Detinjstvo

[ms]

"Uhvaćena u crnoći noći,
duša se grči od svojih želja,
a jedina svetlost
što može da je leči,
davno je otišla
sa detinjim danom"

Ms :cry:


p.s. - Šta smo to zaboravili na životnom putu ka starosti, tzv. mudrosti? Šta najviše gubimo tražeći ono nešto? Zašto se gušimo u patnji, i zaboravljamo značaj radosti? Koliko smo svoji, koliko pripadamo sebi, a koliko drugima? Pričamo i težimo ispunjenosti, koju smo imali u najranijoj mladosti? Gubimo svežinu, gubimo radost, pod teretom životnih glposti? Lažemo sebe da je sreća tamo negde, prevideći pri tom sjaj naše mladosti. Ko se još pod naletom burnih odraslih dana, seća onih naivnih, detinjih spoznaja? Možda bi trebali da ponovo postanemo klinci, pa da vidimo život iz početka, sa svežinom i nadom....

[divlja-u-srcu]

Patimo jer smo opsednuti sobom,to je velika istina.Ja sam unistila svoj ego zarad radosti.I u pravu si ta radost je radost deteta!

[ms]

Sve je imalo neku svežinu, život je bio odraz novog, želje su delovale ostvarive, a dani su bili okupani suncem. Ne znam..možda su ognjište i neki davno umrli ljudi, davali vrednost, davali značaj...Možda je to ona škola, sa davno pređenim gradivom....Možda je to ona klupa, u koju sam prvi put sela...Možda je to ona visina snega, iznad glave..koju nikad više nedoživeh....
Sve je bilo na svom mestu, tako sređeno, tako idilično...


p.s. - pitam se šta bi tek pomislili u poslednjim životnim časovima? :? Čini mi se da bi nam tada čitav život bio neprocenjiv, jer smo često svesni njegove neprocenjivosti, tek onda kad počnemo da isparavamo, nošeni smrću našeg postojanja...

[Macad]

NE PRESTAJEMO DA SE SMEJEMO ZATO STO STARIMO;
STARIMO ZATO STO PRESTAJEMO DA SE SMEJEMO!

[slayer]

Хм...Мени се детињство дели на три дела: рано детињство(врло срећно и безбрижно) , средње рано детињство(које сам углавном провела бежећи од снајпера или граната) и касно детињство(које сам провела плашећи се за живот својих родитеља и борећи се за опстанак)
Остатак се своди на борбу за бољу будућност која би колико толико успела да поништи агонију од прошлости.Одржавање психичког и физичког здравља.Научити да се најбоље плива и рони у овоме океану од света...И да покушам да остварим своје жеље колико могу.

[goodday]

Patimo jer smo opsednuti sobom,to je velika istina.Ja sam unistila svoj ego zarad radosti.I u pravu si ta radost je radost deteta!
unishtila si ego :shock: :?:
pa kako onda funkcionishesh....sa chim tvoji bliznji saobracaju

[divlja-u-srcu]

Za bukvaliste imam divan plastican primer!Uzmimo na primer devojku koja ima dugu,divnu,bujnu kosu koju ne zeli da sisa,jer misli da je ona njen glavni atribut lepote.Ako se osisa ,misli ona,nece vise biti lepa!I onda joj se jednog dana sve to smuci i osisa se na kratko!Ponistila je svoj atribut lepote,ali to ne znaci da kose vise nema ,niti da je vise nikad nece pustiti!Cin sisanja ju je oslobodio od pritiska i sujete da mora da bude lepa!Je li sad jasnije? :roll:

[Sizif]

dugu,divnu,bujnu kosu koju ne zeli da sisa...

... :twisted: 8)

[divlja-u-srcu]

:lol: :lol: :lol:
Sizife,znala sam da ce neka ... da se zakaci za to!
Samo sto nisam ocekivala da ces to biti ti! :lol:
A ja mnogo gotivim Frojda! :lol: :lol:

[ms]

Ja imam bujnu dugu kosu....ali, zaista....ne zezam vas... :lol: :lol: :lol: :lol:


znaci moj ego je.... :shock:

[goodday]

Za bukvaliste, imam divan atribut lepote. :roll:
:roll: :roll: :roll:
ma znao sam da nemash pojma.....
ali bice to dobro :arrow:

[divlja-u-srcu]

Hi,hi!Da ne radis mozda za zutu stampu??? :lol: :lol: :lol:

[goodday]

ne...ali imam zuticu....pa mi se i ti cinish pametnom :lol: :lol:

[divlja-u-srcu]

E,pa moram da priznam da sam ocekivala vispreniji odgovor! :lol:

[goodday]

ma ja sam ti sav vispren :roll:

[divlja-u-srcu]

Ja imam bujnu dugu kosu....ali, zaista....ne zezam vas... :lol: :lol: :lol: :lol:


znaci moj ego je.... :shock:

Da li si oduvek imala dugu kosu i nisi zelela da se osisas???Bas me zanima???? :wink:

[ms]

Ja imam bujnu dugu kosu....ali, zaista....ne zezam vas... :lol: :lol: :lol: :lol:


znaci moj ego je.... :shock:

Da li si oduvek imala dugu kosu i nisi zelela da se osisas???Bas me zanima???? :wink:


Imala sam dugu kosu, pa sam se ošišala nakratko, pa puštala ponovo....

p.s. - neko će reći da i u ovoj izjavi nema filozofije, ali to izjavljuju oni kojima je filozofija strana, jer pravi filozof i od ničega će nastojati da oblikuje sve...


Da Bog da imao, pa nemao....- slično je, zar ne?

[apotekarka]

Meni je detinjstvo ostalo u sećanju kao dug period pun ograničenja i spoljnih i unutrašnjih. Frustracije, inhibicije, restrikcije, nadzor, kazne, nepravde, nemogućnost da se bilo šta promeni....pri tome moram da napomenem da smatram da mi je detinjstvo bilo potpumo normalno i tipično. Neznanje, neiskustvo, nevešta komunikacija, nesposobnost da se brineš o sebi, nije to neka radost. Sa 21 god sam počela da radim i odselila se od roditelja i tek tad počela da dišem punim plućima. Pravu radost i uživanje u svojim delima mogla sam da osetim tek kad sam postala svoj gazda, tj prestala da budem dete.

[ms]

Ajnštajn je rekao nešto tipa.....

"Zašto uopšte razmišljate o budućnosti, kada je ona već odredjena u najranijem detinjstvu"(slobodna interpretacija...ne držite me za reč)

Ali istina je....naša budućnost odredjena je u prvih par godina našega življenja. Teško se ljudi mogu iz korena promeniti, zar ne:?

[Incognito]

I ja imam dugu bujnu kosu... godinama... doduse, vise i nije tako bujna :( :( :(

[apotekarka]

Kao majka mogu da tvrdim da ono što sam donela iz porodilišta, može nadljudskim naporima da se promeni oko2%.Dakle, to je što je....

[ms]

I ja imam dugu bujnu kosu... godinama... doduse, vise i nije tako bujna :( :( :(

Tvoje izjave Inco, izvini, ali, nekad su mi tako simpatične, a nekad me :shock: .....

Ova mi je simpatična :wink:

[ms]

Kao majka mogu da tvrdim da ono što sam donela iz porodilišta, može nadljudskim naporima da se promeni oko2%.Dakle, to je što je....


Ljude možeš promeniti samo ako im dopustiš da se sami promene....
Nekom vrstom mudrog usmeravanja....lukavstvom...zar ne? :wink:

[apotekarka]

Pre bih rekla primenom i demonstracijom sile, uslovljavanjem i dresurom, sa beskonačnim brojem ponavljanja i bez velike nade da će baš uvek uspeti. Ovo se odnosi na decu, a što se tiče odraslih suštinske promene na može biti, tako da je iluzorno biti sa nekim ko ti ne odgovara i nadati se da će se nešto promeniti....
U stvari, promene može da bude ali samo na gore...

Zan Bodrijar : "Postoji jedna stvar koju samo dete zna da detinjstvo ne postoji".
Ni sama nisam sigurna kako da razumem ovaj citat. Da li je detinjstvo ustvari falsifikat, samo konfabulacija proslosti? :idea:

[divlja-u-srcu]

Ja sam imala divno detinjstvo, kakvo se samo pozeleti moze.A kad bolje razmislim i dan danas nisam izasla iz tog perioda! :lol:
I sad sam detinjasta!
I dalje se igram kao pravo dete!
Znatizeljna sam kao dete!
Radosna kao dete!
Jel' to ok? :?

[goodday]

NIKADA VISHE DA NISI BILA RADOSNA KAO DETE :evil: :evil: :roll:
:lol: :lol: :lol: :lol:

[goodday]

Pre bih rekla primenom i demonstracijom sile, uslovljavanjem i dresurom, sa beskonačnim brojem ponavljanja i bez velike nade da će baš uvek uspeti. Ovo se odnosi na decu, a što se tiče odraslih suštinske promene na može biti, tako da je iluzorno biti sa nekim ko ti ne odgovara i nadati se da će se nešto promeniti....
U stvari, promene može da bude ali samo na gore...
eee.....to je vec zivot....daleko od svake teorije :?

[divlja-u-srcu]

NIKADA VISHE DA NISI BILA RADOSNA KAO DETE :evil: :evil: :roll:
:lol: :lol: :lol: :lol:

Ti to mene zekis? :P

[goodday]

NIKADA VISHE DA NISI BILA RADOSNA KAO DETE :evil: :evil: :roll:
:lol: :lol: :lol: :lol:

Ti to mene zekis? :P
pa ja tebe uvek zekim :lol: :lol:
osim kad te zaebavam :wink:

[divlja-u-srcu]

:lol:
Bas si blesko! :lol:

[apotekarka]

NIKADA VISHE DA NISI BILA RADOSNA KAO DETE :evil: :evil: :roll:
:lol: :lol: :lol: :lol:

Ti to mene zekis? :P
pa ja tebe uvek zekim :lol: :lol:
osim kad te zaebavam :wink:



Šala mala....

[ludo dete]

znam da je tema prastara, ali moram da je ozivim! (ipak je ovde rec i o meni hehehe)
mislim da je glavni problem to sto izgubimo moc cudjenja i divljenja malim lepotama koje nas okruzuju (let ptica, oblaci, maslacci...)... jednostavno se naviknemo na lepe stvari, a usredsredimo na probleme, nevolje i "ozbiljne" stvari. previse ozbiljno shvatamo zivot i ne ostacljamo u njemu prostora za osmeh i smeh. postajemo previse "formalni" umesto da samo budemo ljudi... ok, mozda sada malo skrecem sa teme, ali nije bitno. ima li neko nesto da doda?

[Lutjena Tinuvjela]

Deca su kao obličja drugačijih bića koja bivaju takva sve do trenutka kada se progresivno pripremaju i programiraju za život. Tipa... žuti došli u selo malih i velikh zelenih.. mali zeleni se igrali sa žutima sve dok im veliki zeleni nisu rekli da su oni drugačiji.. Banalno i glupo ali to je obrazac, informacija... programiranje... Neki postanu svesni toga i otrgnu se stega predrasuda ~we are all just presoners here, of our own device.. ~ ... Umetnici i filozofi, bez vređanja nauke su mi uvek najviše ličili na decu..

[Lexa]

Sećam se da sam se kao dete iščuđavala "odraslima" kako ne žele da se igraju...Kažem: "OK, nemaš vremena, ali sada imaš i ti gledaš neku glupavu seriju na TV, a napolju onako divan dan, mogao bi se popeti na drvo"...
Danas nemam želju da se penjem na drvo. :(
Sve mi je važnije od toga.
Kada smo mali istražujemo, upoznavanje sa svetom nije još okončano, izgleda da nas previše zaštite, tako da nam sve ružno ostane poslednje da naučimo :shock:

[ludo dete]

... Umetnici i filozofi, bez vređanja nauke su mi uvek najviše ličili na decu..
Pa, ne znam, ja to smatram pohvalom.
Upustaju se u istrazivanje, u nove nacine razmisljanja, bez straha

[ludo dete]

Sećam se da sam se kao dete iščuđavala "odraslima" kako ne žele da se igraju...Kažem: "OK, nemaš vremena, ali sada imaš i ti gledaš neku glupavu seriju na TV, a napolju onako divan dan, mogao bi se popeti na drvo"...
Danas nemam želju da se penjem na drvo. :(
Sve mi je važnije od toga.
Kada smo mali istražujemo, upoznavanje sa svetom nije još okončano, izgleda da nas previše zaštite, tako da nam sve ružno ostane poslednje da naučimo :shock:
Da... Sad but true, huh?
Ali mislis li da se protiv toga moze izboriti?

[morphea]

ne mislim da je ovde stvar u opshte u tome da deca nisu bila opterecjena brigama i da su zato zhivela..ona su neiskvarena, divna, vesela, chista i njima shetati go ne predstavlja ludilo niti stid jer tela se i ne treba stideti, nemaju perverzija...sve je kod njih chisto, trazhe kada su gladna hranu, kada su zhedna vodu, nvcem se ne opterecjuju , nema zavisti medju njima, govorim o deci do 5 godine jer od pete ona su vecj toliko prihvatila pravila sveta oko sebe da ga imitiraju...bila su srecjna bez razloga..mislim da se tome tezhi, i svako treba da ima dete u sebi

[ludo dete]

svako treba da ima dete u sebi
:-D :-D :-D :-D :-D :-D :-D :-D :-D :-D :-D :-D

da, ludo dete :lol:

[Tuzni_patak]

Patimo jer smo opsednuti sobom,to je velika istina.Ja sam unistila svoj ego zarad radosti.I u pravu si ta radost je radost deteta!

Ti uništila svoj EGo.....????
Zadržala dete jesi , ali u zahtevnom smislu , "daj", "daj", "hoću", "neću"...
Ali pošto znaš da je prva rečenica tačna, nije mi jasno kako možeš reći drugu rečenicu....Možda suzbila, mada kakav bi tek onda bio da nisi ostala dete....Možda veći Ego , možda čak i manji....nećemo nikad znati....

[Andreavk]

...kada sam bila mala stalno sam trazila od nane da mi rodi brata :) ...objasnjavali mi da to tako ne ide ali ja sam tvrdoglavo htela da imam brata kao sto je ujko a ko zna sta ce mama da mi rodi...i tako danas nemam ni brata ni sestru :( ...mora da sam bila glupo dete :)

[Tuzni_patak]

Sećam se da sam se kao dete iščuđavala "odraslima" kako ne žele da se igraju...Kažem: "OK, nemaš vremena, ali sada imaš i ti gledaš neku glupavu seriju na TV, a napolju onako divan dan, mogao bi se popeti na drvo"...
Danas nemam želju da se penjem na drvo. :(
Sve mi je važnije od toga.
Kada smo mali istražujemo, upoznavanje sa svetom nije još okončano, izgleda da nas previše zaštite, tako da nam sve ružno ostane poslednje da naučimo :shock:

Jedna tužna spiritualistička priča ide....ovako...
Roditelje volimo i "volimo" . Ovo drugo nam tako lako oduzmu. Znamo da ako se ne budemo trudili i završili posao danas , sutra , neko drugi će bolje napredovati, brže spoznati, na kraju nas usporiti.....
I onda jednog dana shvatimo da nekog više nema.
Da ostaje samo prvo volimo.
Neko onda shvati da i sebi nije poklonio vreme, da je sve bilo u svrhu nečega.
A treba se popeti na drvo ponekad (ne mislim bukvalno , ja recimo sam izuzetno okretan i snalažljiv , ali se ne umem pentrati po drveću nikako).

Svako ima drvo svog detinjstva odakle vidi u budućnost više nego sa ostalih mesta....
Pogled sa takve visine vam neda da se izgubite .........

[ludo dete]

Jedna tužna spiritualistička priča ide....ovako...
Roditelje volimo i "volimo" . Ovo drugo nam tako lako oduzmu. Znamo da ako se ne budemo trudili i završili posao danas , sutra , neko drugi će bolje napredovati, brže spoznati, na kraju nas usporiti.....
I onda jednog dana shvatimo da nekog više nema.
Da ostaje samo prvo volimo.
Neko onda shvati da i sebi nije poklonio vreme, da je sve bilo u svrhu nečega.
A treba se popeti na drvo ponekad (ne mislim bukvalno , ja recimo sam izuzetno okretan i snalažljiv , ali se ne umem pentrati po drveću nikako).

Svako ima drvo svog detinjstva odakle vidi u budućnost više nego sa ostalih mesta....
Pogled sa takve visine vam neda da se izgubite .........
:cry: :-( :-| :) :-D :lol: ;-)

[Hellen]

Мислим да је та романтична представа о томе како треба да ''сачувамо дете у себи'', дечију невиност, дечију душу, бла, бла....да је излизана и извикана само зато што добро звучи!

Да је тако, никада не бисмо сазревали и живели бисмо у свету идиотског Мистер Бина!

Проблем је у томе што треба бити дете док си дете!!!
Тек тако се може из тог детета развити зрела особа која има животне радости, радозналости, свежине, али не дечије, него зреле...
На жалост, многи данашњи одрасли нису никада били ДЕЦА, или су потпуно заборавили и потиснули то.... зато су данас сувопарни, досадни, сиви...

[Andreavk]

Detinjstvo je najvazniji period u razvoju licnosti - tako roditelji izmedju prve i trece godine pravilima i ogranicenjima neophodnim za socijalizovanje i bezbednost deteta oblikuju njegov karakter. Zajedno sa svim neophodnim pravilima oni detetu prenose i neka nepotrebna ogranicenja zasnovana na licnim zabranama koja tako postaju i zabrane njihove dece...takav zacarani krug se moze prekinuti samo svesnim i objektivnim preinacenjem licnosti. Uopsteno govoreci mi predstavljamo posledicu nasih iskustava iz detinjstva - ta iskustva bila ona losa ili dobra uzrok su mnogih inhibicija u zivotima odraslih ljudi. Dodir i paznja koje dobijamo kao deca su veoma bitni za nasu srecu kasnije u zivotu. Zbog losih odnosa u porodici neka deca se "nauce" da radije prihvataju i los kontakt nego da ga uopste nemaju i tako kasnije u zivotu traze i nalaze samo lose kontakte...npr. trogodisnje dete posmatra roditelje koji se svadjaju, umesto da ga umire jer je preplaseno oni zauzeti svadjom ne obracaju paznju na njega, dete pokusava da uspostavi kontakt tako sto place ili vice na njih da prestanu, tada ga primete i kazu "prestani da cmizdris, dosta nam je nevolja i bez tvoje bezobzirnosti" - iako ne zna sta znaci rec "bezobzirnost" zauvek ce je vezivati za neprijatno osecanje koje je dozivelo. Kada se tokom zivota bude osecao lisen kontakta ili paznje svesno ili nesvesno ce stvoriti uslove da ga neko drugi ili on sam sebe dovede u situacije u kojima nece imati obzira.... "Nemoj imati obzira" postace prigusen ili glavni dozivotni izvor njegovih nesrecnih odnosa sa drugim ljudima....Svakoga od nas goni nesvesna prinuda da ponovimo svoja prvobitna iskustva iz detinjstva, iako mozda nismo svesni mi ustvari trazimo i nesrecu i srecu i privlace nas isto toliko mane koliko i vrline drugih ljudi...kasnije obicno kazemo da te mane nismo primetili a ispostavi se vrlo cesto da je npr. zena ciji je muz postao alkoholicar imala oca alkoholicara...

[Tuzni_patak]

Мислим да је та романтична представа о томе како треба да ''сачувамо дете у себи'', дечију невиност, дечију душу, бла, бла....да је излизана и извикана само зато што добро звучи!

Да је тако, никада не бисмо сазревали и живели бисмо у свету идиотског Мистер Бина!

Проблем је у томе што треба бити дете док си дете!!!
Тек тако се може из тог детета развити зрела особа која има животне радости, радозналости, свежине, али не дечије, него зреле...
На жалост, многи данашњи одрасли нису никада били ДЕЦА, или су потпуно заборавили и потиснули то.... зато су данас сувопарни, досадни, сиви...

Ovo dosta zavisi od toga da li roditelji teraju dete da odraste ili ne....
Mene su terali da budem pametno dete, ali nikad više od toga...Ovo pametno , je u smislu ishrane, logičkih vežbi, i dok sam bio sasvim mali i spavanja popodne...
Ali da budem mirno , to nikad, da budem "pristojan" po svojoj oceni , ali uvidjavan svakako.
Mada se puštanje dečijih nestašluka pokazalo kod mnogih kao loš sistem vaspitanja, jer su postali bahati i zlobno koristoljubivi. To je valjda sloboda bez izgradnje osnove....
Treba čoveku dati osnovu , da bi znao da iskoristi svoju slobodu, jer poznati su mnogi ljudi koji slobodu shvataju kao lenčarenje na krevetu i TV.
A pored roditelja , nekad i situacija natera osobu da odraste pre vremena....
Kad odgovornost padne na ledja deteta, ono postanje rano zrelo i odgovorno .
Mada takvi ljudi nisu loši , umeju da budu sivi, ali umeju da budu i šareni ako se uloži u njih....

[ludo dete]

Мислим да је та романтична представа о томе како треба да ''сачувамо дете у себи'', дечију невиност, дечију душу, бла, бла....да је излизана и извикана само зато што добро звучи!

Да је тако, никада не бисмо сазревали и живели бисмо у свету идиотског Мистер Бина!

Проблем је у томе што треба бити дете док си дете!!!
Тек тако се може из тог детета развити зрела особа која има животне радости, радозналости, свежине, али не дечије, него зреле...
На жалост, многи данашњи одрасли нису никада били ДЕЦА, или су потпуно заборавили и потиснули то.... зато су данас сувопарни, досадни, сиви...
Mnoga deca u procesu odrastanja zaborave da se smeju i raduju. :( Tako mi se makar cini.

[AntunTun]

"Uhvaćena u crnoći noći,
duša se grči od svojih želja,
a jedina svetlost
što može da je leči,
davno je otišla
sa detinjim danom"

Ms :cry:


p.s. - Šta smo to zaboravili na životnom putu ka starosti, tzv. mudrosti? Šta najviše gubimo tražeći ono nešto? Zašto se gušimo u patnji, i zaboravljamo značaj radosti? Koliko smo svoji, koliko pripadamo sebi, a koliko drugima? Pričamo i težimo ispunjenosti, koju smo imali u najranijoj mladosti? Gubimo svežinu, gubimo radost, pod teretom životnih glposti? Lažemo sebe da je sreća tamo negde, prevideći pri tom sjaj naše mladosti. Ko se još pod naletom burnih odraslih dana, seća onih naivnih, detinjih spoznaja? Možda bi trebali da ponovo postanemo klinci, pa da vidimo život iz početka, sa svežinom i nadom....

lepo lepo...
zaboravili smo kako je kad padnesh svaki dan po 20 puta i nikom nishta...zaboravili smo kako je biti iskren i retji ono shto mislish a ne ono shto treba da kazhesh...zaboravili smo (bolje sam) toliko toga da vishe ne znam ni shta sam znao...ne pripadamo sebi sve shto jesmo to su drugi...deprimirajutje je shto sam mlad a shto sam ovde...shto sam mlad a svaki dan dolazim s posla i legnem i jedem i odem i dodjem i idem na poso i jedem i legnem...setjam se svega al sem knedle u grlu setjanja na rane dane mi ne donose nishta...
zaista je istina da zauvek mlad zauvek glup...jednostavno morash da se naviknesh...mozhesh da ostanesh iskrichav i da se trudish da ne budesh kalup ali u sushtini nema bezbrizhnosti...glupi ljudi su bezbrizhni?...ko su glupi nametje se pitanje...glupi su oni koji se ne setjaju shta je bilo i ne vide shta tje biti...oni kojima su rekli shta da rade i shta da misle...

ma...

[CaLiMeRo]

Meni je detinjstvo bilo baš lepo.
Danas sam odrasla osoba, ali mi je vrlo važna unutrašnja spona sa detinjstvom.
Nisu to samo uspomene... To je mnoštvo trenutaka u kojima se sećam sebe.
Čisto, jasno, bez dodataka i ukrasa.


P.S. Radost i radoznalost me nisu napustili u procesu odrastanja.
Verujem da nikada i neće. :D

[ludo dete]

Meni je detinjstvo bilo baš lepo.
Danas sam odrasla osoba, ali mi je vrlo važna unutrašnja spona sa detinjstvom.
Nisu to samo uspomene... To je mnoštvo trenutaka u kojima se sećam sebe.
Čisto, jasno, bez dodataka i ukrasa.


P.S. Radost i radoznalost me nisu napustili u procesu odrastanja.
Verujem da nikada i neće. :D
:D
Ove reci su ohrabrujuce!!!