_ne_znam_nista_
25.01.2004., 20:32
Ako mozete molim Vas pomozite, sutra imam kontrolni iz filozofije, a profanka je malo fijuuu
Daje pitanja tipa "kakva je slicnost izmedju nekih likova i evergreen pesme i sl... neke kornjace i zecevi, sove i gluposti......uzaaaaaaaaas!!!
Sad, treba mi pomoc ...znaci ako mozete da mi odgovorite na par pitanja ili da me uputite na neke linkove ka tome...
tipa..
treba mi sve o sofistima, Sokratu, Platonu, Aristotelu...
Ne mislim bas sve, nego ono sto bi bilo dovoljno za jedan kontrolni...
Hajde ljudi, stavite se u moj polozaj, molim vaaaaas...pomozite!!!!!!!
Pozdrav
Ivan
_nista_ne_znam
26.01.2004., 01:25
Samo jos da kazem da nemam knjigu i u tome je najveci problem...
Molim Vas pomozite!
фигхтер
26.01.2004., 12:48
Samo jos da kazem da nemam knjigu i u tome je najveci problem...
Molim Vas pomozite!
па како очекујеш да прођеш ако немаш књигу?!?! :shock:
e kako je prosao kontrolni???
dfdsfdf
08.02.2004., 21:52
zao mi je sto sam kasno procitao poruku!!! ali ako si dobila asa i treba da ga popravis evo ti nesto o sokratu:
SOKRAT-HEROJ -@IVOT ZA IDEJE
Sokrat-simbol helenske filozofije rodjen je 469. g.p.n.e. u Atini od oca Sofronika-vajara i majke Fenerete-babice. Iako je Sokratov otac pripadao srednjem stale`u bio je uticajan gradjanin Atine. Sokratu su bile poznate filozofeme Heraklita, Empedokla i Demokrita, ali kosmolo{ka filozofija nije bila predmet njegovog interesovanja, ve} ljudski `ivot. Poznavao je misao Homera i Hesioda, Euripidove drame i filozofiju sofista.
Sokrat nije napisao ni{ta, ve} je po ~itav dan bio na ulicama i trgovima, radionicama i borili{tima i razgovarao sa ljudima koji su to hteli, ulazio u razli~ita podru~ja dru{tvenog `ivota, otkrivao njihove protivre~nosti i na posletku dolazio do istine, koju sam nije znao. Za Sokrata filozofija nije bila sadr`aj ve} neprestano traganje koje je i{lo za tim da otkrije {ta je vrlina, a {ta je dobro.
Sokrat se odlikovao izuzetnom hrabro{}u, samodovoljno{}u i samozatajivanjem tj. sposobno{}u da zaboravi na sebe sve dok ne re{i problem koji razmatra. Sokrat je imao jo{ jednu osobinu: ose}ao je unutra{nji, bo`anski glas, a taj glas mu je govorio da se ne bavi dr`avni~kim poslovima. Politi~ke prilike u Atini su opravdale ovu odluku, pa je zato odlu~io da druge podu~ava kako da budu dobri dr`avnici i gradjani.
Po{to je istinu javno iznosio i branio, to je zasmetalo vlastima i da bi se uklonio iz javnog `ivota, 3 ugledna gradjanina Atine Anit, Melet i Likon podigli su optu`bu protiv njega. Ta optu`ba je glasila: “ Sokrat predaleko ide kad ispituje ono {to je pod zemljom i na nebu i kad tome druge podu~ava. Sokrat je kriv jer kvari omladinu, jer ne veruje u bogove u koje veruje dr`ava nego u neka druga bi}a demonska.”
Glavni uzrok klevete jeste Sokratova umnost. Kad je Delfsko proro~i{te izreklo da je Sokrat najmudriji Helen, nastale su optu`be. Kad god se neko javi kao mudriji, ve{tiji, hrabriji, uspe{niji, javlja se savez prose~nih i ispodprose~nih (pogotovo ako su na vlasti) i tada nastaju ogovaranja, klevete, optu`be i na kraju osida najumnijih i najsposobnijih.
Sokratov stav: “Upoznaj samog sebe radi one poslove za koje si najsposobniji” bitan je uslov sre}e pojedinca i zajednice i taj stav terao je Sokrata da ljude tome podu~ava. Posle iznete optu`be Sokrat dokazuje da je nevin i od optu`enog se pretvara u tu`ioca. Porota je brojala 501-og sudiju, 281 se izjasnio da je Sokrat kriv, a 220 da nije. Po{to je progla{en krivim, pre{lo se na predlaganje kazne, tako da je tu`ilac tra`io smrtnu kaznu, a Sokrat je sebi predlo`io kaznu od jedne mine (manja jedinica od drahme) ili da jede tamo gde jedu arhonti. To je uvredilo sudije i 360 je glasalo za smrtnu kaznu. Po{to je osudjen na smrt odveden je u tamnicu, pa iako su mu u~enici organizovali bekstvo, a i sama vlast je to o~ekivala, Sokrat je 399.g.p.n.e. popio otrov od kukute.
Njegova smrt je zapravo bila njegova filozofija i u tom smislu on se mo`e porediti sa Budom, Zaratustrom, Konfu~ijem, Isusom.
Sokrat je simbol duhovne nesavitljivosti.
SOKRATOVA DIJALEKTIKA-Tajna babi~ke ve{tine ili mudrosti `ivota
Glavni Sokratov cilj bio je dovodjenje do samog saznanja , ne samo sebe ve} i drugih. Da bi taj cilj ostvario Sokrat se slu`io naro~itom ve{tinom u vodjenju razgovora tj. svojom dijalektikom. Metodi~ko ishodi{te-nastajanje znanja jeste saznanje neznanja, a da bi Sokrat ostvario taj cilj, svojom dijalektikom je oslobadjao sagovornika prividne mudrosti ili prividnog znanja (tj. neznanja). Njegova dijalektika obuhvata dva postupka:
1) postupak ironije 2)postupak majautike
Postupak ironije zna~i pitati, zanimati se pitanjima, pretvarati se i zato se Sokrat obra}a drugima ne bi li na{ao ~oveka koji ne{to zna, jer se on pretvara da ne zna ni{ta. Cilj njegove ironije nije u tome da sagovornika izlo`i podsmehu, ve} da pomogne njegovom trudnom duhu da porodi ono {to je u njumu sakriveno kao dragoceno blago. Otuda je postupak ironije negativna metoda koja treba da uka`e na neznanje.
Tra`e}i put istini, Sokrat je spretnim postavljanjem pitanja i popravkom dobijenih odgovora nastojao da kod sagovornika podstakne njegovu misaonu snagu, da sam dodje do odredjenog re{enja. Zato je atinski mudrac babi~kom ve{tinom (majautikom) dovodio sagovornika do saznanja.
Sokrat pravi razliku izmedju mnjenja i znanja. Do znanja se po Sokratu dolazi induktivnom metodom kojom se otkrivaju misaoni izrazi su{tine stvari (pojmovi). Dakle, do pojma Sokrat dolazi preko pojedina~nih slu~ajeva.
Glavni cilj Sokratove dijalektike nije pojmovna filozofija, ve} odgovor na centralno pitanje moralnog `ivota: “Kako treba da `ivimo?” Po Sokratu cilj `ivota je postizanje individualnog bla`enstva.
Prvi uslov i sastavni deo bla`enstva jeste znanje- otuda je vrlina znanje. Po{to se sve ~ovekove vrline zasnivaju na znanju-vrlina je jedna. Znanje se posti`e neprestanim radom duha, a kako se vrlina temelji na znanju, vrlina se mo`e nau~iti tj. vrlina je posti`iva.
Po Sokratu ~ovek gre{i samo iz neznanja. Gre{i, ne zato {to ne}e dobro, ve} zato {to ne zna dobro. Po{to je znanje ne samo sadr`aj ve} i sredstvo morala, Sokrat je na poziciji eti~kog intelektualizma.
Sadr`aj znanja koji ~oveka ~ini moralnim jeste saznanje dobra, a to znanje se posti`e neprestanim radom na svojoj du{i tj. samousavr{avanjem. Samousavr{avanje dovodi do individualnog bla`enstva, {to ga ~ini dobar rad i lep napredak.
Kao Atinjanin Sokrat se bavio i pitanjem dr`ave. Zakoni su osnov reda u dr`avi i ko ho}e da `ivi u njoj mora da ih po{tuje. Sokrat je svojim u~enjem i `ivotom to pokazao iako mu je u~injena nepravda. Po Sokratu se zakoni mogu menjati, ali ne silom ve} odlukom gradjana. Osnovna Sokratova politi~ka misao jeste vladavina intelektualne i moralne elite. Kraljevi-vladaoci moraju da znaju da vladaju, jer sa polo`ajem raste odgovornost, pa se dr`avni~ki poslovi ne mogu prepustiti slu~aju.
ipak nadam se da si dobro prosla da ti ovo nece trebati!
samo da znas kod mog profe je bolje, knjiga ti ne treba, obn diktira. ovo je on diktirao!
dfdsfdf
08.02.2004., 21:55
P.S.
AKO TI TREBA NESTO I O PLATONU I ARISTOTELU IMAM OTKUCANO I MOGU TI POSLATI: JAVI MI SE NA E-MAIL: mijstj@ptt.yu
vozdra :lol: