod manastira Mrakonije, tacno naspram Trajanove table, uzdize se visoka usamljena stena, u kojoj je isklesana glava dakijskog kralja Decebela, Trajanovog savremenika i vel. protivnika. Kad je Trajan porazio Decebela, njegovu odsecenu glavu poslao je u Rim kao dokaz pobede. Rumuni su tek nedavno vratili svog Decebala na staro mesto i sada, na neki nacin, Trajan i Decebal ponovo ukrstaju poglede.

Bogatstvo prirode i raznovrsnost zivota u Djerdapskoj klisuri podstaknuti su carobnim i mocnim Dunavom, a njegove obale bude osecanje divljenja i duboko postovanje.

[dimitraki]

Pozdrav svim Cincarima,voleo bih ako medju vama ima nekog ko bi me uputio na literaturu vezanu za naseljavanje Cincara na podrucje Peci,a i interesuje me postoji li bilo kakva arhiva gde bih mogao da proverim podatke o promenama prezimena(cincarskih u srpska)..

Arhive na teritoriji Balkana su suviše često gorele da bi mogao u njima da nešto nađeš. Posebno što kod promene prezimena kod Cincara nema pravila. Neki su prilagodili svoja originalna prezimena tako da zvuče srpski (Pana u Panić i sl.), dok su ih drugi iz korena menjali.

[dimitraki]

Aflai multu mushat cântic armânescu: "Di Aminciu pân Ameru"
Нашао сам много лепу цинцарску песму "Од Мецова до Амера"

http://www.youtube.com/watch?v=B2OprvfWnOk

[dimitraki]

The lost city of Moschopoli

http://www.youtube.com/watch?v=_EJoauC7hPE&feature=related

[Bechi]

Pozdrav svim Cincarima (Armanima) i ostalim clanovima ovog foruma. Interesuje me imaju li Cincari nacionalnu zastavu?

[A@dabiza]

Buna dzua,
Управо сам завршио са читањем романа ``Две приче Милана Рибе`` Зорице Милошевић Цинцарке коју сам добио од пријатеља, књига је издата скоро али се питам зашто не могу да је нађем преко гугла или неког другог претраживача. Могу само да кажем да ме је оборила с ногу, не толико што писац носи надимак Цинцарка већ што заиста нисам одавно прочитао овако добар и озбиљан роман неке Српске књижевнице(у сваком случају и да има мана, а нема их, сигурно ми је овај роман дражи од књига типа ``Спонзоруше`` или оних који се баве урбаним и субкултурним темама)... имам неки осећај да ће бити јако читана. Посебно ме је импресионирало то што неки од ликова њеног романа имају цинцарско порекло а уз то онако сложена целина испричана кроз неколико ликова, онолико симболике, онолико унутрашњих монолога, осећања, описа еротских набоја(не могу да схватим како јој је успело да онако укусно истакне еротски набој и осећања а да то не пређе у вулгарност и порнографију, једноставно знате шта се десило, осећате буру док читате а није употребљена нити једна реч типа ``радили су то и ово и оно``, савршено)...требало ми је да цртам читаву генезу на папиру.Ако неко зна за још неко дело Зорице Милошевић Цинцарке молио бих да ми јави.
Поносан што сам СРБИН, дишем као СРБИН поносан што могу себе да назовем и ЦИНЦАРОМ јер имам довољно племените цинцарске крви у себи, немам кризу идентитета јер што бих се стидео аријевског порекла и волим Србију колико и свој живот. Читам коментаре о асимилацији па заиста из петних жила желим да Армањи очувају своју бит да би моје потомство имало чиме да се поноси.

[pitubashur]

To oko zastave Cincara je jako interesantno pitanje.

Zastava je u sustini bela sa crvenim pravougaonikom u levom gornjem uglu. Na crvenom delu je zuto sunce. Mozete videti na www.banaarmaneasca.tk ili na www.cincarnet.com.

Medjutim postoje i druge varijante. Meni se najvise svidja zuto sunce na beloj podlozi. Postoji i jedna zastava koja lici jako na makedonsku.

Najrasprostranjenija je ova prva. Bela sa crvenim pravougaonikomi suncem neki stavljaju i krst i desnom donjem uglu.

Zvanicna zastava medjutim ne postoji. Prica oko Cincara je tek pocela pre deset godina i tice se najvise Makedonije i Grcke, gde zivi najvise Cincara. svi Cincari poticu iz Epira, Tesalije i Makedonije (naravno teritorija anticke Macedonie)
Pozdrav svima!

Cu sanatata



Pitu

[dimitraki]

U Glasu javnosti su izašla dva članka o Cincarima, juče i danas.

S-bâneadza Armânamea!

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-13-03-2008/uz-rame-karadjordja-i-srpske-drzave

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-14-03-2008/pomagali-vojsku-i-uzdizali-narod

[dimitraki]

Pozdrav svim Cincarima (Armanima) i ostalim clanovima ovog foruma. Interesuje me imaju li Cincari nacionalnu zastavu?

Beki, mašeš sa jednom cincarskom zastavom, a pitaš da li postoji!

[Bechi]

Beki, mašeš sa jednom cincarskom zastavom, a pitaš da li postoji!

Moje pitanje se odnosilo na nacionalnu zastavu a ne na bilo koju. Pitu je u svom objasnjenju uglavnom dao pregled nekih zastava koje se mogu naci na Internetu i koje pojedinci ili grupe kvalifikuju kao cincarske. Nisam uspeo da pronadjem ni jedan valjan izvor ili objasnjenje za izgled pomenutih "cincarskih" zastava. Meni se cini da je pitanje cincarske nacionalne zastave vrlo nedefinisano i bilo bi interesantno cuti misljenja ucesnika ovog foruma.

[dimitraki]

Moje pitanje se odnosilo na nacionalnu zastavu a ne na bilo koju. Pitu je u svom objasnjenju uglavnom dao pregled nekih zastava koje se mogu naci na Internetu i koje pojedinci ili grupe kvalifikuju kao cincarske. Nisam uspeo da pronadjem ni jedan valjan izvor ili objasnjenje za izgled pomenutih "cincarskih" zastava. Meni se cini da je pitanje cincarske nacionalne zastave vrlo nedefinisano i bilo bi interesantno cuti misljenja ucesnika ovog foruma.

Ja mislim da bi prvo trebala da postoji saglasnost svih Cincara oko zastave, a ona trenutno ne postoji. Istorijski gledano vergina je cest motiv cincarskih zastava, a i fasada starih kuca. Sada je to malo nezahvalno jer je R Makedonija uzela tu zastavu.

Ako mene neko pita ja sam za zlatnu verginu na sedefnoj pozadini.

Nu ti aspari Armâne, câ nu cheari ni azâ ni mâne!

[Bechi]

Naravno da mora prvo postojati minimum saglasnosti medju razlicitim grupacijama Cincara da bi se doslo do nacionalne zastave. Kako danas stvari stoje, tesko da ce u skorijoj
buducnosti doci do tog minimalnog jedinstva.

Istrazujuci raspolozivi materijal na Internetu vezan za cincarske zastave, dosao sam do zanimljivih saznanja i pokusacu da vam ih ovde prenesem.

Sva postojeca resenja cincarskih zastava, predlozi izneseni u ovom forumu (ukljucujuci i avatar potpisnika ovih redova) imaju nesto zajednicko, a to je znak u obliku stilizovanog sunca ili zvezde 16 zraka (kraka). Ovaj simbol je poznat i pod imenom Sunce ili Zvezda iz Vergine, po nazivu mesta u severnoj Grckoj gde je 1977 godine otkriven navodni grob Filipa II- oca Aleksandra Makedonskog. Originalan izgled tog simbola je slican Dimitrakijevom avataru.U Grckoj je ovaj znak siroko prihvacen kao simbol kontinuiteta izmedju anticke Makedonije i moderne Grcke.U pojedinim delovima egejske Makedonije na drzavnim ustanovama vijori se zastava sa zutim suncem na plavoj podlozi.

Sada dolazi interesantniji deo price. Pojavom Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije kao nezavisne drzave i njenim usvajanjem Vergia Sunca na crvenoj podlozi kao nacionalne zastave stvari su se iskomplikovale. Grci su se usprotivili da se njihovi nacionalni simboli(od 1993 godine Vergina Sun je zvanicno proglasen za nacionalni simbol) koriste u novostvorenoj drzavi. Pod pritiskom Grcke, Makedonija menja svoju zastavu i danasnji izgled je stilizovano zuto sunce sa osam zraka na crvenoj podlozi.

U celu igru ukljucuju se i pojedi pripadnici i udruzenja cincarskog naroda iz Makedonije kao i pojedina udruzenja Cincara iz prekomorskih zemalja (USA i Australija) stavljajuci Vergina Sunce na svoje zastave.

Stvarno znacenje Vergina Sunca ni do danasnjih dana nije definisano.Arheolozi se spore izmedju simbola anticke Makedonije, amblema makedonske dinastije, religioznog simbola koji predstavlja 12 bogova sa Olimpa ili jednostavno dekorativnog elementa.Postoje dokazi da je znak sunca sa 8-16 zraka bio siroko rasprostranjen u kontinentalnom i ostrvskom delu anticke Grcke, Makedonije i na srednjem istoku jos od 6 veka pre nove ere u vidu umetnicke dekoracije.

Vazno je ovde istaknuti da pre 1977 ovaj znak je posmatran iskljucivo kao ornament. Posle otkrica znaka sunca iz Vergine, on se najvise povezuje sa antickim Makedoncima bez obzira na njegovo ranije prisustvo u grckoj umetnosti.

Ako jos i moze da se razume spor izmedju Makedonije i Grcke, cini mi se da nema mnogo logike da se i Cincari (Armani) ukljucuju u to.

[dimitraki]

..........Ako jos i moze da se razume spor izmedju Makedonije i Grcke, cini mi se da nema mnogo logike da se i Cincari (Armani) ukljucuju u to.

Meni se čini da neki Cincari ne samo da ne žele da zaobiđu sporenja te vrste, već žele da se upletu još više. Mislim na inicijativu dela Cincara iz dijaspore da zvaničan naziv naroda bude Arman-makedoni. Time se direktno pretenduje i na teritoriju. Nisam siguran da postoji snaga naroda za tako nešto :-(

[Bechi]

Dimitraki, imas li neki link za potvrdu teze da neki pripadnici dijaspore zele da zvaničan naziv cincarskog naroda bude Arman-makedoni?
Da se to ne odnosi na ime slicno postojecem Macedo-Rumanian?

[Vaaltazar]

Zanimljiva tema. Moj pradeda po ocu se zvao Leka, rekli su mi da je to cincarsko ime pa me zanima da li je to tacno? Verujem da ovde ima kompetentnih ljudi da mi odgovore.

[dimitraki]

Dimitraki, imas li neki link za potvrdu teze da neki pripadnici dijaspore zele da zvaničan naziv cincarskog naroda bude Arman-makedoni?
Da se to ne odnosi na ime slicno postojecem Macedo-Rumanian?

Za to i ne treba neka posebna potvrda jer to svi vec znaju. Dovoljno je poslusati bilo koju emisiju na radiju koji je se zove Makedon-arman. Nosioci te ideje su ljudi iz Australije, Rumunije i Nemacke.
http://www.zshare.net/audio/77105029e3a618

Vaaltazar, Leka jeste cincarsko ime, a ako ti je pradeda sa juga, onda ne moras ni da sumnjas u to.

[Bechi]

Dimitraki, tvoj odgovor moze da sugerise da neki pripadnici cincarske dijaspore imaju teritorijalnih pretenzije prema odredjenim balkanskim drzavama! S obzirom da je ovaj forum namenjen citaocima sa srpsko-hrvatskog govornog podrucja, cini mi se da je tvoja teza vrlo smela i neutemeljena na cvrstim dokazima.

Termin Macedo-Rumanian je odavno i siroko u upotrebi (posebno u naucnim krugovima. Npr. u lingvistici oznacava pripadnike cincarskog naroda poreklom sa teritorije Makedonije koji govore posebnim dijalektom romanskog jezika, bez obzira gde danas zive) isto kao i Istro-Rumanian, Megleno-Rumanian i Daco-Rumanian. Pri tome ta imena podrazumevaju iskljucivo izvornu lokaciju pojedinih grupa bez ikakvih teritorijalnih pretenzija.

Ako je Arman-Makedoni (ili Makedon-arman) samo refleks starog Macedo-Rumanian, ne treba mu dodavati jos neko znacenje koje u stvarnosti nema.

[Vaaltazar]

Vaaltazar, Leka jeste cincarsko ime, a ako ti je pradeda sa juga, onda ne moras ni da sumnjas u to.

Hvala dimitraki, bas mi je drago da i ja imam malo cincarske krvi ( sa juga je, znaci sigurno je bio cincarin ) jer je to narod jako zanimljive istorije i zanimljivih ljudi.Steta sto nemam bas toliko vremena da se pridruzim vasem drustvu i pocnem da ucim jezik. Ali, ko zna, jednog dana cu mozda imati, nadam se sto skorije.

Pozdrav svim cincarima na forumu.

[Bechi]

Jos jedna zanimljivost u vezi cincarske zastave. Na sajtu EvropskeManjine (Eurominority) prikazana je navodna zastava Armana i njen izgled mozete videti ovde:

http://www.eurominority.org/documents/drapeaux/aroumain.gif

Posle visegodisnjeg istrazivanja, Darko Gavrovski, sekretar ove organizacije, pronasao je ovu zastavu 2004 godine kod jedne stare cincarske porodice iz Makedonije, u kojoj se ona cuvala kroz generacije. Do tada, ni jedna knjiga nije pominjala postojanje bilo kakve zastave. Prema navodima samog Darka, tokom njegovih istrazivanja, mnogi makedonski Cincari znali su da je njihova zastava plave i bele boje ali nisu znali dizajn! Ova zastava je prikazana na makedonskoj TV (u programu na cincarskom jeziku) i navodno je vrlo dobro primljena od strane publike.

Meni cela ova prica izgleda malo neverovatna, pa bih zamolio nekoga iz Makedonije ko je upoznat sa njom da nam da svoje vidjenje dogadjaja.

[Armanescu Arman]

Bechi:
Ovo nije nasa zastava. To asocira na grcku zastasvu.
Imamo mi nasu zastavu - hlambura - koja se vejala na svadbama.
Jeste da nije drzavna ali su cincari sacuvali to u svojim narodnim obicajima.
I svi vi koji pricate o istoriju, gledate samo ono sto se desilo posle 17-18 veka..
Moze li neko da mi kaze ko je bio drzavotvoran narod na tlu balkana prije dolaska turaka.
Znam da svaki narod ima svoju istoriju ali pogledajte malo logiku i ponasanje jedne nove imperije posle okupacije tudje teritorije.
Jedini problem na Balkanu su Cincari. Kada ih ne bude, jednom zauvek ce se zakopati ona prava istorija, ne ova danasnja koju ucite.

I ovo danas sa armàn-Makedon mi nemamo teritorijane pretenzije prema drzavama stvorene posle raspada turske imperije.
Mi znamo da smo oduvek tu.
kod ovih cincara koji poddrzavaju ovu tezu ima samo nostalgije i ponosa.
A ustvari rec Armàn je mnogo veca od reci Makedon.
I mi smo oduvek bili samo armànj i imamo limba armaneasca...

Puno pozdrava od jednog Cincarskog Cincarina

[luna 30]

Još jednom pozdrav za sve moje Cincare:heart:

[gramusteana]

Anchljinaciunj, sanatati ghinets shi harei ti Armanjlji di iu tsi do!:heart:
Pozdrav svima iz Makedonije!

[gramusteana]

Anchljinaciunj la Armanjlji di iu tsi do.

[Bechi]

[QUOTE=Armanescu Arman;6326823]Bechi:
Ovo nije nasa zastava. To asocira na grcku zastasvu.
/QUOTE]

Slazem se sa tvojim misljenjem da asocira na grcku zastavu ali......

1. Ta zastava je objavljena na web sajtu Evropske Manjine
( http://www.eurominority.org ) i vodi se kao cincarska zastava. Iza tog sajta stoje ljudi koji su ukljuceni u razne programe vezane za Balkan (pod pokroviteljstvom EU ), sto samom sajtu daje dopunsku tezinu.

2. Na Wikipediji, (u delu na cincarskom jeziku) pojavljuje se slicna zastava sa prugama u zutoj boji na beloj podlozi. (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/roa-rup/5/59/Flambura_arm%C3%A3neasc%C3%A3.JPG) i postavljena je na mestu predvidjenom za zvanicnu cincarsku zastavu.

3. Jos na jednom mestu sam nasao crtez "cincarske zastave" slican predhodnima i to mozete videti takodje.(http://www.freshcashplus.com/lunjina/pic/Image11.gif)

Posle svega, koju informaciju moze da dobije neobavesteni posetilac koji na Internetu potrazi cincarsku zastavu?

[Armanescu Arman]

[QUOTE=Armanescu Arman;6326823]Bechi:
Ovo nije nasa zastava. To asocira na grcku zastasvu.
/QUOTE]

Slazem se sa tvojim misljenjem da asocira na grcku zastavu ali......

1. Ta zastava je objavljena na web sajtu Evropske Manjine
( http://www.eurominority.org ) i vodi se kao cincarska zastava. Iza tog sajta stoje ljudi koji su ukljuceni u razne programe vezane za Balkan (pod pokroviteljstvom EU ), sto samom sajtu daje dopunsku tezinu.

2. Na Wikipediji, (u delu na cincarskom jeziku) pojavljuje se slicna zastava sa prugama u zutoj boji na beloj podlozi. (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/roa-rup/5/59/Flambura_arm%C3%A3neasc%C3%A3.JPG) i postavljena je na mestu predvidjenom za zvanicnu cincarsku zastavu.

3. Jos na jednom mestu sam nasao crtez "cincarske zastave" slican predhodnima i to mozete videti takodje.(http://www.freshcashplus.com/lunjina/pic/Image11.gif)

Posle svega, koju informaciju moze da dobije neobavesteni posetilac koji na Internetu potrazi cincarsku zastavu?

Pa Bechi..
Ovo sa zastavom i ja sada vidim.
Ali zasto ne ides na www.radiomakedonia.ro i tamo ces videti nasu zastavu originalnu.
Ako pazljivije potrazis nacices i cincarske zastave koje mirisu na Rumnusku zastavu.
Sve u svemu normalno je to da nas po svaku cenu guraju ili ka grckoj ili ka rumunskoj.

1. Zastava sa ovog sajta nije nasa i tu je stavljena od nekog koji nije cincarin.
Mi smo jos od 1986 doneli odluku za nasu zastavu.
Oko ovog sajta ne gravitiraju cincari nego ljudi koje imenuje europa iliti Fuen Kongres.
A vidi sad, nas su zaboravili da pozove na razgovore za nasa prava.
I kome sada treba da verujemo..Ovima ovde koji kazu da smo isti sa vlasima u srbiju?
2. Isto i na Vikipedia je ova zastava postavljena posle otvaranja strane i na cincarskom jeziku. Neko to radi namerno.
3. Ova treca zaastava je zastava sa svadbe i to je ona vekovna ili hiljadu godiina ista zastava koja se nosi na svadbama.

I nadam se da ce ova zastava ubrzo nestati sa sajta evropskih manjina jer cemo mi sada dooobro protestovati.
I kao sto rekoh..tu nema cincarskih cincara.

Puno pozdrava i drago mije sto istrazujete za nas..
I uz jednu molbu..
Zasto Rusi pisu kirilicom, kada..posto je bila ona rimska imperija..trebalo je da pisu latinicom.
I kako to da su se sloveni naselili duz Save i Dunava kada je u istom vremenu ta Vizantija bila Jaka Imperija?

Cincarski Cincarin

[Bechi]

Svim Armanima i posetiocima ovog foruma mali poklon od mene :D

http://www.freshcashplus.com/url/?go=085d02e2c0

Puno pozdrava

[Bechi]

Ako neko ima dileme o kakvom se poklonu radi, rec je o filmu velicine

6,7 MB, u avi formatu. Na njemu je snimak nezvanicne cincarske himne

Dimãndarea pãrinteascã (govori poznat cincarski umetnik Toma Caragiu)

praceno tekstom na cincarskom jeziku. Mozes se pogledati pomocu

programa Windows Media Player, koji je sastavni deo operativnog sistema

Windows i ima ga skoro svaki kompjuter. Za one koji imaju slabu vezu sa

Internetom, preporucije se da pomenuti film skinu na svoj PC i tako ga

posmatraju.

Uzivajte :-)

[Bechi]

1. Zastava sa ovog sajta nije nasa i tu je stavljena od nekog koji nije cincarin.
Mi smo jos od 1986 doneli odluku za nasu zastavu.

[/B]

Armanescu Arman ovo je vrlo interesantna izjava i zamolio bih te da nam das malo vise podataka. Gde, ko, kada, kako je doneo odluku za nasu zastavu? Mozes li da nam das neki link ili da navedes neki dokument gde mozemo da proverime te podatke?

[Bechi]

3. Ova treca zaastava je zastava sa svadbe i to je ona vekovna ili hiljadu godiina ista zastava koja se nosi na svadbama.




Zastava o kojoj ti govoris je drugacijeg dizajna i od materijala koji svakako nije pogodan za nesto sto treba da leprsa na vetru. Ja imam sliku svadbarske zastave i moze se videti ovde:

http://www.freshcashplus.com/url/?go=17bc8c75e7

[Armanescu Arman]

Zastava o kojoj ti govoris je drugacijeg dizajna i od materijala koji svakako nije pogodan za nesto sto treba da leprsa na vetru. Ja imam sliku svadbarske zastave i moze se videti ovde:

http://www.freshcashplus.com/url/?go=17bc8c75e7

Ova poslednja zastava koju si stavio je samo jedna varijata.
Ne znam na koliko cincarskih svadba si do sada bio ali ona prva je jedna varijanta koju su cincari u Makedoniju imali kao model..

Ono sa nasom zastavom:
Pa vidi sad Beki: Ako je cincarski narod priznat u Republici Makedoniji kao deo cincarskog naroda, onda je i zastava bila u sklopu u tih svih dokumenata za priznavanje cincara i upisivane u ustavu drzave.
Znaci ako postoji narod, postoji i zastava.
A ta dokumenta se nalaze u parlaentu drzave.
Imamo i dve partije tamo.
Sta mislite koju zastavu one iznose na drzavne praznike?

A da ti objasnim sta, gde i kako..to je duga prica..Pogledaj malo po internetu i videt ces..

Puno pozdrava

[Bechi]

Mi smo jos od 1986 doneli odluku za nasu zastavu.




Ono sa nasom zastavom:
Pa vidi sad Beki: Ako je cincarski narod priznat u Republici Makedoniji kao deo cincarskog naroda, onda je i zastava bila u sklopu u tih svih dokumenata za priznavanje cincara i upisivane u ustavu drzave.
Znaci ako postoji narod, postoji i zastava.
A ta dokumenta se nalaze u parlaentu drzave.
Imamo i dve partije tamo.
Sta mislite koju zastavu one iznose na drzavne praznike?

A da ti objasnim sta, gde i kako..to je duga prica..Pogledaj malo po internetu i videt ces..

Puno pozdrava

Ja sam zamolio za vise informacija povodom tvoje izjave da je jos 1986 godine doneta odluka za nasu zastavu. Ocekivao sam da saznam nesto vise ko je, kada i kako doneo tu znacajnu odluku. Ti sugerises da je zastava na sajtu http://www.radiomakedonia.ro/ originalna cincarska zastava ? Jeli to ta zastava o kojoj je odluka doneta 1986 godine?


Ako je ta zastava usvojena od strane Cincara iz BJRM 1986 godine, onda su oni bili vidoviti dajuci ideju Makedoniji kako da izgleda njena drzavna zastava. Isuvise je neverovatno da nacionalna manjina od nekoliko hiljada ljudi moze da nametne svoju zastavu vecini od oko 2 miliona. Pre ce biti da se dogodilo obrnuto. Cini mi se, da je prvo BJRM definisala svoju drzavnu zastavu 2002 godine (http://www.mymacedonia.net/links/images/mkd2.GIF), a da su zatim pojedini Cincari ili njihova udruzenja iz Makedonije usvojila "cincarsku zastavu" ( http://www.cincarnet.com/image006.gif -crveni pravougaonik sa zutim suncem u levom gornjem uglu, na beloj osnovi).

Odmah bi moglo da se postavi pitanje, jesu li to Cincari iz Makedonije uradili dobrovoljno ili pod "prijateljskim ubedjivanjem" od strane vlasti?
Poucen sopstvenim iskustvom i uspomenom na period kada su makedonske vlasti vrsile pritisak na ne-makedonce da promene svoja prezimena u odgovarajuca makedonska (npr. Djordjevic u Georgijevski), sklon sam da verujem da je ipak bilo "prijateljskog ubedjivanja". Ako je to tacno, mozda bi spisak zainteresovanih zemalja (osim Grcke i Rumunije) mogao da se prosiri i sa BJRM.

Izvinjavam se ako sam malo izasao iz osnovne teme ovog foruma (Ima li Cincara na Internetu...?), ali mislim da je pitanje nacionalne zastave cincarskog naroda vrlo vazno i da sami Armani moraju sto pre da ga definisu. Ucesnici ovog foruma su svojim dosadasnjim postovima, znanjem i tolerancijom pokazali kako moze da se razgovara o svim temama vezanim za Armane i zato sam temu nacionalne zastave i pokrenuo ovde.

[dimitraki]

Pitanje zastave je jedna veoma interesantna stvar.
U svakoj državi svaki narod ima pravo na svoju zastavu. Bitno je samo da to ne bude zastava neke druge drzave. Posto Armani nemaju svoju drzavu, pravi pogodak bi bio da svi imaju istu zastavu.
Ostaje nejasno koja je to zastava sa obzirom da sam od Fara armaneasca dobio odgovor da ne postoji takva zastava!

[gramusteana]

Cincarite ili Vlasite kako sto se priznati vo Ustavot na Republika Makedonija za site svoi oficijalni manifestacii i sobirot go koristat znameto so 8 kraci, zolti na crvena osnova. Za svadbite pak go koristat beloto zname kako znak na nevinost, no izvezeno so monistri vo razlicni boi. Oblikot na sarata e isto taka vo forma na sonce so osum kraci. Sto znaci osumte kraci se simbolot na naseto zname. Ako najdam nekoja fotografija so svadbarsko zname vednas ke ja ispratam. Ova beloto sto go vidov na fotografijata e nekoja moderna varijanta, bidejki nema nisto na nego. Svadbarskoto zname e celoto izvezeno kako sto rekov vo forma na sonce so osum kraci. Na nego se dodavale i mali zvoncinja koi zvonele dodeka se veelo znameto. Inaku znameto za vreme na svadbata pripagalo na kumot koj prethodno go kupuval od deverot i na samiot krst gore staval tri jabolka. Ova e eden od znacajnite obicai na svadbit. Ovde vo Makedonija seuste se pravat ovie obicai na nasite svadbi. Znameto treba da go veze nekoja snaa od semejstvoto na mladozenjata no na koja i se zivi dvajcata roditeli. I ova si ima svoja simbolika. Na krajot na svadbata site sakaat da probaat od jabolkata od znameto, a znameto se predava na mladite koi si go cuvaat. I jas si go cuvam znameto od mojata svadba. Uste nesto so edno zname moze da se napravi edna ili tri svadbi. Anchljinaciunj