Najlepsi stihovi!

[Casual Crew]

Hajde da ja otvorim jednu temicu za sve romantike,princeze...
Najlepsi stihovi koji bude emocije u vama,kobne reci...Hajde da vidimo koliko smo spremni i ozbiljni da ovu temu odrzavamo kako treba :wink:

[katta]

Do pola jedan je bila na casu klavira,
onda korakom merila grad.
I usput gledala izloge,
pardon, svoj odraz u njima.
U kosi, jos, poput venca, ona molska kadenca,
mala vracka da upravo tad
uz 'caffe Kibic' polagano naidje on
kao plima...

[katta]

A on je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest,
sve cesce mu govore Vi, Beges u grudima udara,
bije u bronzane zice....
U dzepu sretni staklenac, ko ono novcic i zdenac,
mala vracka da nestanu svi...
A ona bane ko lupez i prospe mu kosu
u lice...

[katta]

Tajne su tu da ih neko nasluti,
postoji rec koja vredi tek kad se odcuti.
Bogu je kanuo caj, svud je prsnuo sjaj,
jedan platan ce ostati zlatan....
Ona kroz smeh cvrsto svoju kajdanku stisce,
ne drhti on, to je samo to opalo lisce...
Blazeno Miholjsko leto,
jedno i sveto za njih...

[Casual Crew]

Ja nisam kao ti,da bih prihvatio kraj bez reci utjehe i bez jednog pitanja.I moram biti jak da popio bih to,da vrata otvorim za neka nova svitanja.
Ko brod u boci putujem,a necu stici nikamo,jer suvise ti dugujem,da tebe bi se odreko,ko brod u boci putujem,a necu stici nikamo,jer predugo te poznajem da bez tebe bi mogao,ko brod u boci putujem i previse ti dugujem,a dao sam ti premalo…

[katta]

So long,
it was so long ago...
but I still got the bues for you...

[Casual Crew]

Andjele moj, ne ljuti se
kako sam mogao da znam
da cu te sresti konacno
da i ti nisi samo san
i zato ne pitaj me, ne
bolje da ne znas sve
moj andjele

Andjele moj, radoznali
puno mi toga falilo
to sto bi tebe hladilo
mene je samo palilo
i zato ne pitaj me, ne
bolje da ne znas sve
moj andjele


Ja svega sam se nagled'o
dok tebe nisam ugled'o
i svasta sam se naslus'o
dok tebe nisam poslus'o

Al ti si me promenila
dobrotom me povredila
da ja sam ostavljao sve
al tebe necu nikad, ne
andjele

Andjele moj, ne ljuti se
kako sam mogao da znam
da cu te sresti konacno
da i ti nisi samo san
i zato ne pitaj me, ne
bolje da ne znas sve
moj andjele

Andjele moj, ne trudi se
sve mi je to vec poznato
to sto bi nocas kupila
unapred vec je prodato
i zato ne pitaj me, ne
bolje da ne znas sve
moj andjele . . . .

I da sa ovim zavrsim za veceras,legnem u postelju i sanjam oci koje mi znace :(

[katta]

Nosite ovu pesmu zadnji put
u jednu ulicu kraj reke,
zauvek zabranjenu
samo za moje korake...

Kada bi neko granu masline
na jedna vrata odnio,
vrata sto sam zauvek,
davno, davno zatvorio...

Evo zaklecu se ja pred svima,
svim na svetu i svime sto imam
da je nikad nisam htio,
da je nisam volio
i da ne bolujem...
Pred svima se zaklinjem,
pred svima al pred Bogom ne smijem!

Pesma uvek mirise na uspomene,
recite joj tako ako pita za mene....

[katta]

Sad svi na 'sanjanje'... :(

[Casual Crew]

Laku noc ragazza ;)

[katta]

Buena noce ragazzo :)

[cumulonimbus]

Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok,
mesto njega, rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro, u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

[Wilkołak]

Jel pisao neko svoje stihove?

[Casual Crew]

Jesam!Postavicu :(

[knez srpski]

Gde ćeš lepše :)
nisam ja pisao no kralj Nikola

Онамо, онамо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

[Casual Crew]

Tvoje oci,
kao zrele sljive padaju po meni,
tvoje oci vrlo dobro znam.
Napolju svice,
otici ces iz moje sobe brze
nego svetlost
sto kroz prozor ulazi zrak po zrak...

Kada spavas,
ne mogu da ne mislim sta sanjas,
ne mogu da ne mislim sta mislis,
kada spavas ti.

Tvoje oci, tvoje oci,
progone me,progone me,
tvoje oci, tvoje oci,
progone me, progone me,
tvoje oci.

Tvoje oci,
kao letnja kisa padaju po meni,
tvoje oci vrlo dobro znam.

[cumulonimbus]

Glad mi je beskrajna a ruke vecno prazne

Nocu niz ulice gradske na prstima nosim Mesec
i tugu ostavljam pod prozorima
izgubljenih zena

Dao bih sve a nista nemam

Glad mi je beskrajna a ruke vecno prazne

[Casual Crew]

imam pravo da znam kako da andjele
spustim na ovaj grad da vrate ponos i sjaj,
i neka svako od nas ponekog andjela
za ljubav i svoj grad nosi u grudima....

[The_Great_Dreamer]

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, nevini,
Uspavajte se tužni, umoreni.

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.

[Wilkołak]

Lepo romantici, samo napred i nemoj da preterate ;-)

[jane_va]

Sve ce to o mila moja
prekriti ruzmarin, snjegovi i sas
i dvije ce pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug
nijedna suza nimalo volje
nijedna slutnja ni glas a moglo je bolje

Reci ces malo je tuzno
a on je bio kopile i jad
i stat cemo goli i sami
pred ovo ledeno nebo u mrak
mirise pelin pusto polje
ocvale ruze i med a moglo je bolje

Ref.
Gdje, pokazi mi gdje
kad tuzne sudba ne voli
i cime od svijeta da se branis
kao ruza sa dva smijesna trna ili snom
uzalud, uzalud, sve je protiv nas

Sve ce to o mila moja
prekriti ruzmarin, snjegovi i sas
i dvije ce pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug
nijedna suza nimalo volje
nijedna slutnja ni glas a moglo je bolje

[jane_va]

nisam te izgleda volio mnogo
sve je po starom
al vise nisam tvoj

i nije mi vazno s kime
nocas slusas ovu pjesmu
i places li

ipak pozelim neko pismo
ipak mada zajedno nismo
pisi pisi ko nekad 2-3 reda
pisi znam da je guzva
i da neces stici
pisi opisi mjesta
gdje nas dvoje skupa
nikada necemo ici

ti si zadnji romantik
na ovom svijetu
sto se sporo krece
i ceka raj
malo si samo promijenila glumce
al isti je komad
isti zaplet i kraj

[jane_va]

Ова ми је favorite:
STREPNJA


Ne, nemoj mi prići!Hoću izdaleka

Da volim i želim oka tvoja dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

Dok od sebe samo nagoveštaj da.



Ne,nemoj mi prići!Ima više draži

Ova slatka strepnja,čekanje i stra`.

Sve je mnogo lepše donde dok se traži

O čemu se samo tek po slutnji zna.



Ne,nemoj mi prići!Našto to, i čemu?

Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;

Iz daleka samo divimo se svemu.

Ne,neka mi ne priđu oka tvoja dva.
D. Maksimović

[Wilkołak]

Ljubav je lepa, samo dok se ceka ;-)

[jane_va]

Ова ми је favorite:

Iz daleka samo divimo se svemu.

:) Платонска љубав...

[Casual Crew]

Moj lipi andjele

Negdje jos cuvam nesto za tebe
Kad dodu jutra puna nevoje
I kad nam nista ne ide
Pogledaj u mene
Ako nas tuzne jutrom probude
I srce stisne se od nevoje
Ja cuvam nesto za tebe
Pogledaj u mene
To moze dati samo onaj koji te
Kad pode po zlu
Voli vise od sebe

Moj lipi andele
Pogledaj u mene
Ako nas tuzne jutrom probude
Ja cuvam osmijeh za tebe
Moj lipi andele
Pogledaj u mene
Ako nas tuzne jutrom probude
Ja cuvam osmijeh za tebe

Ako nas tuzne jutrom probude
I srce stisne se od nevoje
Ja cuvam nesto za tebe
Pogledaj u mene
To moze dati samo onaj koji te
Kad pode po zlu
Voli vise od sebe

Moj lipi andele
Pogledaj u mene
Ako nas tuzne jutrom probude
Ja cuvam osmijeh za tebe
Moj lipi andele
Pogledaj u mene
Ako nas tuzne jutrom probude
Ja cuvam osmijeh za tebe
:p

[Slash Snakepit]

evo da posaljem slabo snanu poeziju Seje saxona iz zabranjenog pusenja i Elvis J . K,
i recicu ono sto se ne sme ko te kara nek ti pise pesme:

Elvis J. Kurtovic & Zabranjeno pušenje
Ko te kara nek ti piše pjesme

U krajnjem kutu svoje dnevne sobe,
gdje ne može doprijeti nepozvani pogled,
na dnu svojih prepunih vitrina,
kriješ slatku fasciklu s natpisom “Intima”.

Med’ slikama tebi dragih lica,
gdje cuvaš svoje spomene i pisma,
sve u formi poezije, stiha,
nalazi se i moja ljubav tiha.

To su pjesme nikad objavljene,
napisane zbog voljene žene,
al’ datumi na njima su stari,
vec odavno nema novih stvari.

Jer, umjesto poetskih visina,
iz mene izlazi samo tuga i gorcina
i misao sto se reci ne smije:
KO TE KARA NEK TI PIŠE PJESME!!!!!

Htio bih da budem gospodin
i izbjegnem reakcije bijesne,
ali rec’ cu k'o pravi primitivac:
KO TE KARA NEK TI PIŠE PJESME!!!!!

Znam da slušaš moje nove ploce,
sa njima se branim od samoce,
i ubacim nešto da te štrecne,
KO TE KARA NEK TI PIŠE PJESME!!!!!

[sara_va]

Vlado Georgiev

Reci mi da znam

Ako ides bilo gdje, jedno znaj
necu ti stajati na put
budi iskrena
ja necu biti ljut

I svaku svoju tajnu otkrij mi
reci mi da znam, ucini to
samo budi iskrena
i bicu prijatelj tvoj

Ref.
Znaj
ljubavi svakoj dodje kraj
kad dvoje losi postanu
prijatelji tesko ostanu

I dobro znaj
za tebe uvijek bicu tu
u pola noci kad ti zatrebam
ko prijatelj
cu puno da ti dam
samo mi reci da znam

Ako jednog dana sama osjetis
potrebu da zivot promijenis
da s drugim probas to
necu ti uzeti za zlo

I svaku svoju tajnu otkrij mi
reci mi da znam, ucini to
samo budi iskrena
i bicu prijatelj tvoj

[Casual Crew]

Oba oka sklopi dobri andjele to sto nocas sutim nije zbog tebe, ti bi nesto brzo da te podigne a meni nocas pasu stvari lagane...

[jane_va]

Mени је увијек требао,
неко да те само заборавим...
Позлата на сивилу,
пољупци к'о у бунилу,
поред мене жене марширају,
корак ил' два и брзо нестају,
а ципеле ме старе жуљају.

Мени је увијек требао,
неко да те само заборавим,
идем,али не одмичем;
летим,али не полијећем;
Покушавам,ал' увијек исто је,
бирам жене...што личе на тебе.
Пролазе дани,иду године...

Еј,шта има ново код тебе?
Једно те исто код мене,
и увијек је било...
исто лудило...

[Casual Crew]

U polutami sobe
ulazim pred svitanje
prilazim ti tiho,
a u dusi bol ne prestaje

Daj mi reci sada,
sto se s nama dogadja,
jos me bole rijeci
sto su sisle s nasih usana

Ref.
Ti zauvijek znas
da pripadam tebi,
evo ti sad
ja priznajem to

Zelim da znas
ti oku mom si dar
i ceznja srca mog,
sam Bog zna
ti si meni sve

Ako jednom odes,
s kim cu bol pobijediti,
nikad ovaj zivot necu moci
dijelit' ni sa kim.

[jesen82]

Za ovim svetom kasnis stolece il dva
i na prastarom goblenu samo tebi nekih znanih puteva,
vezes svoju nit i nikud se ne zuris, pustas vreme neka curi,
ti si zadovoljna s tim.

Ja za tobom kasnim stolece ili dva
i da ti zavirim u srce tamo nasao bih gnezda labuda,
al se ne mirim sa tim i kada molim se za tebe znaj
u isto vreme nemam pojma ko si ti, ko si ti.

Koji te vetar k meni nosi predstavi se ko si
da li zena ili san,
kazi ko te meni salje od srca i jos dalje da mu medalje dam,
ja cu cekati, znacu ko si ti.

Za ovim svetom kasnis stolece il dva
i na prastarom goblenu samo tebi nekih znanih puteva
sledim tvoju nit i kada molim se za tebe znaj
u isto vreme nemam pojma ko si ti, ko si ti.

[Corto Malteze]

bila je naslonjena na stari klavir
glumachkog bifea
stajala je sa cashom u ruci
i sa nekom setom u cashi
pozutelom od sujete i lazi...
dok su radnici iznosili vetrenjace
sa scene
hitajuci da uhvate parce slave samo za sebe...
ja sam se pokusao setiti svih najboljih
stihova od Katula naovamo
koje bi joj stavio u ruku poput buketa cveca...

bla bla bla parfrazirao sam previse, ne mogu se setiti kako tacno ide....
neki nas glumac Savic

[jane_va]

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.

Kad dođes u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno

Kаd odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođes u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi

Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.

Kod dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
A kad god krene
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju

Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem god da budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobican za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koje si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video

U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se od tebe i od svog imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvom svetu nema.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikog
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikoga nema
Niti ima čvrstih obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
Niti je smrt nešto
Što se na svetu događa prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konacno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad dođes ko zna kad
I ko zna otkud
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne zuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa tobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo

Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

[Casual Crew]

........

[Casual Crew]

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska

Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavicajne bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska

Pesma M.Beckovica,a neke delove je otpevao Dedic,ali je sjajno otpevao,kapa do poda za ovo delo naseg Beckovica!!!

[jane_va]

Пала сам на колена..... :) :) :)

[Wilkołak]

Diz' se onda! ;-)

[jane_va]

Оборила ме песма. :)

[Wilkołak]

Ma, diz' se ... svasta ce ljudi pomisliti ... a ako Mani naidje ... naebaces (ali doslovno). ;-) Dizi!

[jane_va]

Спава он ... Е, Wilk, свашта теби пада на памет !

[Wilkołak]

Pa znas kako je ... jutro ....

[jane_va]

Знам . Криза 'фата. :)

[Wilkołak]

Mi to zovemo malo drugacije ... ali dobro, kriza ;-) Ju, da ne spamujem vise ovu temu... naljutice mi se Kezuel, ionako smo se vec pokacili.

[jane_va]

Још мало Матије :

Између два упоредника док провирујем главу
између две жишке међу слепоочницама
у паузама када радници пију чађаво млеко
и прашњави маслачак лепи се за плућна крила
док црпем мед из језика и сипам у твоје уши
између два далека поређења
Волим те

Бродови се љуљају као пољупци
и слој ваздуха лепи се на лепе сенке цепа
у машинерији ноћи
моје срце је слично компресору
наклоњено свему што нема везе самном
док покушавам нестати у пољупцу
Волим те

Рудници камене соли у мом срцу
зора ломи суђе од порцулана
кад си самном знам да си на другом месту
постаћу прашина ако волиш прашину
ти која ме туђим именом зовеш
Волим те

Долази пролеће и једну праву даму
нико не може замислити без пудлице
стави ми огрлицу око врата и води ме
ја не знам пут-кријем се у твојој сенци
ја сам твоја сенка и ноћ је моје царство
свет ме изгуби али ти ме доби
Волим те

Што виде слепи не виде заљубљени
покварени анђеле о снеже у августу
моје су руке остале око тебе као обруч
љубоморан на ваздушни притисак и воду
љубавну воду која гори док се купаш
одавно већ својим очима на верујем и
Волим те

[Casual Crew]

Ne ljutim se :D Napisi nesto za nas surove ratnike neznoga srca :D
Napisacu i svoje stihove posvecene mojoj "Bubi Erdeljan"...

[Casual Crew]

Provela je noc na putu
kojim krecu od davnina
nasi snovi prema svijetu
s' Perkovica preko Knina

U ocima njenim more
svjetluca joj sol u kosi
ona ne da da je slome
otima se i prkosi

Ref.
Djevojka iz moga kraja
na usnama njenim kusam
okus prvih poljubaca
okus prvih oskorusa

Ona pamti davne rijeci
slatke boje zavicaja
ima zelju da me lijeci
djevojka iz moga kraja

Provela je noc na putu
na kojem se nade gase
ostala je svu noc budna
u vagonu druge klase

U ocima njenim more
svjetluca joj sol u kosi
ona ne da da je slome
otima se i prkosi

[jane_va]

Лепа песма. Ко ју је написао?
Јбг, данас нисам нешто поетски расположена.

[Casual Crew]

Ne znam ko je autor pesme,ali je izvodi Arsen Dedic :wink:

[jane_va]

Супер је песмица. ;)

Вечерас, госпођо, у Кнеза на балу,
Играћемо опет бурни валс, к'о прије,
С радошћу на лицу минућемо салу,
Као да никад ништа било није.

А затим ће доћи весели кадрили,
Музика ће страсна да хуји, к'о бура;
Госпође ће бити у млетачкој свили,
Господа у руху од црног велура.

Затим ће властела у зборе да тону:
Млађи, о јунаштву,песништву и вину ,
Старији о небу , о старом Платону,
И о сколастици, светом Августину.

Ми ћемо, међутим, сести у дну сале
У меке фотеље, не слушајућ тезу,
И написаћу вам, хитро, к'о од шале,
Један тужни сонет на вашу лепезу.

[Jedi Master]

Tiefe Brunnen muss man graben
wenn man klares Wasser will
Rosenrot oh Rosenrot
Tiefe Wasser sind nicht still!

[Wilkołak]

Ju sta ti je kazao za kevu!

[Jedi Master]

8) Ju sta ti je kazao za kevu!

Ha, Ha, Ha! 8)

[Casual Crew]

Tiefe Brunnen muss man graben
wenn man klares Wasser will
Rosenrot oh Rosenrot
Tiefe Wasser sind nicht still!

Mani se tog jezika,kao brata te molim :!: Vec mi se pegla...

[Jedi Master]

Ma ni ja nevolim shvapski ali dobar tekst.

[Casual Crew]

Jeste dobar,ali sam alergican na nemacki!

[The_411]

Mrzim nemce,nemacki i nemacku!!!!

[The_411]

A TVOJE IME POSTA KLETVOM!
Ne mogu zaboraviti sve te godine,
Te godine nestvarne,
Jer prošle su brzo,
A dubok trag ostavile.
Sjećaš li se onih dana,
Kad smo nekad sretni bili?
To su sada davna vremena;
Jedino su snovi ostali.
Ti si sada tiha slutnja,
Tek blagi vihor u divljini,
Iza tebe pustoš mraka,
Tihi jecaj u praznini…
Sad nestaje tiho sjećanje na tebe,
Poput zrna pijeska nošena vjetrom,
Tvoje lice zamijenih sjetom,
A tvoje ime posta kletvom!

[The_411]

Još uvijek te volim
Sjedim sama u mraku sobe.
Osjećam prazninu
Prazninu što je ostala za tobom.
U glavi mi se isprepliću misli,
Polako me vraćaju u prošlost,
U dane kad sam bila sretna
U dane kada mi osmijeh nije
Silazio s usana.
U dane kada si bio tu.
Čudno je
Osjećam se tako sama.
Tako odvojena od svijeta.
Pred očima mi tvoj lik,
Pogled anđela.
I shvatim koliko mi fališ.
Koliko mi fale tvoji dodiri,
Tvoj glas,
Koliko mi fali da još jednom
Čujem “Volim te”
Sad znam da nije bilo iskreno,
Ali ipak fali mi.
Zašto te tako teško zaboraviti,
Odustati od svega
Kad si me tako povrijedio.
No znam,
Srce ne bira

[The_411]

čak i onda
čak i kad te ne vidim,
znam da si tu.
čak i kad te ne čujem,
čujem tvoj glas.
čak i kad te ne dodirujem,
osjećam te pod rukama.
čak i kad te ne ljubim,
milujem te usnama.
čak i kad plačem,
sretna sam zbog tebe.
čak i kad grlim druge,
zamišljam tebe.
uz sebe.

[Jedi Master]

I onda je mrmot zavio chokoladu u foliju... 8-)

[swoosh]

Bog napušta Antonija

Kad u ponoćnom se iznenada začuje času
nevidljiva družba što prolazi ovuda
s muzikom zanosnom i sa glasnim poklicima-
ne tuguj zaludno za srećom što ode,
za djelima promašenim, i za snovanjima
što život ih u varke pretvori.
Kao čovjek odavno već spreman, i odvažan na to,
zbogom reci Aleksandriji koja iščezava.
I nadasve ne zavaravaj se, ne govori sebi
da samo je san to bio, da te uši zavedoše;
ne priginji pred takvim se ispraznim nadama.
Kao čovjek odavno već spreman i odvažan na to,
kako dostoji ti, tvom ugledu u ovome gradu,
okreni se, korakom odlučnim do prozora dođi
i slušaj s ganućem, ne sa preklinjanjem
il sa tužbom kukavice,
ko posljednje tvoje uživanje, slušaj one zvuke,
glazbala divna mistične družine,
i tad zbogom reci Aleksandriji koju gubiš.

[swoosh]

leonard cohen
Suddenly the night has grown colder.
Some deity preparing to depart.
Alexandra hoisted on his shoulder,
they slip between the sentries of your heart.

Upheld by the simplicities of pleasure,
they gain the light, they formlessly entwine;
and radiant beyond your widest measure
they fall among the voices and the wine.

lt's not a trick, your senses all deceiving,
a fitful dream the morning will exhaust---
Say goodbye to Alexandra leaving,
Then say goodbye to Alexandra lost.

Even though she sleeps upon your satin.
Even though she wakes you with a kiss.
Do not say the moment was imagined,
Do not stoop to strategies like this.

As someone long prepared for this to happen,
Go firmly to the window. Drink it in.
Exquisite music, Alexandra laughing.
Your first commitments tangible again.

You who had the honor of her evening,
And by that honor had your own restored---
Say goodbye to Alexandra leaving.
Alexandra leaving with her lord.

As someone long prepared for the occasion;
In full command of every plan you wrecked---
Do not choose a coward's explanation
that hides behind the cause and the effect,

You who were bewildered by a meaning,
whose code was broken, crucifix uncrossed---
Say goodbye to Alexandra leaving.
Then say goodbye to Alexandra lost.

[iVE014]

Ovu temu vracam samo zbog Agathe, jer ona pise predivne stihove i mislim da ce ovu temu pametno iskoristiti...

[The Look]

Bila sam sama
U divnoj slobodi
Davala sve od sebe
Da ne zaboravim
Sta se desilo nama
Sta se desilo meni
Sta se desilo...
Kada sam te videla
Bila sam zbunjena
Moci tog osecaja
Zaboravljajuci imena i lica
Prolaznici su me gledali
Kao da su mogli osetiti
Bila sam izgubljena
Stajala na samoj ivici
Trudila se da ne zaboravim
Sve radosti i svu srecu
Koje su mi predate
U tom jedinom trenutku

[The Look]

Visoko na brdu stojim
i dok gledam, pod nogama mojim,
belasa se ravnica, prekrivena
sa stotinu malih pahuljica.

Vetar duva i pahulje dize,
dize ih, dize, meni sve blize.

I dok one pomamno ka meni lete
i oblaci nad njima mi prete
kao u stroju, mirno, kraj reke
cetinari cekaju pahuljice meke.

Pored njih zurno reka tece.
s neba se spusta sanjivo vece...

Negde u daljini, neka svetlost plamti...
Da `l ce moje srce moci da zapamti,
boju pahulje sto na nos mi pada,
da li ce se secati, isto ko i sada,

nemirnog disanja u dubokom mraku
kad mi se pahulja nadje i na vratu!

Moj um oseca drhtaje u dusi;
nema tisina, para mi usi...
Pahulje bele oko mene lebde,
pitam se da li ih ima jos negde...

Ko ravnodusan sada moze biti?
Ja necu i sve i da zelim, to ne mogu biti!



Hajde sad malo da se smejete, al kad ni koga nema moram ja da lupetam.
Zato me izbavite iz ove bede i nalepite nesto, ne mora da bude vase, nek vam se samo svidi. Da se jednom i mi Valjevci pokazemo kulturni...

[iVE014]

Dok sam te imao - Pero Zubac

jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao

[The Look]

Dok sam te imao - Pero Zubac

jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao
Hajde sad ti po uzoru na ovu pesmu sastavi koji stihic.
Ja cu svaki dan nalepiti nesto, sto svoje sto nekih svojih poznanika, da ova tema malo zivne.
Slobodno, jer ko se bude rugao tuzicemo ga administratoru...

[iVE014]

Hajde sad ti po uzoru na ovu pesmu sastavi koji stihic.
Ja cu svaki dan nalepiti nesto, sto svoje sto nekih svojih poznanika, da ova tema malo zivne.
Slobodno, jer ko se bude rugao tuzicemo ga administratoru...

Nije moje, ali mislim da je extra:

[The Look]

I ponovo od nule...
Mika, Aca, Pera ili Dule
Lazi, licemerja i prenemaganja
Kako su dosli do svojih zvanja?
Da li je ikoga u opste i briga
Kad se u sosu jede ostriga
Da li o tome oni brinu
Kad se u horu izlazi na binu.

Ponovo od nule, al pitam se dokle...
Gospodje njihove hodaju na spicokle
Lisice im leze oko smezuranog vrata
Nijedna znacenje morala ne shvata!
Obrazi njihovi ne crvene od srama
U srcima im vlada samo tama
Al` vazno je da imaju skupu sminku
I time pruze zadovoljstvo svakom ciniku.

Ponovo od nule. Sta mi vredi
Mogu samo da pricam o bedi
Jer u bedi pravoj svi oni zive
Umotani u svoje svetove sive
Sumoran zivot mora da vode
Al` niko od njih ne pozeli da ode
Jer sto bi ostavljali svet prevare
Kad tamo imaju svoje lepe pare.

Ponovo od nule, i ponovo sama
Sama protiv svih, obracam se vama
Jer od nule krecem samo ja
Placem zbog nemoci i ocaja
Hoce li jos neko prihvatiti poziv moj
Da zajedno krenemo u dugi boj.
Boj ovaj dugo ce trajati
Jer na svetu ima previse gamadi

Jos jednom od nule, pokrecem sve
Lazi, prevare, licemerje...
Poslednji put kazem vam zbogom
Ja odoh dalje sa svojim rodom
Bezim od razvrata, bezocnog stida
Trcim do velikog, starog zida
U sen hladnu, da grlim istinu,
Koja pljuje greh, i ne pita za cenu

Nije zavrsena ali je dovoljno uoblicena da je prikazem. Hajde Ive, daj nesto svoje!

[marijana1991]

Još uvijek te volim
Sjedim sama u mraku sobe.
Osjećam prazninu
Prazninu što je ostala za tobom.
U glavi mi se isprepliću misli,
Polako me vraćaju u prošlost,
U dane kad sam bila sretna
U dane kada mi osmijeh nije
Silazio s usana.
U dane kada si bio tu.
Čudno je
Osjećam se tako sama.
Tako odvojena od svijeta.
Pred očima mi tvoj lik,
Pogled anđela.
I shvatim koliko mi fališ.
Koliko mi fale tvoji dodiri,
Tvoj glas,
Koliko mi fali da još jednom
Čujem “Volim te”
Sad znam da nije bilo iskreno,
Ali ipak fali mi.
Zašto te tako teško zaboraviti,
Odustati od svega
Kad si me tako povrijedio.
No znam,
Srce ne bira

Ovo mi se svidja, mada je sve sto je napisano stvarno extra..... Svaka cast..... Cak sam se u nekim delovima pronasla.....

[The Look]

O hladna vatro koja izgaraš
Svud oko mene a dan ne stvaraš
Ne znaju kuće gde odoše ljudi
Nit pozna jutro one koje budi
Al zna ih ponoć puna suncokreta
Biljni petao na kraju sveta
Koji ih samo zato budi
Što mrtvi znaju da budu budni
Da slede reku zvezde i ptice
I nastave život kriomice


Miljković

[Regulus Black]

:cry:pesma o...

Samo sreca, radost i postenje
mogu nezno dotaknuti mene
Bodezi i bodlje svud su oko mene
moje je srce, razbijeno stenje(misli se na kamenje)
Gde god pogled da mi skrene
vidim samo suze i probleme
Bolno placu napacene zene
tuzno nose svoje tesko breme

I moje srce s njihovim pati
tako me je naucila moja mila mati
Da li ce i moja deca znati
da nije lako svoje srce dati
Dati i zivot i umreti s mislju
da losa dela cinili nisu
da povredili su samo napasnu osu
da li cu sa tom mislju

I ja dalje otici? Da li ce
i jedna osoba zaplakati zbog mene
kao sto more udara u stene
i te suze nikad stati nece
Zelim svim ljudima da donesem srecu
Protiv njihove srece boriti se necu
Ova pesma je napisana tebi mama
Skloni suze s lica i plesi sa nama…


:oops:

[The Look]

Posveceno tebi friend-u ;)

Kao
Rat i mir,
Radost i tuga,
Bolest i zdravlje,

dva najbolja druga,
uvek nerazdvojni
kao
brat do brata,

prolaze kroz zivot,
uzdignutih krila,
preko reka i mora,
preko brda i dolina,

a Zemlja se okrece
oko Sunca cila;
idu nerazdvojno
kao noc i dan,

Uvek sastavljeni
kao ni i sam.
Jedan je los,
drugog nije briga,

zivot im je samo,
jedna duga igra.
Dok dani prolaze,
godine se roje...

Oni jos stoje,
kao piramida
i njen cuvar sfinga,
jedan kraj drugog...

dva verna druga,
kao bogatstvo i beda
kao pravo bez reda
ne mogu sami...

[The Look]

Miljkovic, jos jednom

U zaborav zašto reče
Što nepogrešnom pogreškom steče
Kad bljutavi svet s druge strane
Tače te da ti ukus zgrane
Tu ptica bez ptice posta
Reči bez smisla poklon za gosta
Što svojom dosadom se zabavlja
Svi smo mi bolesni od zdravlja
Od sunca kome je najbliža
Naša rana nedostižna

Zar niko nista u Valjevu ne pise, i posle kazu kako nema dobrih tema. Ne ocekujem da se svi zgrnu ovde, ali zar bas nikoga nema!?

[TheRedDevil]

Znam da se ovo nikako ne uklapa u temu, ali morao sam ovo da napisem....................

THE RAVEN

Once upon a midnight dreary, while I pondered weak and weary,
Over many a quaint and curious volume of forgotten lore,
While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping,
As of some one gently rapping, rapping at my chamber door.
`'Tis some visitor,' I muttered, `tapping at my chamber door -
Only this, and nothing more.'

Ah, distinctly I remember it was in the bleak December,
And each separate dying ember wrought its ghost upon the floor.
Eagerly I wished the morrow; - vainly I had sought to borrow
From my books surcease of sorrow - sorrow for the lost Lenore -
For the rare and radiant maiden whom the angels named Lenore -
Nameless here for evermore.

And the silken sad uncertain rustling of each purple curtain
Thrilled me - filled me with fantastic terrors never felt before;
So that now, to still the beating of my heart, I stood repeating
`'Tis some visitor entreating entrance at my chamber door -
Some late visitor entreating entrance at my chamber door; -
This it is, and nothing more,'

Presently my soul grew stronger; hesitating then no longer,
`Sir,' said I, `or Madam, truly your forgiveness I implore;
But the fact is I was napping, and so gently you came rapping,
And so faintly you came tapping, tapping at my chamber door,
That I scarce was sure I heard you' - here I opened wide the door; -
Darkness there, and nothing more.

Deep into that darkness peering, long I stood there wondering, fearing,
Doubting, dreaming dreams no mortal ever dared to dream before
But the silence was unbroken, and the darkness gave no token,
And the only word there spoken was the whispered word, `Lenore!'
This I whispered, and an echo murmured back the word, `Lenore!'
Merely this and nothing more.

Back into the chamber turning, all my soul within me burning,
Soon again I heard a tapping somewhat louder than before.
`Surely,' said I, `surely that is something at my window lattice;
Let me see then, what thereat is, and this mystery explore -
Let my heart be still a moment and this mystery explore; -
'Tis the wind and nothing more!'

Open here I flung the shutter, when, with many a flirt and flutter,
In there stepped a stately raven of the saintly days of yore.
Not the least obeisance made he; not a minute stopped or stayed he;
But, with mien of lord or lady, perched above my chamber door -
Perched upon a bust of Pallas just above my chamber door -
Perched, and sat, and nothing more.

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling,
By the grave and stern decorum of the countenance it wore,
`Though thy crest be shorn and shaven, thou,' I said, `art sure no craven.
Ghastly grim and ancient raven wandering from the nightly shore -
Tell me what thy lordly name is on the Night's Plutonian shore!'
Quoth the raven, `Nevermore.'

Much I marvelled this ungainly fowl to hear discourse so plainly,
Though its answer little meaning - little relevancy bore;
For we cannot help agreeing that no living human being
Ever yet was blessed with seeing bird above his chamber door -
Bird or beast above the sculptured bust above his chamber door,
With such name as `Nevermore.'

But the raven, sitting lonely on the placid bust, spoke only,
That one word, as if his soul in that one word he did outpour.
Nothing further then he uttered - not a feather then he fluttered -
Till I scarcely more than muttered `Other friends have flown before -
On the morrow he will leave me, as my hopes have flown before.'
Then the bird said, `Nevermore.'

Startled at the stillness broken by reply so aptly spoken,
`Doubtless,' said I, `what it utters is its only stock and store,
Caught from some unhappy master whom unmerciful disaster
Followed fast and followed faster till his songs one burden bore -
Till the dirges of his hope that melancholy burden bore
Of "Never-nevermore."'

But the raven still beguiling all my sad soul into smiling,
Straight I wheeled a cushioned seat in front of bird and bust and door;
Then, upon the velvet sinking, I betook myself to linking
Fancy unto fancy, thinking what this ominous bird of yore -
What this grim, ungainly, ghastly, gaunt, and ominous bird of yore
Meant in croaking `Nevermore.'

This I sat engaged in guessing, but no syllable expressing
To the fowl whose fiery eyes now burned into my bosom's core;
This and more I sat divining, with my head at ease reclining
On the cushion's velvet lining that the lamp-light gloated o'er,
But whose velvet violet lining with the lamp-light gloating o'er,
She shall press, ah, nevermore!

Then, methought, the air grew denser, perfumed from an unseen censer
Swung by Seraphim whose foot-falls tinkled on the tufted floor.
`Wretch,' I cried, `thy God hath lent thee - by these angels he has sent thee
Respite - respite and nepenthe from thy memories of Lenore!
Quaff, oh quaff this kind nepenthe, and forget this lost Lenore!'
Quoth the raven, `Nevermore.'

`Prophet!' said I, `thing of evil! - prophet still, if bird or devil! -
Whether tempter sent, or whether tempest tossed thee here ashore,
Desolate yet all undaunted, on this desert land enchanted -
On this home by horror haunted - tell me truly, I implore -
Is there - is there balm in Gilead? - tell me - tell me, I implore!'
Quoth the raven, `Nevermore.'

`Prophet!' said I, `thing of evil! - prophet still, if bird or devil!
By that Heaven that bends above us - by that God we both adore -
Tell this soul with sorrow laden if, within the distant Aidenn,
It shall clasp a sainted maiden whom the angels named Lenore -
Clasp a rare and radiant maiden, whom the angels named Lenore?'
Quoth the raven, `Nevermore.'

`Be that word our sign of parting, bird or fiend!' I shrieked upstarting -
`Get thee back into the tempest and the Night's Plutonian shore!
Leave no black plume as a token of that lie thy soul hath spoken!
Leave my loneliness unbroken! - quit the bust above my door!
Take thy beak from out my heart, and take thy form from off my door!'
Quoth the raven, `Nevermore.'

And the raven, never flitting, still is sitting, still is sitting
On the pallid bust of Pallas just above my chamber door;
And his eyes have all the seeming of a demon's that is dreaming,
And the lamp-light o'er him streaming throws his shadow on the floor;
And my soul from out that shadow that lies floating on the floor
Shall be lifted - nevermore!

[The Look]

A evo kako se ja osecam sto su mi zatvorili temu-Valjevci koji imaju sklonosti ka okultnom-
Ulica mracna i pusta, a
nad njom nadvila se magla gusta
Oblake donosi vetar sa juga
On peva, a glas mu je bolna tuga...

Ona se siri tamnim zamkom
utonulim u duboku noc i spokoj
dok vetar nad njim svetlim znakom
ispisuje poruku da rastera spokoj

Postelje se pomeraju i ljudi se bude
Odlucuju vetru odmah da sude
Ali on pobeze, ostavivsi znak
da podseca na tugu, bol i strah...

Probudise se i sile neciste
sto spavale su vekovima, dugo...
Njihove senke, nejasne i mutne,
zaposese pospane ljude. Oh, tugo,

sto razaras im bolna srca
dok rana pocinje polako da puca,
pusti bolni otrov da istekne
pre nego sto ponoc stigne

Ona nam nesigurnim korakom dolazi
da u mracnim silama probudi glad
I zato kazem, odlazi, odlazi,
kao da te nije ni bilo,

nikad!
O, tugo...


Pisite nesto ljudi, kako mene nije sramota, a mnogi me poznaju, pa sta. Pisite, molim Vas, bolje ja da citam vase pesme nego vi moje.

Ko da neko i ulazi na ovu temu. Cudno od mene da pozivam duhove...

[The Look]

Došla mi je na krilima vetra,
Nije me pitala i nije tražila moje odobrenje.
Prihvatila sam je, jer ona je moja.
Privila sam je uz sebe i pustila da me odvede...
Ta misao mirna i čedna,
Koja je mislila na dobre ljude, jer samo takvi,
Samo dobri ljudi i postoje (za nju);
I kada vide svetlo i kad ne vide zbog mraka...

Kada bih mogla da je sročim u jednu reč...
Da li bih rekla oči, ili...
Bih rekla duša, jer čovek kroz oči gleda,
Kroz ta sjajna ogledala,
Bunare duboke i tihe, i zaviruje nam u dušu,
Kroz koju se posmatra svet,
Sve što boli ili boli stvara, sve lepo i sve,
Ma sve divno i šareno...

I mutno... i hladno... i zeleno... mozda čak i sneno...
Jutro ili veče;
Reka što pokraj nas teče, potok na planini
Što žubori i kreće,
Predeli beskrajni i dugi, pred nama, a uskoro,
Uskoro tako daleki...
I vreme smo zaustavili. Rekli smo ‚‚Stani!‚‚
I ono je stalo...

Ali misao je i dalje tekla,
Neprekinuta, uobražena zavodnica osetljivog sveta.
Ali oči nije dotakla.
Pustila ih je da vide, da se stide i kriju,
Da tople predele pogledom miluju,
Da iskra sija u njima, sevaju munje i liju kiše...
Hvala ti iskreno,
Na svemu što će doći
Jer za ono što je prošlo,
Nemam reči da iskažem svoju zahvalnost!

Pisano u posebnom raspoloženju, posle veoma posebnog dana, jednom posebnom čoveku, koji je mnogo posebniji drugima nego meni, i koji mi je baš zbog te posebnosti neuporedivo draži...
Želim ti da zauvek budeš poseban, svim dragim osobama, a posebno tvojoj ćerci.

[ludi88]

Ljubav je lepa,ali nije preporucljiva

[шумахер]

gospodjo pa ja sam samo Balkan boj
gospodjo pa ja sam samo htio
da vam nategnem cerku,
gospodjo pa to nije nista strasno
pa *** se i konji i zmije
i zivotinje i pitoni
i biljke se razmnozavaju
preko polenovog praha
iii *** ga...

[Nesic]

Za njega...
Njegov glas,
njegovo sjajno telo,
njegove beskrajne oci...
Vise ga ne volim,
zaista,
a mozda ga ipak volim...
Tako je kratka ljubav,
a tako pust zaborav...
Jer, ja sam ga u nocima
kao ova drzala u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ga je izgubila...
I ako je ovo poslednja bol
koju mi on zadaje
i ovi stihovi poslednji
koje za njega pisem....

[шумахер]

Institut za kukuruz Zemun polje
ZP550
Duzina klipa 550mm
duzina klipa 550mm
pa to je jako mnogo
pa to je
to ne moze da se izdrzi dugo
to je neizdrzivo
to je, to je jako tesko izdrzati

[шумахер]

Pozuri jеbem ti mater
cekam te vec pola sata,
kad na prozor bogami
ne izidjes ti,
nego tvoja debela baba
sa puskom u ruci,
osmjehom na usnama
i papilotnama u kosi
i kaze Rambo pizdа ti materina
ti ces da mi guzis moju...
A ja kazem:
gospodjo pa ja sam samo Balkan boj
gospodjo pa ja sam samo htio
da vam nategnem cerku,
gospodjo pa to nije nista strasno
pa jebu se i konji i zmije
i zivotinje i pitoni
i biljke se razmnozavaju
preko polenovog praha
iii jebi ga...

Ja sam Balkan boj
i ti si Balkan boj
ja sam Balkan boj.....